Који симптоми указују на топлотни удар код животиња и како да заштитимо љубимце од високих температура

Као и за људе, редовна хидратација је у врелим периодима када бележимо температурне рекорде, од кључне важности и за здравље животиња. Дајте љубимцима пуно свеже, чисте воде јер могу брзо да дехидрирају. Уверите се да ваши љубимци, ако их држите напољу, имају место у хладу, да би се склонили од сунца, пазите да их не префорсирате са кретањем, и држите их у затвореном расхлађеном простору, када је изузетно вруће.

Стручњаци такође саветују да почетком лета, свакако свог љубимца одведете на контролни преглед код ветеринара, који укључује и тест на присуство срчаног црва, уколико животиња не узима превентивне лекове током целе године.

У симптоме прегревања кућних љубимаца спадају прекомерно дахтање или отежано дисање, убрзан рад срца, балављење, слабост, или чак колапс. Могу се јавити и дезоријентисаност, љубичасте десни, кашаљ, дрхтање мишића...

Симптоми могу такође укључивати крваву дијареју и повраћање, заједно са повишеном телесном температуром.

Никада не остављајте своје животиње саме у паркираном возилу. Такво неодговорно понашање може довести до фаталног топлотног удара, а и већ је незаконито у неким државама.

Прва помоћ, ако осетите да са вашим љубимцем нешто није у реду, подразумева хладне облоге (не ледене) преко главе и стомака животиње, као и под пазухом и на шапама. Веома хладна вода и облози са ледом могу смањити проток крви у том подручју, што значи да топлота дуже остаје.

Имајте на уму да су животиње са равним лицем, односно краћом љушком, као што су мопс, ши-цу, енглески булдог, боксери и персијске мачке, подложније топлотном удару јер не могу ефикасно да дишу. Такве кућне љубимце, заједно са старијим животињама које чувате, као и оне са прекомерном тежином, са срчаним или плућним болестима, треба што је више могуће држати у расхлађеним, односно климатизованим просторијама.

Такође, важно је и да не остављате кућне љубимце без надзора поред базена. Ако планирате да проводите време близу базена, језера, односно на плажи са својим љубимцем, обавезно им дајте свежу воду и избегавајте да пију из базена или да гутају морску, речну или језерску воду.

Ако љубимца први пут уводите у воду како би пливао, постепено упознајте животињу са водом, а ако имате пса који већ воли да се расхлађује пливањем, обавезно га исперите након боравка у води како бисте уклонили хлор или со са његовог крзна.

Крзно као заштитини фактор

Слободно шишајте дужу длаку на свом псу, али никада не бријте свог пса. Слојеви псећег крзна штите их од прегревања и опекотина од сунца.

Када је реч о мачкама, чешће четкање њиховог крзна него што то обично чините, може спречити проблеме изазване прекомерном топлотом.

Уверите се да сваки производ за заштиту од сунца или средство против инсеката које користите није опасно за животиње, јер се могу десити проблеми са алергијом.

Док шетате са љубимцем, не дозволите псима да се задржавају на врућем асфалту када је температура веома висока. Будући да су тако близу тла, тело вашег пса може се брзо загрејати, а осетљиви јастучићи шапа могу изгорети. Ако је шетња једино могућа по бетону и афсалту, размислите о томе да за свог љубимца набавите посебне заштитне чизмице.

Иначе, препоручује се да смањите дужину и учесталост шетњи током периода жега. Најбоља шетња за љубимца је рано ујутру, и у каснијим вечерњим сатима.

Опрез и у башти

Будите опрезни и када користите хербициде и инсектициде у башти или дворишту где борави ваш љубимац. Када наносите ове производе, најбоље је да држите животињу даље од подручја које се третира, и обавезно пратите упутства на паковању.

И излагање ђубривима је такође чешће лети и, иако обично није озбиљно, може изазвати стомачне тегобе па и ту треба обратити пажњу. Зато, држите ђубрива ван домашаја и свог љубимца ван третираног подручја током времена које је прописано у упутству.

Водите рачуна коју врсту биљака имате, или желите да садите у својој башти. Боравак напољу значи већу изложеност различитим врстама биљака – и украсним и баштенским.

Важно је да се упознате са биљкама у свом дворишту или башти и потенцијалном опасношћу коју могу представљати за ваше кућне љубимце. Избегавејте гајење потенцијално штетних биљака за животиње,и увек пазите на свог љубимца када је напољу, јер чак и нетоксичне биљке некада могу изазвати стомачне тегобе ако их прогутају, или њихове делове.

Храна као претња

Запамтите да храна и пиће могу представљати једну од највећих претњи за кућне љубимце, упозоравају стручњаци. Да бисте их спречили да једу храну која је превише масна или да уносе храну која може бити токсична, најбоље је да се ваш љубимац држи своје уобичајене исхране и посластица.

Обавезно држите смеће ван домашаја љубимаца, јер посебно пси, њушкајући, могу пронаћи пут до опасних предмета. Држите и алкохолна пића даље од кућних љубимаца и очистите одмах ако их случајно проспете, пре него што имају прилику да их пробају.

Ако сумњате да је ваш љубимац прогутао нешто потенцијално токсично, или исказује неке од наведених симптома топлотног удара, одмах позовите свог ветеринара.

Знојење и дахтање

Пси се зноје само кроз јастучиће шапа и ослањају се на дахтање да би се расхладили. Пошто ове методе нису баш ефикасне, пси су у ризику од озбиљних болести када су на врућини и високим температурама.

Када је реч о мачкама, њихова телесна температура је већа него код људи и износи од 37,5 до 38,5 степени, и за њих је све што је изнад 25 степени, велика непријатност.

За мачке је прегревање организма опасно јер може да погорша постојеће болести, нарочито оне које се односе на кардиоваскуларни систем.

Ако излазите из куће и остављате мачку саму, омогућите јој да се слободно креће, како би пронашла одговарајуће место где ће јој бити пријатно, нарочито ако у стану нема клима уређаја.