четвртак, 12.11.2026, 08:56 -> 09:15
Климатска криза у сенци ратова и трговинских сукоба – ко ће платити цену зелене транзиције
Ратови, трговински сукоби и енергетска криза потиснули су борбу против климатских промена у други план. На самиту у Анталији светски лидери упозоравају да је време за конкретне одлуке. Док се готово 200 земаља договара о преласку на чисту енергију, отворено је и питање ко ће платити цену климатских промена.
На самиту КОП31 у Анталији окупили су се председници и премијери, али без лидера појединих највећих светских економија.
Председник Бразила Лула да Силва упозорава да је међународна заједница изгубила замах у борби против глобалног загревања.
„Климатске промене нестале су из говора и докумената светских лидера. Забринутост је замењена ћутањем. Почели смо више да говоримо о оружју и царинама него о опстанку будућих генерација“, навео је председник Бразила, Лула да Силва.
Научници упозоравају да су последице климатских промена све израженије. Топлотни таласи постају интензивнији, суше угрожавају производњу хране, а екстремне падавине повећавају ризик од поплава.
Иако обновљиви извори енергије убрзано напредују, глобална емисија гасова са ефектом стаклене баште остаје на забрињавајуће високом нивоу.
„Сурова истина је да климатска криза напредује брже него што ми успевамо да одговоримо на њу. То је пут ка узајамно загарантованом уништењу“, нагласио је генерални секретар УН, Антонио Гутереш.
Некадашњи амерички државни секретар Џон Кери верује да су избори у САД отворили пут обнови међународних партнерстава.
Кина предњачи у развоју соларне енергије и ветроелектрана, али остаје највећи потрошач угља. Изазов је убрзати енергетску транзицију без угрожавања енергетске сигурности.
Зато земље у развоју траже већу подршку богатих држава, које су током свог развоја емитовале највећи део угљен-диоксида. Домаћин самита, председник Турске, поручује да одговорност мора бити праведније расподељена.
„Развијене земље, које су историјски потрошиле највећи део глобалног угљеничног буџета, морају да преузму већу одговорност за смањење емисија и финансирање климатских мера“, сматра председник Турске, Реџеп Тајип Ердоган.
Док се велике силе надмећу за енергетске ресурсе и технолошку превласт, климатски преговори постају и питање економске моћи.
У Анталији се зато не одлучује само о смањењу емисија, већ и о томе ко ће предводити зелену индустрију будућности и ко ће платити њену цену. Преговори трају до 20. новембра.
