Бугарски јавни сервис је из разматрања за организацију највећег светског музичког такмичења искључио Пловдив и Варну који су такође исказали интересовање да угосте евровизијске такмичаре и обожаваоце.

„Након завршетка прве фазе процеса избора града домаћина, која је обухватала процену техничких спецификација предложеног места одржавања, његове усклађености са захтевима Европске радиодифузне уније и продукцијским стандардима Евровизије, објављено је да општине Пловдив и Варна нису прошле у следећи круг“, наводи се на сајту такмичења.

Директор такмичења Мартин Грин и генерална директорка БНТ-а Милена Милотинова захвалили су се тимовима из Пловдива и Варне на интересовању за организацију Песме Евровизије.

Како се наводи у саопштењу на сајту Песме Евровизије, међународна група за процену наставља са радом на избору града домаћина између Бургаса и Софије, а коначна одлука биће донета у наредним недељама.

Бугарска први пут организује Песму Евровизије, пошто је на овогодишњем такмичењу у Бечу убедљиво победила Дара са композицијом Бангаранга.

У недавном интервјуу за РТС, Дара је рекла да су је након победе у Бугарској дочекали као суперхероја и да се труди да буде разлог због којег ће људи веровати у своје снове.

„Број концерата опада јер је концертна делатност подложна друштвеним променама, друштвеним питањима. Али та дворана траје, она практично од 1932. године до данас никада није затворена и ради 365 дана у години“, истакао је Пековић.

Нова концертна сезона почиње на јесен, а у оквиру циклуса „Коларац – твој свет музике“ посебно је издвојен пијанистички рецитал Николаја Луганског, заказан за 13. новембар. Управник Задужбине нарочито је нагласио вишедеценијску повезаност са музичким ансамблима јавног сервиса.

„Наши реномирани водећи оркестри имају своје концертне сезоне. То су Симфонијски оркестар и Хор Радио-телевизије Србије. Они су редовни гости, односно они су, могу рећи, и једни од домаћина, јер та сарадња траје деценијама. И заиста, сарадња Коларца и Радио-телевизије Србије, то је више изнад сарадње, то су односи између брата и сестре. Симфонијски оркестар РТС-а деценијама у Коларцу свакодневно ради, одржава своје пробе, снимања, концерте“, навео је Пековић.

Поред стандардних програма, Коларац кроз циклус Artist Lounge у фоајеу пружа простор и за савремену музику, неокласику и джез у тзв. „граничним спојевима“ или кросоверима. Пековић је додао да су се у оквиру овог циклуса представили и ексклузивни уметници издавачке куће Deutsche Grammmophon, попут Роџерина и Јупа Бевинга, а да нова техничка опрема омогућава фин баланс међу жанровима.

Реконструкција након више од шест деценија

Озбиљнији кораци на реновирању објекта од јавног значаја, кроз који дневно у просеку прође хиљаду људи, покренути су након 63 године чекања. Захваљујући донаторима и држави, административне припреме за реконструкцију велике концертне дворане успешно су приведене крају, а радови би требало да се изведу следеће године.

Ускоро се очекује и отварање потпуно новог простора, смештеног један ниво испод концертне дворане – сцене за камерну музику и джез клуба. Грађевинска дозвола и услови обезбеђени су прошле године, а пројекат финансирају донатори.

„Коларац ће имати ту сцену коју ће подарити нашим уметницима за камерну музику и, наравно, за джез музику. Ту ће бити један, могу рећи, сигурно ексклузиван клуб, али у коме ће се сви осећати пријатно. Он нема претензије да буде елитистички, али имамо жељу да он изгледа као у највећим светским метрополама“, рекао је управник Коларца.

На пројекту адаптације и реновирања ангажовани су академици и професори Брана Митровић, као водећи архитекта, и Дејан Миљковић. Према Пековићевим речима, њих двојица воде рачуна о сваком сегменту „да се не наруши историја, традиција и њен значај и вредност у Коларцу, али да се тим финим интервенцијама заправо тај простор доведе до некаквог савршенства“.

Соларна електрана и модерна галерија

У протеклом периоду зграда је већ доживела значајне инфраструктурне измене. Прошле године, 13. септембра, отворено је 570 квадрата реновираног простора (укључујући 300 квадрата трећег спрата и део столарије), а сада је добијена грађевинска дозвола за још два спрата, с циљем да објекат добије финални фасадни изглед и сертификат енергетске ефикасности.

„Успели смо да реконструишемо, да средимо кров читавог комплекса. Комплекс има 6.500 квадрата, и да уградимо соларне панеле и соларну електрану, тако да Коларац сада може да производи сопствену струју“, нагласио је Пековић у емисији Првог програма Радио Београда Јутро је .

Унутар комплекса комплетно је преуређен и ниво минус један на Студентском тргу, чиме је позната Коларчева галерија визуелних уметности, која на том месту постоји од 1984. године, више него дупло увећана. Галерија се сада простире на два нивоа, опремљена је најсавременијом Erco расветом и звучним системом, чиме испуњава стандарде европских и светских галерија. Поред тога, сређени су архив, пратеће техничке просторије, као и наменска винска соба за потребе организације догађаја у Задужбини.

Посредством великог платна, публика је уживала у аријама Травијате која је извођена у римском театру у Костанци.

Либрето је написао Франческо Марија Пјаве, према драми Дама с камелијама Александра Диме. Име Травијата има значење посрнуле жене.

Интерпретацијом несрећно заљубљене куртизане Виолете, која пркоси друштвеном лицемерју до последњег даха, божанским гласом сопран Ерманела Јахо опростила се од Травијате, коју је извела више од 320 пута на разним светским оперским сценама.

Такође, маестралан био је Дмитриј Корчак у улози Алфреда, под диригентском палицом Франческа Чампа.

„Културни догађаји овог типа су изузетно значајни јер привлаче различиту публику, пре свих младе, али и људе који до сада нису имали прилику да оду у позориште и доживе оперу. А опера је врста музике која директно долази до срца и из срца, подстичући емоције толико снажно да је понекад тешко зауставити сузе, али и смех. Опера, са својом драмом у суштини, наводи на размишљање и помаже да што боље сагледамо компликовано време у коме живимо“, наглашава Франческо Ђамброне, управник Римске опере.

Када је реч о костимима, црвена боја „Валентино" нераскидиво је повезана са Травијатом.

Као млади дизајнер, Валентино је у Барселони први пут гледао Травијату, где је, опчињен црвеним хаљинама, одлучио да ће то бити његова заштитна боја.

На Шпанском тргу, раскошни „Валентинови“ костими заокружили су гламурозност холивудског редитељског стила Софије Кополе.

„Израда костима за позориште и оперу потпуно је другачија него за класичну моду и ревије. Да бисте креирали костим за особе које певају, пре свега је неопходна техничка студија и детаљна припрема, што је Валентино знао веома добро. Зато је инсистирао да оперски певачи, посебно сопран, певају док пробају костиме, како би прецизно могао да оцени колико може да затегне хаљину“, објашњава Ђанкарло Ђамети, суоснивач Фондације Валентино.

Туристи Римљани уживали су у савршеном споју музике и дизајна, који је по ко зна који пут потврдио сву снагу и магичност културе.

Специјално за ту прилику организатори су окупили хорске певаче духовне музике у ансамбл под називом Београдски хористи. Концерт је привукао велики број љубитеља духовне музике, а публика је извођаче и аутора наградила дуготрајним овацијама.

„Ово је моја прва посета Србији и Београду. Био сам веома срећан, али и помало нервозан. Већ после пробе схватио сам да ће ово бити велики догађај, захваљујући изузетним извођачима и атмосфери, tако да се осећам као да сам код куће, кад слушам њихове гласове, како изражавају емоцију, посежући за њом из дубине своје душе. Апсолутно предивно. Био сам затечен, али у исто време и одушевљен овом посетом која је утицала на моју перспективу“, наводи руски композитор.

Балакирјев је школован као хорски диригент, пијаниста и композитор у Санкт Петербургу, а управо је хорска музика обележила почетак његовог уметничког пута.

Данас, поред духовних композиција, пише музику за клавир, романсе на стихове Пушкина и Љермонтова и ради на новим оперским остварењима.

Као потомак породице једног од најзначајнијих руских композитора 19. века, Милија Балакирјева, каже да то наслеђе доживљава и као инспирацију и као велику

„Осећам повезаност не само са Милијом Балакирјевим, већ и са његовим пријатељима.Римским Корсаковим, Мусорским,… Све их волим, проучавао сам њихову музику, јако их волим нарочито Римског, он је мој идол. Pокушавам да будем као он у музици и компоновању. Са моје тачке гледишта сваки пристојан руски композитор, мора имати у свом опусу, уколико је рус и православац, и нешто из домена духовне музике“, наглашава Балакирјев.

Концерт у Београду био је први сусрет Игора Балакирјева са српском публиком, али, како каже, не и последњи.

После изузетног пријема његове музике, у плану је нови долазак и представљање других композиција, међу којима је и опера инспирисана Светим Јованом Дамаскином.

За руског композитора, управо овакви сусрети потврђују да духовна музика и данас превазилази границе језика и култура, повезујући људе заједничким уметничким и духовним искуством.

Интимна је била и близина музике – хармоније, звук притискања педала и покрета руку. О харфи и на харфи интимно су говориле две младе уметнице на мастер студијама. „Харфа може да покаже могућности које су врло широке, и у том смислу тај програм је пун боја, пун различитих звукова. Идеја је била да прикажемо харфу кроз све епохе и да то спојимо у један концерт“, наводи харфисткиња Александра Петровић.

Александра је освојила сва важна домаћа такмичења, своју извођачку надмоћ успешно је показала и у инстранству. Укратко – њен сигуран наступ објашњава зашто је била стипендиста чувеног Берклија.

Музикално је свирала и Олга Марковић, која има и искуство из Норвешког националног омладинског оркестра, такође Омладинских оркестара Западног Балкана и Источне Баварске.

„Мислим да је романтизам најзахвалнији за харфу, јер је харфа просто романтична и тако се генерално приказује. Мени је лично најзахтевнија савремена музика јер има много различитих ствари које морају да се имају у виду, како би се осмислио цео тај израз“, напомиње харфисткиња Олга Марковић.

Две харфисткиње су поделиле концерт, свака је до максимума искористила своје време. Била је то двострука игра музичких мисли у оквиру програма ФМУ на БЕЛЕФ-у.

Како би учешће оркестра било у потпуности реализовано, „Соноре" је позвао компаније, институције и појединце да финансијски подрже одлазак ансамбла у Беч и тиме допринесу афирмацији савремене српске музике и младих домаћих уметника на међународној сцени.

Сви који желе да подрже овај пројекат могу извршити уплату на рачун Камерног оркестра „Соноре": 340-0000032343083-72.

World Orchestra Фестивал, који се одржава током јула и почетком августа 2026. године у три фестивалска термина, међународна је манифестација оркестарске музике која од 2013. године окупља ансамбле из бројних земаља света. До сада је на фестивалу учествовало више од 400 оркестара из преко 40 држава.

Оркестар су 2022. године основали диригенти Нина Ракић и Бојан Кљајић са идејом да младим професионалним музичарима пруже прилику за уметнички развој и међународну афирмацију.

Ансамбл окупља студенте завршних година основних, мастер и докторских студија Факултета музичке уметности у Београду и Академије уметности у Новом Саду и за кратко време постао је препознатљив по концертима високог уметничког нивоа, друштвено одговорним пројектима и промоцији доступности уметности.

Део средстава за реализацију пројекта је обезбеђен захваљујући подршци Министарства културе Републике Србије, СОКОЈ-а, Града Сремске Митровице, Фондације 1%, компаније Меди Лабор и других донатора.

Неопходна су додатна додатна средства за техничку и уметничку реализацију пројекта.

 "Свакако да је супер што се дешава напољу, што је бесплатан улаз. Могуће је да се неко ко не зна за сам догађај задржи мало. Знам новосадску тешку публику, њу је тешко добити, али када се пробије мало лед, знају да врате цене", рекао је Вук Чувардић, басиста бенада "Deep Steady".

Сем концерата у Летњем биоскопу, на остале три локације улаз је бесплатан. Бине су постављене по граду у облику ћириличког слова Џ, а овогодишњи назив фестивала је "Лагано". Први пут се одржава на отвореном и на лето.

"Интересовање је велико. Публика је кренула да циркулише још у време тоснких проба, што је добар показатељ, с обзиром на то да је ово први пут на отвореном, да је први пут у летњем периоду и потпуно је нови и другачији концепт. И ево већ у овим првим сатима се показало да се то публици допада", рекла је Милана Милованов, ПР Новосадског џез фестивала.

Поводом обележавања 100 година од рођења Мајлса Дејвиса, у Ликовном салону Културног центра Новог Сада, организује се Слушаоница Мајлс Дејвис, где посетиоци свакодневно од18 часова могу да се упознају са уметниковим стваралаштвом и слушају његову музику са грамофонских плоча.

 "Овде имамо велику и величанствену прилику да чујемо цео опус Мајсове музичке каријере, почевши од 50-их, 60-их и 70-их и овде је прилика чути то преко винила, јер се винил опет враћа, доживљава ренесансу", рекао је Константин Гверо, Новосадски џез фестивал.

Фестивал траје до 5. јула. Већина концерата почиње у 19 часова, док програми на главној бини почињу у 20 сати и 30 минута.

Био је учитељ музике младе француске аристократкиње. Њен отац, који је био цењени париски флаутиста 18. века, наручио је данас популарни Моцартов концерт за флауту и харфу. У свесци се налазе до сада непознате композиције.

„Брзо сам схватио да су то Моцартове композиције као музичке лекције“, наводи Франсоа Пјер Гој кустос у Националној библиотеци.

У свесци су записане дневне музичке вежбе које јој је композитор преписао за харфу, поред тога и седам комада за флауту и харфу. Могуће је да су биле намењене за дует оца и ћерке.

„У последњем писму у којем је поменуо своју ученицу, Моцарт је написао да она није била добра низашта, да је глупа и лења“, напомиње кустос.

Све је почело у фебруару када је Франсоа Пјер Гој, кустос Музичког одељења библиотеке, анализирао документа која нису испитана још од времена Француске револуције. Међу њима је била и мала, непозната свеска.

Моцартове композиције су сада представљене јавности захваљујући двоје музичара, чланова Филхармонијског оркестра Француског Радија.

„Ово је невероватна прилика, веома сам узбуђена. Унапред сам се радовала што ћу свирати овај Моцартов комад и тако га открити“, наглашава флаутискиња Матилда Калдерини.

„Тешко ми је да поверујем да у 2026. години и даље откривамо Моцартова дела. О томе смо могли само да сањамо“, каже харфиста Николас Тулије.

Кустос Гој је себи поставио задатак да среди већи број докумената пре одласка у пензију, када је случајно наишао на Моцартову свеску.

Како каже, није могао ни да претпостави шта ће наћи. Гој је анализирао друга Моцартова документа, лекције за своје ученике само неколико недеља раније, па је после пажљиве анализе, уочио сличности у рукопису.

Јелисић Симеуновић говорила је о настанку песме, њеној поруци, снимању спота, као и о споју оперског израза и традиционалне музике.

Како је истакла, песма носи снажну поруку очувања националног идентитета, корена и завичаја.

„Желела сам кроз емоцију љубави да подсетим наш народ да треба да размишљамо о нашим прецима, о нашим коренима, да се присетимо наших предака, да заједно оснажимо ту љубав и заједништво и пошаљемо поруку да је јако битно да сачувамо наш идентитет и завичај“, рекла је Јелисић Симеуновић.

Иако се годинама професионално бави оперским певањем, каже да у новој песми није желела да одступи од свог уметничког израза.

„Нисам желела да одступам од тог манира и тог жанра опере, па сам на један јединствен начин традиционалну музику и оперу приближила нашем народу. Људи су позитивно изненађени, иако многи нису толико упућени шта је опера, али је песма пришла њиховим срцима“, истакла је она.

Посебну пажњу привукао је и модерно конципиран видео-спот, који је реализован у сарадњи са продукцијом „Рамонда“ и редитељем Драганом Елчићем.

Певачица је открила да је део екипе филма Линија, који говори о познатом хирургу Миодрагу Лазићу, где је учествовала у музичком делу.

„Некако се тај филмски моменат нашао и у овом споту. Ја сам јако задовољна“, рекла је она.

Спот је снимљен на Косову и Метохији, у манастирима Грачаница, Пећка патријаршија и Свети Архангели.

Говорећи о снимању, Лидија Јелисић Симеуновић нагласила је да је то за њу било посебно искуство.

„Када сам се нашла на тим местима, међу тим здањима и манастирима, осетила сам мир и спокој. Ансамбл Венац је такође допринео визуелном ефекту спота и владала је једна пријатна и позитивна атмосфера“, рекла је.

Открила је и да је сама осмислила хаљине које носи у својим музичким спотовима, укључујући и најновији: „Све сам хаљине сама креирала. Ако сте уметник, сматрам да мора да постоји та креативна страна“.

Говорећи о сарадњи са Ансамблом „Венац“, оценила је да су њихова енергија и посвећеност дали посебан печат целом пројекту.

„Они су ову песму јако субјективно доживели. Мислим да се то видело на њиховим лицима кроз спот. То су млади, позитивни људи, пуни љубави, и верујем да ће ова песма и кроз тај визуелни ефекат допрети до публике“, поручила је Јелисић Симеуновић.

Најавила је и прво извођење песме пред публиком, које је планирано у септембру, у Народном позоришту, поводом обележавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе.

„Професор оргуља је, после само неколико часова, предложио да се интензивније усавршавам и да се пријавим на државно такмичење за младе оргуљаше у Немачкој. Тај предлог је првобитно изазвао шок, али тако је почела моја каријера оргуљаша, тако су оргуље постале моја страст“, присећа се оргуљаш Јулијан Емануел Бекер.

Од тада, Јулијан Емануел Бекер освојио је прве награде на најпрестижнијим такмичењима. вежба пет сати дневно већ девет година. Посвећен је, талентован и успешан. Будућност види у педагогији, концертним путовањима и обавезама везаним за свирање оргуља у цркви. Његов приступ оргуљама је једноставан – Јулијан у регистрима увек тражи звук оркестра.

„Можда је најизазовније код оргуља то што ниједан инструмент није исти, морам да се прилагодим величини инструмента, броју регистара, положају клавијатура. То је уједно и оно што највише волим код овог инструмента. Стварам сопствени оркестар увек на другачији начин“, истиче млади оргуљаш.

Мини турнеју која је претходила Београду осмислио је са потпуно различитим програмом од репертоара на затварању Дана оргуља. Желео је да се београдској публици представи делима важним за историју оргуља, желео је себе да представи у најбољем светлу.

Фестивал је завршен. Нова имена као што је Јулијан Емануел Бекер акцентују светлу будућност овог величанственог инструмента.

Одлука је уследила после турбулентне године у којој су се дугогодишњи учесници, попут Ирске и Шпаније, повукли због учешћа Израела.

Пут Канаде ка Евровизији отворен је прошле недеље, када је национални јавни сервис CBC/Radio-Canada постао пуноправни члан Европске радиодифузне уније (EBU), која организује ово музичко такмичење.

Канада већ може да се похвали једном победницом „Песме Евровизије“. Селин Дион, рођена у Квебеку, представљала је Швајцарску 1988. године и победила са песмом Ne Partez Pas Sans Moi.

И други канадски извођачи наступали су на „Песми Евровизије“, међу њима Наташа Сен-Пјер, Акадијка из Њу Брансвика која је представљала Француску 2001. године, као и певачица Ла Зара из Монтреала, која је наступила за Француску 2023.

Према најавама организатора, Канада ће дебитовати у једном од полуфинала наредне године у Бугарској.

Канадска национална јавна радио и ТВ мрежа CBC/Radio-Canada објавиће касније ове године на који начин ће бити изабран представник Канаде.

Од неевропских држава која се такмиче на „Песми Евровизије“ најчешће учествују Израел и Аустралија, док је Мароко једини пут учествовао 1980. године.

Влада под вођством премијера Марка Карнија саопштила је у новембру да сарађује са јавним сервисом CBC како би размотрила учешће Канаде на „Песми Евровизије“.

Буџетом владе обезбеђено је 150 милиона канадских долара (око 80 милиона фунти) за финансирање јавног сервиса.

Према правилима европског музичког такмичења, право учешћа имају земље чије су радиодифузне организације пуноправне чланице Европске радиодифузне уније.

До сада је CBC имао статус придруженог члана. „Глас Канаде у нашој заједници чини нас још више снажним“, изјавио је генерални директор Европске радиодифузне уније Ноел Каран.

Још није познато да ли ће се земље које су бојкотовале „Песму Евровизије“ 2026. године вратити на такмичење следеће године.

Ирска, Исланд, Холандија, Словенија и Шпанија повукле су се са такмичења због одлуке Европске радиодифузне уније да дозволи Израелу учешће.

На овогодишњем, јубиларном 70. издању „Песме Евровизије“ победница је била бугарска поп певачица Дара са песмом Bangaranga, па ће се такмичење 2027. године одржати у нашем комшилуку.

Три нова це-де-а изашла су у последњих шест месеци, а у припреми је још један албум са џез нумерама.

Ђорђевић музичку сезону, која се управо завршила оцењује као „богату, напорну, лепу и пуну концерата“.

Посебно су били запажени концерти у џез клубу РТС-а под називом „Џез петком". Ове сезоне је остварено скоро 40 концерата, а одговор публике је више него позитиван.

„Од октобра нас очекује сезона два“, најавио је Ђорђевић и додао: „Планирани су најпре велики концерт 24. септембра , концертна промоцила албума Васила Хаџиманова, и 23. децембра са нашим шефом-диригентом Стјепком Гутом, то је тај це-де који је у припреми“.

„Највећа имена која ће и бити у Летњем биоскопу Авишај Коен, Џо Ловано и Антонио Фарао, који ће заједно наступити и последње вече ће бити Франческа Тандои. Велика имена очекују нас и у  Католичкој порти, ту су Ема Касадо, Бојан Цветковић квартет, Владимир Костадиновић квартет и бројни други", рекла је Милана Милованов, пи-ар Новосадског џез фестивала.

Сем концерата у Летњем биоскопу, на остале три локације улаз је бесплатан. Не толико због лета. већ пре због менталног склопа Новосађана и чувеног „натенане", овогодишњи назив фестивала је „Лагано".

„Ми смо били инспирисани ритмом града, отуда је потекао и слоган фестивала Лагано. Новосађани изговарају ту реч, тако што пребаце акценат са првог А на друго и ми смо у томе препознали једну малу музичку интервенцију која повезује Новосађане са џез музиком, и било нам је занимљиво да се поиграмо са тиме. А такође, играли смо се и са геометријом улица, што се може видети у нашем овогодишњем визуелном идентитету", изјавила је Мина Алексић, уметничка директорка Новосадског џез фестивала.

Већина концерата почиње у 19 часова. Поводом обележавања 100 година од рођења Мајлса Дејвиса, у Ликовном салону Културног центра Новог Сада, организује се „Слушаоница Мајлс Дејвис", где ће посетиоци свакодневно од 18 часова моћи да се упознају са уметниковим стваралаштвом и слушају његову музику са грамофонских плоча.

На питање да ли припрема нешто велико за београдску публику, Пејовић је без оклевања одговорио потврдно.

„Пуно о томе размишљамо, пуно о томе причам са људима који раде организацију, с мојим менаџером Банетом Обрадовићем“, рекао је певач и додао да је одлука практично донета, а да је сада фокус на проналажењу идеалног простора.

Како је објаснио, одабир локације је кључни корак од којег зависи реализација целог догађаја. Пејовић је подсетио на свој последњи велики подухват у Београду, када је одржао три узастопна концерта на стадиону Ташмајдан, наговестивши да и овога пута циља на једнако импресиван догађај.

„Најбитнији је простор. Први тај простор који буде нама одговарао, за који се сложимо да је то тô, овај, то ће се десити. Мислим да ће то врло брзо да буде, тамо сигурно у току ове године“, рекао је Пејовић, сузивши потенцијални термин на јесење месеце.

„Сад, да ли је то неки септембар-октобар? О том потом“, остао је загонетан певач.

Он је такође наговестио да постоје одређени изазови у организацији, наводећи да се ситуација са концертним просторима променила.

Ипак, одлучан је да обожаваоцима пружи незаборавну ноћ.

Уметнички директор фестивала, Драган Ђорђевић Сузуки, истиче да фестивал има за циљ да приближи класичну музику широј публици, не само упућенима. Програм фестивала је разноврстан и укључује тематске концерте, музичке радионице за децу, као и наступе познатих уметника из Србије и иностранства.

Отварање фестивала биће одржано 3. јула у част професора Уроша Пешића, а наредних дана публику очекују концерти посвећени важним личностима музичке школе, као и јединствени спој музике и уметности, попут наступа Ксеније Симонове, победнице украјинског формата Ја имам таленат.

Фестивал такође укључује и Disney Night, концерт намењен деци, као и наступе ученика ниже Музичке школе „Душан Сковран“.

Сви концерти су бесплатни, а организатори позивају све генерације да уживају у богатом програму.

Драган Ђорђевић Сузуки наглашава да је циљ фестивала да музику учини доступном и разумљивом свима, јер музика оплемењује душу и тело.

Фестивал Раванелијус подржавају локална самоуправа, Министарство културе, као и бројни спонзори из региона, што омогућава да се догађај одржи на високом нивоу и да привуче велики број посетилаца.

Ћуприја је град музике и желимо да постане важан музички центар, поручује Ђорђевић, позивајући све да овог лета посете фестивал и уживају у јединственим музичким доживљајима.

Улаз на све концерте је слободан, а фестивал траје од 3. до 7. јула, обећавајући незаборавне музичке тренутке за све узрасте.

„Наша намера је била да поводом 40 година од објављивања легендарног албума Дисторзија, којим су Електрични оргазам постали југословенске звезде и рокенрол бенд са гомилом хитова, обележимо тај тренутак једном изложбом која би рекапитулирала њихову каријеру од тада па све до данас“, истиче Амброзић.

Ауторка изложбе је музичка критичарка Зорица Којић, док су фотографије уступили неки од најзначајнијих хроничара домаће рок сцене – Брајан Бранислав Рашић, Горанка Матић, Александар Кујучев и Станислав Милојковић.

Поставка прати развој бенда од првих дана, када су чланови Електричног оргазма били младићи са великим амбицијама, до данашњег статуса једног од најважнијих рок састава на овим просторима. Посетиоци могу да виде фотографије настале у напуштеном магацину на Дорћолу и поред некадашње железничке пруге, кадрове са снимања спота за песму Дебела девојка испред Музеја Николе Тесле, али и најновије фотографије настале поводом овогодишњег албума У магли сјај, снимљене испред старе Шећеране.

Амброзић наглашава да изложба не говори само о историји једног бенда, већ и о времену и простору у којем је настајао.

„То је историја не само наше рокенрол сцене, него и историја нашег града, наше земље, и, будући да смо сви одрастали уз звуке овог састава, чини ми се, и свих нас. Лепо је на Калемегдану видети један овакав споменик рок култури и схватити да је рок култура део неке наше опште културе и да тако и треба да се третира, равноправно са свим нашим великим уметничким делима која су дошла из наше средине“, истиче Амброзић.

Посебна пажња посвећена је избору фотографија које не приказују искључиво концертне наступе и препознатљиве рокенрол позе. Циљ аутора био је да публици приближе људску страну музичара и њихов пут ка успеху.

Како истиче гост Јутарњег програма, архивског материјала било је далеко више него што је могло да стане у једну изложбу, што сведочи о богатству, али и недовољно истраженој историји домаће рок сцене.

„Ми смо груписали фотографије које нису стандардне рок позе. Хтели смо да их видите као обичне момке који хоће да буду звезде. Видимо их у неким уобичајеним амбијентима, у ситуацијама које нису поза, него су представљени као људи који стреме неком циљу. Види се то у њиховим очима“, објашњава Амброзић.

Управо зато, додаје, изложба може бити инспиративна и за нове генерације музичара.

„Неки клинци који су данас узели гитаре треба да виде како су изгледали ти људи који су сада већ легенде и који су оставили дубок траг у нашој култури, како је њима било на почетку. То ће их свакако инспирисати и мотивисати“, сматра Амброзић.

Изложба ће бити отворена током читавог лета, а улаз је слободан. Посетиоци ће имати прилику да погледају више од 120 фотографија, од којих је, према речима организатора, око 90 одсто први пут представљено јавности.

„То је главна информација за ваше гледаоце – не само Београђани него и сви гости Београда моћи ће током целог лета да дођу на плато испред Уметничког павиљона 'Цвијета Зузорић' и виде преко 120 фотографија, од којих је већина први пут јавно изложена“, наглашава Амброзић.

Из Дома омладине најављују да ће се главни програмски садржаји наставити на јесен. У току је конкурс за излагање у Галерији Дома омладине, намењен уметницима до 40 година, који траје до 1. октобра. За септембар је планирано ново издање Мартовског фестивала краткометражног и документарног филма, док ће у октобру бити одржан 42. Београдски џез фестивал, две традиционалне манифестације о којима Дом омладине Београда брине деценијама.

Посебно емотиван био је и наступ бенда С.А.Р.С. који је управо на Арсенал фесту са публиком прославио две деценије успешне каријере.
Прво фестивалско вече протекло је у знаку безвременских хитова групе "The Cardigans", који су освојили публику својом препознатљивом емоцијом и елеганцијом.

Велике овације изазвао је и један од тренутно најтраженијих регионалних извођача Јаков Јозиновић, док је „Лавина“ спектакуларним концертом затворила програм на главној бини и потврдила статус једног од најузбудљивијих нових имена домаће сцене.

Други фестивалски дан обележио је наступ "Underworld"-а, једне од најзначајнијих група светске електронске сцене, чији је наступ био врхунац вечери и један од најупечатљивијих тренутака овогодишњег фестивала. Публику је одушевио и наступ немачких треш метал легенди групе „Дистракшн“ (Destruction), док је на Експлозив ди-џеј бини (Explosive DJ Stage) одличну атмосферу до раних јутарњих сати направио Том Нови.

Завршно фестивалско вече донело је још једну ноћ за памћење. С.А.Р.С. је заједно са хиљадама фанова прославио 20 година постојања бенда. Изузетне наступе приредили су и британски великани "Paradise Lost", док је концерт Горана Барета и Мајки, упркос померању сатнице изазваном задржавањем бенда на граничном прелазу, представљао снажан завршетак програма на главној бини. Организатори овом приликом још једном упућују захвалност бенду С.А.Р.С. на изузетној колегијалности и спремности да уступи свој термин како би комплетан програм био реализован без отказивања наступа. Финале на Експлозив ди-џеј бини припало је легендарном Тиму Масу, који је публици приредио врхунски сет до раних јутарњих сати.

Поред програма на главној бини, и ове године изузетну пажњу привукао је Гарден стејџ, који је током сва три дана окупио љубитеље алтернативног, рок и метал звука. Наступили су "Napalm Death", "Cockney Rejects", „Негатив“, Матија Цвек, Краљ Чачка, "Concrete Sun", „Обојени програм“, "Lions Law", "The Hellfreaks", "Detour", Марко Луис, „Силенте“, „Бабе“, „Репетитор“, као и бројни други извођачи који су још једном показали због чега Гарден стејџ има посебно место у срцима фестивалске публике.

Велику посећеност забележила је и Експлозив ди-џеј бина, на којој су, током сва три дана, наступили и Арил Бриха, Петар Дундов, Лутон, Пепе Ојша и бројни домаћи и страни ди-џејеви, претворивши двориште „Топ пивнице“ у једну од највећих плесних зона у региону.

У складу са својом дугогодишњом посвећеношћу одрживости и заштити животне средине, Арсенал фест је и ове године реализовао зелену иницијативу у сарадњи са пројектом „Свака лименка се рачуна“ и компанијом "Ball Corporation". Током три фестивалска дана прикупљено је випше од 11.000 искоришћених лименки, које ће бити упућене на рециклажу, чиме је још једном потврђено да фестивалска публика препознаје значај одговорног односа према животној средини.

Посебну пажњу посетилаца привукла је и уметничка инсталација – pixelata, израђена од рециклираних лименки, коју су осликали познати улични уметници. Овогодишњи мотив био је крагуј, птица по којој је Крагујевац добио име, чиме је на симболичан начин повезана историја града са савременом уметношћу и једном од најважнијих културно-музичких манифестација у Србији.

Арсенал фест је и ове године још једном потврдио да није само музички фестивал, већ место сусрета различитих генерација, музичких праваца и култура. Током три дана Крагујевац је живео уз музику, пријатељства и јединствену фестивалску енергију, а публика је још једном показала зашто се Арсеналу из године у годину враћа.

Уочи наступа на фестивалу "Belgrade Music Week" на београдском Ушћу, Дара је у разговору за РТС најавила почетак победничке турнеје, која би, како каже, могла да се претвори и у светску.

На питање како су у Бугарској доживели њену победу на Песми Евровизије, прву у историји те земље, одговара да су је дочекали као суперхероја и да се труди да буде разлог због којег ће људи веровати у своје снове.

Уочи овогодишњег Евросонга у Бечу отпевала је, у дуету са Жељком Јоксимовићем, песму Лане моје, којом нас је Јоксимовић представљао на Песми Евровизије 2004. године у Истанбулу.

"Продуценти бугарског избора за Песму Евровизије су велики пријатељи са Жељком. Они су успоставили везу. Сви смо били у Атини. Тамо смо снимили спот. Ја сам тамо снимила песму. Тако је лако када радиш са талентованим људима", рекла је евровизијска победница Дара за РТС.

Разговор са Даром у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.

Следећи наступ, такође у сали Београдске филхармоније у 20 часова, биће концерт ментора Обоа феста, Доминика Воленвебера, који ће извести композиције компоноване за енглески рог и обоу, уз клавирску пратњу Марка Богдановића.

Гост концерта је Ивана Дакић, која ће заједно са пијанистом Игором Главашићем извести његову композицију Песма сна, посвећену Обоа фесту.

Гост и ментор овогодишњег Обоа феста Доминик Воленвебер је солиста Берлинске филхармоније на енглеском рогу и један од најугледнијих светских извођача на овом инструменту, за којег кажу и да је „најбољи енглески рог свих времена“.

Фестивал се затвара 30. јуна концертом полазника Обоа феста и Дувачког оркестра Факултета музичке уметности у Београду, такође у сали Београдске филхармоније, а први пут биће одржан и мастерклас за инструмент обоа–енглески рог.

Подршку фестивалу пружили су СОКОЈ, Фонд за културна давања и Београдска филхармонија.

Марин признаје да сваки наступ у Сава центру носи посебну тежину.

„Шездесет поприличних стресова за Дашу и мене“, каже кроз осмех, подсећајући да су први концерт у тој дворани одржали на Богојављење 1995. године.

„Даша и ја смо деведесет пет одсто тог концерта организовали. Од почетка смо се пронашли, слично размишљамо, а тамо где је један слабији, други је јачи. Тако се већ четрдесет година допуњујемо“, истиче Марин.

Присећа се и самих почетака групе, када је, како каже, требало свега петнаестак дана да убеди Дашића да заједно оснују „Легенде“.

„Да сам знао колики су његови уметнички габарити, можда се не бих ни усудио да га наговорим. Али понекад је добро што човек не зна све унапред, па крене“, додаје Марин.

За Зорана Дашића, међутим, највећи успех не представља број концерата, већ чињеница да је група све време остала верна сопственом репертоару.

„Од тих шездесет концерата у Сава центру и две и по хиљаде наступа широм света, најважније је да смо све то радили искључиво са својим песмама. Ми свирамо само наше песме. Данас је то постало готово раритет“, наглашава Дашић.

Управо зато је, објашњавају, одлука да се јубиларни концерт објави као албум била природан корак. Ново издање представља документ времена, али и прилику да се млађа публика упозна са музиком „Легенди“.

„Желели смо да се чује како 'Легенде' звуче после 40 година рада. Многе нове генерације уопште не знају за нас, па ће за њих ове песме бити потпуно нове. Са друге стране, они који су нас слушали годинама могу да чују да и данас звучимо готово исто“, објашњава Марин.

Та препознатљивост, додаје, почива пре свега на ауторском печату Зорана Дашића, који је написао око 140 песама за групу.

„Ми се напајамо са Дашиног извора. Он је први човек ове групе и аутор свих наших најважнијих песама. Његово дело је оно што је обликовало 'Легенде'“, истиче Марин.

Подсећа да многи годинама нису ни знали да је Дашић аутор целокупног репертоара, због чега је, како каже, осетио потребу да то јавно нагласи.

„Појављивале су се разне критике и коментари, а многи нису били свесни да је Даша написао практично све оно по чему су 'Легенде' препознатљиве. Зато увек кажем – као што је Горан Бреговић незаменљив у свом музичком свету, тако ни музичка прича 'Легенди' не би постојала без Зорана Дашића“, поручио је Марин.

Поред новог концертног албума, недавно је објављена и монографију о групи која заокружује четири деценије рада. Дашић сматра да су тиме сачували важан траг о свом стваралаштву.

„После четрдесет година ту су монографија и сада ЦД са шездесетог концерта у Сава центру. На неки начин заокружили смо читаву причу. Надамо се да ће још дуго бити публике која ће желети да слуша наше песме“, каже Дашић.

Иако се, како примећују, у медијима не појављују често, интересовање публике не јењава. Концерти су и даље добро посећени, а публика различитих генерација проналази своје место у песмама које су током четири деценије постале део домаће музичке сцене.