Откриће које мења слику праисторије – у Риму откривен фосил слона стар 400.000 година

Група археолога и палеонтолога, открила је на обалама Тибра у месту Казал Лумброзо, у западном предграђу Рима, остатке праисторијског слона. Археолошка ископавања започета 2017. године, прекинута су услед пандемије, а истраживање локалитета настављено је 2023. године.

Тим састављен од истраживача са Универзитета Ла Сапијенца, Музеја цивилизација, Националног савета за истраживања (CNR) и Специјалне надзорне службе Рима, пронашао је делимичан костур слона окружен стотинама коштаних фрагмената и каменог оруђа.

Како преноси дневни лист Република и други италијански медији, са Универзитета објашњавају да су остаци доведени у везу са прављењем предмета од камена, то јест пронађена су оруђа од костију направљена од слона. Анализе су показале да животиња није била само извор хране за наше претке, већ и сировина за израду оруђа и оружја од костију. То указује на промишљено коришћење ресурса од стране тадашњих људи.

Природна лабораторија плеистоцена

Захваљујући геохемијским анализама вулканских седимената, сматра се да се ради о периоду од пре 400.000 година. Изотопска испитивања спроведене на зубу животиње указала су на топло и влажно, шумовито окружење, далеко другачије од данашњих услова у области.

У том екосистему живели су носорози, јелени, бизони и вукови. Током истраживања идентификовано је више од 300 предмета од костију и делова костију, као и око 500 комада каменог оруђа, углавном мањих димензија, што је знак прилагодљивости и домишљатости ловаца који су насељавали области без тада важног ресурса – камена.

Значај открића

Локалитет Казал Лумброзо намеће се као кључна тачка за проучавање односа између прастарих хоминида и велике европске фауне. Трагови обраде костију и присуство оруђа указују на заједницу способну за сарадњу, планирање и преношење знања.

Према речима научника, протагонисти ове праисторијске сцене могли би припадати врсти хајделбершки човек (Homo heidelbergensis), заједничком претку неандерталаца и модерног човека. У свету у којем је опстанак зависио од домишљатости, свака животињска лешина представљала је свеобухватан ресурс: храну, алат, материјал.

„Ово истраживање, објашњавају аутори студије, доприноси реконструкцији догађаја из света дубоко различитог, али географски блиског: дуж тока мале реке, група ловаца раскомадала је слона и искористила његове кости као оруђе“. 

Рим, престоница и у праисторији

Комплетни резултати истраживања, објављени у међународном научном часопису Plos One, потврђују улогу Рима као једног од најбогатијих налазишта у Европи за проучавање људске еволуције и њених интеракција са плеистоценском мегафауном.

Откриће у Казал Лумброзу не представља само допринос палеонтологији, већ и повлашћени поглед у нашу далеку прошлост. Испод травњака, тргова и улица италијанске престонице, и даље опстаје древна прича која израња, фрагмент по фрагмент.