Отисци стари 2.200 година откривају ко је заиста градио кинеску Војску од теракоте

Хиљадама година, мистериозна војска стоји на стражи у тами, непомична и нема, као сведок давно ишчезлог царства. Реч је о Војсци од теракоте, чувеном скупу глинених фигура направљених пре око 2.200 година у Кини како би чувале гробницу цара Ћин Ши Хуанга.

Израда статуа сведочи о изузетном умећу њихових твораца. На први поглед, хиљаде војника делују готово идентично, али пажљивији поглед открива велику разноврсност лица, фризура и оклопа.

Археолози су традиционално претпостављали да су читаву војску израдили одрасли мушкарци. Међутим, ново истраживање указује на то да је у овом подухвату учествовала много разноврснија група људи. Док су обликовали фигуре од глине, мајстори су остављали отиске прстију на њиховим површинама, а управо ти трагови данас пружају увид у то ко је могао да учествује у изради војске.

„Ови налази доводе у питање дугогодишњу претпоставку да се производња Војске од теракоте ослањала искључиво на рад одраслих мушкараца“, наводе истраживачи предвођени археолошкињом Сјаоси Ли из Музеја маузолеја цара Ћин Ши Хуанга.

Они додају да њихово истраживање пружа „прве квантитативне биолошке доказе о разноврсној радној снази, која је укључивала жене и децу“.

Отисци прстију сачували трагове древних мајстора

Војска од теракоте откривена је 1974. године, после више од две хиљаде година проведених у тами. Пољопривредници који су копали бунар, око километар и по од цареве гробнице, наишли су на необичне остатке глинених фигура у природној величини.

Тако је откривена огромна подземна војска, чије су размере постајале јасне тек током вишегодишњих археолошких истраживања.

Према досадашњим проценама, комплекс обухвата око 8.000 статуа војника, 130 бојних кола са 520 коња и још 150 коња намењених коњици. Ипак, велики део простране царске некрополе још није истражен, па њен пуни садржај остаје непознат.

Много мање се зна и о људима који су израдили ове фигуре. Досадашња истраживања углавном су се бавила начином производње, док је питање идентитета занатлија остало у другом плану. Претпоставка да су радили искључиво мушкарци прихватана је без много преиспитивања, иако историјски записи показују да су у државним радионицама током династије Ћин радиле и жене и деца.

Разноврснији састав радне снаге забележен је, између осталог, у производњи лакираних предмета, али није било јасно да ли је исти случај важио и за израду теракотне војске.

Одговор би могао да се крије у отисцима сачуваним на глини. Истраживачи су анализирали 36 статуа из једне ископане јаме и првобитно забележили 91 отисак прстију. Дванаест је искључено из анализе јер се чинило да потичу од особа чији су отисци већ били заступљени више пута. Тако је за коначну анализу остало 79 отисака.

Трагови су пронађени на различитим деловима фигура – на главама, рукама, оклопима, шакама, оковратницима, па чак и на једном стопалу. Настали су током обликовања, састављања и украшавања статуа.

„Отисци на површини, којих је било 73, настали су током обликовања и састављања, када су занатлије прстима директно додиривале влажну глину. Најчешће су пронађени на главама и рукама фигура, на местима на којима су мајстори придржавали делове током њиховог спајања и заглађивања“, наводе истраживачи.

„Преосталих шест отисака у рељефу настало је када су унапред обликовани глинени украси – углавном украсни клинови на оклопима и појасеви – притискани уз површину фигуре. Ти отисци пронађени су искључиво на деловима оклопа", додаје.

Шта отисци говоре о узрасту и полу градитеља?

На први поглед, један отисак прста не делује као нарочито поуздан извор информација о особи која га је оставила. Међутим, истраживачи су се усредсредили на размаке између ситних линија које чине отисак, а не на његову укупну величину.

Како човек расте, размаци између линија на отисцима прстију постају већи. Током детињства и адолесценције, разлике између дечака и девојчица по овом показатељу веома су мале. Када се заврши развој скелета, размаци се више не мењају у истој мери, а мушкарци у просеку имају нешто шире размаке између линија него жене.

Просечна ширина тих линија, односно размак између њихових гребена, зато може да пружи одређене назнаке о узрасту и полу особе. Ипак, постоји значајно преклапање између различитих група. Отисак адолесцента, на пример, може бити готово немогуће разликовати од отиска одрасле жене.

Због тога истраживачи нису покушавали да сваком отиску појединачно одреде узраст и пол. Уместо тога, применили су алгоритам којим су проценили заступљеност различитих демографских група међу свих 79 отисака.

У обзир су узете и разлике у величини отисака међу популацијама, као и скупљање глине током сушења и печења. Ипак, коришћење референтних података савремених европских популација уноси одређену неизвесност у резултате.

Према моделу, само 45 одсто отисака највероватније потиче од одраслих мушкараца. Отисци одраслих жена чинили су 32,7 одсто, док је 22,3 одсто приписано деци млађој од 15 година.

Ови проценти не представљају нужно удео мушкараца, жена и деце који су заиста учествовали у изради војске. Они показују заступљеност различитих група међу анализираним отисцима, а не тачан број радника. Неискусни радници, на пример, могли су да оставе више отисака од вештих мајстора који су глином руковали сигурније.

Деца су можда учила занат у државним радионицама

Учешће деце у производњи није нужно било неуобичајено за тадашње прилике. Историјски записи из периода династије Ћин описују формални систем шегртовања, у којем су млади учили занат под надзором искусних мајстора.

У древним правним документима са Академије Јуелу, исписаним на бамбусовим плочицама, наводи се: „Мајстор занатлија добро подучава; тако шегрт завршава обуку за годину дана, а нови занатлија за две године".

Истраживачи претпостављају да су млађи шегрти могли да добијају једноставније задатке, попут причвршћивања украсних детаља на оклопима, док су искусније занатлије обављале технички захтевније послове.

Ипак, налази имају значајна ограничења. Анализирани отисци потичу са само 36 фигура из једног дела огромног археолошког комплекса, па се резултати не могу аутоматски пренети на целу Војску од теракоте. За поузданије закључке потребно је проширити базу отисака и обухватити већи број статуа.

Упркос тим ограничењима, истраживање указује на то да је у изради чувене војске можда учествовала много разноврснија група људи него што се раније претпостављало.

„Ови биолошки докази у великој мери потврђују бројне историјске записе и сликовито дочаравају производњу у државним радионицама династије Ћин, у којима су мушкарци и жене радили заједно, док су одрасле занатлије сарађивале са малолетницима, који су можда били помоћници или почетници“, наводе истраживачи.

Студија је објављена у научном часопису Journal of Cultural Heritage.