Древни Точак духова у Сирији се окреће, научници се питају чему је служио лавиринт стар око 6.000 година

Претходне студије су дошле до таквог закључка на основу поравнања Рујм ел-Хирија са „објектима“ на ноћном небу. Сада међутим, нова студија доводи у питање такве претпоставке, и анализира зашто је изграђена задивљујућа мегалитска структура (структуре начињене од огромних комада стења слаганог без малтера).

Истраживачи са Универзитета у Тел Авиву и Универзитета Бен-Гурион у Негеву у Израелу, утврдили су да је Руџим ел-Хири значајно променио своју позицију у последњих неколико хиљада година, тако да није увек био у тако „блиској линији повезаности“са одређеним небеским телима као данас.

За нову студију коришћена је комбинација техника, укључујући геомагнетску анализу (анализа трагова Земљиног магнетног поља у стенама и земљишту), тектонску реконструкцију (моделирање физичког померања Земљине површине) и даљинску детекцију (анализу изгледа локације) уз помоћ сателитских снимака).

„Геолошка структура области Руџим ел-Хирија обликована је тектонским променама региона, што је довело до ротације блокова и, према томе, померања његове локације и правца главног улаза, као и радијалних зидова током времена“, пишу истраживачи у научном раду.

„Интегрисана геофизичка анализа региона (углавном ГПС и палеомагнетске реконструкције) открива да се локација Руџимм ел-Хирија ротирала у смеру супротном од казаљке на сату и померила са своје првобитне локације за десетине метара“, описују истраживачи.

Сматрају да је изградња на локацији можда почела још 4500. године пре нове ере, иако су различити делови били поново изграђени и додавани све до бронзаног доба око 3600. до 2300. године пре нове ере, вероватно уз неколико додатних подешавања током више векова.

Друга ранија истраживања су показала да је мегалитска структура можда коришћена као утврђење или регионални простор за посебна окупљања.

Локалитет се састоји од више концентричних кругова од базалтног камена, који се пружају дуж 150 метара од једне на друге стране. Тим истраживача је такође идентификовао друге структуре, зидове и тумулусе (гробне, камене хумке) у оближњим областима.

„Већина археолошких објеката у овој регији поново је коришћена, и то дуго после првобитне изградње“, пишу истраживачи и додају: „То је укључивало нове карактеристике, изградњу нових зидова преко старијих и преобликовање изгледа грађењем нових објеката". Због свега тога, Руџм ел-Хири је одличан пример веома сложене концентричне структуре, уз још необјашњењу мистериозну намену.

У новом истраживању, на локалитетима на истоку Медитерана, први пут су коришћене комбиноване научне технике.

Истраживачи су уверени да у том региону има још много тога да се открије што даје могућност бољег прегледа читавог подручја и разумевање тога, како се оно мења током времена.

Нове информације би се чак могле користити за обуку ВИ модела у будућности, сугерише истраживачки тим, који би онда могао да помогне да се уоче сличне структуре које је направио човек на сателитским снимцима, а које нам нису јасно видљиве.

Истраживање је објављено у Remote Sensing.