Директор ПГП РТС-а Владимир Граић истакао је на медијској промоцији овог издања, важност оваквог музичког пројекта и први утисак који је имао када је чуо материјал:  

„Када сам добио овај албум и преслушао га, знао сам да имамо нешто што је јако добро. Радује нас увек и када нам се укаже поверење да дамо ветар у леђа новим музичарима, што смо и учинили објавом деби албума ове групе, а чућете и сами.– 'Суперсоник' и те како јесте нови глас домаће сцене“.

Лидер бенда, Карло Астрахан истакао је да „Суперсоник“ види као лични уметнички пројекат, чијем квалитету су значајан допринос дали доказани и искуснии сарадници. Посебно Оливер Јовановић, који је, како је нагласио, „имао кључну улогу у усмеравању рада бенда“.

Говорећи о идентитету бенда „Суперсоник“, Астрахан је навео да се група заснива на споју различитих генерација, где се младалачка енергија и искуство допуњују и заједно обликују препознатљив звук али и поетику, блиску различитим генерацијама. Такође, нагласио да је ауторском тиму био циљ „да створе савремен и оригиналан албум, који доноси свежину у изразу и другачији приступ домаћој музичкој сцени“.

Аутор и текстописац Драган Вукашиновић говорио је о креативном процесу и жељи да се створи аутентичан звук: „Карло и ја смо хтели да направимо албум који ће бити бескомпромисно нов, да има своју свежину и оригиналност. Посвећено смо радили и надамо се да смо у томе успели“.

Албум Изнад хоризонта бенда „Суперсоник“ чини девет песама, које комбинују елементе попа, рока и блуза, уз изражену емотивну и тематску разноврсност. Међу њима се издваја нумера Мучан дан, која доноси интроспективнији и мрачнији тон у односу на остатак музичког материјала овековеченог на овом албуму.

Бенд „Суперсоник“ чине Деспот Киш (вокал), Александар Петровић (гитара), Урош Ратковић (бас гитара), Вања Сенеши (бубњеви) и Душан Васиљевић (гитара). У ширем ауторском и продукционом тиму, важну улогу имају и Карло Астрахан – оснивач групе и један од кључних креативних аутора, као и музички продуцент Оливер Јовановић који је, према наводима чланова,бенда значајно допринео усмеравању и развоју музичког пројекта Изнад хоризонта.  

Бенд планира објављивање пратећих спотова за песме са свог деби албума, чиме ће додатно представити свој музички и ауторски уметнички идентитет. До тада, албум можете послушати на свим водећим стриминг платформама за дистрибуцију музике, као и на Јутјуб каналу ПГП РТС-а.

Такође, чланови „Суперсоника“ најављују и наступе на предстојећим домаћим музичким фестивалима, где ће бити у прилици да се представе широј публици и да граде своју позицију на музичкој сцени.

Гошћа Јутарњег програма РТС-а истакла је да је овогодишњи концепт фестивала посвећен традицији и наслеђу које Београдско пролеће носи више од шест деценија.

„Овогодишњи фестивал је један својеврстан омаж традицији Београдског пролећа, где ћемо имати прилику да чујемо песме које су тај фестивал и обележиле, а које се певају, ево, и до данас и познате су разним генерацијама“, рекла је Бисерчићева.

Публика ће имати прилику да поново види на сцени неке од најзначајнијих учесника фестивала, међу којима су Маја Оџаклијевска, Владо Лесковар и Драган Мијалковски, док ће у мтс Дворани бити и бројни доајени домаће музичке сцене. Њихове песме извешће млађа генерација певача.

„У публици бити велика имена као што су Лео Мартин, Нада Павловић, Борис Бизетић, Радмила Караклајић, Жарко Данчуо и Зоран Лековић. Њихове песме ће оживети млађи певачи, односно генерација певача који су нешто касније наставили њихову традицију, као што су Ана Петановски, Наташа Михајловић, Зејна, Душан Свилар, Принц од Врања, Милан Бујаковић“, навела је диригенткиња и открила да ће највећи хитови фестивала тако добити савременије рухо – аранжмане.

Говорећи о изазовима диригентског посла у оваквом концепту, нагласила је значај комуникације између оркестра и извођача, као и да се очува квалитет звука оркестра, уз истовремено прилагођавање различитим музичким стиловима.

„Мени је као диригенту битно да то све држим под контролом, а опет да све изгледа лепо, лако и природно. А ако се уз то и добро забавимо, што верујем да хоћемо, то ће се, та енергија ће бити сигурно заразна и пренеће се на публику“, истакла је Бисерчићева.

Ревијски оркестар, који чине чланови Симфонијског оркестра и Биг бенда РТС-а, омогућава извођење разноврсног репертоара и представља важан сегмент Музичке продукције јавног сервиса.

Према њеним речима, музичари углавном на овакве пројекте реагују позитивно јер је то јединствена прилика да изађу из оквира свог репертоара и да покажу своју свестраност.

„Дакле, петак, 24. април, МТС дворана, 20 часова. Добродошли!“, поручила је Олга Бисерчић.

 „Више је искорак и експеримент. 'Ју група' има свој правац кретање и своју врсту музике. Увек смо расположени за велике експерименте, промене и истраживања“, каже Петар Јелић.

Промишљено претапање из жанра у жанр, није нимало извештачено ни претенциозно. Це-де и плоча Bus to Zion резултат су боравка на Јамајци. „Ју група“ на „рајско острво“ стигла је захваљујући њиховој, добро познатој, љубави према моторима.

„Ја сам поменуо да би било лепо да одемо поново у Дејтону на Флориду, на један од највећих светских мото-скупова и да видимо шта се ново дешава. Врло лако смо отишли, а ли пре него што смо кренули, зашто да, кад је то јако близу, не скокнемо до Јамајке“, објашњава Жика Јелић.

Чланови „Ју групе“ истичу да је Јамајка посебно место на планети и да су током боравка добили нови квалитет у начину свирања. Тај утицај је осетан на осам одабраних песама које имају и српски и јамајкански аранжман.

„Аранжмански је мало другачије, али све је то веома, веома интересантно и сваки излет добро је дошао јер освежи мало нас гурне у неку другу страну и размишљамо да ли нам се то свиђа или не свиђа, али нам се свиђа“, прича Драги Јелић.

Промоција плоче и це-деа Bus to Zion била је и место за промоцију сусрета две културе – јамајканске и српске – представљен је део документарног филма Културни мост Србије и Јамајке редитеља Горана Радовановића.

„Врло нам је било занимљиво да се вратимо у Београд у некакву мању атмосферу, клупску атмосферу, након концерта на Ташмајдану који је био последњи. Мислим да и публици можда недостаје да нас виде у том издању у коме су могли да нас виде пре свега овога, када смо почињали. Тако да нам је било заинимљиво и изазовно мало, седам дана заредом, а опет, мислим да ће бити забавно свима – и публици и нама“, наводи Лука Рацић.

Забава у мањем простору подразумева веће ангажовање публике, која, бира песме, пева са бендом, али и води рачуна о визуелној теми концерта – од шљокица и цветних дезена до анимал принта и каубојске вечери.

Лука Рацић и Зоран Зарбица су дуо „Буч Кесиди“ који дуже од деценије стварају песме о интроспекцији, ноћним изласцима и модерним везама.

Звук бенда се мењао од гитарског до електро попа. Они су „диско-инди-рок дуо". Најновији низ од седам распродатих концерата говори о статусу код публике. Управо то их инспирише да стварају нове ствари и да подижу лествицу квалитета.

„Трудимо се када се фокусирамо на једну ствар, да то урадимо најбоље што можемо. И на пример, ако су сад ови актуелни концерти у питању, онда стварно радимо на то ме да се спремимо што је могуће боље за концерт. Да песме раде, и сценографија, и све остало, најбоље у том окружењу. А када се сто посто будемо посветили снимању албума, као што смо и на прошлом албуму, то ће онда стварно бити свакодневно истраживање, и снимање, и писање, преписивање… и тако“, додаје Лука.

Нови албум и улазак у студио догодиће се ове јесени. Пре тога, „Буч Кесиди“ свира по три концерта у Новом Саду и Нишу у мају, а током лета среће се с публиком по региону.

Најскупља плоча на свету је Once Upon a Time in Shaolin групе "Wu-Tang Clan". Коштала је два милиона долара. И реч је о једном једином примерку на свету. Након што је заплењена бизнисмену који ју је купио, поново је продата за четири милиона долара.

Одмах иза ње је White Album „Битлса“. Продат је за 790.000 долара. Реч је о првом примерку, носи број 1 и припадао је Ринго Стару, бубњару групе.

„Битлси“ су и даље најпродаванији бенд свих времена. Процењује је се да су продали више од 600 милиона плоча широм света.

А најпродаванији албум у историји плоча је Triller Мајкла Џексона, више од 70 милиона примерака. Најскупљи вреде и до 30 хиљада долара, а реч је о потписаним примерцима.

Прљави инспектор Блажа: Аналогни звук питомији, али млади више воле нове плоче 

Колекционар плоча, познати као Прљави инспектор Блажа, каже да не постоји једноставан одговор на питање да ли је бољи аналогни или дигитални звук.

„И једно и друго може, зашто да не. Аналогно је свакако мало питомији звук и мало је лепше. И сви волимо онај звук плоче као што памтимо из неких времена, али данашња нова генерација која купује, они хоће ове нове плоче“, истиче Блажа.

Како објашњава, нова издања често долазе у атрактивном паковању и технички су унапређена, па звуче прецизније, понекад чак и „дигиталније“. Ипак, колекционари посебно цене стара издања. У његовој колекцији посебно место има троструки албум групе „Азра“ Равно до дна, који чува већ четири деценије у готово идеалном стању. Такве плоче, каже, могу достићи и значајну вредност на тржишту.

Иако поседује велики број издања, једна плоча за њега има посебну емотивну вредност. Реч је о албуму „Ролингстонса“ Some Girls, који му је отац купио, јер му џепарац није био велики. Тај тренутак, како каже, памти као један од најсрећнијих у животу.

Берза винила на Дану плоча

Поновни успон винила највидљивији је на берзама плоча, где се окупљају љубитељи музике свих генерација. На догађајима попут Дана грамофонских плоча, које организује Маском Рекордс, долазе и млади и старији – од двадесетогодишњака до људи у позним годинама.

„Рецимо, ова берза коју ћемо имати у суботу, 18. априла, од 11 часова до 17, то је велика фешта испред Маском Рекордса, а и на Теразијама такође је догађање. Биће и ди-џејеви који пуштају сјајну музику, али биће и велика берза. Посетиоци доносе плоче на продају или размену, па се тако, на пример, албум Ђорђа Балашевића Мојој мами уместо маторске слике у излогу може заменити за издања група као што су 'Рибља чорба', 'Азра', 'Бијело дугме' или 'Атомско склониште'", објашњава Блажа.

Додаје да је повратак грамофона у домове један од кључних разлога за нову популарност винила. Савремени уређаји често комбинују класичан звук са модерним функцијама, попут блутута, што омогућава повезивање са телефоном и слушање музике на различите начине.

Издавачи прате овај тренд, па класична издања објављују у новим, визуелно атрактивним формама – попут винила у боји. Тако се, поред музике, купује и уметнички предмет.

Посебан значај оваквих догађаја је, ипак, у атмосфери. Посетиоци не долазе само да купе плочу коју траже, било да је реч о издањима „Пинк Флојда“, Ерика Клептона или групе "Talking Heads", већ и да се друже и размене искуства. Управо тај осећај заједништва, како истиче Блажа, чини берзу плоча местом где се музика доживљава на посебан начин.

„То је мој криж, који човек носи са собом. Ја сам знао у старту моје каријере или ћу успјети или нећу успјети. Некакве средине ту није било. Што значи да или ћу остати син Ђорђа Новковића, или ћу постати неки Борис Новковић.“

Четрдесет година касније, у укључењу у Београдску хронику из Загреба, Борис Новковић признаје да је данашњи Борис искуснији, мало умеренији и стабилнији.

Публика на концерту у Центру Сава биће у прилици да види и чује и старијег и млађег Бориса.

„Ићи ћемо хронолошки од '86. када смо и почели, када је било моје прво појављивање. Додуше, тад још није била Тамара. Прво појављивање у Београдској хроници је било са неком пјесмом с албума. Албум је тек излазио на јесен, а ја сам негде овако у шестом мјесецу, пред љето, био гост и то ми је било прво, заправо, ватрено крштење како то изгледа на некој телевизији кад наступаш у лајву. Тако да ћемо прошетати кроз цијелу каријеру на концерту у Сава Центру. Чућемо и неки куриозитет, нешто што смо радили сад у Лондону за покојног Ђорђа, 'Про арте', неке у сурадњи са Ројал филхармоник оркестром“, најављује гост Београдске хронике.

Трема постоји као и пред сваки концерт, јер она даје бољу концентрацију, додаје музичар. Али више није то трема као на почетку каријере, већ више трема око техничких ствари како не би било неких непредвиђених ситуација.

Што се тиче публике која га слуша, Новковић напомиње да када неко тако дуго опстане на музичкој сцени, обично родитељи преносе деци ту музику, тако да је на концертима увек више генерација.

„Што ми је пуно данас лакше него кад сам почињао, јер и тада имаш публику примјерену својим годинама и онда су то искључиво тинејџери. Данас је то пуно шире и пуно је интересантније и мени на концертима. А и нова верзија Тамаре је јако добро кренула и клинци су можда кроз њу поново открили ову пјесму“, наводи Борис Новковић.

„Ова композиција доноси снажан емотивни врхунац – тренутак победе који није само спољашњи, већ дубоко унутрашњи, као симбол поновног проналажења сопствене снаге и идентитета", открива Јелена Михаиловић и додаје: „Музички, дело Победа обједињује виртуозност виолончела са богатим оркестарским звуком, градећи интензивну и катарзичну атмосферу која кулминира у тријумфалном завршетку".

Кроз ову композицију, Јелена Михаиловић потврђује свој коауторски рукопис, у којем се техничка прецизност сусреће са израженом наративношћу и снажним емотивним набојем.

Видео спот, у режији Петра Вујанића, прати симболику саме композиције кроз визуелно сугестиван језик који спаја реално и фантастично. Кроз игру светлости и таме, покрета и простора, спот додатно наглашава идеју ослобођења и завршетка једне унутрашње борбе, остављајући снажан визуелни и емотивни утисак. 

Објављивањем видео спота за композицију Победа, публика широм света добија прилику да доживи завршно поглавље ове музичке приче. 

Пројекат Потрага за магичним виолончелом Јелене Михаиловић представља јединствен уметнички концепт који кроз музику и визуелни израз комуницира универзалне теме- потрагу, храброст, губитак и коначно испуњење. 

Због интересовања аудиторијума, ПГП РТС је објавио допуњени тираж овог ауторског студијског албума.

Исту идеју имали су и овога пута, слањем нове поруке песмом и спотом Хоћу да ми буде лепо и то у време још једног великог празника, Ускрса.

Песма крушевачког рок састава поново долази у право време, сугеришући да се управо у празничним данима потрудимо да нађемо времена за себе и своје ближње, да славимо живот и да са више ведрине посматрамо свет око себе, уз поруку да можемо допринети сопственој срећи, уколико радимо на томе и верујемо...

Бенд „Струјни удар“ чине Ђорђе Нејковић, Драган Ранитовић и Аца Џунић, уз сараднике, такође врсне музичке професионалце, који употпуњују њихов звук. Музика овог састава се ослања на рок израз, са наглашеним мелодијама и директним гитарским приступом, док продукција остаје сведена и функционална.

Текстови су фокусирани на личне доживљаје и свакодневне теме, често са дозом ироније и дистанце. Kако истиче Нејковић, албум је настајао годинама, кроз „скупљене емоције, мотиве и мелодије".

Десет песама овековећених на студијском албуму Хоћу да ми буде лепо, сведоче да се ради о музички и ауторски зрелом, продукцијски озбиљном издању, што након мишљења стручне јавности ових дана потврђује и све бројнија публика која открива музику „Струјног удара“.

Албум је крајем прошле године објавио ПГП РТС, а представљен је на концертној промоцији у Дому омладине Београда, где је бенд уживо представио енергију, атмосферу и кохерентност свог музичког материјала.

„Струјни удар“ се овим издањем јасно позиционирао као ауторски пројекат који инсистира на комуникацији са публиком и порукама у којима се она препознаје, а које су уједно и веома инспиративне.

Осим песама Божић и Хоћу да ми буде лепо, бенд је урадио спотове и за Падам, песму снимљену са Звонимиром Ђукићем Ђулетом из бенда „Ван Гог“, као и за песму Харизма, снимљену са Драгим Јелићем из „ЈУ групе“.

Осим што већ има потенцијал радијског хита, Хоћу да ми буде лепо, насловна песма ауторског студијског албума састава ,,Струјни удар", претендује да постане и својеврсна рок мантра свакодневице.

Такође, Џастин је на огромном екрану пустио неке од кућних видео-снимака којима је привукао пажњу публике, или и музичке индустрије са 12 година. Присутнима је деловало да извођач током наступа реагује на неке коментаре који су се низали уживо на Јутјуб стриму.

Учешће на Коачели био је највећи живи наступ кандаске звезде у последње четири године, након што је отказао своју светску турнеју Justice због здравствених проблема.

Концерт је отворио сам на потпуно празној сцени, изводећи песме са својих албума Swag и Swag II из 2025. године пре него што је публици рекао да жели да их поведе „на путовање“ и вратио се на почетак каријере. Више пута је питао публику колико далеко у прошлост сеже њихово памћење.

Бибер је такође пустио снимак због којег је недавно постао виралан у којем се расправљао са фотографом, а што је изазвао спекулације о његовом менталном стању.

Певач који понашањем неретко шокира јавност, одабрао је да на фестивалу наступа у дуксерици, мајици и шортсу на скоро потпуно празној бини. Како су се хитови низали, тако су се Џастину придруживале колеге, међу којима су били Кид Ларој, Визкид, Темс и Дижон.

Џастинова супруга, Хејли Бибер, пратила је наступ у друштву славног пара, глумца Тимотија Шаламеа и ријалити звезде Кајли Џенер.

Бибер је, након два одлагања, започео светску турнеју Justice у марту 2022. године, али је већ у септембру, након што је открио да пати од парализе лица, која је наступила услед Рамсаи-Хантовог синдрома, то јест компликација услед херпес зостера.

У јулу 2025. године објавио је без икакве најаве албум Swag, а у фебруару је наступио уживо на додели Греми награда.

Биберов наступ на фестивалу Коачела био је драстично другачији од наступа Сабрине Карпентер, чији је наступ у петак увече са холивудском тематиком обиловао променама костима, имао богату кореографију и разрађену сценографију.

Колумбијска поп звезда Карол Џи главна је данашња звезда фестивала, који се одржава током два викенда у калифорнијској пустињи. Према званичним подацима, фестивал који се одржава у граду Индио у Калифорнији, привлачи више од 100.000 људи дневно.

„Позив да учествујем у првом кругу композитора Канског фестивала ТВ серија за мене представља велики међународни успех и потврду континуитета рада, коју већ годинама мој музички и креативни срадник и композитор Роман Горшек и ја, негујемо", истакла је Ковачева.

Наводи да је ово ексклузивна платформа,да је то  једна затворена група композитора по избору Канског фестивала ТВ серија, па ова селекција даје тежину догађају.

„Ја ћу бити једини представник филмских композитора Западног Балкана, па је одговорност велика. То је потврда да музика која се ствара на овим просторима има потенцијал да буде део савремених међународних продукција“, рекла је Ковачева.

Конкуренција и глобално тржиште

„Глобално тржиште је веома конкурентно и сваки композитор који жели да напредује мора да има континуитет, да има упечатљив, аутентичан стил и најважније, да дугорочно буде посвећен.Последњих десетак година присуствујемо великом развоју домаће ТВ продукције, пре свега продукције ТВ серија. Самим тим ми се полако позиционирамо на глобално тржиште“, истакла је Александра Ковач.

Подршка композиторима у региону

„Талента има пуно у читавом региону, оно што фали је образовање, баш у пољу филмске композиције. У целом региону немамо ниједан мастер програм ни на једном универзитету. Ја сам специјализацију за филмску музику морала да завршим у Шкотској у Единбургу, и тамо се посветим образовању“, рекла је Александра Ковач.

Истиче да је најбитније представити свој рад и своју земљу на најбољи начин.

„Добила сам и позив да будем и панелиста на неколико важних програма, где ћемо Роман и ја имати прилику да представимо серије које смо радили“, навела је композиторка Александар Ковач.

Организатори Фестивала су навели да су одигране 24 представе 15 трупа из 11 земаља, односно кореографска дела Акрама Кана, Јасмин Вардимон, Ервеа Кубија, Фернанда Мела и других, и да је „Фестивал ове године пратило близу 10.000 људи".

„Нарочиту пажњу је привукла представа Розео француске трупе Грате сијел која је први пут извела БФИ у отворени простор, креирајући непоновљиви перформанс на отвореним базенима Ташмајдана", подсетио је БФИ.

Фестивалу који је почео 13. марта, претходила је представа коју је кореограф Барак Маршал припремио за 11 младих играча из Србије.

Аутор монографије и председник Организационог одбора Београдског пролећа Бранислав Кланшчек истиче да је постојала потреба да се богато наслеђе фестивала систематизује.

„Све је кренуло од Санрема. Љубитељ сам Санрема и видео сам да Италијани имају на десетине монографија о том фестивалу“, каже Кланшчек и додаје да је мотивација била да се на једном месту прикупе сви важни подаци – све песме које су икада изведене, написане, аутори, сва имена.

Монографија, како наглашава, превазилази оквире саме музичке манифестације. „Уско гледано, историја једног фестивала, али шире гледано то је заправо историја и овог града и ове куће и телевизије“, објашњава Кланшчек.

Први ТВ пренос Београдског пролећа 1968. године 

Посебно место у тој историји, дугој шест и по деценија, има улога Радио-телевизије Београд, која је пратила развој фестивала од самих почетака.

„Од 1961. до 1968. био је радио-пренос, а 1968. године имамо први телевизијски пренос Београдског пролећа. Водитељи су били Душанка Калањ и Мића Орловић“, подсећа Кланшчек, додајући да су тадашњи новинари и водитељи оставили неизбрисив траг.

Назив Април у Београду носи и симболичко значење, подсећајући на чувену композицију Корнелија Ковача. Рад на монографији трајао је две године и био је, како аутор каже, напоран трајео је дуже. План је био да књига стигне за годишњицу – пола века од како је Здравко Чолић извео ову песму на Београдском пролећу и победио 1975. године. 

Овогодишње Београдско пролеће биће одржано у ревијалном формату, без такмичарског дела, најављује гост Београдске хронике. Планирана је и додела посебних признања за животна дела у редовима лауреата Београдског пролећа.

Фестивал ће бити одржан 24. априла у мтс Дворани, на месту где је све и почело.

Председник Организационог одбора Београдског пролећа подсећа на значај очувања културног наслеђа: „Дужни смо да чувамо и да се сећамо наших легенди“.

„Можемо да очекујемо један стварно необичан програм. Морам признати три потпуно различита дела. У првом делу, дела само за гудаче и за солисту, Вон Вилијамс, чувена Фантазија на тему Томасa Талисa, и у другом делу првог програма Марко Џомба први пут са нама овде са Симфонијским оркестром РТС-а, Глазунов Концерт за Саксофон“, истакао је Србољуб Динић, шеф-диригент Симфонијског оркестра РТС-а.

За тон саксофона Марка Џомбе кажу да одише посебном енергијом која привлачи слушаоце. Публика градова Европе, Јапана и Кине већ га познаје. Добитник је више међународних награда међу којима и Аустријске звезде у успону.

„Већина људи зна саксофон из џеза или поп музике, тако да класични саксофон даје мало мекши, топлији тон него што су људи навикли. Тако да мислим да ће се пуно људи изненадити“, објашњава саксофониста Марко Џомба.

Дела Вона Вилијамса, Глазунова и Брукнера обећавају снажно музичко вече уз врхунску интерпретацију Симфонијског оркестра РТС-а.

Како истиче, идеја да изда албум на грамофонској плочи није била случајна. „Двадесетпетица је настала као симбол моје двадесетпетогодишње каријере“, каже Васић и додаје да је желео нешто посебно за овакву прилику. „Нема више нечега што може да се поклони, музика се слуша углавном на телефону, а мени је требало нешто посебно.“

Иако је данас дигитални звук доминантан, Васић наглашава да се плоча знатно разликује од модерних формата. „Другачије је у сваком смислу – није исти звук, тај мастер снимак за штампу се ради потпуно другачије“, објашњава кантаутор, додајући да је читав процес прилагођен аналогном формату.

Занимљиво је да су неки слушаоци нови албум чули пре самог певача: „Једва сам чекао да се вратим из Америке јер сви који су набавили плоче пре мене су чули како то звучи на грамофону“.

Уз плочу, представљен је и посебан грамофон, осмишљен као део јубиларног издања. „Направио сам и грамофон двадесетпетицу... да може да издржи неколико сати без струје“, наводи певач, истичући да је желео да слушање музике учини доступним и практичним.

Паралелно са издањем, Васић планира и концертну промоцију. „Оно што ми је примарно јесте турнеја и акустик и симфоник да директно људима презентујем све то јер је другачији доживљај слушати нешто снимљено и слушати уживо“, истиче Васић.

Ипак, уметник признаје да се налази и пред новим креативним изазовима при повратку класичном поп звуку. Жељко Васић додаје да размишља и о новим песмама, променама у продукцијском и аранжерском смислу. 

„Мислим да сам на добром путу да то прво решим сам са собом и онда кад решим ја само уђем у студио и то је то“, поручио је Жељко.

Јубиларни албум и предстојећа турнеја представљају, како истиче, начин да се захвали публици која га прати већ четврт века, али и да свој музички израз представи у новом светлу.

Осим на продајним местима ПГП РТС-а, ово ексклузивно издање може се поручити и онлајн.

Први тираж ЕКВ бокс-сета објављен је у априлу 2025. године и распродат је комплетно за само неколико дана, а публика и стручна јавност моментално су га окарактерисали као дискографски подухват деценије.

Захваљујући сарадњи оригиналних издавача групе ЕКВ – РТВ Словенија (ZKP RTV Slo), ПГП РТС-а и Задужбине Милана Младеновића, на овом ексклузивном издању – комплетна званична дискографија бенда ЕКВ је први пут ремастеризована са оригиналних студијских трака. И та разлика се чује – од прве Вдове чинеле на уводу песме Аут до последњих тактова песме Понос.

Уз осам ремастеризованих студијских албума на винилима, ЕКВ бокс-сет садржи и двоструки це-де са 27 демо-снимака, радним ремиксима и алтернативним верзијама песама сниманих од 1983. до 1993. године.

Луксузан буклет/принт публикација, садржи (76 страна) до сада необјављиване фотографије бенда „Екатарина Велика“, документа и приче Ивана Фецеа Фирчија, Срђана Тодоровића Жике, Драгише Ускоковића Ћиме, Марка Миливојевића, Ивана Ранковића, Станка Јузбашића и Ђорђа Петровића, које заокружују причу о албумима који заузимају висока и важна места на листама најбољих регионалног рокенрола.

Поводом објављивања првог издања ЕКВ бокс-сета, директор ПГП РТС-а Владимир Граић појаснио је у априлу прошле године зашто је ово музичко издање издавачки подухват деценије:

„Две велике издавачке куће наше бивше земље Радио-телевизија Словенија, односно њихово издавачко предузеће Заложба и ПГП РТС, део наше медијске куће – куће РТС, удружили су се у заједничким напорима да аудиторијуму понуде нешто вредно и лепо – велико антологијско колекционарско издање, јединствено у сваком смислу. У нашој земљи ово је прво издање овог типа – комплетна дискографија издата на винилу с богатом опремом, са буклетом који садржи много раритетних ствари“.

Осим на продајним местима ПГП РТС-а, свој примерак ЕКВ бокс-сета можете поручити и онлајн.

У завршници првог полуфинала публици ће се представити Белгија, Литванија, Сан Марино, Пољска и Србија.

Друго полуфинале отвориће Бугарска и Азербејџан, а затим следе Румунија, Луксембург и Чешка, као и Француска.

У наставку вечери наступиће Јерменија, Швајцарска, Kипар и Аустрија, док ће у завршници публика гледати Летонију, Данску, Аустралију, Украјину и Уједињено Kраљевство.

Такмичење затварају Албанија, Малта и Норвешка.

Подсећамо, у полуфиналним вечерима одлучује се о финалистима који ће се борити за победу на једном од најгледанијих музичких догађаја на свету.

Србију на овогодишњем такмичењу за најбољу песму Европе у Бечу представља група „Лавина"  песмом Крај мене. 

„Када састављам нови програм, размишљам најпре о квалитету музике, о односу тоналитета и карактеру. Често почињем са романтизмом и крећем се до шпанске музике. Шпанска музика је прелепа, има много добрих композитора и богату историју, али волим различите периоде, од Баха до савремених композитора“, каже пијниста Антонио Сорија.

Наступа као солиста на реситалима у Европи и Америци, сарађивао је са великим бројем значајних оркестара. Поред тога, професор је клавира, камерне музике и оргуља, а бави се и истраживањем музичке интерпретације.

„За мене је битно да истражујем у области интерпретације. У традиционалној педагогији професори уче своје ученике да свирају као они, али то није добар начин. За мене је битно да извођач разуме музику и партитуру, како би је интерпретирао на свој начин“, објашњава уметник.

На концерту у Галерији Српске академије науке и уметности, Антонио Сорија показао је своје владање широким репертоаром и различитим стиловима, од музике романтизма преко шпанских композитора, све до Равела.

Правила новог такмичења још нису објављена.

На европској Песми Евровизије национални емитери бирају извођаче који на сцени изводе оригиналну песму у трајању до три минута.

Директор Песме Евровизије Мартин Грин рекао је да је покретање азијског издања посебно значајно у години када се обележава 70 година од оснивања такмичења, додајући да је Азија регион „богат културом, креативношћу и музичким талентом".

Иако регионалне силе Кина и Јапан засад не учествују у азијском издању, аналитичари наводе да би и ново такмичење могло да буде под утицајем геополитике, с обзиром на регионалне спорове попут тензија између Тајланда и Камбоџе или територијалних претензија у Јужном кинеском мору.

Идеја о азијској верзији Евровизије постоји још од 2008. године, али до сада није реализована.

Организатори процењују да би ново такмичење могло да привуче публику већу од 600 милиона људи, што је знатно више од око 166 милиона гледалаца који су пратили последње европско издање.

„Говоримо о априлу који ће заиста бити месец музике, слободно могу да кажем што се тиче музичке продукције РТС-а“, истакла је одговорна уредница Музичке продукције РТС-а Александра Паладин.

Програм почиње већ првог дана  месеца, концертом у мтс Дворани, где ће Народни ансамбл РТС-а обележити значајан јубилеј.

„Наш Народни ансамбл обележава 45. рођендан. На сцену долази читава плејада певача, вокалних уметника који су обележили на неки начин каријеру Народног ансамбла“, навела је Паладин. Додаје да ће ансамбл предводити Синиша Вићентијевић, као и да ће на сцени бити и некадашњи уметнички руководилац Бранимир Бане Ђокић, уз посебно изненађење: „Остала је та тајна, изненађење певача, регионалне звезде која ће сутра наступити у мтс Дворани“.

Већ 9. априла публика ће имати прилику да у Коларчевој задужбини чује нешто другачији програм.

„Представљамо један инструмент који немамо прилике често да видимо на концертном подијуму. У питању је саксофон“, рекла је Паладин, најављујући наступ младог саксофонисте Марка Џомбе.

Поред Глазуновљевог Концерта за саксофон и оркестар, на програму је и Фантазија на тему Томаса Талиса Ралфа вон Вилијамса, као и Брукнерова Миса у Е молу у извођењу Хора и Дувачког оркестра РТС-а.

Централни догађај месеца биће концерт једног од најпознатијих пијаниста данашњице.

„Оно у чему ће бити фокус овог априла месеца, свакако је концерт чувене пијанистичке звезде Дениса Мацујева 22. априла“, нагласила је гошћа Јутарњег програма. Интересовање публике је велико: „Мислимо да ћемо до краја недеље већ и објавити да су карте распродате.“

Мацујев ће наступити са Симфонијским оркестром РТС-а под управом маестра Дејана Савића, изводећи чувени Трећи клавирски концерт Сергеја Рахмањинова.

Музички месец биће заокружен наступом Ревијског оркестра на Београдском пролећу 24. априла.

„Подсетићу само да је Београдско пролеће у години јубилеја 65. година од оснивања“, навела је Паладин, додајући да ће оркестар сцену делити са истакнутим уметницима, међу којима су Лео Мартин, Маја Оџаклијевска и Ладо Лесковар.

Април, што се тиче ансамбала Музичке продукције РТС-а, доноси богат и разноврстан музички програм, који ће обухватити како класичну, тако и популарну музику, уз учешће бројних домаћих и међународних уметника.

Представници музичке звезде нису одговарали на питања, али је Селин вечерас, на свој 58. рођендан, у видео-снимку који је објавила на друштвеним мрежама, потврдила да се осећа добро, да је у форми – физичкој и певачкој – и да долази у Париз да пева.

„Селин Дион Париз 2026 – серија од 10 незаборавних наступа почиње овог септембра. Претпродаја почиње 7. априла“, наводи се уз објаву уз препоруку да се више детаља и регистрацију посети званични сајт Селин Дион.  

Концерти у Граду светлости биће одржани две године након што је певачка звезда одушевила публику наступом на церемонији отварања Олимпијских игара у Паризу 2024. године, где је извела песму Hymne à L’Amour (Химна љубави) Едит Пјаф са Ајфеловог торња, поред кишом натопљеног клавира.

Мистериозни постери недавно су заинтригирали становнике француске престонице јер су били исписани називима неких од њених легендарних хитова: Pour Que Tu M’aimes Encore и Power of Love.

Пре званичне најаве, француско-канадска поп звезда објавила је серију фотографија на Инстаграму на којима је у Паризу у различитим периодима живота.

Арена „Ла Дефанс“ има капацитет од 40.000 гледалаца и била је једно од места одржавања Олимпијских игара.

Певачици је 2022. године дијагностикован синдром укочене особе, редак поремећај који изазива укоченост мишића и грчеве, што је, како је навела тада, утицало на њену способност ходања и певања.

Била је одсутна са сцене од 2020. године, када је пандемија корона вируса одложила њену планирану турнеју, која је потом обустављена након дијагнозе неуролошког поремећаја.