субота, 10.05.2025, 22:05 -> 22:08
Позив на амбициозније „климатске" акције
У сусрет Конференцији Уједињених нација о климатским променама (КОП-30) која ће у новембру бити одржана у Бразилу, Светска метеоролошка организација позива на амбициозније „климатске" акције.
Потребан је замах за снажније националне климатске акционе планове, познате као национално одређени доприноси (NDC). Они су срж Париског споразума и постизањa његових дугорочних циљева. Оличавају напоре сваке земље да смањи националне емисије гасова и прилагоди се утицајима климатских промена.
Од земаља чланица се тражи да сваких пет година поднесу нове ревидиране национално утврђене доприносе, без обзира на њихове временске оквире за примену. До сада је само око 10 одсто од укупно 196 потписница Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским променама доставило своје ревидиране доприносе. Првобитни рок је био фебруар, али је продужен до септембра.
Лула да Силва, председник земље домаћина КОП-а 30, поручује да су мултилатерализам и интернационализам „камен темељац глобалног одговора на климатске промене“: „Желимо да КОП-30 буде велики заједнички напор за испуњавање климатских обавеза. Планета је уморна од неиспуњених обећања. Ове године све земље морају представити своје нове Национално одређене доприносе са циљевима за смањење емисије угљен-диоксида до 2035. године“.
И генерални секретар Уједињених нација апелује на лидере да поднесу „најјаче могуће“ климатске акционе планове који су у складу са циљем од 1,5 °Ц из Париског споразума, како би се убрзао прелазак на чисту енергију и испоштовале обавезе о финансирању климатских промена за прилагођавање: „Од усвајања Париског споразума, пројектована крива глобалног загревања је савијена – са пораста температуре од преко четири степена у овом веку на 2,6 степени ако се актуелни национални климатски акциони планови у потпуности спроведу. Али то је катастрофално, тако да морамо ићи даље и брже“.
Министарство за заштиту животне средине Републике Србије средином априла представило је Нацрт Национално утврђеног доприноса смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште. Нов, ревидирани допринос је амбициознији од претходног из 2020. са циљем смањења емисија од 40,1 одсто, у односу на 1990. годину, а основ за такав нацрт је Интегрисани национални енергетски и климатски план Србије.