„Обично када ми кажу – Јао, Биљо, како добро изгледаш, увек помислим, да ли то заиста има везе са тим што водим рачуна о свом животу, а ту укључујем и исхрану и вежбе и шетње и тако даље. Ја сам у ствари највише радила на свом здрављу пре једно двадесетак година“, рекла је музичарка и вокал „Бистрик оркестра“ Биља Крстић. Додала је да се највише уплашила када је добила коксаки вирус 2019. године, који ју је „потпуно везао за кревет“, што се потом надовезало на епидемију коронавируса, па, како каже, до маја 2020. године, није била „способна да направи 15 корака“.

После свега што је прошла, истиче да је јако важно ићи на редовне контроле.

„Прође то, и обично људи кажу – Добро, нема везе, или немају времена због посла или других разлога. Ја сам себи задала задатак да апсолутно морам на сваку контролу да идем. Нисам ја потпуно здрава али водим рачуна да одржим ово, за сада, сасвим пристојно здравље“, рекла је Крстићева.

Грађане Србије највише муче кардиоваскуларне болести, а та статистика би могла да буде другачија. Биљана Крстић каже да редовно ради анализе крви, али и да посећује Центар за хипертензију на шест месеци.

„Мени је најважније управо то због притиска. Наравно, то су кардиолошки прегледи и тако даље. Цела мамина фамилија је фамилија која има проблеме са срцем. Тако да су те кардиоваскуларне болести код нас баш у фамилији заступљене. Моја рођена сестра, нажалост, је преминула. Она је оперисала аорту и ја сам негде у тој, да кажем, високоризичној групи, и због тога највише и водим рачуна. Имам ту митралну инсуфицијенцију. Имам дакле та два мало отворена залиска срчана, али то је све под контролом. Ми то све водимо рачуна“, рекла је Крстићева.

Зашто је зову Брзи Гонзалес

Испричала је и да јој је вредност холестерола била повећана, да је то стање код ње генетички узроковано и да сада, уз помоћ лекара, и о томе води рачуна.

„Понекад помислим да ми се те неке вредности можда поремете и од превеликог напора. Ја не знам да ли је то могуће, али ево, само да кажем, наравно, све је то стрес. Ви трчате на концерт, идете на пробе, није битно, снимање, 10, 15, 20 минута. Имате хиљаду обавеза, интервјуе... Ја радим са децом пуно, имам ту вокалну радионицу Бистрик. Путујем и са њима, путујем и са Бистриком. Радим музику за серије, за филмове. Сваки пут, када завршим то, када већ цркнем од посла, кажем – Е нећеш више овако, сада ћемо другачије, и то другачије буде, углавном, неких недељу дана. Ја имам надимак у мојој породици и међу мојим пријатељима, зовем се Брзи Гонзалес, јер ја нема где нисам, где не стигнем. Али мислим да то треба, за све треба имати мере у животу”, истакла је Крстићева у разговору са Аном Стаменковић.

Стрес – да ли је могуће да га избегнемо

Професор др Петар Оташевић са Института за кардиоваскуларне болести Дедиње рекао је да стрес, нажалост, не можемо избећи. „То је саставни део савременог живљења. Али стрес заиста јесте јако важан фактор у смислу обољевања од кардиоваскуларних болести. Можда не толико у смислу повећавања вредности холестерола, колико у смислу повећавања других фактора ризика, као што је, рецимо, хипертензија или појава дијабета, или нагли скокови притиска који могу практично довести и до пуцања тих наших малих атеросклеротских плакића које имамо свуда по крвним судовима и могу довести практично до инфаркта или до шлога”, изјавио је проф. Оташевић.

Говорећи о најчешћим факторима ризика, доктор указује најпре на неправилну исхрану и физичку неактивност.

„За разлику од лошег холестерола који можемо смањивати са јако пуно лекова, и то је сјајна ствар, тај добар холестерол заправо нема лекове којима ћемо повећати добар холестерол. То је заправо само физичка активност. Битно је јер се сматра да уколико смо физички активни, а шта значи физичка активност – значи барем 150 минута недељно хода, шетње, лагано трчање, пливање, било шта.

Заиста не морате ништа да радите екстремно напорно. Само будите активни, будите у покрету. Сматра се да уколико смо тих 150 минута недељно физичке активности, наш ХДЛ холестерол може да се повећа за неких двадесетак посто. Ако повећамо мало ХДЛ холестерол, мало смањимо ЛДЛ холестерол било дијетом, било лековима, онда можемо ући у неку безбедну зону”, објашњава професор.

Оптималне вредности холестерола зависе заправо од клиничког сценарија.

„Значи, уколико нисте имали неки догађај, ваше оптималне вредности холестерола су веће него уколико нисте имали инфаркт или шлог или имате стент или хируршку реваскуларизацију миокарда. Због тога о оптималним вредностима холестерола треба разговарати појединачно са пацијентима. Када нисмо у тим оптималним вредностима, онда просто повећавамо терапију. Значи, обично крећемо са једном врстом лекова. Уколико смо достигли циљне вредности – сјајно, уколико нисмо, додајемо другу или можемо чак и трећу врсту лекова за снижавање холестерола да бисмо добили неке оптималне вредности”, каже проф. Оташевић и додаје да га пацијенти врло често питају шта да раде када им је ниво холестерола веома низак.

„Заправо, не постоји опасност од ниских вредности холестерола. Људи се плаше да не постану дементни, јер раније су постојале неке сумње да уколико је холестерол низак, јако низак, да је већа склонност деменцији. То дефинитивно није научно доказано. И ми имамо принцип код лечења холестерола – што ниже, то боље. Заправо, не постоји тако нешто као што је опасно низак вредности холестерола”, објаснио је саговорник у Кампањи Наизглед здрав.

Генетски и стечени холестерол, у чему је разлика

Објашњава да организам сам ствара холестерол у количинама које су му потребне. Доктор је указао и на разлику између генетског и стеченог холестерола.

„Генетски холестерол значи да нам недостаје неки од ензима који утиче на разградњу самог холестерола, односно на ограничавање стварања холестерола у нашем организму. Практично, ту не можемо помоћи дијетом јер просто та метаболичка грешка је таквог карактера да захтева терапију лековима. А што се тиче стеченог холестерола, то значи да просто се не хранимо здраво. Хранимо се сувише масноће, да ли су то масна меса, да ли су то масни сиреви, да ли су то слаткиши, да ли је то тестенина. Слаткиши и тестенине у нашем организму заправо претварају масноће као нека врста резерве”, каже проф. Оташевић.

Губитак 47.000 живота може бити мањи

Истиче да га као стручњака брине однос између доброг и лошег холестерола: „У принципу, колико је тај однос између доброг и лошег холестерола већи од три према један у корист лошег холестерола, онда то значи да су те особе врло често под повишеним ризиком од атеросклерозе”.

Сваке године у Србији због кардиоваскуларних болести изгубимо готово 47.000 људи. Можемо да спречимо овакве исходе правилном исхраном, физичком активношћу, престанком пушења и редовним прегледима.

Крвну слику треба проверавати бар два пута годишње. Хајде да променимо статистику, јер иза сваког броја стоји нечији живот.

„Колико могу. Шетња и пливање. У шетњи сам аматер, али што се пливања тиче спремам се за Олимпијске игре“, коментарише кроз шалу.

Ипак, није одувек било тако. До 2011. године је био и активан пушач, а и живот какав је водио, признаје, није баш био најздравији.

„То је била једна сулуда трка по целом свету, авиони, хотели, касно лежеш, касно устајеш. То је на крају резултирало тиме да је моје срце почело да отказује послушност таквој будали као што сам ја“, искрен је Карајлић.

Срећом, није дошло до закрчења и инфаркта, већ до спазма који је спречавао проток крви.

„Све мора имати своју меру – то је нека лозинка за живот. Нажалост, ми као обична људска бића не можемо то никад да досегнемо. Или то схватимо у Ургентном центру“, додаје музичар.

Каже и да је имао „срећу“ да му нешто зафали у 21. веку, јер су медицина и хирургија веома напредовале.

„Морам да похвалим лекаре где сам лежао. Упознао сам их много док сам боравио у болници и схватио сам да имамо сјајне кардиологе. Трева увек контролисати здравље и 21. век је продужио век људима, управо зато што је омогућио ту врсту контроле над телом“, наводи Карајлић.

Са друге стране, сматра и да људи не треба опсесивно да брину о здрављу и да се бави само тиме. Осим тога, истиче и још један веома важан аспект физичког здравља, а то је психичко здравље.

„Док сам се опорављао у Ургентном центру, на телевизору смо пустили неки тениски меч Новака Ђоковића. Доктор ми је рекао да је то таман неки тест оптерећења. Срећом, победио је Ноле“, присетио се Карајлић.

Многи који добију другу шансу не знају да је цене

Код већине болесника лоше животне навике су довеле до проблема са срцем.

„Ако сте пушили, престаните. Ако нисте били физички активни, постаните. Уколико сте гојазни, смршајте. Промена начина живота је јако битна“, истиче професор Петар Оташевић, кардиолог Инстиитута Дедиње.

Осим промене животних навика, пацијенти који претрпе инфаркт или сличан проблем, лекови и терапије су обавезни. Већина тих лекова су у виду доживотне терапије.

„Трећина болесника не добије другу шансу. Нажалост, сведоци смо да они који добију другу шансу после неког времена више не цене то што су добили и прекидају са терапијама које им спасавају живот. Ако сте једном имали инфаркт миокарда, шанса да га опет добијете је шест пута већа“, објашњава Оташевић.

Атеросклероза је континуирани процес и не може се зауставити, али се терапијом може значајно успорити.

Најчешћа последица инфаркта миокарда је срчана слабост, јер је дошло до загушења крвног суда који снабдева срце крвљу и кисеоником, а погођени део срца одумире и касније неће моћи да куца снагом којом је пре могао.

Симптоми су увек лако замарање, отицање ногу и општа малаксалост.

„Последице могу бити различити поремећаји срчаног ритма који потенцијално могу да буду животно угрожавајући па се код тих пацијената уграђују посебне врсте пејсмејкера који регулишу рад срца“, додаје Оташевић.

Редовне контроле су обавезне. Након претрпљеног инфаркта прва контрола је после месец дана.

„Ако сте имали инфакрт миокарда ваш холестерол мора да буде јако низак. Уобичајене референтне вредност се односе на особе које нису претрпеле инфаркт, а у овом случају морају бити још ниже. Наравно, провера притиска и прилагођавање терапије. Ако је све у реду и пацијент нема тегобе онда се најчешће виђамо на три до шест месеци“, истиче Оташевић.

„Возим пони и човек каже: 'Имам исти такав у подруму. Стоји ми и не знам шта да радим са њом'. Ја кажем: Па, па како не знаш шта да радиш? Продај је мени“, објашњава Јелић како је дошао до броја од четири пони бицикла.

Додаје да још увек вози и мотор и да чињеница да може да савлада његових 320 килограма тежине, доказује да му је здравље сасвим задовољавајуће.  

Признаје да иако је већ зашао у 83. годину живота, не држи се правила да на шест месеци проверава своје здравствено стање, али да је проверио крвну слику пре двадесетак дана и да су резултати били савршени. Мало повишен холестерол приписује љубави према кајмаку и сиру. 

„Музика помаже да и здравље буде добро. Врло ми помаже и та активност везана за путовања. Сусрети са неким познатим људима, упознавање неких нових и све ми је то интересантно и лепо и везано нормално за здравље“, истиче Јелић.

Сматра да је тајна у умерености у свему.

Професор Оташевић: Србија у групи земаља са високим ризиком од кардиоваскуларних болести

Еуропско друштво кардиолога као кровна професионална организација кардиолога у Европи је поделило Европу на четири зоне ризика што се тиче оболевања од кардиоваскуларних болести.

„Оно што морамо са жаљењем да констатујемо да се Србија налази у тој четвртој групи. То су земље са веома високим ризиком од оболевања кардиоваскуларног система“, наглашава проф. др Предраг Оташевић, кардиолог са Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“.

Разлози су различити, напомиње професор. Могу се тражити у неадекватном начину исхране, недостатку физичке активности, избегавању систематских прегледа и редовних контрола стања здравља.

Поразна је и статистика да се у Србији дефинитивно највише умире од кардиоваскуларних болести. Према последњим подацима око 56.000 људи годишње у Србији премине од кардиоваскуларних болести, што је за земљу од око шест милиона људи драматично.

Како изгледа кардиолошки преглед

Професор Оташевић објашњава да се прво узима општа анамнеза и пацијент пита да ли има неке тегобе.

Међутим, сасвим је друга ситуација ако пацијент каже да има висок притисак, да је му је отац имао инфаркт у 40. години, да има повишен шећер, да је пушач или гојазан, напомиње кардиолог, јер што је већи број фактора ризика, већа је вероватноћа од појаве кардиоваскуларних болести.

Стандардна процедура физичког прегледа подразумева мерење притиска,  ослушкивање рада срца и плућа, ЕКГ, на основу чега се закључује да ли су потребне додатне претраге.

„Уколико се пацијент пожали и на болове у грудима, желимо да откријемо да ли су срчаног порекла и онда пацијента најчешће шаљемо на тест физичког оптерећења, јер ЕКГ у стању мировања може бити потпуно нормалан. Тек када се пацијент физички напреже, можемо видети знаке који указују на постојање сужења на крвним судовима срца“, напомиње др Оташевић.

Такође, додаје кардиолог, у последње време врло често се примењују и друге методе, попут скенерске коронарографије, где се контролишу сами крвни судови, али без улажења у артеријски систем.

„Уколико посумњамо да постоји основана сумња да постоје сужења у крвним судовима срца, онда радимо класичну коронарографију при којој убацујемо катетер у венску циркулацију, долазимо до артерија и убризгавамо контраст да видимо има ли сужења и које мере треба предузети“, наводи проф. др Петар Оташевић.

„Ја као клинац од 25, 30 година сам мислио да могу да не спавам пет дана, да свирам по четири сата, да се толико празнимо на концертима, и да могу даље да наставим. И ти не размишљаш, у неком тренутку биологија почиње да ради своје већ од 40. па надаље, ја сам прешао 50, тако да у овим годинама сад већ човек мора да води рачуна”, додаје фронтмен групе „Неверне бебе“.

Ђурђевић је недавно радио анализу крвне слике.

„Први пут у животу су ми сви резултати у референтним вредностима. То је потпуно невероватно. Ја сам мислио да се распадам по разним шавовима. Значи, човек субјективно има осећај да му стално нешто није добро. Знаш, није то што си хипохондар. То из разлога... Нешто ме боли, нешто ми... Да је здрав и да му ништа не фали – то може млад човек. У неким зрелим годинама ти стално размишљаш, мало те нешто пресече, ти кажеш –  ово може да буде страшно. Тако да сам ја недавно почео да водим рачуна, пре пар година можда, о здрављу, и на сваки шест месеци радим комплетне резултате”, додаје Ђурђевић, и истиче да сматра да се „једна врста задовољства које човек емитује одражава и на крвну слику и унутрашње здравствено стање“.

Сервис за ауто „под конац“, а на лекарски преглед – кад стигнемо

Ђурђевић истиче важност сопствене свести о важности чувања здравља. „Ми имамо ту врсту поремећене свести да, кад је ауто у питању, мора све под конац, па иди ово, па иди оно, па среди ово, па среди оно, а ништа ти није скупо. А онда кад ти неко каже, треба да урадиш лекарски преглед, то кошта. Ууу, па то је много, запуштени смо”, каже Милан Ђурђевић.

Каже да није пушач, да не конзумира алкохол и да није користио синтетичка средства.

„То је суштински есенцијални рокенрол. Да ти снагом креативне емоције и инспирације функционишеш на начин на који функционишеш, да опет будеш довољно интересантан и харизматичан за људе – То значи у принципу да ти путем свог здравља преносиш једну прогресивну и позитивну поруку људима”, рекао је Ђурђевић.

Чини се да имамо времена и да одемо код фризера и да попијемо кафу са пријатељима, али када помињемо здравље, ту умемо да закажемо.

„Не каже наш народ џабе да је боље спречити него лечити. А ја мислим да заиста никад није било једноставније него данас отићи код лекара, значи ти систематски прегледи заиста не трају дуго, десетак, петнаест минута. Извадите крв, отиђите једном годишње, јер као што је Милан рекао, ја исто често повлачим ту паралелу – ако нађете времена за редовни сервис својих аутомобила, нађите времена и за превентивни сервис самог себе. Према томе, заиста та превентива јесте кључ, јер јако много нежељених ситуација и смртних исхода можемо спречити тако што ћемо одвојити тих пола сата годишње за саме себе”, каже проф. др Петар Оташевић са Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“.

Спуштање старосне границе пацијената које мучи кардиоваскуларни систем

Неретко се погрешно сматра да су кардиоваскуларне болести болести старије популације. Чињеница је да се старосна граница спустила, и да је све више млађих пацијената.

„Мислим да је правилније рећи да заправо кардиоваскуларне болести, нажалост, више не бирају старосну старосну односно добну групу. Оно што смо заиста приметили, моје колеге и ја, јесте да заправо није више никаква реткост да на тим нашим дежурствима, када рецимо примамо болеснике са акутним инфарктом миокарда, ми видимо особе које имају 32, 33, 34, 35 година, и само по томе видимо да заправо – та се старосна граница спушта”, истиче др Оташевић, и додаје да то што особа има 30 година и осећа се добро, не значи да не треба да води рачуна сами о себи, јер треба да остане здрава и у деценијама које долазе.

Његов најмлађи пацијент, који је имао акутни инфаркт, каже доктор, имао је свега 24 године.

„Уколико имате болове у грудима, не осећате се добро, брзо се замарате, имате повишен крвни притисак или просто, уколико имате повишен холестерол који сте измерили на вашем редовном систематском прегледу, имате мало година – не значи да је то опасност негде другде, не значи да се лоше ствари неће десити баш вама, само зато што имате 20, 30 или сте у раним четрдесетим годинама“, објаснио је.

Каже да он и његове колеге најчешће проверавају вредности шећера код пацијената, јер је шећерна болест значајан фактор ризика, као и панел вредности холестерола.

„Укупни холестерол, добар холестерол, баш холестерол триглицериде, а у последње време често користимо и неке новије параметре као што су липопротеин - мало А, који може указати да сте под повишеним ризиком од оболевања од кардиоваскуларне болести, иако су све друге вредности холестерола нормалне. Али када дођемо до тегоба, онда смо мало већ закаснили. Значи, ја највише волим када људи дођу код мене и кажу, ја немам никакве тегобе, дошао сам да проверим своје здравље”, истиче доктор Оташевић.

Отежана дијагностика: Некада симптоми нису видљиви ни лако уочљиви

Фактори ризика као што су хипертензија, шећерна болест, почетне болести које се односе на нивое холестерола, углавном не узрокују бол што отежава ситуацију у смислу дијагнозе на време.

На основу типа и правилности пулса, може се посумњати на атријалну фибрилацију која је један од главних фактора ризика за шлог. Та неправилна срчана активност омогућава стварање крвног угрушка у срчаним шупљинама који може да се откине и може отићи у мозак, може отићи у руку, може отићи у ногу и направити емболизацију.

„Нажалост, оно што опет врло често видимо, јесу особе које су практично из пуног здравља, развиле шлог, да не знају ни саме зашто. Код великог броја особа имамо тај поремећај срчаног ритма, односно убрзан и неправиљан пулс, и управо откријемо ту аритмију, ту атријалну фибрилацију, а све смо могли да спречимо да смо дали лекове за разређивање крви на време”, рекао је др Оташевић.

Сваке године у Србији због кардиоваскуларних болести изгубимо готово 47.000 људи. Можемо да спречимо овакве исходе правилном исхраном, физичком активношћу, престанком пушења и редовним прегледима. Крвну слику треба проверавати бар два пута годишње. 

„Физичка активност је нешто што је, пре свега, потребно за ментално здравље, па онда и физичко“, каже певачица и додаје да се труди да буде активна, али да то доста зависи од посла и обавеза.

Наводи и да води рачуна о здрављу, редовно иде на контроле, а та навика јој је усађена кроз васпитање.

О значају генетике и склоности ка неким обољењима, Јелена Гавриловић каже да је код одржавања доброг здравља кључно да знаш чему си склон на основу неке породичне анамнезе.

„Примера ради, код мене у породици постоји предиспозиција за кардиоваскуларне болести. То је нешто што ја пратим и све за зависи од кога си шта повукао. Мајка ми је имала улцерозни колитис, а отац ми је преминуо од ковида, али је био срчани болесник“, истиче певачица.

Зна и да има предиспозицију за повишени холестерол, па и на то обраћа пажњу и труди се променом животног стила, спавањем, исхраном и активношћу држи то у нормалним границама.

„Ништа вас неће спасити као храна и вежбање“, наводи Јелена Гавриловић.

„Мој отац није придавао много значаја здрављу и живео је неки њему својствен живот. Нисам то подржавала, али нико није могао да се око тога бори са њим“, каже певачица, наглашавајући да је „здравље једина ствар коју нико други не може да уради уместо тебе“.

Професор Оташевић: Проверите холстерол и држите га под контролом

Породична хиперхолестеролемија је урођена грешка метаболизма холестерола. Организам је предодређен да ствара холстерол, а и да их сам чисти из крви.

„Када имате породичну хиперхолстеролемију тај баланс је поремећен и имамо екстремно повишене вредности холестерола у крви. Високе вредности лошег холстерола су главни фактор ризика за развој атеросклеротских болести, односно његово нагомилавање на зидовима крвних судова“, објашњава др Петар Оташевић, кардиолог са Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“.

Особе које пате од хиперхолстеролемије могу да доживе инфакрт или шлог чак и у раним 20-им годинама.

Проблем код холстерола јесте што не изазива видљиве симптоме – особе се потпуно нормално осећају и немају никакве тегобе. Знак да потенцијално имате тај проблем јесте ако су вам отац или мајка претрпели инфакрт у 50-им, 40-им, па чак и у 30-им годинама.

„Такви примери свакако су знак да одете и измерите вредности холстерола. То што су ваши родитељи имали проблем не значи да га и ви имате, али боље је да проверите“, наводи Оташевић.

Терапије зависе од висина вредности. Уколико је хостерол благо повишен, а није било никаквих бурних проблема, онда се може третирати са променом исхране, избегавати масну храну, попут свињетине, пуномасних сирева, теста и слаткиша. На тај начин, холестерол се може смањити и за 30 одсто.

„Код особа са породичном, генетском склоношћу, дијета неће бити довољна. Код њих крећемо са лековима и то најчешће са статинима, који смањују синтезу холестерола у јетри. Уколико се са њима не постигне жељени ефекат, онда се додаје друга група лекова која смањује апсорбцију холстерола из црева“, објашњава кардиолог.

Ако на крају и ово не уроди плодом, онда се креће са иновативном терапијом, а то су нови лекови који утичу на саму синтезу холестерола на генском нивоу. Таква група лекова се даје једном у шест месеци.

Додаје и да је веома важно да људи схвате озбиљност редовног узимања терапије и лекова.

„У нашем народу постоји легенда о штетности статина. Не знам зашто ни како се та прича одржава већ годинама, али статини нису штетни нити имају више нежељених ефеката од било ког другог лека. Повољни ефекти статина десетоструко надмашују потенцијалне нежељене ефекте“, истиче Оташевић.

Хајде да променимо статистику, јер иза сваког броја стоји начин живота

Сваке године у Србији због кардиоваскуларних болести изгубимо готово 47.000 људи. Можемо да спречимо овакве исходе правилном исхраном, физичком активношћу, престанком пушења и редовним прегледима. Крвну слику треба проверавати бар два пута годишње.

Признаје да је за његов изглед и стање здравља заслужна и генетика, али и редовна физичка активност и брига о здрављу.

„За свој 50. рођендан сам донео одлуку да редовно кренем да вежбам. И то и радим, ево већ 15 година. Прво, сваког дана имам вежбе истезања, што је у овим годинама јако битно, а онда три пута недељно идем у теретану и имам вежбе за све“, наводи Цукић.

Додаје и да два пута годишње вади крв. Провери стање крвне слике, али и пошаље резултате свом лекару.

„Имам доста пријатеља доктора. Мада понекад одем и на преглед, ЕКГ и то све. Мислим, не баш како често. Моја супруга мора да се чува шећера и слаткиша. И онда ја поједем све“, додаје музичар.

И поред тога што долази из света музике и забаве, никада није био пушач. Открива да му је та слика још од Џејмса Дина па и касније, да „бити кул значи да си стално озбиљан и да пушиш“, била без везе.

„Мој покојни отац је управо био жртва кардиоваскуларних проблема и сопственог агресивног одбијања да се бави на неки начин кретањем и помагањем свом телу. Тако да сам схватио и колико је он мени био потребан, иако сам имао неких 37-38 година када је он умро, знајући колико сам потребан своје деци, почео сам много више да се плашим за сопствени живот и у ствари више због њих него због себе“, напомиње Цукић.

Открива и да је имао неколико ситуација које су га мало освестиле, чак и један мањи транзиторни исхемијски мождани удар после кога је обавио све могуће прегледе, што га је, признаје, уплашило.

„Било је све у реду, али онда сам стварно још са више жара се посветио томе да не прескачем никад физичке активности, вежбање, а ни лекове“, наглашава Дејан Цукић.

Професор Оташевић: Код лекара треба да идемо када смо здрави

Превенција је најбољи пут да спречимо компликације, наглашава проф. др Петар Оташевић.

Суштински, сви би требало и пре 40. године да одемо на општи систематски преглед код кардиолога – мерење крвног притиска, ЕКГ и основне лабораторијске анализе. На тај начин ћемо схватити колики је наш ризик од оболевања од кардиоваскуларних болести, односно да ли је потребно лечити неке факторе ризика како би практично остали здрави и у неком даљем току“, објашњава професор.

После 60. године лекари препоручују да се овакви систематски прегледи раде једном годишње јер се вредности мењају. Ако данас немамо повишен притисак, не значи да за годину дана нећемо имати хипертензију, напомиње кардиолог.

Када је у питању крвна слика, најпре се гледају вредности шећера у крви и холестерола, и то не само укупног холестерола, већ лошег, ЛДЛ холестерола и доброг, ХДЛ холестерола, као и ниво триглицерида.

„Оно што у последње време видимо је да има и неких, да кажем, нетрадиционалних фактора ризика у лабораторији као што су неки липопротеини, а и неке друге анализе и то тражимо не код свих, него уколико сумњамо да, рецимо, болесник има потпуно нормалне изгледе, потпуно нормалан шећер, потпуно нормалан холестерол, али у породици има историју кардиоваскуларне болести у раној фази“, додаје кардиолог.

Ипак, професор напомиње да не би требало сами да тумачимо резултате, као и да уколико закључимо да је све у реду, ипак је боље отићи и код лекара.  

„Уколико имамо висок притисак, уколико пушимо, уколико имамо шећер, уколико смо претходно имали инфаркт, шлог или смо добили стент или смо добили хируршку санацију миокарда, онда се те референтне вредности заправо не односе на нас. Те вредности у тим случајевима морају да буду много ниже“, истиче професор др Петар Оташевић.

Хајде да променимо статистику, јер иза сваког броја стоји начин живота

Сваке године у Србији због кардиоваскуларних болести изгубимо готово 47.000 људи. Можемо да спречимо овакве исходе правилном исхраном, физичком активношћу, престанком пушења и редовним прегледима. Крвну слику треба проверавати бар два пута годишње.