Развод који, попут теленовеле, прати читава Азија

Пар располаже имовином вредном неколико стотина милиона долара у пет земаља и, после 43 године брака, има велики проблем: не могу да се договоре где ће се развести – у Енглеској или Малезији, преноси данас Вашингтон пост.

Стога су у протекле две године потрошили милионе долара за судске поступке, што за Лондон није неуобичајено.

Ако је Париз град љубави, Лондон је постао град развода – магнет за богате парове који више не желе заједнички живот.

Енглески закони су, у зависности од тога с које стране посматрате, крајње крути или изузетно великодушни према супружнику који не зарађује, а то је углавном жена.

Без обзира на то ко обезбеђује приходе, одлука суда се обично своди на поделу имовине на два једнака дела и плаћање доживотне алиментације.

Судови нису нимало толерантни према онима који покушају да прикрију имовинско стање и само делимично прихватају предбрачне уговоре.

Такви закони су на снази од 2000. године, када је као преседан усвојен случај развода пара у којем је једна особа зарађивала, а друга била издржавана.

У међувремену, Лондон су преплавили руски олигарси, кинески могули и заливски шеици који се разводе.

Прошлог месеца, суд је наложио богатом британском менаџеру Крису Хону да плати својој бившој супрузи, Американки Џејми Купер-Хон, 530 милиона долара, што је, наводно, највећи такав износ у историји енглеског правосуђа.

„Људи сада долазе из целог света, што раније није било уобичајено, и много више новца је у оптицају“, изјавио је Тимоти Скот, чувени адвокат за бракоразводне парнице, међу чијим клијентима су Пенг и Мик Џегер.

„Женама које размишљају о разводу увек саветујем да се доселе у Енглеску. Све што им је потребно јесте да овде живе годину дана“, каже Скот.

Ајша Вардаг, адвокатица која заступа Чај и коју британска штампа назива „дивом развода“, каже да она увек саветује супружнику који зарађује новац да изабере суд у некој другој земљи, на пример у Француској, где су закони другачији.

У многим европским земљама, па и у Шкотској, која има правосуђе одвојено од Енглеске, алиментација се исплаћује само неколико година.

Уколико се Пенг и Чај буду развели у Малезији, она ће вероватно добити само мали део имовине процењене на преко милијарду долара, а ако то ураде у Енглеској, следује јој половина иметка.

Вардагова објашњава да енглески закон, без обзира на то ко зарађује, третира оба супружника на равноправан начин током брака, што значи да равноправно деле и имовину.

Полин Чај (67), мајка петоро деце, тврдила је да бракоразводна парница треба да буде вођена у Лондону јер је њена „главна“ кућа, у којој држи 700 од укупно 1.000 пари ципела, на ободу престонице.

Енглески суд је прихватио њен захтев, али је неколико седмица касније малезијски суд стао на страну њеног мужа, већинског власника компаније „Лора Ешли“, и донео одлуку да се парница води у Малезији.

„Тотални хаос“ – то је једина ствар око које су се адвокати двеју страна сложили.

Још није познато шта ће бити следећи корак у овом разводу.