На данашњи дан рођен је Никола Тесла – научник чије су идеје промениле свет

Десетог јула 1856. године, у селу Смиљан, у тадашњем Аустријском царству, рођен је Никола Тесла, један од највећих проналазача и научника у историји човечанства. Више од 170 година касније, његово име остаје синоним за научну генијалност, иновативност и визионарство, док су његови проналасци постали темељ савременог електроенергетског система и бројних технологија без којих је данашњи живот незамислив.

У Републици Србији 10. јул се од 2010. године обележава као Дан науке, у знак сећања на рођење Николе Тесле и његов немерљив допринос светској научној баштини.

Иако је живот провео између Европе и Сједињених Америчких Држава, Тесла никада није крио своје порекло. Приликом посете Београду 1892. године изговорио је речи које се и данас често цитирају:

„Ако будем имао среће да остварим макар неке од својих идеала, то ће бити доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми да је то дело једног Србина.“

Одрастање у Лици и први кораци ка науци

Никола Тесла рођен је у породици српског православног свештеника Милутина Тесле и Георгине – Ђуке Мандић. Отац је желео да син настави свештенички позив, док је мајка, иако без формалног образовања, поседовала изузетан дар за осмишљавање и израду различитих кућних механичких справа. Управо њу је Тесла касније називао својим првим учитељем проналазаштва.

Детињство је провео у Смиљану и Госпићу, где је завршио основну школу, а Реалну гимназију похађао је у Карловцу. Већ тада показивао је изузетан таленат за математику, физику и техничке науке, као и необичну способност памћења и визуелизације сложених објеката.

После завршене гимназије уписао је Високу техничку школу у Грацу, где је проучавао електротехнику и машинство. Студије није окончао, али је током тог периода дошао до првих идеја о мотору који би радио на наизменичну струју. Касније је извесно време боравио у Прагу, где је слушао предавања из физике и математике, настављајући самостално да се усавршава.

Пре одласка у Америку радио је у Будимпешти и Паризу, у компанијама које су се бавиле увођењем телефонских и електричних система. Управо у Будимпешти, током једне шетње градским парком 1882. године, како је касније описивао у својој аутобиографији, добио је идеју о обртном магнетном пољу – открићу које ће представљати основу индукционог мотора.

Године 1884. стигао је у Њујорк са неколико личних ствари, препоруком за Томаса Едисона и свега неколико центи у џепу. Тај долазак означио је почетак једне од најзначајнијих научних каријера у историји.

„Рат струја“ и револуција која је осветлила свет

По доласку у Америку Тесла се запослио у компанији Томаса Едисона. Сарадња је, међутим, трајала свега неколико месеци. Основни разлог био је различит приступ развоју електроенергетике.

Едисон је заступао систем једносмерне струје, погодан за пренос на кратким удаљеностима, док је Тесла био уверен да будућност припада наизменичној струји, која омогућава далеко ефикаснији и економичнији пренос електричне енергије.

После разлаза са Едисоном, Тесла је основао сопствену лабораторију и убрзо развио полифазни систем наизменичних струја, укључујући индукциони мотор и генераторе који су представљали револуцију у производњи и дистрибуцији електричне енергије.

Његове патенте откупио је амерички индустријалац Џорџ Вестингхаус, који је препознао њихов огроман потенцијал. Управо је сарадња Тесле и Вестингхауса довела до победе система наизменичне струје у такозваном „Рату струја“, једном од најзначајнијих технолошких надметања краја 19. века.

Круна тог успеха било је пуштање у рад хидроелектране на Нијагариним водопадима 1895. године. Захваљујући Теслиним решењима, електрична енергија први пут је успешно пренета на велике удаљености, а већ наредне године стигла је до Бафала, удаљеног више од 30 километара. Историчари науке овај догађај сматрају почетком модерног електроенергетског доба.

Теслин систем полифазне наизменичне струје и данас представља основу рада електроенергетских мрежа широм света.

Научник испред свог времена

Иако се најчешће повезује са наизменичном струјом, Теслин научни рад био је далеко шири.

Током живота пријавио је најмање 311 патената у 27 држава, а његова истраживања обухватала су високофреквентне струје, радио-технику, бежично управљање, електромоторе, генераторе, трансформаторе, осветљење, турбине и бројне друге области.

Године 1891. конструисао је чувени Теслин трансформатор, уређај који и данас има значајну примену у високонапонској техници, телекомуникацијама и научним лабораторијама.

Само две године касније, на Светској изложби у Чикагу, демонстрирани су његови системи осветљења наизменичном струјом, што је био један од најупечатљивијих технолошких догађаја тог времена. Милиони посетилаца први пут су видели размере могућности новог електроенергетског система.

Тесла је такође био пионир бежичног управљања. На изложби електротехнике у Медисон Сквер Гардену 1898. године представио је модел чамца којим је управљао радио-сигналима, што историчари технике сматрају једном од првих практичних демонстрација даљинског управљања у историји.

Иако је током живота радио на идејама бежичног преноса енергије, многи његови пројекти остали су недовршени због недостатка финансијске подршке, а не због недостатка научне визије.

Посета Београду која је остала упамћена

Једини пут Никола Тесла посетио је Београд почетком јуна 1892. године, путујући из Париза ка Госпићу након смрти мајке.

У српској престоници дочекао га је велики број грађана, представника научне и културне јавности, као и државни врх. Током боравка разговарао је са младим краљем Александром Обреновићем, а свечано је примљен и у Великој школи, претечи данашњег Универзитета у Београду.

Управо је тада изговорио речи које ће остати једна од најпознатијих порука у историји српске науке – да ће му, ако оствари своје идеале, највећа награда бити сазнање да је то дело једног Србина.

Иако је у Београду боравио непуна два дана, та посета оставила је дубок траг у јавности и представљала један од најзначајнијих догађаја српског научног и културног живота крајем 19. века.

Наслеђе које траје више од једног века

Никола Тесла преминуо је 7. јануара 1943. године у хотелу „Њујоркер“, у 86. години живота. Иза себе није оставио породицу, али је човечанству оставио наслеђе које се мери милијардама људи чији свакодневни живот зависи од технологија заснованих на његовим открићима.

У његову част, 1960. године Генерална конференција за тегове и мере усвојила је назив тесла (Т) као међународну јединицу за магнетну индукцију у Међународном систему јединица.

Његово име данас носе аеродром у Београду, бројне школе, научни институти, улице, електране, технолошке компаније и истраживачки центри широм света.

Музеј Николе Тесле у Београду чува више од 160.000 оригиналних докумената, рукописа, фотографија, цртежа и личних предмета великог научника. Теслина архивска грађа 2003. године уврштена је у Унесков регистар „Памћење света“, као документарно наслеђе од изузетног значаја за цело човечанство.

Сто седамдесет година после његовог рођења, научници и историчари слажу се у једном – свет у коме данас живимо тешко је могуће замислити без доприноса Николе Тесле. Од електроенергетских система и индустрије до телекомуникација и савремених технологија, његове идеје настављају да обликују будућност, потврђујући да истински велики научници не припадају само једном народу или једном времену, већ читавом човечанству.