Маск одлучан: Идемо на Марс, не треба нам МСС

Узбуђење у свемирској заједници је велико. Шеф „СпејсИкса“ и Трампов саветник, Илон Маск, изјавио је на својој платформи Икс да је време да се Међународна свемирска станица повуче из орбите.

„Време је да започнемо припреме за деорбитирање свемирске станице. Она је испунила своју сврху. Користи су сада минималне. Хајде да идемо на Марс", написао је Маск.

На питање америчког новинара када би МСС требало да буде повучен из орбите, Маск је на платформи Икс одговорио: „Одлука је на председнику, али препоручујем да то буде што је пре могуће. Предлажем у року од две године од данашњег дана." То значи до фебруара 2027.

Према досадашњим плановима МСС је требало да настави да ради до 2030. уз сарадњу партнера из САД, Јапана, Канаде и Европске свемирске агенције (ЕСА). Русија се обавезала да ће одржавати станицу у функцији бар до 2028.

Маскова свемирска компанија „СпејсИкс“ ће потом да спроведе контролисано уклањање МСС из орбите. У јуну прошле године, америчка свемирска агенција НАСА објавила је да је „СпејсИкс“ за овај задатак добио уговор вредан 843 милиона долара.

Идеја је да свемирски брод за деорбитирање, који тек треба да буде изграђен, најпре успори МСС, како би се већина станице распала при уласку у Земљину атмосферу. Међутим, поједини делови или остаци могли би пасти на Земљу, али у ненасељене области.

МСС вероватно не би могла да функционише без САД

Ако би се САД заиста раније повукле са МСС, та свемирска станица вероватно не би могла да настави с радом, сматра бивши генерални директор ЕСА, Јан Вернер:

„Највећи део МСС је амерички, постоје и руски, јапански и европски модули. Не могу да замислим да би станица могла да функционише без Американаца."

На питање колико озбиљно треба схватити Маскову изјаву, бивши немачки астронаут Улрих Валтер одговара: „Маск то мисли врло озбиљно. Али, он је само изнео препоруку. Када се ради о таквим питањима, он не доноси одлуке – то је у надлежности Џареда Ајзекмена, који не може да се изјасни док не буде потврђен као директор Насе од стране Сената. Зато, по мом мишљењу, ова изјава неће имати непосредне последице. Оно што ме брине јесте да Маск овим покушава да прогура сопствене интересе. Он је одувек желео и хоће да оде на Марс и све друго томе подређује."

Размена оштрих речи између Маска и данског астронаута

Поред Маскових објава о крају МСС, и друге његове изјаве су изазвале негодовање. Маск је ових дана заједно са председником САД Доналдом Трампом дао интервју за ТВ Фокс и том приликом говорио о Насиним астронаутима Суни Вилијамс и Бучу Вилмору, који месецима чекају повратак са МСС.

Они су у јуну 2024. стигли на МСС Боинговом капсулом „Старлајнер“, али се капсула због техничких проблема вратила на Земљу празна. Требало је да остану на МСС само недељу дана – али су после скоро девет месеци још увек тамо. Недавно је саопштено да би Масков „СпејсИкс“ требало да их врати на Земљу 12. марта.

Маск је тврдио да астронаути до сада нису враћени из „политичких разлога" од стране Баједнове администрације.

Дански астронаут Андреас Могенсен одговорио му је на платформи Икс речима: „Каква лаж" и додао: „И то од некога ко се жали на неискреност мејнстрим медија."

Маск је узвратио: „Ви сте потпуно заостали. 'СпејсИкс' је могао да их врати још пре неколико месеци. То сам директно понудио Бајденовој администрацији, али су одбили. Повратак је одложен из политичких разлога. Идиот."

Будућност европских астронаута – под знаком питања

Ако би МСС заиста престала да постоји пре 2030. поставља се питање како ће се даље развијати европска мисија са људском посадом.

Када је реч о програму „Артемис“ НАСА планира летове са људском посадом на Месец, још увек није јасно да ли ће он уопште бити реализован и да ли ће у њему учествовати европски астронаути.

Бивши генерални директор ЕСА, Јан Вернер, сматра да је време да Европа јасно дефинише своје циљеве: „У којим областима Европа жели да буде активна у будућности? За сада не можемо изводити мисије са људском посадом без помоћи других земаља."

Сарадња Европе са Кином или Индијом?

На питање да ли би Европа могла да се окрене Кини, која већ шаље сопствене астронауте на свемирску станицу Тиангонг, Вернер каже: „Док сам био генерални директор ЕСА, неким астронаутима смо понудили курсеве кинеског језика како бисмо ту могућност оставили отвореном. Међутим, ако последњих недеља и месеци толико причамо о вредностима, онда се поставља питање: да ли је сарадња са Кином заиста у европском интересу?"

Бивши астронаут Улрих Валтер предлаже још једну опцију: „Индија такође развија програм са људском посадом, и ако САД више не буду партнер, препоручио бих дугорочну сарадњу са Индијцима."

Једно је сигурно: Европа у догледној будућности неће имати сопствену ракету ни свемирски брод за слање астронаута у орбиту. Ако МСС буде угашена раније него што се планирало, будућност ЕСА астронаута могла би постати крајње неизвесна .