Маскови сателити астрономима блокирају поглед на универзум

Нова генерација сателита Старлинк, који пружају брзу интернет конекцију широм света, много више ометају радио-телескопе него претходне верзије, истичу астрономи.

Хиљаде сателита у орбити „заслепљују“ радио-телескопе и ометају астрономска истраживања, према Холандском институту за радио астрономију (АСТРОН).

Мрежа Маскових сателита пружа широкопојасни интернет широм света, често и на најудаљеним тачкама планете, укључујући и изазовна окружења попут Украјине и Јемена.

Такође се користе за повезивање удаљених подручја Велике Британије на брзи интернет. Тестови из 2022. године показали су да Старлинк може да испоручи интернет везу четири пута бржу од просека, према британском Одељењу за дигитализацију, културу, медије и спорт.

Али астрономи кажу да то има цену.

„Сваки пут када се више њих лансира са оваквим нивоима емисије, све мање видимо небо“, рекла је  за Би-Би-Си њуз професорка Џесика Демпси, директорка АСТРОН-а.

„Покушавамо да проучимо ствари попут експлозија из црних рупа у центру галаксија. Такође посматрамо неке од најранијих галаксија, удаљених милионе и милионе светлосних година, као и егзопланете", додаје професорка, истичући области на које сателитско зрачење утиче.

АСТРОН је открио да су сметње од сателита друге генерације, или В2, 32 пута јаче од прве генерације.

Количина емитованог зрачења премашује стандарде које је прописала Међународна унија за телекомуникације, додаје професорка Демпси.

По једној процени, тренутно се у орбити налази 6.402 Старлинк сателита на око 550 километара изнад Земље, што га чини највећим интернет провајдером.

Сателити су релативно велики – са равним панелима од три метра и соларним низом од осам метара за напајање.

Главни конкурент компаније „Спејс Икс“, "OneWeb", има мање од хиљаду. Али то је пословна трка која се све више убрзава. „Амазон“ развија сопствену мрежу и нада се да ће у наредних неколико година лансирати најмање 3.000 сателита.

Очекује се да ће до 2030. број сателита у орбити премашити 100.000.

Студија је урађена помоћу радио телескопа ЛОФАР у Холандији једног дана у јулу ове године.

Многи објекти у свемиру, укључујући удаљене галаксије и планете, емитују светлост електромагнетног спектра. Ово зрачење путује као таласи и радио-телескопи могу да ухвате те таласе, омогућавајући нам да добијемо слику ствари које не можемо да видимо голим оком.

Али те таласе ометају сателити.

Научници су открили ненамерно електромагнетно зрачење са скоро свих посматраних сателита В2 Старлинк. Било је око 10 милиона пута светлије него из најслабијих идентификованих извора светлости, кажу они.

Главни аутор студије, Сиз Баса, рекао је да је то као да упоређујем „Најслабији сјај звезде видљиве голим оком и сјај пуног Месеца“.

„Пошто 'Спејс Икс' сваке недеље лансира око 40 Старлинк сателита друге генерације, овај проблем постаје све гори“, додаје Баса. 

„Очигледно је да ако имате нешто овако светло што толико компромитује велику радио опсерваторију, онда морамо нешто да урадимо и то морамо да урадимо брзо“, наглашава Роберт Маси, заменик извршног директора Краљевског астрономског друштва у Великој Британији.

Упитан о значају астрономских истраживања, Маси напомиње да је немогуће рећи да је нека наука једноставно непотребна. „Истраживања могу да трају деценијама или чак и дуже, али могу бити веома фундаментална и веома важна.“

Научници су такође забринути због светлосног загађења са сателита и страхују да то омета и оптичке телескопе.

Астрономи кажу да су разговарали са „Спејс Иксом“ о зрачењу прве генерације сателита и да је компанија саслушала њихову забринутост.
Али АСТРОН сада каже да је друга генерација В2 још моћнија.

„Ово заправо угрожава читаву земаљску астрономију на свакој таласној дужини и на различите начине. Ако се настави, без неке врсте ублажавања да би се ови сателити утишали, онда то постаје егзистенцијална претња за готово сва астрономска посматрања која изводимо“, наглашава професорка Демпси.

Истраживачи такође истичу да је неопходно да се донесе регулатива у погледу свемира и начина рада сателита како би се избегло угрожавање научног рада.

Напомињу и да би као највећи власник сателита, „Спејс Икс“ могао да постави стандарде за ограничавање светлосног загађења. Професорка Демпси наводи да једноставне радње као што је заштита батерије на сателиту могу направити велику разлику и смањити емитовано светлосно зрачење.

Неке сметње долазе и од неисправне електронике, тако да и на томе треба радити. Али ако се ништа не предузме, „врло брзо ће једина сазвежђа која ћемо видети бити она која смо сами направили“, додала је професорка.

Резултати анализе су објављени у научном часопису Astronomy and Astrophysics.