Извор: РТС, Гардијан

Инстаграм и његова контрадикторна фото-депонија

Енглеска реч dump значи депонија, сметлиште, али на „Инстаграму“ представља скуп наизглед непрерађених фотографија постављених случајним редоследом и често уз једноставан и циничан наслов. Иако није реч о отпаду, ни овај тренд са друштвених мрежа није нас поштедео токсичности.

Пре петнаестак година, на Фејсбуку су се објављивале све фотографије са путовања. Тако смо често гледали албуме „ГРЧКА 09“ са 658 слика од којих је на 48 снимака био исти залазак Сунца, а 16 са врстама чипса којег нема код куће.

Данас је Инстаграм примарна метода за дељење фотографија и тај чипс би завршио на седмој фотографији такозваног summer dump-а, то јест ретроспективе летовања или чак читавог лета.

Енглеска реч dump значи депонија, сметлиште, али на Инстаграму представља скуп наизглед непрерађених фотографија постављених наизглед случајним редоследом и често уз једноставан и циничан наслов. Може се комбиновати са годишњим добима, месецима, државама које смо посетили...

Корисници ове друштвене мреже знају да то заправо није никаква депонија. Dump само имплицира да из хира уклањамо неред са својих камера, али оно што заиста радимо траје читаво поподне и укључује пажљиво пребирање хиљаде фотографија у потрази за осам којим ћемо представити аутентичну атмосферу од пријатеља, зграда и чаша за мартини, мимова и једног снимка нашег лица (да би алгоритам давао предност објави, наравно).

Захваљујући недавном ажурирању, могуће је све то урадити у 20 фотографија, колико допушта опција карусел. Живот се можда дешава у Инстаграм Причама (Story), у Тик-ток објавама и твитовима, али објаве на Инстаграму (Feed) су место где се бележе важне ствари у виду фотографија (једне или више – карусел) или видео-клипа направљеног од фотографија.

Миленијалци, који су најподложнији тренду састављања не само летњих него најразличитијих dump-ова, провели су значајну количину живота стварајући визуелне репозиторије на мрежама.

Било је много трендова који су налагали позе, оквире, локације, али никада визуелна презентација на мрежи није била тако хомогенизована. Естетика насумичне и аматерске фотографије сада су пречице до културног капитала, због чега највећа имена у музици стилизују свој јавни живот по правилима dump-а, што се лепо види у мутним и истачканим објавама ниског квалитета Аријане Гранде или Кејти Пери.

Противотров или покоравање вољи апликације

Овакве слике су некада могле представљати естетски искорак. И, наравно, са тако лошом резолуцијом, увреда су за чист и минималистички екран Инстаграма. Зато и опстају. Изгледају као противотров светлуцавој естетици утицајних људи, инвазији личности на пусту територију спонзорисаних објава.

То је, у ствари, начин да се замагли истина да глумимо разиграност у оквиру комерцијалних шаблона. Представљамо се плесом око правила која намећу фото-депоније. То је сва креативност која нам је додељена.

Нажалост, инфраструктура Инстаграма подстиче ову врсту неформалне формалности. Алгоритам – реч коју сви често изговарају, али нико заправо не разуме – по дизајну је неухватљив. Објаве се већ неко време не приказују хронолошким редом. Уместо тога, алгоритам (шта год он заправо био) их сахрањује.

Дакле, ређе објављујемо, имплицитно знајући да ће људи мање видети наш садржај. Што мање постављамо, то су наши постови драгоценији, па више улажемо у њих. Што више времена трошимо на њих, то нам је неугодније, па константно смањујемо труд који улажемо у објаве. То је срж циклуса dump-ова.

Колико год да се борите против комерцијалних токова друштвених мрежа, када објавите месечни, летњи или dump са путовања, нисте урадили ништа осим што сте се изнова повиновали вољи апликације.

Читај ми!