среда, 27.11.2024, 22:24 -> 22:26
Памћење, концентрација, разумевање... Шта се у свемиру дешава са људским мозгом
За неке, будућност човечанства је у амбициозним пројектима попут колонизације Месеца и Марса . Али, док визионари као што су Елон Маск са „Спејс-екс-ом", Џеф Безос из „Блу ориџин-а" и Ричард Бренсон испред „Вирџин галактик-а" замишљају ове грандиозне сценарије, поставља се питање: Да ли свемирска путовања имају нуспојаве за које нисмо знали и шта се дешава, на пример, са нашим мозгом када нисмо на Земљи. НАСА је покушала да сазна више.
У студији, објављеној у Frontiers in Psychology, амерички истраживачи су радили са 25 астронаута који су провели око шест месеци на Међународној свемирској станици (МСС) како би испитали промене у широком спектру домена когнитивних перформанси. Није било доказа о значајнијем когнитивном оштећењу или неуродегенеративном паду код астронаута након истека тог периода.
„Живот и рад у свемиру нису били повезани са широко распрострањеним когнитивним оштећењем које би указивало на значајно оштећење мозга“, објашњава Шина Дју, истраживач у лабораторији НАСА за здравље и перформансе понашања и аутор студије.
Сви астронаути су у ствари били подвргнути низу тестова развијених за процену различитих когнитивних функција. Резултати су показали да су одговори на задатке процене брзине обраде, радне меморије и пажње били спорији него на Земљи, али ништа мање тачни иако су неке промене трајале дуже. „На пример, спорији учинак у смислу пажње примећен је само на почетку мисије, док се брзина обраде података није вратила на почетне нивое до краја мисије и повратка посаде на Земљу“, наводе истраживачи у Студији.
Ипак, постоји већа вероватноћа да ће неке функције мозга бити погођене више од других. Али чак и на Земљи, брзина обраде, радна меморија и пажња могу показати привремене промене када је особа под стресом . Друге перформансе, попут памћења, мање су подложне фактору стреса.
„Ако имамо напоран дан, или нисмо много спавали претходне ноћи, можда ћемо се осећати као да нам је тешко да задржимо пажњу или да нам је потребно више времена да обрадимо задатке“, појашњава Дју.
Астронаути су иначе, осим што су изложени овим факторима стреса, изложени и другим факторима стреса специфичним за свемир. С друге стране, постоји нада да ће привремено компромитоване функције надокнадити другим: „Могуће је да чак и у областима где је забележен пад, астронаути то брзо могу да надокнаде и ефикасно извршавају своје задатке“, наводи су из Студије.
Истраживачи НАСА кажу да би њихова студија могла да помогне да разумемо које промене у когнитивним перформансама могу настати када се људи преместе у екстремна окружења, од дубина океана преко база на Антарктику, до мисија под земљом.
„Разумевање тога – како се мозак понаша у свемиру, могло би да помогне науци да предвиди когнитивне промене изазване повећаном изложеношћу зрачењу и недостатком комуникације", истакли су истраживачи.
