Какву финансијску климу КОП29 носи за богате загађиваче

Око 50.000 владиних званичника, креатора политике, инвеститора и активиста окупиће се у Азербејџану, у нади да ће наћи одговоре на питање: „Колико новца треба да се определи сваке године да би се помогло земљама у развоју како би се избориле са трошковима везаним за климу?“

Циљ климатских преговора Уједињених нација КОП29 у Бакуу, јесте да се успостави нови годишњи циљ финансирања механизама за борбу против клиатеских промена, који би заменио садашње обећање од 100 милијарди долара, постављено 2009. године, које истиче на крају ове године.

Већ постоји један јасан консензус: постојеће „климатско” финансирање које је доступно земљама у развоју није ни близу довољно да издржи погоршање климатских утицаја. За 15 година годишњи циљ је у потпуности испуњен само једном, 2022. године.

Учесници су позвали су владе богатијих земаља да допринесу новом колективном квантификованом циљу о финансирању.

Прогнозе о томе колико ће то заиста бити варирају, али су обично 500 милијарди до билион долара годишње, или мање од 1% глобалног БДП-а. Неке процене иду и до пет билиона долара.

„Постављање амбициознијег циља биће од суштинског значаја за помоћ угроженим земљама да усвоје производњу и коришћење чисте енергије као и остала решења, која подразумевају ниску емисију угљен-диоксида и прилагоде инфраструктуру и опште функционисање на отпорност према могућим последицама климатских промена“, саопштено је из Института за светске ресурсе.

Али ко би то требало да плати? До данас, у последњих тридесетак година, финансијски доприноси који омогућавају земљама у развоју да теже достижу ниже емисијаме угљен диоксида и већу заштићеност и припремљеност за последице климатских промена, долазе из земаља које одликују високи приходи. На листи се налазе Велика Британија, САД, Јапан и Немачка.

Ипак, у новије време, државе укључујући Кину, Индију и Јужну Кореју драматично су повећале своју економску моћ – па тако и емисије штетних гасова.

Вероватно ће разговори укључивати позиве за проширење листе земаља које финансијски доприносе борби са климатским променама.

Преговори имају за циљ реформу глобалног кредитирања како би се подстакло и више приватног капитала у том уделу.

У отвореном писму прошлог месеца, Стефани Фајфер, шефица Групе институционалних инвеститора за климатске промене, навела је да многи глобални инвеститори почињу да истражују начине да откључају и мобилишу свој капитал.

„Амбициозан финансијски циљ који укључује приватни капитал може подстаћи постављање већих циљева за земље у развоју (у смислу помоћи у ограничавању глобалног загревања) и изградњи поверења у доступније финансирање” рекла је Фајфер.

Овај приступ међутим није без критичара. Климатске и хуманитарне невладине организације упозоравају да кредити, чак и по повољнијим роковима, стављају финансијски терет климатске кризе на већ задужене земље у развоју, које сносе најмању одговорност за климатску кризу, али се суочавају са највећим ризицима. Ове групе су позвале компаније загађиваче да плате „поштено свој део”.

„Ова врста финансирања се не односе на доброчинство или великодушност, већ на одговорност и правду. Чврсто се заснива на принципу заједничке, али диференциране одговорности и одговарајућих способности – они који су највише допринели климатској кризи морају сносити највећи део решења”, каже Деби Хилијер, из хуманитарне невладине организације „Мерcи корпс“.

Климатске таксе – стари/нови предлог

Нови акциони фонд за финансирање климе (CFAF) разматраће ову проблематику са циљем да се ослања на финансијске прилоге земаља и компанија које производе фосилна горива а за подршку климатским пројектима у земљама у развоју.

За загађиваче који радије не би плаћали, активисти позивају на климатске таксе. Милијардери и гиганти који стоје из фосилних горива тако су „на нишану“ више стотима еколошких невладихих организација које их сматрају одговорним за утицај на стање загађености планете.

Група активиста тврди да би средства која се генеришу опорезивање ултрабогатих могла користити и за домаће политике и програме за смањење емисија штетних гасова, као и за међународно финансирање борбе против климатских промена, како би се осигурало да „они најодговорнији за климатску кризу – допринесу њеном решењу“.