Уместо директног обраћања специфичном конфликту, Ленон је изабрао другачији, далеко суптилнији приступ. „Сада разумем шта мораш да урадиш: да провучеш своју политичку поруку са мало меда", изјавио је својевремено музичар о овом делу.

Песма је кроз приступачну мелодију отворено преиспитивала концепте религије, национализма и материјалног богатства, нудећи универзални позив на мир.

Тек деценијама касније, јавност је у потпуности схватила колико је Јоко Оно допринела настанку ове легендарне нумере. Концепт песме снажно се ослањао на њену збирку поезије Грејпфрут из 1964. године, а Ленон је касније признао да је био превише себичан и мачо да би јој одмах приписао ауторске заслуге.

Тек 2017. године, Јоко Оно је и званично призната као коауторка песме.

Трагичан тренутак и болан одјек у болници

Место песме у Леноновој животној причи, како подсећа магазин Пипл, драматично се променило 8. децембра 1980. године. Музичар је упуцан у Њујорку у својој 40. години, након чега је пребачен у болницу Рузвелт, где су доктори безуспешно покушавали да му спасу живот.

Документарна серија на платформи Епл ТВ+ под називом Џон Ленон: Убиство без суђења открила је болне детаље из његових последњих тренутака у овој њујоршкој установи.

Медицинска сестра Диартра Сото присетила се неочекиваног и срцепарајућег детаља непосредно након што је Ленон преминуо. „Када су лекари прогласили време смрти и све се завршило, изашли смо из те собе, а са разгласа се чула песма Imagine", објаснила је Сото.

Њена колегиница Барбара Камерер додала је да је управо тај тренутак натерао цело болничко особље да у потпуности схвати тежину онога што се управо догодило.

Наслеђе у рукама нових генерација

Пола века касније, Ленонова породица наставља да чува успомену на ову универзалну поруку о заједништву. Шон Оно Ленон, син славног пара, истакао је у интервјуу из 2025. године за Си-Би-Ес њуз да своју улогу првенствено види као рад на очувању наслеђа својих родитеља.

Изразио је забринутост да најмлађе генерације можда губе контакт са културним утицајем његовог оца, због чега сматра својом дужношћу да осигура да порука мира стигне и до њих.

Са друге стране, Јоко Оно и даље активно промовише визију из песме кроз различите уметничке пројекте усмерене ка светском миру. Централни догађај њеног активизма је годишње паљење Светионика мира у Рејкјавику, које се увек одржава на Ленонов рођендан, 9. октобра. Овај снажан сноп светлости на Исланду представља трајни симбол њихове заједничке и непрестане кампање за свет без рата.

Данас, 2026. године, песма проналази нови живот кроз дигитални активизам младих широм планете. Њен позив на мирна решења за глобалне проблеме одјекује међу модерним покретима који користе уметност како би визуализовали праведније друштво.

Како наводе стручњаци за савремени омладински активизам, ова једноставна порука остаје снажна инспирација за све који храбро замишљају другачији начин заједничког живота на Земљи.

Први пут у историји Београдског џез фестивала највећа звезда долази из света блуза – Ана Поповић. То је и први пут да је највећа звезда из Србије, са бројним разлозима. Ана је најуспешнија српска протагонисткиња популарне музике свих времена. У каријери је освојила десет номинација за "Blues Award“ (Оскар у блуз заједници), била хедлајнер водећих светских блуз фестивала и лице са насловних страна престижних блуз и гитарских магазина.

Ове године Ана слави педесети рођендан и четврт века од соло дебија Hush, а и београдска блуз сцена прославља 45. рођендан. Занимљиво је и да је прве велике наступе имала управо у Дому омладине, у легендарном клубу St James и на Марсони блуз фесту – тачно пре 30 година.

Kонцерт на отварању фестивала евоцира и сећање на издања из седамдесетих, када су на њему представљени бројни великани блуза – Б. Б. Kинг, Мади Вотерс, Алберт Kинг, Мемфис Слим… Прави је тренутак да овај низ настави наша блуз хероина.

Загрљај рокенрола и џеза

Избор америчких бендова осликава данашњу разноврсност жанра на тлу на коме је настао. Међу њима посебну пажњу изазива трио The Messthetics који вуче корене из славног алтернативног рок бенда Фугази, чији су чланови били басиста Џо Лели и бубњар Брендан Kанти. Оштром постпанкерском трију се изненађујуће придружује водећи џез музичар света 2025. (када је импресирао и нашу публику) – тенор саксофониста Џејмс Брендон Луис.

Загрљај рокенрола и џеза доноси снажни грув, бескомпромисне солаже и ватрени наступ – најављујући без сумње џез догађај сезоне у Београду. Са америчке сцене на фестивал стижу и трубач Роб Мазурек у пројекту Chicago Undeground Duo са бубњаром Чедом Тејлором, затим Маркиз Хил, лауреат такмичења Thelonious Monk и највећи таленат међу трубачима у Downbeauty 2016, те трио виолинисте Аруна Рамамуртија, који остварује хипнотични спој јужноиндијске карнатске традиције и фјужна.

Европски избор по обичају доноси „најбоље од најбољег“ из земаља са којима фестивал има дугу сарадњу. Саксофониста Тино Тракана, који је претходно оставио сјајан утисак у квинтету Паола Фресуа, представља најбољи џез албум у Италији по мишљењу критичара (награда Top Jazz) – Panorchestra. Октет са шесторицом дувача меша традицију Њу Орлеанса са италијанском музичком романтиком, органски спајајући удаљене светове.

Европску „џез репрезентацију“ представљаће и суперстар дуо шпанског пијанисте Данијела Гарсије и швајцарског вокалисте Андреаса Шерера; пијаниста Жоао Пауло Естевес да Силва са својим квартетом представиће другопласирано издање у Португалу 2025, Pais Distante, а упознаћемо и највеће таленте пољског џеза: састав Акимбо заблистао је на прошлогодишњем Централноевропском џез шоукејсу у Брну, а квартет JuMa на такмичењу Jazz Juniors у Kракову.

Избор са српске џез сцене доноси сусрете са водећим свирачима средње и млађе генерације. На отварању слушамо светску премијеру новог програма Владимира Николова History Now. Музика његовог нонета црпи инспирацију из богате историје џеза тумачећи је језиком овог времена. Трубач Иван Радивојевић премијерно изводи комплетни садржај другог албума „Not Quite Sun, Not Quite the Moon, спој савременог Њујорка са скандинавском меланхолијом. Млади баритон саксофониста Ђорђе Kујунџић у музици меша латин ритмове са блузом, балканским фолклором, као и са кабаретским духом Вајла и Вејтса.

Током четири дана још једне светковине џеза у Београду, у јединствено ушће џеза утапају се блуз, необап, постпанк, хип-хоп, Р’н’Б, неосоул, фламенко, латин и фанк; мејнстрим и авангарда. Чак 12 састава на фестивалу наступа први пут, што овом издању даје посебну драж. Разноликост њихових стилских приступа даје узбудљиву слику данашњег џез тренутка, представљајући поново оазу доброг укуса у српском културном простору.

Ограничен број комплета улазница за 42. Београдски џез фестивал (комплет важи за 8 концерата у главном програму од 19 часова) може се набавити на еФинитy благајни у Дому омладине Београда.

Појединачне улазнице за све концерте могу се набавити на свим eFinity продајним местима и онлајн.

Оснивач и покровитељ Београдског џез фестивала је Град Београд, који је 2007. године уврстио БЏФ у манифестације од посебног значаја. Организатор фестивала је Дом омладине Београда.

Покровитељи 42. БЏФ су Град Београд – Градска управа – Секретаријат за културу и Министарство културе Републике Србије. Пријатељи 42. БЏФ су СОKОЈ и DPC Networks.

БЏФ су подржали и: Италијански институт за културу у Београду, Институт Сервантес, Амбасада Португала и Институт Kамоеш, Zbigniew Seifert Foundation, Mid Atlantic Arts. Традиционално, главни медијски пријатељ фестивала је Радио-телевизија Србије. Kреативни концепт и визуелно решење: Агенција McCann Београд.

Београдски џез фестивал је, по позиву, члан Европске џез мреже (Europe Jazz Network).

„Оно што спаја дела на програму је модерност. Све дела на репертоару, у вемену када су писана, представљала су прекретницу. Напредак у начину компоновања, еволуцију у размишљању. Музика је модерна, свежа, везе са прошлошћу су прекинуте, дела су окренута будућности“, наглашава диригент Џосел Висент.

Будућност је у Мементу Милана Михајловића синтеза мисаоног и потресног, као и звучна смена светлог и тамног. У Волтоновом концерту је крижни пут од лирског преко играцког и брзог до повеатка на емотивно, а Прокофјев је види као мешавину сарказма и мелнхолије, еуфорије и тријумфа.

„Београдска филхармонија никада не разочара своју публику и са грандиозним програмима и са важним солистима и диригентима. Различите ствари су на репертоару. Мени увек омиљени Марел, Девета симфонија, Шеста симфонија, а драго мије да тварамо са Прокофјевим који је заиста интересантна симфонија, зато што је посвећена величини људског духа“, наводи хорниста Београдске филхармоније Никола Ћирић.

Београдска филхармоније је сезону „Фортисимо“ посветила људском духу и знаменитим личностима из историје оркестра.

До краја, до јуна 2027. на програму је укупно 25 концерата. Сезону заокружују и додатни наступи – са Зубином Мехтом и Ланг Лангом, гостовања и концерти поводом државних празника.

Баретово стање забринуло је јавност и недавно, када је прекинут његов наступ на фестивалу „Модро и зелено“ у Макарској.

Музичар није успео да отпева ни прву песму, након чега су му чланови тима помогли да сиђе са бине.

Публика га је испратила аплаузом, а бенд је саопштио да му тело и глас нису дозволили да настави наступ.

Горан Баре рођен је 1965. године у Винковцима. Музиком је почео да се бави још као дечак, а крајем 1984. основао је групу „Мајке“, која је брзо постала један од најутицајнијих гаражних рок састава на овим просторима. 

Дебитантски албум „Разум и безумље“ објављен је 1990. године, а регионална критика га је одмах прогласила албумом године.

Каријеру бенда обележили су и тешки губици. Гитариста Марин Покровац погинуо је у саобраћајној несрећи, а рат је распршио првобитну поставу групе.

Баре се потом преселио у Загреб и суочио са зависношћу од хероина. У децембру 1995. преминула је његова супруга Мирјана од последица предозирања, неколико месеци након што је он завршио лечење од зависности.

Лични губици оставили су дубок траг у његовом стваралаштву. Албум „Вријеме је да се крене“ постао је најуспешније издање „Мајки“, а песме „Мене не занима“ и „А ти још плачеш“ остале су међу најпознатијим нумерама бенда.

После распада групе 2000. године, Баре је са „Плаћеницима“ објавио соло албум „Изгубљен и нађен“, награђен признањем Порин. „Мајке“ су се поново окупиле, а албум „Тешке боје“ из 2011. донео им је шест награда Порин.

Време и место сахране Горана Барета биће накнадно објављени.

Сабор народне музике Србије је и прилика за несвакидашње и плодотворне сусрете, размене и сарадње врхунских музичких професионалаца. Истовремено, две програмске вечери Сабора народне музике Србије редовно обилују и најлепшим емоцијама које је, чини се, немогуће задржати само на сцени.

„Понесе ме, апсолутно! Та фестивалска енергија на нашем Сабору је заразна, од првог тренутка у бекстејџу“, каже Стефан Мрваљевић. „Док чекамо излазак на сцену, сви ми делимо исту дозу позитивне треме и ишчекивања, јер знамо да се на тој бини рађају нове музичке приче.“

Марија Вељковић, која је већ годинама део Сабора народне музике Србије, признаје да не остаје имуна на препознатљиву енергичну атмосферу овог фестивала.

„Као водитељ и домаћин овог пројекта, који има дугу и лепу традицију, наравно да не могу да останем имуна на емоције и сво то узбуђење којим, из године у годину, оживи наш ТВ студио на Кошутњаку.“

А када је добра песма у питању, каже да емоцију не скрива ни иза сцене:

„Заиста волим да чујем добру народну песму и у такмичарском и у ревијалном делу. Ни не трудим се да сакријем одушевљење кад ми се нека песма допадне.“

Стефан је у томе, изгледа, још непосреднији: „Цупкам уз неке песме, наравно... Дешавало се и да ме Марија опомене ако претерам“, каже кроз смех.

Управо спој професионалности и спонтаности краси водитељски трио овогодишњег Сабора народне музике Србије.

Ивана Миленковић, која ће дебитовати као водитељка фестивала Сабор народне музике Србије, сагласна је да је емпатија неизбежна: „Свесна сам важности одржавања апсолутне неутралности јер сваки извођач и аутор заслужују једнак третман и максималну подршку. Ипак, верујем да је немогуће искључити емпатију. Навијаћу да свако од наших овогодишњих 32 такмичара пружи свој максимум.“

А када дође тренутак проглашења лауреата, радост више није само њихова. „Свако од нас има потајно свог фаворита јер волимо добру музику“, каже Марија Вељковић.

Стефан Мрваљевић додаје да „њихова срећа постаје и награда за све оне сате проба, рада и непроспаваних ноћи“. А за Ивану, проглашење најбољих и додела награда представљају „емотивни врхунац фестивала, тренутак када се сав труд аутора и извођача коначно крунише“.

Две вечери, два лица добре музике

И ово, осмо издање Сабора народне музике Србије, доноси занимљив музички сусрет различитих сензибилитета.

У уторак, 13. октобра (РТС 2 у 21.00), програм је посвећен староградским песмама и романсама – музици која враћа у нека спорија и романтичнија времена.

„Староградске песме нас воде у неко старије и, могу да кажем, романтичније време, без телефона и ове данашње брзине“, каже Марија.

Ивана Миленковић у овој програмској вечери фестивала Сабор народне музике Србије види „префињеност, носталгију и боемску елеганцију“, а Стефан „сетну, безвременску емоцију која се памти...“.

Два дана касније, у четвртак, 15. октобра (РТС 2 у 21.00), фестивал мења ритам. На програму Сабора народне музике Србије 2026. те вечери биће новокомпоноване народне песме. Након представљања 16 староградских песама и романси, током друге вечери програма предстоји премијера још 16 нових такмичарских композиција и сасвим другачија енергија.

„Прве вечери програма осмог Сабора НМС доносимо елеганцију, традицију и ону сетну, безвременску емоцију која се памти. Друге вечери појачавамо ритам, уз новокомпоноване народне песме“, каже Мрваљевић.

Марија има посебну жељу: да овогодишњи Сабор народне музике Србије „изнедри још неки нови хит“.

„Певајте из срца“

Пред излазак на сцену, водитељи такмичарима не пожеле само срећу. Марија им пожели да своју песму представе управо онако како су је замислили. Ивана им поручује да остану смирени и уживају у сваком тренутку, а Стефан има једноставан савет: „Певајте из срца, уживајте у сваком тону и, ако имате трему, обратите нам се.“

Публици поручују да прати и овогодишњи Сабор народне музике Србије – уз телевизијски екран, добру песму и, наравно, своје фаворите.

Гледаоци ће и ове године моћи да гласају путем СМС порука и тако подрже извођаче за које верују да заслужују традиционалну награду „Победник публике“.

Имајући у виду да нас очекују две такмичарске вечери, биће и више разлога за неизвесност. У свакој категорији биће проглашени прво, друго и треће место, што значи да ћемо добити две победничке песме, две другопласиране и две трећепласиране композиције, као и два „Победника публике“ – по једног за сваку од две такмичарске категорије.

Сигурно ће се и међу овогодишњим такмичарским песмама, а биће их укупно 32, наћи нека коју ћемо дуго памтити. Можда ће нас нека од композиција вратити у давна времена, а нека друга изненадити новом енергијом. А можда ћемо, заједно са овогодишњим водитељима програма осмог Сабора народне музике Србије, имати свог фаворита за кога ћемо навијати „до последњег тона“.

Осми Сабор народне музике Србије пратите 13. и 15. октобра од 21.00 на РТС 2.

Две вечери, много песама, емоција и – Марија, Ивана и Стефан као домаћини. Видимо се!

„Ја у некој строфи, у некој реченици, већ чујем мелодију. Значи, избор речи за неку мисао, мени већ звучи у некој мелодији. И онда само морам бити у добром односу са музом да ми она онда помогне да се то стварно претвори у песму“, објашњава Зоран Предин.

Последњих година је све присутнији и као писац. После романа Монголске флеке, књиге Безгрешна и најновијим, четвртим романом, Покварени неурони, који ће ускоро бити преведен на српски, проширује простор свог ауторског израза.

„Ја се морам похвалит или потужити да имам пуно више песама у бункеру, него што сам имао у осамдесетима, баш због тог код нас новокомпонираног католичког морала и те политичке коректности која гуши било какав хумор. Тако да све то о чему не могу да певам, сада објављујем и пишем у својим романима“, признаје Предин.

Овај сусрет са Предином је био разговор не само о музици, већ и о писању – о томе како настаје добра прича, где се у речима крије мелодија и зашто неке песме успевају да надживе време у којем су настале.

Књига је настала као резултат 45 година рада, од првог сусрета са хармоником, када је Пановић имао девет година, до зрелих година његове музичке каријере.

„Књига је, да кажем, сублимација мог 45-годишњег рада, од оног првог тача и контакта са овим инструментом, као деветогодишњи дечак, до мојих зрелих година. Све оно што сам створио и изнедрио као аутор, записао сам у тој књизи“, рекао је Пановић. Истиче да је рад на књизи био деликатан, али да је имао посебну мотивацију јер је књига пре свега намењена младима.

Од јужне и источне Србије до Балкана

Књига је намењена, пре свега, „армији хармоникаша и акордеониста у Србији“, за које, како каже Пановић, понекад нема довољно одговарајуће литературе.

У њу је уткао искуство које је стицао током рада у Радио Београду, али и током 16 година на челу Народног оркестра Радио-телевизије Србије.

„Истрачивајући овај жанр, тако важан за нашу Србију, то је, да кажем, наша народна музика, и она искуства која сам стекао у Радио Београду и водећи овај оркестар већ 16 година, Народни оркестар Радио-телевизије Србије, управо сам у тој књизи унео и ту естетику, и та правила, и украсе који су тако неопходни за разумевање овог нашег богатог фолклора“, објаснио је Пановић.

Обухваћена је музика различитих делова Србије – од југа, истока и централних крајева до севера, а Пановић је део књиге посветио и ширем балканском музичком простору.

„Ауторски сам се, да кажем, доста раширио и, ето, решио сам то једном књигом да овековечим за сва времена“, рекао је Пановић.

Уочи промоције, Пановић је одсвирао и Тозино шмекерско коло, које је посветио Предрагу Живковићу Тозовцу. Како је објаснио, коло је свирао Тозовцу док је био жив, а тема му се допала.

Назив композиције симболично повезује Пановићево Краљево, дух који носи из тог града, Тозовца и хармонику, али и естетику Радио Београда коју је, како каже, уткао у ту нумеру.

Пановић је најавио још једно коло – Боемско коло, које је посветио свом оцу Мићи, човеку који га је, како је рекао, подржавао током целе каријере. Тако се и кроз избор композиција за представљање књиге преплићу лична сећања, музичка традиција и више деценија рада на очувању и развијању народне музике.

Признања и успеси на међународној сцени

Вера Столић је још као студент Факултета музичке уметности у Београду награђена престижном Светосавском наградом.

„Добила сам Светосавску награду за изузетан допринос и унапређење нематеријалног културног наслеђа 2023. године. И ето, то је једна награда на коју сам данас заиста онако поносна, и сматрам да је изузетно велика одговорност добити је, навела је Столићева.

Она је 2022. године освојила прву награду на интернационалном фестивалу фолклорне музике у Брашову, у Румунији, који представља највећи фестивал ове врсте у свету.

„Наступила сам представљајући традиционалну музику из Призрена“, објаснила је Вера Столић, додајући да су пропозиције тражиле да се испуне услови попут верног приказа ношње, стила и обичаја области из које песма потиче.

Изазови у ПГП РТС-у и дигитализација наслеђа

Као музички уредник у ПГП РТС-у Столићева балансира између очувања архивског изворног мелоса и модерних стандарда. Према њеним речима, рад у овој кући представља изузетну част, с обзиром на то да су највеће музичке звезде започеле каријере управо под њеним окриљем.

Говорећи о доступности традиције на модерним платформама, нагласила је да су студијски снимци „Српкињица једна мала“ и „Пошла ми сутка на воду“, објављени на платформи РТС Планета, доказ важности савремених технологија.

„Сматрам да је то данас кључни фактор, јер живимо у времену када можемо рећи да те дигиталне платформе представљају једну доминацију, и сматрам да је неопходно пронаћи неки начин на који ће се младима поготово, а генерално, дакле, и широј популацији представити наша традиционална музика“, истакла је она.

Емотивне везе са дијаспором и рад са најмлађима

Током наступа на смотри српског фолклора у Цириху, као и у другим земљама, могла је да види како наши људи ван матице реагују на изворну песму.
„Увек постоји један степен носталгије код наших људи који су напустили своје матично подручје, и да они некако на посебан начин негују, прихватају и теже ка том очувању нашег наслеђа“, наглашава етномузиколог

Пораст интересовања младих за традицију

Вера Столић примећује пораст интересовања за традиционалну музику у последњих пет до шест година, нарочито путем друштвених мрежа где млађе генерације све чешће изводе изворне и родољубиве песме у традиционалном духу.

„Мишљења сам да је тај степен интересовања све већи, и ја увек кажем да мислим да наша традиционална музика, иако се она везује за прошлост, има заиста светлу будућност, и сматрам да је, онако, основни задатак свих нас, зарад неког постанка и очувања нашег народа, нашег националног идентитета, да чувамо нематеријално културно наслеђе“, закључила је Вера Столић, у емисији Првог програма Радио Београда „Јутро је“.

Цео свет слави име легендарног Мехте у години у којој се широм света обележава јубилеј једног од највећих диригената нашег времена.

Поред Мумбаја, Барселоне, Беча, Минхена, Берлина и других музичких центара, маестро је у прославу укључио и вољени Београд.

Гала концерт на Коларцу биће 19. сусрет маестра и Београдске филхармоније, оркестра са којим га повезује готово седам деценија уметничке сарадње и пријатељства.

За ову прилику, маестро ће дириговати Вагнерову увертиру „Риенци“, Шубертову Трећу симфонију и Дворжакову Седму симфонију.

Након последњег наступа са Филхармонијом на Коларцу и петнаестоминутних овација које му нису дозволиле да напусти сцену, обративши се тада публици, маестро је рекао: „Након дириговања највећим светским оркестрима, могу вам рећи да је Београдска филхармонија један од најбољих!“

Пријатељство између маестра и оркестра почело је 1958. године, када је младом Зубину Мехти, тада на почетку своје каријере, управо Београдска филхармонија пружила једну од првих професионалних шанси.

Од тог првог сусрета до данас, Мехта је изградио једну од најзначајнијих диригентских каријера нашег времена. Био је музички директор Монтреалског симфонијског оркестра, Филхармонија у Лос Анђелесу и у Њујорку,  док је са Израелском филхармонијом остварио чак пет деценија дугу сарадњу.

Дириговао је најугледнијим оркестрима света, међу којима су Бечка и Берлинска филхармонија, а Београдска филхармонија остала је међу одабраним оркестрима којима се током своје изузетне каријере изнова враћао.

Заједничка прича Мехте и Филхармоније добија још једно поглавље у години маестровог великог јубилеја.

Након што је Београдској филхармонији указао највећу част да буде први оркестар са којим ће отпочети обележавање 90. рођендана у Мумбају, Мехта наставља прославу у Београду, пред публиком која га с радошћу очекује.

Вече староградских песама и романси

Прво фестивалско вече, у уторак, 13. октобра, биће посвећено староградским песмама и романсама. За награде ће се такмичити аутори 16 нових композиција, а ревијални програм обележиће наступи Звонка Богдана и ансамбала „Тамбурица 5“ и „Свилен конац“.

Публика ће имати прилику да чује и прошлогодишњу победничку песму у овој категорији, у извођењу Александре Иванов Цаке.

Такмичаре ће пратити Саборски оркестар СЕМУС-а и Велики тамбурашки оркестар Радио телевизије Војводине.

*Списак учесника такмичарског програма у овој категорији прочитајте ОВДЕ,

Вече новокомпонованих народних песама

Друго такмичарско вече, у четвртак, 15. октобра, од 21 час, доноси још 16 нових композиција у категорији новокомпонованих народних песама.

Ревијални програм отвориће Миланче Радосављевић, а биће изведена и прошлогодишња победничка песма ове категорије, коју ће отпевати Снежана Копуновић.

Једна од гошћи вечери биће и Ана Бекута, која ће извести сплет својих познатих песама.

За музичку пратњу такмичара биће задужени Саборски оркестар СЕМУС-а и Народни ансамбл Музичке продукције Радио-телевизије Србије.

*Списак учесника такмичарског програма у овој категорији прочитајте ОВДЕ,

Новчане награде за најуспешније

У обе такмичарске категорије биће награђене по три најуспешније композиције. За прво место предвиђена је награда од 300.000 динара, за друго 200.000, а за треће 100.000 динара.

Биће додељена и посебна фестивалска признања за најбољи текст, интерпретацију и музички аранжман. Гледаоци ће путем СМС порука моћи да гласају за своје фаворите, а у обе категорије биће додељене и награде „Победник публике“, у износу од по 100.000 динара. РТС ће део прихода од СМС порука упутити у хуманитарне сврхе.

Током фестивала биће додељене и годишње награде Савеза естрадно-музичких уметника Србије (СЕМУС). Међу овогодишњим добитницима је и виолиниста Бранко Белобрк, познат по свом доприносу очувању српске традиционалне музике.

Фестивал посвећен ауторима

Сабор народне музике Србије посебан је по томе што у средиште фестивала ставља ауторе и њихово стваралаштво. На истој сцени сусрећу се нове композиције и њихови извођачи са истакнутим именима домаће музике, чиме се подстиче настанак нових песама и доприноси очувању музичког наслеђа.

Фестивал заједнички организују Савез естрадно-музичких уметника Србије и Радио-телевизија Србије.

Осми Сабор народне музике Србије биће одржан 13. и 15. октобра, уз директан пренос на програмима и платформама РТС-а.

Посебну динамику донео је наступ Милана Савића, који се белгијском уметнику придружио на сцени као специјални гост. Богатству звука класичног саксофона допринела је смена соло деоница и дуета.

„И овај концерт и солиста који нам долази из земље саксофона, земље из које је Адолф Сакс који је осмислио саксофон, цео овај концерт и ово издање фестивала носи симболику једног новог поглавља за саксофон у Београду и у Србији“, истиче Милан Савић, доцент на Факултету музичке уметности.

Ален Крепен је професор емеритус на Краљевском конзерваторијуму у Бриселу и аутор чије су композиције незаобилазан део светске литературе за овај инструмент.

Извођењем својих композиција, овај истакнути уметник донео је београдској публици доживљај савремене белгијске школе.

„Био сам професор на Краљевском конзерваторијуму у Бриселу и живео у граду у ком је живео и Адолф Сакс. Пожелео сам да учиним нешто у знак сећања на овог човека, па сам организовао и такмичење Адолф Сакс и неке од комада које сам написао за ту прилику извео сам и вечерас. Једна од њих је и израз мог посебног поштовања према овом музичару“, напомиње Ален Крепен.

Синоћни концерт био је прилика и да се обележи отварање прве Катедре за класични саксофон на Факултету музичке уметности, остварено у сарадњи са Амбасадом Белгије и Удружењем саксофониста Србије.

Љубитељи музике моћи ће као и до сада бесплатно да прате концерте у Галерији САНУ сваког понедељка и четвртка од 18 часова све до краја јуна, а међу првим извођачима наступиће пијанисти Уки Оваскаинен и Бертран Жиро.

„Ја сам је компоновао и снимио 1976. године, значи ове године је практично 50 година од како постоји та нумера. Била је више од 40 година шпица поноћног програма, и мислим да је заслужила да се врати на тамо где јој је место, а то је на први програм и 202, да буде шпица поново кад крене поноћни програм.“

Манојловић је открио и необичну причу о томе како је нумера настала за само десетак минута током његовог боравка у војсци у Љубљани, где је снимио макси-сингл са четири композиције.

„И ниједна од те три композиције није ни близу Једној жени. Једна жена има и милионе прегледа на Јутјубу и милионе слушалаца и милионе обожавалаца, веровали или не.“

Нови аранжман са Биг бендом РТС-а

Коментаришући сарадњу са Биг бендом РТС-а и нови звук нумере, аутор наводи да Биг бенд увек представља интересантну пратњу.

„Па, нови аранжман има нови звук, то је најнормалније. И звучи интересантно. Биг бенд је увек интересантна пратња. Они који су ме слушали пре две године на Ташмајдану, кад сам свирао са Биг бендом и са симфонијским оркестром, они су заиста били одушевљени. Мислим да је то једна од идеја због којих је то све тако и кренуло, и због кога смо и направили тај нови аранжман. Мислим да ће се људима допасти, а време ће показати да ли смо били у праву.“

Повратак нумере у поноћни програм симболично се поклапа са 1. октобром и рођенданом Радио Београда, иако је Манојловић истакао да се никада раније није враћао на старе ствари и аранжирао их по други пут.

Почеци каријере на Радио Београду 1966. године

Професионална каријера Златка Манојловића почела је давне 1966. године управо на Радио Београду, кроз серијал „Студио 6, па пружи шансу“.

„Данас сам се сетио тога, кад сам ушао у студио... рекао сам колегама: 'Људи, нећете веровати, био сам овде пре 60 година'. Играли смо се, и било је интересантно зато што сам стварно био убедљиво најмлађи, и било је интересантно што сам победио са својом рођеном композицијом. То је била прва моја композиција, озбиљна, коју сам направио, значи 1966, кад сам имао 15 година.“

Успех на јапанском тржишту и сарадња са светским звездама

Албум Једној жени је 1983. године лиценциран и за јапанско тржиште од стране издавачке куће „Кингс рекордс “(у сарадњи са Тошибом и Јамахом), након што су јапански представници на сајму Мидем у Кану чули плочу и одлучили да купе лиценцу. Манојловић је поделио и једно изненађујуће искуство из Швајцарске:

„Једном приликом сам свирао у Швајцарској, и дошла је једна група јапанских туриста. Ја сам игром случаја свирао Једној жени. Ја нисам могао да верујем да је та група певала Једној жени. Хоћу да кажем, Једна жена је оставила заиста упечатљив траг, чак и у Јапану.

Планови, бескомпромисност и уметнички псеудоним Зед Мичел

Говорећи о стваралаштву и актуелним пројектима, уметник истиче да ради константно и да има око 200 необјављених песама у компјутеру, као и нови албум који излази до краја године. Осврнуо се и на сопствену бескомпромисност:

„Ја сам увек сматрао да човек треба да буде искрен, и да људима треба да се каже истина. То је мене коштало, заиста. Јер јако је мало људи који желе да чују истину. Мене је то коштало, али ја сам то наследио од моје баке. Ја морам да кажем, и готово. То је почетак и крај приче “.

Манојловић је, у емисији Првог програма Радио Београда Јутро је, истакао да је инструментална музика вечна и да ће се џез и инструментали увек свирати, нагласивши да је сам снимио десет дискова и плоча инструменталне музике из чисте љубави, уз најаву да ускоро планира да објави материјал са око 50 инструменталних нумера.

Изузетни утисци и позитивне реакције публике

Грујићева је нагласила да су реакције биле изузетно позитивне и да је простор постао место сусрета сваког четвртка.

„Научила је публика да очекује изузетне музичке уметнике, изузетан програм, што је заштитни знак Радио Београда“, навела је Снежана Грујић.

Концепт различитих музичких вечери настаје пре свега захваљујући музичким уредницима и зхапосленима сваког од програма. Како је објашњено, доминантан аксиом свих садржаја јесте квалитет који представља заштитни знак Радио Београда, док уметници на сцени дају максимум у складу са уређивачком политиком.

Интиман простор и директан контакт са публиком

Интимна атмосфера и топлина РТС Клуба омогућавају непосредан контакт са извођачима и музичарима, што овом простору даје посебну драж која се види и чује у преносима.

„И тај непосредни контакт са извођачима, са музичарима, даје једну посебну драж, и то се и види и чује у свим директним преносима“, истакла је извршна директорка.

Из Радио Београда подсећају да је извођење програма ван студија и сусрет са публиком дугогодишњи заштитни знак њихових програма, уз подршку врхунске технике и продукције која обезбеђује препознатљив, кристално јасан звук.

Где пратити програм?

Програми се емитују сваког четвртка, а директно се преносе на таласима Радио Београда 1 и путем малих екрана на каналу РТС 3.

Такође, сви садржаји су после емитовања доступни и на мултимедијалним платформама – бесплатној мобилној апликацији „РТС Звук“ и платформи „РТС Планета“, чиме се омогућава публици да осети атмосферу и послуша концерте чак и уколико нису били присутни на самој сцени у РТС Клубу.

Драматични догађаји и борба за здравље

Током августа 2026. године, Стјуарт је био приморан да откаже преостале датуме своје северноамеричке турнеје. Главни разлог била је хитна потреба да се подвргне процедури уградње коронарног стента. Његова супруга, Пени Ланкастер, открила је јавности детаље овог догађаја месец дана касније.

Како је навела Ланкастерова, проблем са срцем откривен је након што је познати певач умало колабирао на сцени током концерта у Јути. Овај наступ одиграо се на великој надморској висини у јуну, што је додатно отежало његово физичко стање. Након детаљних прегледа, лекари су установили да је операција неопходна како би се спречиле даље компликације.

„Већ се осећам боље и на добром сам путу опоравка. Желим да се захвалим докторима, медицинским сестрама и свима који су се тако дивно бринули о мени", рекао је Стјуарт обраћајући се својим фановима након што је напустио болницу.

Опроштај од британске публике

Турнеја "The Final Encore" планирана је за април и мај 2027. године. Обухватиће концерте у највећим градовима широм Велике Британије и Ирске, укључујући Даблин, Белфаст, Глазгов, Бирмингем, Манчестер и Лондон.

Очекује се да ће интересовање за ове наступе бити огромно, с обзиром на то да обожаваоци желе последњи пут да уживају у хитовима који су обележили претходних пет деценија.

„Даме и господо, после много размишљања и туге, морам да најавим да ће следећа година бити моја последња турнеја", истакао је Стјуарт у својој видео поруци на друштвеним мрежама.

„Не идем у пензију, али ово ће бити последња рокенрол турнеја, па желим да вам се захвалим на свему што сте ми пружили и надам се да сам и ја вама нешто узвратио", додао је чувени музичар.

Историјат победа над тешким болестима

Ово није први пут да се прослављени музичар суочава са озбиљним претњама по живот. Његов здравствени картон сведочи о изузетној борбености и снази. Стјуарту је 2000. године дијагностикован рак штитне жлезде, болест која је претила да трајно уништи његове гласне жице и оконча његову каријеру. Срећом, операција је била успешна и он се вратио певању.

Касније, током 2017. године, певач се поново суочио са тешком дијагнозом када је откривено да болује од рака простате. Након двогодишњег лечења, изашао је као победник и наставио са својим глобалним турнејама. Упркос свим овим изазовима, његова страст према музици остала је нетакнута.

Музичко наслеђе Рода Стјуарта укључује више од стотину милиона продатих плоча широм света, бројне награде и признања, као и статус иконе поп и рок културе.

Његов храпави глас постао је заштитни знак генерација, а песме су и даље неизоставни део радијских програма. Повлачење са великих турнеја омогућиће му да више времена проводи са породицом, али и да се посвети раду у студију.

Уследила је видео-компилација која је приказала наслеђе „Нирване“ и историју њених музичких спотова. По завршетку пројекције, Новоселић, Грол и Смир изашли су на сцену како би примили награду.

Говор захвалности одржао је Новоселић, док су га остали чланови бенда посматрали. Смир је чак запалио цигарету док је слушао. Басиста се захвалио на признању, а посебно је одао почаст некадашњем певачу бенда, покојном Курту Кобејну.

„Ова награда буди толико успомена на снимање тих спотова... Идеје за све те спотове произашле су из визије једног од највећих уметника свих времена, Курта Кобејна“, изјавио је Новоселић, уз громогласан аплауз публике.

„Курт је био јединствен. Нико од нас није могао ни да замисли да ће наш бенд, наш звук или наша естетика толико значити великом броју људи. Ипак, музика је на крају добила сопствени живот. Сама је пронашла свој пут. „Нирвана“ и данас снажно одјекује јер људи и даље жуде за аутентичношћу. Или за нечим истинским, нечим што не прави компромисе. За нечим што вам поручује да је сасвим у реду да будете оно што јесте. Курту би се допало што је иза себе оставио такво наслеђе“, истакао је Новоселић.

„Књига има више делова. На самом почетку, ја се бавим мало кратко историјом, настанком, начином на који је настао џез у Сједињеним Америчким Државама, а онда дајем неки пресек и наше неке традиционалне музике Балкана, свих простора Балкана и шире“, објашњава гост Београдске хронике.

Наводи и истраживања професора који су се бавили музичком традицијом Балкана, међу којима су Милман Пери и Хајне Гелден. Према његовим речима, та музика припада веома старој традицији која досеже још до неолита, али се простор на којем је та култура обитавала временом, услед историјских догађаја, смањивао.

Највећи део књиге, међутим, посвећен је начину на који се орнаментика балканске музике може спојити са речником џез импровизације. Маричић објашњава да је желео да оде корак даље од приступа у којем се елементи балканске музике користе само у основним темама на почетку и крају композиције.

„Ја сам желео да унесем орнаментику и линије балканске традиционалне музике и у сам речник импровизације. Дакле, у самом импровизовању да се појављују наши трилери“, наводи Маричић.

Књига доноси и практичне примере, а читаоцима је омогућено да их чују путем QR кодова. Уз нотне записе, за сваки пример снимљен је видео у студију у којем Маричић изводи и објашњава како одређени пример треба да звучи.

„Дакле, на два начина: или се обрађује нека наша композиција, па се додају елементи џеза, или узмемо неку џез композицију, било да је оригинална или џез стандард, и онда се ту уклапају елементи наше музике са џез линијама“, објашњава он.

Књигу је подржала и препоручила Национална комисија Србије за Унеско, што Маричић види као значајно признање. Књига је већ преведена на енглески језик, а у плану је и проналажење издавача у иностранству.

Маричић је говорио и о свом последњем албуму Сонет, објављеном 2024. године у издању ПГП-а. На њему се налази неколико композиција које су настале у оквиру истраживања описаног у књизи, као и композиције за џез трио.

Претходни албум Ибар такође је био ослоњен на традиционалну музику, са реминисценцијама на песме Стани, стани Ибар водо и Бембаша, као и на Мокрањчеву Десету руковет и елементе Осме руковети у композицији Платно.

„Јако лепа, емотивна, имаћете прилике да је чујете. Прелепа, предивна песма која је, у ствари, већ неко време код мене“, рекла је Илда Шаулић у Београдској хроници.

Назив „Мајчина молитва“ сама је предложила, јер је, како каже, песма посвећена несебичној љубави мајке према детету.

„Зато што је изузетно емотивна, и текст је такав који говори о тој једној несебичној љубави мајке према свом детету. Прелепа, дивна песма“, објаснила је Илда.

За њу ће учешће на Сабору бити посебно јер се први пут такмичи на музичком фестивалу.

„Прво се радујем што ћу први пут учествовати на једном музичком фестивалу. Негде ми је част и драго ми је да је песма изабрана, да могу да се такмичим, да ћу имати и ту могућност и прилику“, рекла је Шаулићева.

Првобитни, радни назив песме не жели да открије, јер жели да публика композицију први пут чује на фестивалу.

Поред фестивалске песме, Илда Шаулић је недавно сарађивала и са Банетом Опачићем на песми „Усуд“. Са њим је, како каже, поново радила после скоро 19 година.

„Прву песму коју сам у животу, у каријери купила је песма од Банета Опачића, ‘После нас’. Тек касније сам узимала неке друге песме, и сад смо се срели“, рекла је Илда.

„Усуд“ је, како наводи, жанровски другачији од песме коју ће извести на фестивалу. Песму је током лета представила публици, а реакције су, каже, биле добре.

До краја године најављује још нових песама.

Лауреаткињу Награде Милан Младеновић 2026 следује новчана награда у износу од 3.000 евра, статуета, као и наступи на Арсенал Фесту у Крагујевцу,  Ship showcase фестивалу у Шибенику, на фестивалу ,,Модро и зелено", као и директан пласман у Musicology Showcase by Lenovo. 

Како Награда Милан Младеновић има за циљ да афирмише младе ствараоце и да укаже на што више талената, сваке године објављује ЦД компилацију финалиста, али и шири листу партнера и пратећих признања. Сада већ традиционално је додељена и награда за најинспиративнији вокал - овога пута у сарадњи са Балканроцк порталом. Уредништво Балканроцка одлучило је да и ова награда у виду микрофона оде у руке Иве Пажин - Zhive. 

Награду за најбољи текст, коју дарује Булевар Боокс - новосадска књижара која свира, добио је Стефан Савић - Безз за песму ,,Јаз(з)". Поред урамљеног рукописа Миланове песме ,,Круг" Стефану је уручен и Булевар Боокс ваучер у вредности од 200 евра.

Иван Феце Фирчи, некада бубњар Екатарине Велике, данас члан Управног одбора Задужбине Милана Младеновића и изумитељ Фирцхие Друмс добоша, доделио је награду за најиновативнијег бубњара. Ове године добош је у рукама Милана Јејине -The Yeqyja захваљујући дуету који је снимио са ПетромЗ, песми  "Букваром по глави".

Свечаност поводом доделе Награде Милан Младеновић 2026 у БитефАртKафеу завршена је ревијалним наступом Елене Васове, прошлогодишње лауреаткиње.

Награда Милан Младеновић симболише слободу уметничког израза и слави оне који се без задршке усуђују да пусте глас кроз музику. Кроз Награду и дух Милана Младеновића наставља да живи, дајући ветар у леђа новим генерацијама стваралаца на територији некадашње Југославије -  оснажујући аутентичност и одважност и величајући магију коју музика носи.

Награда Милан Младеновић се традиционално додељује 21. септембра, на Миланов рођендан, и последње три године је била проглашавана у Макарској, летњем дому Милана Младеновића и родном месту његове мајке Данице. Иако се свечаност поводом доделе Награде вратила у Београд и Макарска је била у ритму Миланових мелодија захваљујући четвртом издању фестивала ,,Модро и зелено", названом по Милановој песми.

Причу о његовој повезаности са Макарском ове године додатно употпуњује нови видиковац Круг на полуострву Осејава. Обликован као кружна клупа према замисли архитектица Бранке Јурас и Моране Остојић, име је добио по још једној Милановој песми. У боји мора, смештен међу боровима, с погледом на Јадран и острва, КРУГ је био идеално место за залазак сунца, да се застане и да се Макарска доживи у њеним најприроднијим бојама – модрој и зеленој. Тако је и прослављен Миланов рођендан у градуићу под Биоковом 21. септембра.

„Милан Младеновић себе никада није сматрао ни добрим певачем ни добрим гитаристом. Он је себе сматрао тражећим певачем и тражећим гитаристом, што је још већи врхунац“, присећа се свог фронтмена Марко Миливојевић, бубњар „Екатарине Велике“ од 1990. до 1994. године.

„Пажљиво би слушао све, и пратио све, сва дешавања у том облаку музике који се стварао, и покушавао да нађе филм. Ми смо причали о томе у бенду – то је као импресионизам, кад сликаш звуком”, додаје Марко.

А сам Милан је сматрао да је добар онај концерт на којем највише побегне од плоче: „Што даље отићи то боље стићи. То се не ради намерно, то је процес у којем постајеш други човек. Сцена је лудило, заправо рокенрол. Е, на то се ми ложимо!”

Чланови ЕКВ-а окупљени око групе „Круг" ће заједно са бројним пријатељима оживети музику и стихове „Екатарине Велике“ кроз посебно аудио-визуелно путовање које ће славити уметност, заједништво и безвременске песме чија вредност с годинама непрекидно расте, што је јединствен феномен.

На конерту 2. децембра свираће: званични ЕКВ трибуте бенд „Круг" (Марко Миливојевић и Драгиша Ускоковић Ћима уз Немању Дашића и Дејана Томовића Томкета), као и Иван Феце Фирчи, Иван Ранковић Рака, Срђан Жика Тодоровић и пријатељи.

„Трудимо се свакако да у сваком тренутку своје каријере направимо неки искорак, да људима буде интересантно, да нама буде интересантно пре свега“, каже Ђурђевић.

На концерту ће се чути најпознатије песме „Неверних беба“ у новим аранжманима, али и нумере које годинама нису биле део концертног репертоара. Избор је, објашњава Ђурђевић, делом направљен и на основу комуникације са публиком на друштвеним мрежама.

„Тачно смо видели које су песме остале у бекграунду и сад хоћемо да их вратимо, зато што за 33 године каријере и осам албума имамо неке велике и дивне песме које никад нисмо свирали. Сад је идеална прилика“, наводи фронтмен „Неверних беба“.

Посебно место у каријери групе има песма Двоје, која већ три деценије остаје једна од најпрепознатљивијих нумера бенда. Ђурђевић каже да у тренутку када је настала није могао да наслути колико ће дуго трајати.

„Не може то човек да зна кад пише песму“, каже Ђурђевић. Објашњава да песме пише ослањајући се на интуицију и личне емоције, као и да су многе од њих настале из стварних животних прича.

Међу песмама које су, како каже, „надживеле време и тренутак у ком су писане“ издваја Тужну песму, Двоје и Кућу за спас. Подсећа и да је Двоје уврштена међу 50 најбољих љубавних песама бивше Југославије.

На концерту 2. октобра бенду ће се придружити Ивана, са којом „Неверне бебе“ имају дует Твоје очи, док име другог госта не желе да откривају.

„Имаћемо још једног ексклузивног госта који ће се појавити само на лицу места, нећемо га најављивати, али ће бити огромно изненађење“, најављује Ђурђевић.

После више од три деценије каријере, највећа мотивација, каже, остаје реакција публике и могућност да музиком у истом концерту изазову и снажну енергију и емоцију.

„После толико година, стварно ми је то највећа сатисфакција и мотивација за каријеру“, закључује Милан Ђурђевић, на крају гостовања у Јутарњем програму.