Климатске промене не чекају: награђено 15 зелених иновација, циљ од 1,5 степени све даљи

Светски дан заштите животне средине обележава се широм света, акцијама озелењавања, пошумљавања и прикупљања отпада и едукације, како би се указало на значај заштите животне средине.

Уједињене нације поново упозоравају да су климатске промене један од највећих проблема са којима се наша планета суочава.

Са нама је Жарко Петровић из програма Уједињених нација за развој, кога питамо да ли се и како се испуњавају циљеви предвиђени Париским споразумом.

– Једном речју, није добро, зато што још увек немамо јасан пут ка испуњењу циља Париског споразума да се промена загревања планете задржи на 1,5 степен више од прединдустријског нивоа.

Тренутно се боримо за следећи циљ, то је два степена, и уколико се даље не предузму дубинске реформе економије и друштва, плашим се да нећемо успети да постигнемо те циљеве.

Оно што нам остаје је да се прилагодимо на ситуацију каква јесте сада. Све су топлија лета, а када дође до падавина, оне су све интензивније.

Које су то мере прилагођавања које би требало да користимо?

– Климатске промене су или превише или премало воде, и ми морамо да сакупимо ту воду и да је сачувамо кад је има превише, за оне периоде када је нема довољно.

Дакле, морамо да сачувамо воду у пролеће и у лето, и када су велике падавине, изградњом система, изградњом решења заснованих на природи, да би та вода полако отицала онда када је суша, да имамо довољно и за водоснабдевање и за наводњавање и за друге потребе економије, потребе за водом.

Шта је оно што свако од нас може да учини да се ублаже климатске промене?

– Од најмањих активности, а то је да затворимо славине док перемо зубе, до заиста подршке свим реформама које имају редовно плаћање рачуна. Заиста, све оне ствари које доприносе томе да се боље прилагођава, да се не баца отпад, посебно да се не загађује ваздух, вода и земљиште, да се прелази на одрживе, обновљиве изворе енергије.
То су неке ствари које свако од нас као појединац може да уради.

Данас су овде додељена признања за најуспешније зелене иновације. О каквим иновацијама је реч?

– Тако је, 15 иноватора из приватног, неколико из јавног сектора, из свих стубова зелене агенде. Дакле, из смањења коришћења фосилних горива путем соларних панела, обновљивих извора, путем геотермалних извора уместо угља, уместо нафте и гаса.

Затим решења која смањују коришћење отпада или поново користе отпад, поготово органски отпад који је извор и енергената и истовремено извор топлоте и можда и ђубрива у будућности.

Заиста је много добрих решења нашег приватног сектора, где смањују загађење и смањују коришћење ресурса. Али и јако добра решења, морам да признам, у области заштите природе, што је такође један од стубова зелене агенде, Национални парк Тара, Удружење грађана Јадовник, Делиблатска пешчара, Језеро Краљевац, где се активним мерама помажу биљне и животињске врсте да опстану у својим стаништима и да истовремено се сачува то природно богатство које Србија има.

Зелене идеје које мењају Србију – награђене иновације за чистију будућност

Награђене су иновације које доприносе очувању природе, декарбонизацији, смањењу и рециклажи отпада од пластике и из пољопривреде.

„Ми производњом компоста за шампињоне. Користимо пилећи стајњак, шерићна слама и природни гипс“, објашњава Александар Несторовић из компаније „Чемпикомп“, Плочица код Ковина.

„Полимерни отпад не завршава на депонији него га ми враћамо у процес. Не користи се нафта за производњу регранулата него је механичка рециклажа“, наводи Дејан Мицић из компаније „Репол“, Ваљево.

Од 2022. у оквиру иницијативе ЕУ за Зелену агенду, УНДП је подржао 90 иновативних зелених решења и инвестиција.

Европска унија подржава транзицију ка зеленијој, отпорнијој и конкурентнијој економији улагањем у зелено пословање и помаже Србији да се усклади са стандардима Европске уније“, истиче Андреас фон Бекерат, шеф Делегације Европске уније у Србији.

Европска унија је уложила скоро 600 милиона евра у заштиту животне средине и климатске акције у Србији. Међу највећим донаторима су Шведска и Швајцарска.

„Искуство Швајцарске показује да заштита природе и развој економије могу ићи руку под руку. Заштита природних ресурса није препрека економском расту, напротив“, напомиње Ан Лугон-Мулен амбасадорка Швајцарске у Србији.

„Шведска посебно улаже у заштиту мочварних подручја, која су значајна за складиштење угљеника и ублажавање климатских промена“, наглашава . Шарлота Самелин, амбасадорка Шведске у Србији.

Ове године домаћин обележавања Светског дана заштите животне средине је Азербејџан. На церемонији у у Бакуу, министарка Сара Павков најавила је да ће Србија бити домаћин следеће године у оквиру специјализоване изложбе Експо.

„Данас у Бакуу, 2027. године у Београду у оквиру Експоа, где ћемо заједно да представимо све оно што смо урадили и у области заштите животне средине“, истиче Сара Павков, министарка заштите животне средине Србије.