петак, 07.08.2026, 18:54 -> 18:58
Може ли дим из Делиблатске пешчаре да стигне до Београда – зашто је ваздух загађен и усред лета
Пожари попут оног у Делиблатској пешчари могу значајно да утичу на квалитет ваздуха, а да ли ће дим стићи до Београда зависи пре свега од ветра, каже за РТС Милица Драговић из Секретаријата за заштиту животне средине. Истиче да су током сунчаних и врелих летњих дана проблем високе концентрације приземног озона, док су ПМ честице тренутно у ниским концентрацијама.
Милица Драговић из Секретаријата за заштиту животне средине рекла је у Београдској хроници да пожари значајно угрожавају животну средину, пре свега утичући на квалитет ваздуха у зони пожара и њеној непосредној близини.
У случају јаког ветра, објашњава Драговићева, загађење може да се прошири и на веће удаљености.
Када је реч о пожару у Делиблатској пешчари, у овом тренутку није могуће предвидети да ли ће дим стићи до Београда.
„У зависности од ветра и правца ветра, дим може да стигне до Београда. Близу нам је Делиблатска пешчара, али исто тако може да се деси и да потпуно обиђе Београд", истакла је Драговићева.
Навела је да Секретаријат за заштиту животне средине и Градски завод за јавно здравље редовно прате квалитет ваздуха на мерним станицама, док грађани податке могу да прате путем апликације БеоЕко.
Лети проблем озон, зими ПМ честице
Иако се о загађењу ваздуха најчешће говори током зиме, Драговићева указује да и лети на појединим мерним местима ваздух може бити загађен или веома загађен, али да су узроци другачији.
„У летњем периоду имамо загађење озоном. Узрок настанка тог приземног озона који нам прави проблем је УВ зрачење, које је у овом тренутку, с обзиром на то да имамо оволико сунчаних дана, без облака и кише, јако велико. Самим тим, концентрације озона су нам високе", објаснила је Драговићева.
За разлику од озона, концентрације ПМ честица, које су један од главних проблема током зимских месеци, сада су ниске.
Гошћа Београдске хронике напомиње да високе концентрације приземног озона могу да утичу на респираторне органе, као и да изазову пецкање очију.
„Што значи, ако кашљуцкамо, то не мора да буде само алергијска реакција, то може да буде управо због озона." Добра околност је, додаје, што су концентрације озона повезане са сунчевим зрачењем и опадају након заласка сунца, па су током вечери и ноћи ниже.
„Урбана острва" – много бетона, мало зеленила
Говорећи о високим температурама у Београду, Драговићева је указала и на проблем такозваних урбаних топлотних острва.
„То значи оно што нама који се бавимо животном средином мало смета, а то је велика количина бетона и јако мало зеленила", истиче Драговићева.
Објашњава да је током лета температура у центру града знатно виша него на периферији, као и да чак и парк у центру може да има нижу температуру од улице која се налази непосредно поред њега.
Драговићева је указала и да Секретаријат, поред ваздуха, прати квалитет површинских и подземних вода на јавним чесмама, што је, како оцењује, посебно значајно током периода високих температура.
Филтери смањују загађење из индивидуалних ложишта
Иако је лето, већ се ради на мерама које би требало да допринесу бољем квалитету ваздуха током зиме. Једна од њих је уградња филтера у индивидуална ложишта, која су извор ПМ честица.
Драговићева је навела да су филтери уграђивани и прошлог лета, као и да се тај посао наставља, али да је одзив грађана мали.
„Ти филтери доприносе негде 40 одсто смањењу загађења ваздуха. Сада радимо на време, да би у току зиме ваздух био бољи", закључила је Драговићева.