Преминуо „европски бог обуће“, Хајнц Дајхман

„Једна фирма мора да служи људима“, говорио је Дајхман, који је скоро из ничега направио све, али коме је вера била важнија од привредног и пословног успеха, преноси Танјуг.

„На крају мог живота Бог ме неће питати колико сам ципела продао, већ какав сам био хришћанин“, сматрао је овај немачки милијардер који је, поред тога што је створио највећу продајну мрежу ципела у Европи, основао и једну хуманитарну организацију за стотине хиљада људи у невољи.

Дајхман, рођен 1926. године у радничком кварту Есена, у Борбеку, имао је посебан осећај према сиромаштву и сиромашнима и његова хуманитарна организација "Wort und tat" (Реч и дело) која у Танзанији и Индији има школе и болнице, помогла је најмање 200.000 људи у невољи.

Колико је од своје имовине издвојио за сиромашне, покојни Дајхман није прецизно знао, али је говорио да је доња годишња граница била пет милиона евра и да је могла бити и 10 милиона – у зависности од потребе.

Дајхман је, кажу његови сарадници али и његова дела, био једна изузетна личност послератног времена Немачке, времена и обнове и привредног чуда и економске експанзије и социјалне тржишне привреде на коју су и Немци и Немачка поносни.

„Код нас се паре улажу у фирму, а не у лични луксуз“, говорио је Дајхман, чији радници у време суровог диктата капитала и трке за профитом имају привилегију да уживају и у такозваним „Дајхман-рентама“, или у бесплатном здравственом опоравку у Швајцарској, или да без пуно администратирања у случају нужде добију помоћ из социјалне касе фирме.

Дајхман је својом пословном филозофијом погодио у сами нерв садашњег доба и кренуо у висине, тако да је данас у Немачкој сваки пети пар обуће купљен управо у продавницама „Дајхман“.

Његова пословна филозофија била је да најширем слоју друштва понуди добре ципеле по повољној цени и уз модеран дизајн, чиме је „погодио нерв“ савременог купца, што му је отворило врата успеха, а кесе са великим словом „Д“ на зеленој позадини постале су реалност и радост милиона људи широм Европе који су у свом „танком буџету“ могли себи и својој деци да приуште нову обућу за сваку прилику.

За Дајхмана се каже да је био један од најспособнијих привредника, премда на почетку није много тога указивало да ће од мале шустерске радње свог оца, он, тада већ лекар и теолог, направити успех, који је започео педесетих година.

Његова фирма данас има 35.000 запослених и прошле године је продала 167 милиона пари обуће.

Дајхман је као веома млад био на источном фронту, где је рањен.

После рата и ране смрти оца, млади Дајхман који је себе често и у дубокој старости називао „сином обућара“, помагао је мајци и показивао предузетнички дух који га је водио напред. Он је, наиме, непосредно после Другог светског рата промовисао сандале од плуте и материјала за падобране и основао берзу половних ципела.

Бизнисмен који је, како се прича, жене прво гледао у ципеле а затим у очи, имао је до последњег дана своју канцеларију у централи фирме, где је редовно долазио.

Дајхман се 1999. године повукао са чела фирме и, како приличи у породичном свету, свом сину Хајнриху оставио да управља имовином, вредном око 3,6 милијарди евра.

За Дајхмана се каже да је био породичан човек, без скандала, цео живот ожењен једном женом, учитељицом Рут Дајхман, са којом има три ћерке и сина, који су изродили бројну унучад.

Дајхман је био велики љубитељ класичне музике, а за своје пословне успехе и љубав према човеку награђиван је бројним наградама и чак почасним докторатима и професорским титулама – био је и почасни професор Универзитета Бен-Гурион у Израелу.