Академик Арутјун Аветисјан: Вештачка интелигенција није обична информациона технологија

Академик Аветисијан напомиње да партнерство са Универзитетом у Београду траје већ пет година и да је још од 2019. године потписан споразум, али је пандемија ковида и неки други проблеми успорила делотворнију сарадњу.

„Ниво науке у Србији је доста висок и јуче смо се састали на Маштинском факултету, на Физичком факултету. Разматрали смо заједничке пројекте, на пример у области дигиталне медицине. Ваши научници су прикупили значајну количину података и сада радимо на моделима машинског учења у одређеним областима дигиталне медицине, на пример“, истиче академик.

Професор Аветисјан додаје да се треба ослањати на великане из прошлости, као што су Тесла или велики руски научник Холмогоров, али да је изузетно важно данас наћи заједичке додирне тачке и омогућити новом покољењу и неким новим научницима да се пробију.

На Математичком институту Српске академије наука и уметности академик Аветисијан ће данас одржати семинар о пројектима вештачке интелигенције којима он руководи.

Вештачка интелигенција је свеприсутна

„Данас је вештачка интелигенција већ свуда, тако да није потребно никога убеђивати да је потребно увести је. Иначе, на Математичком институту смо били пре пет година и сматрам да је један од најбољих. Желим да пренесем наше знање у области вештачке интелигенције јер медицина, пољопривреда, државна управа, међународни односи, аналитички системi – свуда ће се уводити вештачка интелигенција“, истиче гост Јутарњег програма.

Међутим, истиче академик, потребно је обезбедити висок ниво поверења у технологију и њену безбедност и друштвено-хуманитарни аспект, јер вештачка интелигенција није само обична информационо-комуникациона технологија. Она утиче на све нас и зато је неопходан озбиљан приступ бављења том технологијом.

„Имамо историјско искуство, радили смо на безбедном развијању обичних програма. Од 2021. основан је Центар за вештачку интелигенцију Русије, један од шест центара које је држава остовала и наша влада и ми смо одговорни управо за поверење према вештачкој интелигенцији и желимо да поделим своје искуства из све области и да позовем наше српске пријатељи да учествују у тим радовима.“

Неопходна регулатива и глобална сарадња

У целом свету, у Европској унији и у Америци, доносесе законски прописи о генеративној вештачкој ителигенцији. Неопходни су регулативни механизми како би држава могла да контролише, а стварање таквих технологија захтева озбиљно укључивање математичких знања и у Русији се то обавља у сарадњи са најбољим математичким институтом, истиче академик Аветисјан.

„Веома је важно у савременом свету да се не затварамо. Немогуће је одговорити на глобалне изазове у оквиру једне земље, чак иако је та земља најмоћнија на свету. Глобални изазови захтевају зједничко деловање. Зато морамо да радимо заједно. Не само Србија и Русија, већ цео свет мора да заједнички ствара те технологије. Надам се да ћемо организовати ту заједничку делатност са нашим српским пријатељима и колегама.“

Академик Арутјун Аветисјан је већ одржао семинар на Факултету организационих наука, а осим на Математичком институту САНУ, одржаће предавање и на Машинском и Физичком факултету Универзитета у Београду, као и на Рачунарском факултету Универзитета Унион.

Меморијал Виктор Иваников

Повод за долазак академика Аветисјана је и организација научног скупа посвећеног једном од највећих руских научника у области информатике, Викора Иванкова. Ове године ће се меморијало држати у Врднику, а сваке године окупља стотину научника из те области.

„Он је створио наш Институт и ове године прослављамо 30 године нашег института. Он потиче из школе академика Лебедева. То су људи који су створили БЕСМ-6 који се представља у Музеју науке у Лондону упоредно с најбољим светским аналогним системима. Постоји и чланак енглеског професора о томе да не верује да су Руси заостајали у време Хладног рата, јер је то машина из 1968. године“, напомиње гост Јутарњег програма.

Данас Институт носи његово име, а конференције се одржавају у разним градовима. Последња је уприличена у Великом Новгороду, пре тога у Јерменији. На овим скуповима обично присуствује око 300-400 научника и разматрају се најнапреднији правци развоја, деле се најнапредније технологије.

„Имамо много тога да понудимо и мислим да ће то бити занимљиво, не само људима који пишу чланке тог нивова, већ и студентима, јер наша идеја је да конференција буде отворена, апсолутно, и бесплатна за учеснике и да тамо дође до те хемије у међусобној комуникацији. Због тога то радимо и за мој тим је то веома важно и желео бих да их доведемо овамо, јер многи од њих нису били у Србији. Не само да разговарају са научницима, већ и да посете манастире и да виде како овде људи живе. Наука је важна, али важне су и емоције“, наводи академик Арутјун Аветисјан на крају гостовања у Јутарњем програму.