РТС :: Културно https://rts.rs/magazin/kultura/rss.html sr https://rts.rs/img/logo.png РТС :: Културно https://rts.rs/magazin/kultura/rss.html Приватни музеји у Београду – између културне мисије, туристичке понуде и породичног бизниса https://rts.rs/magazin/kultura/nesto-drugo/5805601/privatni-muzeji-dozvole-ministarstva-kulture.html У Београду има 39 државних музеја и девет приватних. Законом је јасно прописано које услове мора да испуњава нека институција да би била музеј, али у пракси има оних који имају реч музеј у свом називу иако не испуњавају све потребне услове за то. Приватни музеји, иако носе назив музеј, многи од њих заправо нису регистровани као културне институције, већ као предузећа, удружења грађана или породични пројекти.

Садржајима, интерактивним поставкама и креативним приступом привлаче хиљаде посетилаца сваке године. У Београду постоји десетак приватних музеја.

Музеј илузија има скоро свака престоница у Европи. Београдски послује као франшиза.

„Музеј илузија у Београду је једини и први овакав музеј у Србији, а ми смо део глобалне, највеће франшизе приватних музеја у свету. Музеј илузија послује у преко 60 градова и свуда послујемо на начин који је примерен позитивном праву те земље у којој се налази“, наглашава менаџерка Музеја илузије, Нина Глишић.

Да би били признати као музеј, по закону, приватни музеји морају да испуне све прописане услове како би добили решење министарства културе. Између осталог, да имају свој депо, кустоса.

Дом Јеврема Грујића један је од ретких приватних музеја који има и статус споменика културе.

„Ми као породица смо дошли на идеју да отворимо и адаптирамо један део куће и ове колекције за наше суграђане, подстакнути изузетно великом жељом и интересовањем које су наши суграђани показали за ову колекцију на једној изложби која је организована годину дана пре самог отварања за јавност. То је била једна од најпосећенијих изложби у тој години“, истиче директорка Дома Јеврема Грујића, Бранка Цонић.

Музеј чоколаде у Београду постоји већ пет година и регистрован је као удружење грађана.

„Процес није дуго трајао у смислу папирологије, али сам процес припреме за отварање је трајао скоро две године. Не мора да се буде регистрован у Министарству културе, што је јако добро јер то дозвољава да постоје разни музеји који су свакако туристичка атракција и који оплемењују туристичку понуду нашег града“, наводи директор Музеја чоколаде, Ненад Радуловић.

Музеј чоколаде је управо један од приватних музеја у Београду који представља спој едукације и забаве. Овде посетиоци могу да прођу кроз историју, нешто да науче, али и пробају разне укусе чоколаде.

По важећем закону, Министарство културе морало би да одобри некој институцији да у називу има реч музеј. У пракси, сазнајемо од наших саговорника, није тако. Било која фирма може у називу да има реч музеј. Из Министарства културе нису хтели да разговарају о овој теми.

]]>
Mon, 13 Oct 2025 22:30:05 +0200 Нешто друго https://rts.rs/magazin/kultura/nesto-drugo/5805601/privatni-muzeji-dozvole-ministarstva-kulture.html
Позориште „Бошко Буха" слави 75. рођендан као „подстанар“ https://rts.rs/magazin/kultura/nesto-drugo/5805596/pozoriste-bosko-buha-75-rodjendan-rekonstrukcija-zgrade.html Позориште „Бошко Буха“ прославља 75. рођендан премијером представе „Игра“ на сцени Театра Вук. И ова представа ће се, нажалост, као и све у претходних 11 година, играти на позорници другог позоришта. Поводом Дана позоришта биће уручене и јубиларне награде запосленима, а ове године неће бити свечане академије, јер ансамбл за то чека повратак у матичну зграду.

Позориште „Бошко Буха“ од 2014. године није на својој адреси и нема свој простор, већ игра на сцени Установе културе „Вук Караџић“.

Позориште чека на реконструкцију, коју су, како тврде надлежни, ометала имовинско-правна питања. Грађевинска дозовола за реконструкцију позоришта добијена је 2022. године, а театар је на њу чекао седам година.

У априлу 2024. године коначно је завршена цела процедура око тендера, па су започети радови на реконструкцији за коју је планирано да траје 500 дана.

Уколико рокови буду били испоштовани реконструкција би требало да буде готова почетком 2026. године. Према плановима, сама сцена требало би да остане на месту на ком је била, а гледалиште ће бити смањено вероватно са 290 на 270 седишта.

Док ишчекује поновни улазак у своје просторије, трупа наступа у „Вуку" и нада се да ће овај рођендан бити последњи који прослављају ван матичног позоришта.

]]>
Mon, 13 Oct 2025 20:02:14 +0200 Нешто друго https://rts.rs/magazin/kultura/nesto-drugo/5805596/pozoriste-bosko-buha-75-rodjendan-rekonstrukcija-zgrade.html
Роковник, 13. – 19. октобар: Боб Дилан је добио Нобелову награду https://rts.rs/magazin/kultura/rokovnik/5804165/rokovnik-13--19-oktobar-bob-dilan-je-dobio-nobelovu-nagradu.html Ове недеље рођендан славе: Пол Сајмон, Клиф Ричард, Џастин Хејвард, Ашер, Фли, Аца Селтик и Еминем. Рођен је Чак Бери. Боб Дилан је добио Нобелову награду. Рођени 13. октобра

1941. Пол Сајмон амерички је певач, текстописац и глумац. Велики успех је доживео као члан дуета Сајмон и Гарфанкел којег је основао 1956. са Артом Гарфанкелом. Написао је највеће хитове те групе као што су The Sound of Silence, Mrs. Robinson и Bridge over Troubled Water. Након разлаза са Гарфанкелом започео је соло каријеру током које је издао 14 студијских албума.

1980. Ашанти је америчка певачица, модел, музички продуцент, плесачица и глумица. Објавила је шест албума.

Рођени на данашњи дан: 1944. Robert Lamm (Chicago), 1947. Sammy Hagar, 1959. Marie Osmond и 1968. Carlos Mar’n (Il Divo)

Догодило се 13. октобра

1962. Дон Еверли се срушио током пробе на сцени у позоришту Принца од Велса у Лондону, уочи турнеје групе Еверли Брадерс по Великој Британији, која је трајала 22 дана. Враћен је авионом у САД на лечење, а турнеја је настављена уз соло наступ Фила Еверлија.

1965. Група Ху је снимила њихов класик My Generation у Лондону.

1974. Умро је ТВ водитељ Ед Саливен.

1978. Квин је објавио сингл „Fat Bottomed Girls“/„Bicycle Race“, са насловном фотографијом која комбинује слике из обе песме.

1980. INXS су објавили свој дебитантски студијски албум ”INXS”. Садржи сингл Just Keep Walking.

1981. Оливија Њутн-Џон је објавила свој једанаести студијски албум ”Physical”. Издвојиле су се песме Physical, Make a Move on Me и Landslide.

1983. Синди Лопер, издаје свој први соло албум ”She’s So Unusual”. Са албума је објављено шест синглова, а Girls Just Want to Have Fun је постала светски хит и њена прва песма која се нашла на Билборд Хот 100 листи. Песма Time After Time је постала њен први хит број један на листи и доживела је сличан успех широм света. Албум је продат у преко 6 милиона примерака у Сједињеним Државама и 16 милиона примерака широм света.

1984. U2 су објавили други студијски албум ”Unforgettable Fire”. Са албума се издвојила песма Pride (In The Name Of Love’).

1986. Берлин је објавио свој четврти студијски албум “Count Three & Pray”. Садржи синглове Take My Breath Away, Like Flames и You Don't Know.

1992. Принс (са бендом New Power Generation) објавио је свој четрнаести студијски албум “Love Symbol”. Садржи синглове Sexy MF, My Name Is Prince, 7, Damn U и The Morning Papers.

1992. 4 Non Blondes су објавили свој дебитантски студијски албум “Bigger, Better, Faster, More!”. Садржи синглове Dear Mr. President, What's Up?, Spaceman и Superfly.

1992. Mudhoney објавили су свој трећи студијски албум “Piece of Cake”. Издвојиле су се песме Suck You Dry и Blinding Sun.

2002. Бенд Muse је покренуо правни поступак против Селин Дион након што је објавила да ће се њен предстојећи концерт у Лас Вегасу звати ”Muse“. Певач бенда Мет Белами је рекао: „Не желимо да ико помисли да смо пратећи бенд Селин Дион.“

2008. Ринго Стар је објавио да више нема времена да одговара на писма обожавалаца или да потписује аутограме. У видео поруци на својој веб страници, Стар је замолио обожаваоце да му уопште не шаљу никаква писма. „Нема више писма обожавалаца и нема предмета за потписивање. Ништа“, рекао је. „Мир и љубав.“

2011. Maroon 5 су са песмом Moves Like Jagger на првом месту у Великој Британији.

2016. Боб Дилан је добио Нобелову награду за књижевност.

2017. Бек је објавио свој тринаести студијски албум ”Colors”. Садржи синглове Dreams, Wow, Dear Life, Up All Night и Colors.

2017. Сент Винсент је објавила свој пети студијски албум ”Masseduction”. Издвојиле су се песме New York, Los Ageless, Pills и Masseduction.

Рођени 14. октобра

1940. Клиф Ричард је енглески певач и глумац. На трећем је месту најпродаванијих музичара у Уједињеном Краљевству, иза Битлса и Елвиса Преслија. Два пута је учествовао на Песми Евровизије: 1968. и 1973. године. 1995. проглашен је витезом. У почетку каријере (све до 1969. године) пратио га је бенд The Shadows. Током каријере је објавио бројне успешне песме попут Dreamin’, Some People, My Pretty One, Miss You Nights и Mistletoe and Wine.

1946. Џастин Хајвард је енглески музичар, гитариста, певач и фронтмен групе Моди блуз у периоду од 1968 до 2018. Као члан групе је примљен у ”Дворану славних рокенрола” 2018. Са групом је објавио 16 албума.

1978. Ашер је амерички певач, плесач, текстописац и глумац. Током каријере продао је преко 75 милиона примерака широм свеета, што га чини једним од најпродаванијих музичких извођача свих времена, Ашер је освојио бројне награде и признања, укључујући 8 Гремија и 18 Билбордових награда. Објавио је осам албума.

Рођени на данашњи дан: 1945. Colin Hodgkinson (Whitesnake), 1948. Marcia Barrett (Boney M), 1974. Natalie Maines (The Chicks) и 1975. Shaznay Lewis (All Saints)

Догодило се 14. октобра

1959. Боби Дарин је са песмом Mack the Knife на првом месту британске листе синглова. Песма је добила и Греми награду.

1966. Пинк Флојд су извели свој први андерграунд концерт у Лондону.

1969. Полиција из Њу Џерсија је издала налог за хапшење Френка Синатре због његових веза са мафијом.

1972. Из рубрике Греота да се баци бележимо хапшење Џоа Кокера и његовог пратећег бенда због поседовања марихуане у Аделаиду, Аустралија.

1977. Дејвид Боуви је објавио албум ”Heroes” на коме су сарађивали Брајан Ино и Роберт Фрип.

1977. Бинг Крозби је умро од срчаног удара након што је завршио рунду голфа у Шпанији, у 74. години.

1983. Лајонел Ричи је објавио свој други соло студијски албум, ”Can’t Slow Down“. Садржи синглове All Night Long (All Night), Running with the Night, Hello, Stuck on You и Penny Lover.

1985. INXS су објавили свој пети студијски албум ”Listen Like Thieves“. Издвојиле су се песме What You Need, This Time и Kiss the Dirt (Falling Down the Mountain).

1997. Green Day је објавио свој пети студијски албум ”Nimrod”. Садржи синглове Hitchin' a Ride, Good Riddance (Time of Your Life), Redundant и Nice Guys Finish Last.

2002. The Libertines су објавили свој дебитантски студијски албум ”Up the Bracket“. Издвојиле су се песме Up the Bracket, Time for Heroes, I Get Along и What a Waster.

2004. Ерик Клептон је суспендован из вожње у Француској након што је ухваћен како вози брзином од 215 км/х у свом Поршеу 911 Турбо у селу јужно од Дижона. Добио је казну и одузета му је возачка дозвола у Великој Британији. Након што је платио казну, Клептон је позирао фотографима са локалним жандармима, а затим напустио место догађаја у свом Поршеу; његова секретарица је била за воланом.

2020. Post Malone је освојио девет награда на Билбордовој свечаности која је одржана у Лос Анђелесу.

Рођени 15. октобра

1917. Paul Tanner је амерички музичар, познат по раду у оркестру Глен Милера. Умро је 2013.

1942. Don Stevenson је амерички бубњар групе Moby Grape из Сан Франциска, са којом наступа од 1966. године. Група је објавила седам албума.

1946. Richard Carpenter је амерички певач, композитор, продуцент и половина дуа Карпентерс са својом млађом сестром Карен. Објавио је три соло албума.

1953. Tito Jackson је амерички музичар, гитариста и члан групе Jackson 5. Од 2003. године је започео соло каријеру, наступајићи као блуз музичар.

Рођени на данашњи дан: 1975. Ginuwine и 1984. Shayne Ward

Догодило се 15. октобра

1955. На концерту у свом родном граду Лабаку, у Тексасу, млади Бади Холи је био предгрупа младом Елвису Преслију. Еди Крендал, ловац на таленте из Нешвила, био је у публици и организовао је да Холи оде на аудицију и сними демо снимке за издавачку кућу Дека.

1956. Литл Ричард је снимио свој класик Good Golly, Miss Molly у Њу Оелансу.

1966. На промоцији хипи магазина International Timesa у Лондону, наступили су Пинк Флојд, Мув, Софт Машин и Јоко Оно. Магазин је излазио до 1973.

1966. Four Tops су на првом месту америчке листе синглова са песмом Reach Out, I'll Be There.

1972. Lieutenant Pigeon су са песмом Mouldy Old Dough на првом месту британске листе синглова.

1973. Рубрика Греота да се баци бележи ситуацију у којој се нашао Кит Ричардс, који је ухапшен у Ници звог поседовања марихуане. Забрањен му је улазак у Француску на две године.

1976. Electric Light Orchestra је објавио свој шести студијски албум ”A New World Record”. Садржи синглове Livin' Thing, Do Ya, Rockaria! и Telephone Line.

1977. Деби Бун је започела 10-недељно задржавање на првом месту америчке листе синглова са песмом You Light Up My Life.

1978. Toto је објавио свој дебитантски студијски албум ”Toto”. Садржи синглове Hold the Line, I'll Supply the Love, Georgy Porgy и Rockmaker.

1979. ABBA је одржала свој први концерт у Северној Америци када су се појавили у Ванкуверу, Британска Колумбија.

1984. Британски синт-поп трио Bronski Beat објавио је свој дебитантски албум ”The Age of Consent”. Албум садржи четири хит сингла: оригиналне песме Smalltown Boy и Why?, и обраде It Ain’t Necessarily So и I Feel Love (Medley).

1988. Bon Jovi су са својим албумом ”New Jersey” на првом месту америчке листе.

1995. Пол и Линда Макартни су позајмили своје гласове за серију Симпсонови, у епизоди Lisa the Vegetarian.

2000. U2 су на броју један у Британији са песмом Beautiful Day.

2000. Radiohead су са албумом ”Kid A” на првом месту у САД.

2008. Група Канда, Коџа и Небојша је објавила пети студијски албум ”Девети живот” у издању ПГП РТСа.

2013. Лизо је објавила свој дебитантски студијски албум ”Lizzobangers”. Албум садржи синглове: Batches & Cookies, Paris, Faded и Bus Passes and Happy Meals.

2021. Coldplay је објавио свој девети студијски албум ”Music of the Spheres”. Издвојиле су се песме Higher Power, My Universe, Let Somebody Go, „Coloratura, People of the Pride, Biutyful и Humankind.

Рођени 16. октобра

1938. Нико је немачка певачица, кантаутор, песник, композитор, музичар, модел и глумица, која је постала позната шездесетих као суперзвезда Ендија Ворхола. Придруживши се бенду Велвет Андерграунд певала је у неким од класика Лу Рида као што су Femme Fatale, All Tomorrow's Parties и I'l l Be Your Mirror. Учествовала је у снимању легендарног албума ”Велвет Андерграунд и Нико” (1967). Тај албум и њена појава учинили су је најхаризматичнијом појавом музике тог времена. Умрла је 1988.

1947. Bob Weir је амерички музичар, композитор и један од оснивача групе Грејтфул Дед. Са групом је примљен у ”Кућу славних рокенрола” 1994.

1960. Bob Mould је амерички гитариста, вокал и текстописац. Био је члан алтернативних бендова Hüsker Dü и Sugar.

1962. Фли је амерички басиста, глумац и један од оснивача рок групе Red Hot Chili Peppers. Са групом је објавио 13 албума. У ”Дворану славних рокенрола” је као члан групе примљен 2012.

Рођени на данашњи дан: 1959. Gary Kemp (Spandau Ballet), 1969. Wendy Wilson (Wilson Phillips) и 1977. John Mayer

Догодило се 16. октобра

1951. Литл Ричард је снимио своје прве демо снимке у студију у Атланти.

1956. Frankie Laine је на првом месту британске листе синглова са песмом A Woman In Love.

1958. Мади Вотерс је свирао свој први концерт у Великој Британији у Одеон позоришту у Лидсу.

1961. Patsy Cline је објавила своју песму Crazy коју је компоновао Вили Нелсон.

1976. Rick Dees је на првом месту америчке листе синглова са песмом Disco Duck.

1976. Стиви Вондер је са својим албумом ”Songs In The Key Of Life" на првом месту у САД. Са албума су се издвојиле песме Sir Duke, I Wish, Pastime Paradise и Isn’t She Lovely.

1982. INXS су објавили свој трећи студијски албум ”Shabooh Shoobah”. Садржи синглове The One Thing, Don't Change, To Look at You и Black and White.

1966. Грејс Слик, замењујући оригиналну вокалисткињу групе Џеферсон Ерплајн, Сигн Андерсон (која је дала отказ да би родила дете), први пут је наступила са групом Ерплајн у Сан Франциску.

1966. Фолк певачица Џоан Бејз је међу 124 антиратна демонстранта ухапшена због блокирања улаза у Центар за војну обуку у Оукланду, Калифорнија. Осуђена је на десет дана затвора.

1968. Jimi Hendrix Experience је објавио албум ”Electric Ladyland“.

1976. Група Thin Lizzy је објавила свој седми студијски албум ”Johnny the Fox”. На њему се налазе синглови Don't Believe a Word и Johnny the Fox Meets Jimmy the Weed.

1986. На прослави 60 рођендана Чака Берија у Сент Луису, на позорници су се појавили Кит Ричардс, Ерик Клептон и Роберт Креј.

1981. Баухаус је објавио свој други студијски албум ”Mask”. Садржи синглове Kick in the Eye и The Passion of Lovers.

1981. Eurythmics је објавио свој дебитантски студијски албум ”In the Garden”. Издвојиле су се песме Never Gonna Cry Again и Belinda.

1989. Кејт Буш је објавила свој шести студијски албум ”The Sensual World”. Насловна песма, је инспирисана романом Џејмса Џојса „Уликс“, и донела јој је номинацију за Греми за најбољи алтернативни музички наступ. Такође садржи песме This Woman’s Work и Love and Angel.

2006. Затворен је легендарни њујоршки клуб CBGB.

2010. Студент Justin Havird је назвао нову врсту рибе Lepidocephalichthys zeppelini у част групе Лед Цепелин.

2015. Један обожавалац је вратио кесу украдене робе Пати Смит, 36 година након што је нестала. Међу стварима су били мајица коју је носила за насловну фотографију часописа Ролинг Стоун 1978. године и марама коју јој је поклонио покојни брат. Предмети су нестали у јуну 1979. године када је камион, који је превозио појачала, гитаре и другу музичку опрему вредну 40.000 долара украден.

Рођени 17. октобра

1933. Jeanne-Paule Marie "Jeannine" Deckers, позната као ”Певајућа сестра” је белгијска католичка кантауторица и вероватно једна од најнеобичнијих појава у популарниј музици. Она је са песмом Dominique била на првом месту америчке листе синглова. Код нас је песму обрадио Диего Варагић, српски и југословенски певач популаран током шездесетих и седамдесетих година 20. века. Синглица која се често могла да чује код нас у кући.

1972. Еминем је амерички репер, текстописац, музички продуцент и глумац. Заслужан је за популарност хип хопа у Средњој Америци, а Еминемов глобални успех и признати радови сматрају се заслужним за нестанак расне баријере и почетак прихватања белих репера у забавној музици. Објавио је 12 самосталних албума.



Рођени на данашњи дан: 1934. Rico Rodriguez (The Specials), 1941. Jim Seals (Seals & Croft), 1946. Jim Tucker (The Turtles), 1958. Alan Jackson, 1967. Rene Dif (Aqua), 1968. Ziggy Marley, 1972. Wyclef Jean и 1977. Chris Kirkpatrick (NSYNC)

Догодило се 17. октобра

1964. Manfred Mann је на првом месту америчке листе синглова са песмом Do Wah Diddy Diddy.

1969. Упркос проблемима са добијањем дозвола од Америчке федерације музичара као резултат пијења и туча на сцени на претходним ангажманима, Кинкси су коначно започели своју прву турнеју по САД после четири године.

1970. Jackson Five су по четврти пут на врху америчке листе синглова са песмом I'll Be There.

1980. Dire Straits су објавили свој трећи студијски албум ”Making Movies”. На њему се налазе песме Tunnel of Love, Skateaway и Romeo and Juliet.

1980. Bruce Springsteen је објавио албум ”The River”. На њему се налазе песме Hungry Heart, Fade Away, Sherry Darling, The River, Cadillac Ranch и Point Blank.

1986. ”Сид и Ненси“, биографски филм о басисти групе Секс Пистолс, Сиду Вишусу и његовој девојки Ненси Спанген, први пут се појавио на великом платну.

1988.The Waterboys су објавили свој четврти студијски албум ”Fisherman’s Blues“. Садржи синглове Fisherman's Blues и And a Bang on the Ear.

1992. Tasmin Archers је са песмом Sleeping Satellite на првом месту у Великој Британији.

2000. Џони Кеш је објавио свој 66. студијски албум ”American III: Solitary Man”. На њему се налазе песме I Won’t Back Down, Solitary Man, One и I See a Darkness.

2006. LCD Soundsystem је објавио свој студијски албум са једном песмом, 45:33. Наручен од стране компаније Nike као део серије Nike+ Original Run, садржи сегменте Intro, You Can't Hide / Shame On You, Out in Space и Ships Talking.

2011. Noel Gallagher's High Flying Birds објавио је свој дебитантски студијски албум ”Noel Gallagher's High Flying Birds”. На њему се налазе синглови The Death of You and Me, AKA... What a Life!, If I Had a Gun..., Dream On и Everybody's on the Run.

Рођени 18. октобра

1926. Чак Бери је гитариста, певач и текстописац, који се сматра једним од пионира рокенрол музике. Са песмама као што су Maybellene (1955), Roll Over Beethoven (1956), Rock and Roll Music (1957) и Johnny B. Goode (1958) поставио је темеље рокенрол музике. Бери је био међу првим музичарима који су примљени у ”Кућу славних рокенрола” на њеном отварању 1986. године; а за њега је речено да је је „поставио темеље не само за рокенрол звук, већ и за рокенрол став. Бери је укључен у неколико спискова „Највећих свих времена“ часописа Ролинг Стоун; заузео је пето место на листи 100 највећих уметника свих времена за 2004. и 2011. Умро је 2017.

1947. Laura Nyro је америчка певачица и текстописац. Успех је постигла албумима ”Eli and the Thirteenth Confession” (1968.) и ”New York Tendaberry” (1969.). У ”Кућу славних рокенрола” је примљена 2012. Умрла је 1997.

Рођени на данашњи дан: 1949. Gary Richrath (REO Speedwagon), 1952. Keith Knudson (Doobie Brothers) и 1982. Ne-Yo

Догодило се 18. oктобра

1957. Пол Макартни је први пут свирао са групом Quarry Men у Ливерпулу. Поставу су чинили John Lennon, Paul McCartney, Eric Griffiths, Colin Hanton и Len Garry.

1964. Ерик Бардон и бенд The ​​Animals су кренули на своју прву турнеју по Енглеској. Турнеја је почела у Манчестеру са предгрупама Карлом Перкинсом и Џином Винсентом.

1966. The Jimi Hendrix Experience су били предгрупа Џонију Холидеју на концерту у париској Олимпији.

1968. Из рубрике Греота да се баци бележимо хапшење Џона и Јоко због поседовања марихуане. Ленон је следећег месеца платио казну од 150 фунти.

1979. Buggles су са песмом Video Killed The Radio Star на првом месту британске листе синглова.

1985. The Cult је објавио свој други студијски албум “Love“. На њему се налазе песме She Sells Sanctuary, Rain и Revolution.

1988. Traveling Wilburys су објавили албум “Traveling Wilburys Vol. 1”. Са албума су се издвојиле песме Handle with Care и End of the Line.

1988. The Bangles су објавиле албум ”Everything”. Издвојиле су се песме In Your Room,Eternal Flame, Be with You и I'll Set You Free.

1988. Група Соник Јут је објавила албум ”Daydream Nation”.

2005. Слика голог Џона Ленона за насловну страну магазина Ролинг Стоун је проглашена најбољом насловном страном у последњих 40 година у САД.

2005. Мадона је признала да је написала понижавајуће писмо групи АББА тражећи да их семплује на њеном најновијем синглу Hung Up. Певачица је морала да тражи дозволу за песму Gimme Gimme Gimme и постала је тек други извођач којем је АББА дозволила да семплује њихов рад.

2011. Jane’s Addiction објавили су свој четврти студијски албум ”The Great Escape Artist”. Садржи синглове End to the Lies, Irresistible Force (Met the Immovable Object), Underground и Twisted Tales.

Рођени 19. октобра

1944. Питер Тош је јамајчански певач, музичар, текстописац, композитор, некрунисани краљ реге музике и побуњеник против менталног ропства. Уздрмао је музичку сцену света и Јамајке као један од оснивача групе Вејлерс (1963–1974) и касније као соло музичар. Објавио је седам албума. Умро је 1987.

1946. Keith Reid је енглески текстописац и члан групе Procol Harum. Са групом је објавио 12 албума. Умро је 2023.

1967. Александар Петровић (Аца Селтик) је српски музичар, вокал и фронтмен групе Ортодокс Келтс. Ортодокс Келтс je српска музичка група из Београда која изводи традиционалну ирску музику комбиновану са рок елементима. Значајно су утицали на њену популаризацију у Србији и југоисточној Европи. Са групом је објавио шест албума.

Рођени на данашњи дан: 1947. Wilbert Hart (The Delfonics), 1948. Pat Simmons (The Doobie Brothers), 1960. Daniel Woodgate (Madness), 1960. Jennifer Holiday, 1972. Pras (The Fugees) и 1992. Lil Durk

Догодило се 19. октобра

1961. Хелен Шапиро је са песмом Walkin' Back To Happiness на првом месту у Великој Британији.

1966. Јарбирдс су стигли на своју прву америчку турнеју са Џеф Беком и Џими Пејџом. Након два концерта Бек је напустио турнеју због проблема са грлом.

1968. На својој опроштајној турнеји група Крим је свирала у Форуму, Лос Анђелес. Снимци са концерта су се касније појавили на албуму ”Goodbye Cream”.

1973. Bob Marley and the Wailers су објавили шести студијски албум Burnin' . Са албума су се издвојиле песме I Shot the Sheriff и Get Up, Stand Up.

1979. Tom Petty and the Heartbreakers су објавили трећи албум ”Damn the Torpedoes”. Са албума су се издвојиле песме Don't Do Me Like That и Refugee.

1985. A-HA је на првом месту америчке листе синглова са песмом Take On Me, поставши тако први норвешки бенд који је стигао до броја један у САД.

1987. INXS је објавио свој шести студијски албум ”Kick”. Албум је изнедрио четири сингла међу 10 најбољих у САД ( New Sensation, Never Tear Us Apart, Devil Inside и Need You Tonight.

1991. На концерту у свом родном граду Манчестеру, Оејзис је одсвирао свој први наступ са Ноелом Галагером у постави.

1993. Pearl Jam је објавио свој други студијски албум ”Vs”. Садржи синглове Go, Daughter, Animal и Dissident.

1998. Група Кардиганс је објавила четврти студијски албум ”Гран Турисмо”.

2004. Ted Leo and the Pharmacists су објавили албум ”Shake the Sheets”.

2004. Le Tigre су објавили албум ”This Island”. Издвојиле су се песме New Kicks,TKO и After Dark.

2007. Џони Мар је постао гостујући професор музике на факултету Салфорд у Манчестеру.

2018. Greta Van Fleet је објавила деби албум ”Anthem of the Peaceful Army”. Са албума су се издвојиле песме When the Curtain Falls, You're the One и Lover, Leaver.

]]>
Mon, 13 Oct 2025 07:21:19 +0200 Роковник https://rts.rs/magazin/kultura/rokovnik/5804165/rokovnik-13--19-oktobar-bob-dilan-je-dobio-nobelovu-nagradu.html
Нишка изложба на отвореном посвећена учесницима пробоја Солунског фронта https://rts.rs/magazin/kultura/preporuka/5804116/album-secanja-na-nase-pretke-iz-prvog-svetskog-rata--heroji-nisa-izlozba-nis.html У парку испред Градске куће у Нишу отворена је изложба фотографија „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата – хероји Ниша“ у знак сећања на ратнике из околине Ниша који су учествовали у пробоју Солунског фронта и ослобађању Ниша у Великом рату. Тодор, Видоје, Вукадин, Никола, Станоје… Ооставили су породице и имања и из Ниша и нишких села отишли у Велики рат како би учествовали у биткама за ослобођење Србије. Ратовали су и са фронтова на стотине километара удаљених, бринули о породици, којој су се неки вратили, неки никада нису. О томе сведоче фотографије, писма, дневници.

„Из тих писама се види колико су они били везани и колики је морал у српском војнику био. Они су у тим писмима, ако су боравили на опоравку повређени, рањени, питали да ли је обрано воће, да ли је пожњевено жито, да ли се наставља сетва…“, прича Бранислав Радовановић, председник „Удружења потомака ратника Србије 1912 – 1920.”

Управо те хероје, обичне људе који су одбрану земље сматрали часном обавезом сваког човека, а истовремено бринули о опстанку породице, слави и чува од заборава изложба аутентичних фотографија Албум сећања на наше претке из Првог светског рата – хероји Ниша.

„На изложбеним панелима приказани су ти хероји, исписане су њихове приче, њихове ратне судбине. Оно што им је било најдраже то су писма која су размењивали у Првом светком рату са својим породицама. Ето, још један доказ да српски народ није заборавио своје претке и да их се са поносом сећа“, изјавио је Александар Василић, аутор изложбе.

Изложба је резултат јавног позива грaђанима и у Србији и у расејању да онлајн доставе фотографије и другу историјску грађу, оно што су сачували о својим прецима херојима 107 година после Великог рата, како бисмо данас знали како су се звали и како су изгледали они којима дугујемо слободу.

„Нама је била част да прикупимо ту грађу и прикажемо, сматрамо на један леп начин, да народу покажемо, да грађани Ниша могу да виде део наше историје. Тиме показујемо да не заборављамо своје претке, и да негујемо културу сећања на догађаје из Првог светског рата“, додао је Бранислав Радовановић.

Нишлије ће изложбу на платоу испред Градске куће моћи да погледају током наредних седам дана.

]]>
Sat, 11 Oct 2025 21:20:12 +0200 Препорука https://rts.rs/magazin/kultura/preporuka/5804116/album-secanja-na-nase-pretke-iz-prvog-svetskog-rata--heroji-nisa-izlozba-nis.html
„Слика Доријана Греја“ у Југословенском драмском позоришту https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5804186/slika-dorijana-greja-studio-cirilov-jugoslovensko-dramsko-pozoriste-premijera.html На сцени Студио Ћирилов премијерно је изведена представа „Слика Доријана Греја“. Насловну улогу, у причи Оскара Вајлда о жељи да се поседује портрет који ће старити уместо главног јунака, тумачи Јоаким Тасић. Слика Доријана Греја прича је о страху од пролазности и опсесији вечном младошћу и лепотом. Доријан Греј, лик Оскара Вајлда, постао је симбол моралног и духовног пропадања. Представа доноси необичну драмску форму.

„Сама драмска форма је настала фрагментарно у виду слика које су пратиле причу о промени једног младог бића, од наивне полетности до потпуне аутодеструкције, што гледамо током представе“, објашњава редитељка Наташа Радуловић.

Срђану Тимарову поверена је улога Лорда Хенрија Вотона, Сибилу Вејн – велику љубав Доријана Греја игра Јана Ненадовић, а у главној улози је Јоаким Тасић.

Због чега би се човек одрекао душе, главно је питање.

„Шта све људи раде због свог естетског изгледа, шта све раде са својим бићем, а не обраћају пажњу на оно што је унутра. А опет смо свесни како неки људи који само негују своје унутрашње биће колико је то лепо и колико се то види и на кожи, а и у очима“, наглашава глумац Јоаким Тасић.

Сценографију потписује Јасмина Холбус, а костиме Биљана Гргур. Разноврсним визуелним и музичким референцама комад је измештен из епохе и коминуцира и са данашњим светом.

Представа је на репертоару мале сцeне Југословeнског драмског позоришта, Студија Ћирилов.

]]>
Sat, 11 Oct 2025 15:57:22 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5804186/slika-dorijana-greja-studio-cirilov-jugoslovensko-dramsko-pozoriste-premijera.html
Уместо Ивана Карла на месту в. д. директора Филмског центра Србије Јаков Петровић https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5804217/ivan-karl-v-d-direktora-filmski-centar-srbije.html Иван Карл више није вршилац дужности директора Филмског центра Србије. На тој позицији заменио га је Јаков Петровић. Како је у изјави Танјугу навео Иван Карл, досадашњи вршилац дужности директора који је на тој функцији био нешто дуже од две године, ресорно министарство има право да у било ком тренутку именује неког другог.

„Захвалан сам Министарству културе на указаном поверењу, као и члановима Управног одбора и колективу на поверењу и сарадњи у протеклом периоду. Новом в. д. директору Јакову Петровићу, који је ФТВ продуцент, дакле колега по струци, желим пуно среће у даљем раду“, навео је Карл.

Пре Филмског центра Србије, Иван Карл је био градски секретар за културу, селектор, а потом и председник одбора ФЕСТ-а и дугогодишњи уредник Филмског програма РТС-а.

]]>
Sat, 11 Oct 2025 14:06:36 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5804217/ivan-karl-v-d-direktora-filmski-centar-srbije.html
Марина Абрамовић у Албертини: Пола века перформанса и радикалне уметности https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5804063/bec-albertina-retrospektivna-izlozba-marina-abramovic.html У бечкој Албертини је отворена ретроспективна изложба Марине Абрамовић. Радови покривају пола века једне снажне уметничке каријере, од перформанса до новијих мултимедијалних форми. Марина Абрамовић је дуго присутна у Аустрији, још кад је у Инсбруку седамдесетих изводила перформанс "Lips of Thomas", и скоро искрварила на блоку леда. Свеједно је ово њена прва велика изложба у Бечу.

Није нова, већ је показана у Лондону, Амстердаму и Цириху, али свуда производи фасцинацију јединственог спектакла. Дизајн је развијен из два преломна момента – 1997. у Венецији кад је Марина награђена Златним лавом, и 2010. у њујоршкој Моми кад је постала глобално име.

„Нагласак је на перформансу. Поставка је подељена у пет станица које су свеобухватне, али не хронолошке, већ међусобно сучељене. Креће се са перформансом 'The Artist is Present' из Моме, одатле се иде на уметност тела, као 'Ритам Зеро' у Напуљу 1974, до каснијих фаза у којима се физичка компонента повлачи, а улога иницијатора и катализатора добија примат“, наводи кустоскиња Бетина Бусе.

„Марина Абрамовић је данас неоспорна звезда. С пуним правом најславнија и најутицајнија перформанс-уметница на свету. Није измислила перформанс, али му је дала систематику и читљивост. У неисцрпној креативности се отискује у непознато – од ране фазе кад је пристајала на губитак контроле над властитим телом, или после када друге лишава контроле док их води у нелагоду лиминалних простора“, наглашава Ралф Глајз, доректор Албертине.

У Беч Марина долази касније, сада је у Манчестеру где паралелно показује еротску традицију српског села, или како каже у интервјуу Индепенденту „праву еротику“.

У мају се у Галерији Академије у Венецији отвара изложба „Трансформација енергије“, са перформансом око Тицијанове Пијете. Чиме осваја уметност која осцилира између рањеног тела и рањене публике?

„Мислим да је то радикалност, у томе је консеквентна у свакој фази. Друга карактеристика је њена отвореност према популарним медијима, способност брзе реакције на спољне промене. У последњим годинама се доста бавила опером, позориштем и филмом. Сада се са изложбом о балканској еротици упутила у театрално“, напомиње Бетина Бусе.

Фокус Марине Абрамовић је увек на публици. Рецепција уметничког дела је иначе класичан кантијански принцип. Али он овде није испуњен унутрашњим миром посматрача племенитих намера. Напротив, он подсећа на изворну бруталност људске врсте, камуфлиране слојевима цивилизације.

]]>
Sat, 11 Oct 2025 11:42:49 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5804063/bec-albertina-retrospektivna-izlozba-marina-abramovic.html
Од Чехова, преко нових текстова, до Ибсена и Селенића – Фестивал „Театар на раскршћу“ https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5803897/festival-teatar-na-raskrscu-cehov-ibsen-selenic.html Фестивал „Театар на раскршћу“ у Нишу у свом шестом издању доноси углавном класична дела, која нас, осим већ приказаног „Галеба“, очекују до краја ове смотре балканског културног простора. Новим текстом „Киселина“ представило се Босанско народно позориште из Зенице. Киселина, по тексту Асје Крсмановић донела је свежину иако је реч о представи која се бави могућим смртима у породици.

„Како се носимо са губицима, кроз пет чинова, кроз пет различитих губитака, како се остатак породице која се једном годишње окупља да прави туршију, салату киселу, киселину. Свевременска емотивна и поприлично дубока прича“, каже глумица Гордана Бобан.

Људи од крви и меса, интригантни у својим скривеним патњама, тужни и срећни, али и Чехов у Галебу преиспитује и однос према театру генерално.

„Вероватно су сви режисери и ансамбли, који су радили Галеба, то питање о односу према позоришту и уметности постављали директно или индиректно, то нам је било важно иако Галеб има ту сложену слојевитост“, наводи Александар Ивановски, редитељ представе Галеб Театра „Јордан Х.К. Џинот“.

„Трудили смо се да заједно са редитељем Александром направимо једно савремено читање Чехова, али да задржимо све лепоте које та дела доносе“, објашњава глумац Кире Ацевски.

Фестивал „Тетатар на раскршћу“, а Ниш би и у географском смислу могао бити средиште Балкана, у основи подстиче толеранцију. 

„Ми морамо знати, а и казалиште мора знати да на сцени столује љубав, хуманост, разумевање, толеранција. Ми се морамо научити да поштујемо људе који другачије мисле и морамо знати да казалиште пропитује друштвена збивања тако далеко да и боли“, истакао је Душко Љуштина, председник Савета Фестивала „Театар на раскршћу“.

После наставка Ибсенове Луткине куће у извођењу националног театра из Софије, до краја фестивала Крлежа и Селенић у извођењу Црногорског народног позоришта и Народног позоришта из Београда.

]]>
Fri, 10 Oct 2025 21:31:32 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5803897/festival-teatar-na-raskrscu-cehov-ibsen-selenic.html
Андрићева награда Владимиру Копицлу за збирку приповедака „Између трудова“ https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5804042/andriceva-nagrada-vladimir-kopicl-zbirka-pripovedaka-izmedju-trudova.html Традиционално на дан рођења нашег Нобеловца, уручена је Андрићева награда. Признање је припало Владимиру Копицлу за збирку приповедака „Између трудова“. То дело издваја приповедачка иновативност, снажан хумористички подтекст и провокативно преиспитивање улоге књижевности у савременом добу, наводи се у саопштењу жирија. У збирци новела Између трудова, Владимир Копицл бави се свакодневицом обичних људи приказујући њихове животе кроз трагикомичне ситуације. У духу шаљиве народне књижевности преноси догодовштине писца затеченог у Америци током НАТО бомбардовања његове домовине.

Пише о блискости човека и пса. Приповеда и о љубавним јадима, сусрету љубави и смрти.

„Ја имам обичај да кажем да стварност је отприлике као лице шипарице које се непрестано мења. Историја, то је она учитељица из чијих бора ми читамо заправо после шта је била та стварност некада. По мени, писац је онај несташни али талентовани ђак који томе можда може да дâ добру, праву меру на активан начин“, каже

Приповедач осликава друштвене појаве служећи се карневалским осећањем света, доводећи у питање устаљени поредак вредности и традиционалне разлике између жанрова, образлаже жири. 

„Нарочито је интересантна римована проза коју Копицл користи, редак књижевни феномен који је леп додатак у развоју српске приповетке. Копицл приповеда о свакодневном животу, баналним ситуацијама међутим никада не заборавља ни на своје књижевне узоре, на филозофски подтекст“, истакао је проф. др Бранко Вранеш.

Владимир Копицл каже да је Андрићевом наградом на неки начин усхићен, затечен чак и забринут.

„Зашто? Имам богато песничко искуство, неких 50 година. Имам искуство песничких награда великих, имам петогодишње, значи кратко искуство писања романа и приповедне прозе, тако да се осећам ту као почетник. За дебитанта да прими овакву награду је нешто огромно. Између осталог, зато што се налазимо некако суочени поново на један добар начин, са делом Иве Андрића које је специфично по тој својој огромној димензији“, објашњава Копицл.

Владимир Копицл је 49. ти добитник Андрићеве награде.

]]>
Fri, 10 Oct 2025 20:24:45 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5804042/andriceva-nagrada-vladimir-kopicl-zbirka-pripovedaka-izmedju-trudova.html
Изложба „Човек по Блануши“ у Галерији „Рима“ у Београду и Крагујевцу https://rts.rs/magazin/kultura/preporuka/5803901/milan-blanusa-retrospektivna-izlozba-galerija-rima-beograd-kragujevac.html У знак сећања на недавно преминулог уметника Милана Бланушу, на изложби „Човек по Блануши“ у Галерији „Рима“, представљена су његова репрезентативна дела из последње три деценије. Изложба Човек по Блануши, која је планирана као четврто самостално представљање уметника у Галерији „Рима“, реализована је у оба глеријска простора, у Београду и Крагујевцу. Поставка је обухватила неколико серија радова, у чијем је фокусу мушкарца у пословном оделу, који је био централни мотив у Бланушином стваралаштву још од седамдесетих година. Милан Блануша преминуо је у 83. години у мају ове године.

„То су ти људи у оделима који су заправо типови својеврсних, до крајњих граница отуђених персона, деперсонализованих, без индивидуалности, људи од власти, од система, корпоративних бирократских клонова, такорећи шрафова, људи који заправо немају сопствене особености који су истовремено и творци и жртве уређености – економске и друштвене – која их заправо гута, усисава, одузима им све слободе и особености“, објашњава Невена Мартиновић, ауторка изложбе.

Посебан куриуозитет изложбе представља серија радова Акција из 1988. и 1989. године, који су, после неколико деценија, изложени груписани на једном месту. Ова серија радова означила је прекретницу у Бланушином раду, од реалистичког поступка до експресивног цртежа.

„Од ове серије радова он постаје онај Блануша каквог га познајемо данас. Ту се појављује први пут тај његов снажан, сирови цртеж са експресивним потенцијалом, први пут текст улази у његову слику, касније, наравно, и у графике и скулптуре, први пут овај човек у оделу добија морфологију какву познајемо до дан-данас“, наводи ауторка изложбе.

Блануша се једнако добро изражавао кроз слике, скулптуре и графике. На изложби је представљено и његово скулпторско ремек-дело – Портрет Макса Бекмана. Део поставке у Крагујевцу биће отворен у уторак, 14. октобра.

]]>
Fri, 10 Oct 2025 19:59:16 +0200 Препорука https://rts.rs/magazin/kultura/preporuka/5803901/milan-blanusa-retrospektivna-izlozba-galerija-rima-beograd-kragujevac.html
Идвор се сећа Михајла Пупина на 46. Октобарским сусретима https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5803152/oktobarski-susreti-mihajlo-pupin-idvor.html Идворци се сваког октобра сећају свог најславнијег житеља – Михајла Пупина. И овог 9. октобра, на дан научниковог рођења, организовани су Октобарски сусрети, 46. у континуитету. Свечаном академијом обележена је 171. годишњица од Пупиновог рођења, 90 година од оснивања научникове задужбине, 110 година од оснивања НАКЕ и 125 година од открића Пупиновог калема. Отворене су и две претеће изложбе, положени венци на научников споменик.

О научнику који нам је показао да се пут од Идвора до Америке не прелази путем већ знањем, научнику који није заборавио одакле је потекао, научнику који је створио глас глобалне комуникације, отворио нова поглавља медицине, без чијих сонара подморнице не би могле да функционишу, аутору чија је аутобиографија и исповест једног народа, хуманисти, добротвору, говорили су заменик председника општине Ковачица Мирослав Томаш, министар културе Никола Селаковић. Саветник директора Експа, Дејан Томашевић подсетио је и на то да је управо на Експу 1893. године у Чикагу Тесла показао систем наизменичне струје, а 1900. у Паризу Михајло Петровић Алас добио плакету за свој рачунар.

Уручена су признаја најбољим ђацима – средњошколцима Баната, као и Пупинове медаље. Пупинове медаље су добили: Јелена Продановић, коауторка овогодишње изложебе и преводилац уџбеника Михајла Пупина; професор Мило Томашевић, некадашњи декан Електротехничког факултета Универзитета у Београду за афирмацију српских великана науке, посебно Пупина и Тесле, као и проналазач Драгослав Јовановић.

Награду Пријатељ дома добили су између осталих Влада Аутономне покрајине Војводине, која је обезбедила 20 милиона динара за наставак реконструкције старе школе – музеје Михајла Идворског Пупина и амабаса САД у Србији.

На дан научниковог рођења уручено је и признање Почасни грађанин Идвора. За афирмацију Пупиновог дела награђене су Александра Шарић и Рада Кеџа. Тако их је од ове године 24. И Колумбија универзитет се заинтересовао за Октобарске сусрете, и затажио је слику свих почасних грађана Идвора како би нашла место у Пупиновој лабораторији тог универзитета.

После Октобарских сусрета следи сусрет љубитеља лепих речи 11. октобра, а 18. октобра трка у част Михајлу Пупину.

]]>
Thu, 9 Oct 2025 20:54:49 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5803152/oktobarski-susreti-mihajlo-pupin-idvor.html
Мађарски писац Ласло Краснахоркаи добитник Нобелове награде за књижевност https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5802587/nobelova-nagrada-za-knjizevnost-laslo-krasnahorkai.html Нобелова награда за књижевност за 2025. годину додељује се мађарском аутору Ласлу Краснахоркаију „за његово убедљиво и визионарско дело које, усред апокалиптичног терора, потврђује моћ уметности“, саопштио Нобелов комитет. Добитник Нобелове награде за књижевност за 2025. годину, Ласло Краснахоркаи, се окреће Истоку усвајајући контемплативнији, фино калибрисани тон. Резултат тога је низ дела инспирисаних дубоким утисцима које су оставила његова путовања у Кину и Јапан, наводи Нобелов комитет.

О потрази за тајном баштом, његов роман из 2003. године Északról hegy, Délről tó, Nyugatról utak, Keletről folyó (Планина на северу, језеро на југу, стазе на западу, река на истоку, 2022) је мистериозна прича са снажним лирским деловима која се одвија југоисточно од Кјота.

Дело има осећај прелудија богатом Seiobo járt odalent  (Seiobo There Below, 2013), збирком од седамнаест прича поређаних у Фибоначијев низ о улози лепоте и уметничког стваралаштва у свету слепила и пролазности. Уз његов квинтет епова, представља Краснахоркаијево главно дело.

Књига је мајсторски приказ, током којег се читалац води кроз низ „споредних врата“ до необјашњивог чина стварања, стоји у образложењу.

Ласло Краснахоркаи несумњиво је један од најпознатијих и најпревођенијих савремених мађарских писаца. Рођен је 1954. у граду Ђула у источној Мађарској. Познат је по тешким и захтевним романима, често називаним постмодерним са дистопијским и меланхоличним темама.

Неколико његових дела, посебно његови романи Сатантанго (Sátántangó, 1985) и Меланхолија отпора (Az ellenállás 1989) претворени су у игране филмове мађарског филмског редитеља Беле Тара.

Од завршетка универзитетских студија, Ласло Краснахоркаи се изјашњава као самостални аутор. Године 1985. његов дебитантски роман Сатантанго постигао је успех и одмах је гурнут у први план мађарског књижевног живота. Књига је дистопијски роман смештен у његову домовину Мађарску и сматра се његовим најпознатијим делом. Добио је награду за најбољу преведену књигу на енглеском 2013. године.

Од распада Совјетског блока, живео је на разним локацијама. Године 1990. године, први пут је могао да проведе значајан период у источној Азији. Ослонио се на своја искуства у Монголији и Кини у писању Заробљеника из Урге и Разарања и Туге испод небеса. Више пута се враћао у Кину.

Његов роман Меланхолија отпора добио је 1993. немачку награду Bestenliste за најбоље књижевно дело године.

Док је довршавао роман Рат и рат, путовао је много по Европи. Амерички песник Ален Гинзберг био је од велике помоћи у довршавању дела. Краснахоркаи је неко време боравио у Гинзберговом стану у Њујорку и описао је песников пријатељски савет као вредан у оживљавању књиге.

Током 1996, 2000. и 2005. провео је шест месеци у Кјоту. Његов додир са естетиком и теоријом књижевности Далеког истока резултирао је значајним променама у његовом стилу писања и распореду тема. Често се враћао и у Немачку и у Мађарску, али је такође провео неко време у неколико других земаља, укључујући Сједињене Државе, Шпанију, Грчку и Јапан, које су пружиле инспирацију за његов роман Seiobo járt odalent, који је освојио Награда за најбољу преведену књигу у 2014.

Краснахоркаи је добио међународно признање критичара. Сузан Сонтаг га је описала као „савременог мађарског мајстора апокалипсе који инспирише поређење са Гогољем и Мелвилом". В. Г. Зебалд је приметио: „Универзалност Краснахоркаијеве визије парира оној Гогољевих Мртвих душа и далеко превазилази све мање бриге савременог писања.“

Године 2015. добио је Међународну Букер награду, први мађарски аутор који је награђен тим признањем.

Краснахоркаи је 2013. године био гост на Београдском сајму књига, а пре три године уручена му је награда „Милован Видаковић“ на свечаном отварању 16. Међународног фестивала прозе ПРОЗЕФЕСТ у Културном центру Новог Сада.

]]>
Thu, 9 Oct 2025 20:34:53 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5802587/nobelova-nagrada-za-knjizevnost-laslo-krasnahorkai.html
Бајић: Дијалог о темама које нас муче, представе у Народном позоришту у року од три недеље https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5802142/bajic-dijalog-o-temama-koje-nas-muce-predstave-u-narodnom-pozoristu-u-roku-od-tri-nedelje.html Вршилац дужности управника Народног позоришта у Београду Драгољуб Бајић рекао је да верује да ће у року од три недеље бити отклоњени недостаци због којих се не изводе представе и да ће у наредним данима доћи до дијалога са запосленима. Бајић је за Танјуг рекао да се након сакупљања одређених информација обратио Сектору за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова и да су након неколико састанака дошли у Народно позориште и обавили ванредни преглед.

Према његовим речима, у позоришту су добили записник са 59 тачака мера које би требало да спроведу како би били отклоњени недостаци, са роком од 45 дана.

„Од добијања запинсика кренули смо у спровођење мера. Временски оквир од три недеље је заправо крај циклуса од 45 дана. Једна од тачака је сцена 'Раша Плаовић' која нема технички пријем неких делова сцене још од 2011. године“, рекао је Бајић.

Напоменувши да се у извештају наводе разни акти, као мобилни и стабилни уређаји за противпожарну заштиту, Бајић је додао да је на позоришту да све то отклони као би била осигурана безбедност за запослене и посетиоце.

„Кад сам дошао на место в.д. управника затекао сам ситуацију која није била једноставна. Иза нас је била сезона која је садржала 35 отказаних предства. Еквивалент томе је 17 милиона динара“, навео је Бајић.

"Политици није место на сцени"

Додаје да и из тих извора позориште финасира своје хонорарне сараднике, па су тиме били погођени млади глумци, певачи и балетски играчи, и бројни уговори су доведени у питање.

„Политици није место на сцени. Ми смо ту зарад уметности. Политика ту нема шта да тражи. На томе сам инсистирао и даље ћу инсистирати. Тврдим да на нашој великој сцени не сме да буде било какав вид политчког деловања, са које год стране неко био“, упозорио је Бајић.

Упитан да прокоментарише то што део ансамбла Драме тврди да су у питању политичке мере, Бајић је одговорио да само онај ко није прочитао мере у извештају Сектора за ванредне ситуације може да донесе такав суд.

Бајић је додао и да се здраворазумским размишљањем може доћи до решења које су донели Управа Народног позоришта са Министарством културе и Сектором за ванредне ситуације.

Нагласио је да је најбитније да буде осигурана безбедност запослених и публике.

„То неће потрајати дуго. Ова пауза и наставићемо са извођењем представа", најавио је Бајић.

Према његовим речима, на сцени Народног позоришта „не сме да буде било каквог политичког деловања и исказа, јер је сцена место резервисано искљућиво за уметност“.

"У наредним данима дијалог са запосленима"

У случају политизације у Народном позоришту, Бајић је рекао да ће се држати Закона о позоришту и правилника Народног позоришта који је недавно установљен.

„Верујем да ће доћи до здравог разума. Нова управа је пре свега пријатељски расположена ка свим запосленима. Сигуран сам да ће у наредним данима доћи до дијалога и да ћемо бити у стању да седнемо за сто и разговарати о свим темама које нас муче“, истакао је Бајић.

Наводећи да је оптимиста зато што има увид у то шта се и како ради у Народном позоришту, Бајић је рекао да поред тога имају свесрдну помоћ Сектора са завнредне ситуације, са којима су у свакодневном контакту.

„Ми ћемо учинити све што је до нас да у законском року успемо да испоштујемо све што су нам наложили“, рекао је Бајић, додавши да се од установљених проблема „много тога могло решити и раније“.

]]>
Wed, 8 Oct 2025 21:47:16 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5802142/bajic-dijalog-o-temama-koje-nas-muce-predstave-u-narodnom-pozoristu-u-roku-od-tri-nedelje.html
Позориште изван времена – почео двадесети Јоакимфест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5801335/joakimfest-kragujevac-2025-program.html Почело је двадесето издање међународног позоришног фестивала „Јоакимфест“ у Крагујевцу. Овогодишњи програм под називом „Позориште изван времена“ представиће уметнике из Италије, Словеније, Северне Македоније, Црне Горе и Србије. Сваке године у октобру Јоакимфест крагујевачкој публици доноси савремене и тематске представе из Србије и региона. Сада је ушао у зрелост треће деценије и наставља даље.

Избор представа у бурном времену пуном неразумевања представљао је озбиљан изазов за селектора, који се одлучио да 20. рођендан фестивала отвори италијанска представа, Пет тешкоћа у писању истине.

Текст је настао 1934. године након Хитлеровог доласка на власт. На сцени само једна глумица.

„Текст је кореспонденција са данашњом светском ситуацијом. На сцени је фотограф, Италијан који се труди да прикаже све што се данас дешава у свету, а тиче се различитих видова протеста и побуна међу нацијама“, наводи Агата Томшић, из италијанске позоришне трупе "ErosAntEros“ из Равене.

У следећих пет вечери на великој сцени наћи ће се глумци Северне Македоније, Црне Горе и Србије, а као и сваке године на фестивалу је богат пратећи програм. За почетак изложба плаката који су обележили претходних десет фестивала.

„Ове представе карактерише врло висока естетска вредност. Пре свега глумачке изведбе, али и наравно и редитељских поставки. И то је оно што је био мотив да ове представе понудимо крагујевачкој публици, која зна шта је позориште, зна шта је фестивал и бори се за њега“, истиче Милош Латиновић, селектор Јоакимфеста.

„У позоришту за децу и младе биће одржана представа Ја сам Акико. Оно што је интересантно је да ћемо исто организовати једну округлу стоносну трибину под називом уметношћу дома менталног здравља, а такође и промоцију књиге Андраша Урбана“, рекао Александар Штајн, директор Књажевско-српског театра.

Од оснивања фестивала до данас на Јоакимфесту је изведено преко 150 представа из 26 земаља света, у којима је учествовало више од 700 позоришних стваралаца. Трочлани жири и на овогодишњем фестивалу доделиће две награде – Гран-при Јоаким Вујић за најбољу представу у целини и Специјалну награду града Крагујевца.

]]>
Wed, 8 Oct 2025 15:20:59 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5801335/joakimfest-kragujevac-2025-program.html
Галерији Матице српске додељена специјална награда у Будимпешти https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5801347/galerija-matice-srpske-nagrada-luidji-mikeleti-evropska-muzejska-akademija.html На престижној конференцији Европске музејске академије, одржаној у Будимпешти, Галерији Матице српске додељена је специјална награда. Понели су титулу за европски музеј године - и то у оквиру категорије „Луиђи Микелети", за нову сталну поставку „РеВизија колекције Галерије Матице српске“. Галерија Матице Српске већ је препозната као један од водећих музеја у земљи и чувар националне уметничке колекције. Оно што је важно јесте да су управо начин на који приповеда ову причу о националној историји уметности препознали и музејски стручњаци Европе.

Како наводи Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, Европска музејска академија трага за изврсношћу, односно за иновацијама које музеји широм Европе уводе и ове године у конкуренцији десет европских музеја, Галерија Матице српске се истакла својим искораком и начином на који су испричали причу о српској уметности новијег доба – о њеном настанку, развоју, дометима, али и месту у ширем европском контексту.

„Мислим да је ово дивна референца и за све наше грађане, али и за оне који долазе у Србију и траже место на коме могу да упознају и да разумеју оно што је јединствено и специфично у нашој ликовној уметности. Ми бисмо то приближили врло лако, јер та прича у нашој поставци кроз седам модула, односно седам тема, са различитих позиција сагледава, негде кроз кратку хронологију, негде кроз историју установе, кроз биографију установе, кроз теме као што су тело, осећања, смрт, вино, мода, забава“, објашњава управница.

У питању је другачији атрактиван модел који је врло демократичан зато што публици даје могућност да бира шта ће да гледа, колико ће да остане и која средства ће да користи да упозна српску уметност, јер Галерија нуди и класичан водич, и писане текстове, и нове медије, додаје Палковљевић Бугарски.

У Галерији је тренутно изложба Лазара Возаревића приређена поводом стогодишњице његовог рођења, у сарадњи са галеријом која носи његово име из Сремске Митровице.

„На тај начин смо публици дали могућност да сагледају готово целокупно стваралаштво овог изузетсног уметника 20. века, али смо ипак искористили оно што јесте пракса код нас, а то је да правимо паралеле с европским уметницима, а будући да је Возаревић био под великим утицајем Пабла Пикаса и да је био један од уметника са којима могу да се повуку паралеле, одлучили смо да уз помоћ француске амбасаде изложимо једно Пикасово дело и пет цртежа из Народног музеја Србије“, истиче управница Галерије Матице српске, Тијана Палковљевић Бугарски.

 

]]>
Wed, 8 Oct 2025 14:53:48 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5801347/galerija-matice-srpske-nagrada-luidji-mikeleti-evropska-muzejska-akademija.html
Магични и фантастични свет Ранка Крстајића у Галерији РТС-а https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5801341/galerija-rts-izlozba-ranko-krstajic.html У Галерији РТС-а отворена је ретроспективна изложба слика Ранка Крстајића под називом „Ver sacrum vivendum - Завет пролећног жртвовања“. Магични и фантастични свет Ранка Крстајића позива публику да се загледа и у слике и у себе и открије оно што је скривено. Његова фантастика није необуздана, већ контролисана и Крстајић остаје у домену реализма који дотиче оно тајанствено.

„У његовом делу проналазимо један облик самоиспитивања, самосагледавања, самоосветљавања. Покушај да се завири у оно што је иза. Ранко је неко ко је направио фантастичну антологију светске фантастике, као неко ко је упућен, дубоко инволвиран у тај фантастични дискурс. Мени је интересантна та његово схватање традиције. Он заправо традицију разуме на онај начин на који су је разумели и источни и западни езотерици, дакле као једно место одакле старо сија неким новим оплемењеним сјајем. Тако да код њега проналазимо то старо, али на један нов начин, на један оплемењен начин“, истиче Драган Јовановић Данилов, писац и ликовни критичар.

Док слика, уметник не размишља о правцима, трендовима, симболима, већ се води осећајем. У последње време преокупиран је Дурмитором, његовим каменом и суровом природом.

„Ја сам желео да је на неки начин ублажим, да не буде толико сурова, колико она зна да буде, него да јој једноставно скинем један слој. Као што су неки критичари приметили, као да сам скинуо кожу самом пејзажу. Планине свуда у свету имају нешто слично, а то слично, та сама срж камена, јер камен је жив. Ја сам желео да тај камен дише на слици, да се види да је жив“, наглашава сликар и писац Ранко Крстајић.

На Крстајићевим сликама игра светлости и таме, реалног и магичног. Изложба „Завет пролећног жртвовања" у Галерији РТС-а до 1. новембра.

]]>
Wed, 8 Oct 2025 14:35:14 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5801341/galerija-rts-izlozba-ranko-krstajic.html
Омаж Зорану Ерићу на завршетку Међународне трибине композитора https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5801340/medjunarodna-tribina-kompozitora-koncert-zoran-eric.html Зоран Ерић је писао оркестарске композиције, камерна дела, балете, примењену музику. Био је ректор Универзитета уметности, професор композиције, селектор Бемуса. Његова дела изводили су угледни музичари на најважнијим светским сценама. Једини је од српских композитора који је четвороструки добитник највећег признања у области музичког стваралаштва у Србији – Мокрањчеве награде. Препознатљив стил Зорана Ерића подразумева и импровизацију и теорију хаоса, и класичну композицију. Један је од наших најистакнутијих постмодерниста.

Брисао је границе између популарне и класичне музике, и својим делима инспирисао многе колеге да се упусте у истраживања постмодерног језика.

„Увек сам сентименталн када се сећамо професора Ерића, а везано за његову музику, има доста комплексну фактуру, да тако кажем. Дакле, то је комбинација тих мелодијских линија, ритмова, где заправо тражи од вас једну заиста пуну концентрацију и врло пажљив однос према делима. Ево, показује се и вечерас, да сваки пут интерпретација његовог дела може бити апсолутно другачија“, истиче диригент Раде Пејчић.

Композиторски рад и педагогија била су његова уточишта. Његови студенти успешни су код нас и у свету.

„Професор Ерић је био врло толерантан и врло отворен према свим могућим поетикама и естетикама. Уопште га није занимало да пренесе на студенте његов особени композиторски печат. Свим својим студентима давао је неограничену слободу. Било је само важно да буде професионално и да буде занимљиво“, наводи селекторка Трибине, Татјана Милошевић Мијановић.

Концерт поводом 75 година од рођења Зорана Ерића обухватио је композиторова дела писана за контрабас, што се поклапа са овогодишњом темом Међународне трибине композитора, у чијем је фокусу овај инструмент.

]]>
Thu, 9 Oct 2025 10:24:40 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5801340/medjunarodna-tribina-kompozitora-koncert-zoran-eric.html
Марија Комарац кроз „Вечити мрак лажног сјаја“ покушава да пробуди љубав у отуђеном свету https://rts.rs/magazin/kultura/preporuka/5801057/marija-komarac-slike-izlozba-veciti-mrak-laznog-sjaja.html „Вечити мрак лажног сјаја“ назив је изложбе слика великих формата уметнице Марије Комарац у Културном центру Јагодине, која је у јавности позната по муралима које је радила широм Србије. На свакој слици поставке Вечити мрак лажног сјаја је једна прича са искуствима уметнице из реалног живота. Циљ је,како каже Марија Комарац, да пре свега побуди људе на промишљање: где је нестала љубав и како да је пробудимо у свету све веће отуђености.

„Порука је: боритите се за љубав, боримо се за љубав, боримо се за неке старе вредности које су се, негде можда на овом путу савременог човека, изгубиле и у том односу између мушкараца и жена“, објашњава Марија Комарац, академска уметница из Параћина.

На Маријиним платнима је скоро увек жена у првом плану, храбра, свесна себе и спремна да се бори. Марија је академски сликар муралиста, а њена дела красе јавне просторе широм Србије.

„Моја срећа, а можда и предност, је зато што сам и у штафелајном сликарству и у муралима зато што сам жељна улице и врло сам честа на улици, хвала богу, радиће мурале а онда после неког времена прија ми та нека изолација у атељеу тако да се ту негде допуњујем и не бих могла да кажем шта је оно што више волим“, наводи уметница.

„Врло је савремена у неком размишљању, врло је искрена, отворена, отвора душу пред собом, али тај избор технике, која није увек својствена академском образовању је врло провокативно и врло интригантно и Марија га користи јако вешто. Мислим да заиста експонира и део свог заната и да посвећено ради томе“, објашњава Марија Вулић, уредница ликовног програма Културног центра Јагодине.

Од интимне приче преко избора модела, израде најпре фотографије, а потом и рада на платну, дуг је пут на коме се уметница бори да у свету све веће отуђености пробуди љубав.

„Људи отварају нека нова питања, што и јесте циљ ове изложбе. Заправо да поставимо питања тамо где можда нисмо били заинтересовани или нисмо размишљали да тражимо одговоре и мени се свиђа што људи различито реагују на сваки комад“, нагласила је Марија Комарац.

После Ћуприје, Параћина и Јагодине, изложба Вечити мрак лажног сјаја свој пут завршава у Београду током новембра.

]]>
Tue, 7 Oct 2025 20:56:17 +0200 Препорука https://rts.rs/magazin/kultura/preporuka/5801057/marija-komarac-slike-izlozba-veciti-mrak-laznog-sjaja.html
У Лувру уметничка дела рестаурирају ласерима који се користе у дерматологији https://rts.rs/magazin/kultura/nesto-drugo/5800919/muzej-luvr-restauracija-laseri-dermatologija.html Рестаурација непроцењивих уметничких дела је деликатан и мукотрпан постао. У париском Лувру, стручњаци сада користе исте ласере који се користе у дерматологији за подмлађивање коже. Након три месеца пажљиве конзервације са четири специјализована ласера, конзерватори су открили неке од оригиналних боја статуа старих више векова. За конзерваторе у светски познатом музеју ласери су постали неопходан алат. У париској башти Тиљери, на само неколико корака од Лувра и туриста, стотине уметничких дела, прекривених прашином и прљавштином, чека да добије свој некадашњи сјај.

Рестаурацију обављају стручњаци из Центра за истраживање и рестаурацију Музеја Француске. Чишћење траје месецима, али би трајало много дуже да техничари нису имали приступ најновијој ласерској технологији, која се користи за негу људске коже.

„Апсолутно је фасцинантно видети како се две врсте ласера користе за побољшање изгледа камена, а у дерматологији за побољшање изгледа коже. Ласери делују на различите проблеме, имају различите таласне дужине, утичу на структуру или користе топлоту. Корисни су, али има и нежељених ефеката. Нега је веома важна за кожу, а овде и за камен, како се не би превише огулио и изменио површински слој“, објашњава Делфин Кероб, дерматолог и научни директор компаније „Ла Рош-Посеј“.

Очување аутентичног изгледа приоритет 

Неке од ових скулптура – попут Ecce Homo из 16. века – временом су пропале због загађења животне средине. Након три месеца пажљиве конзервације, техничари су открили неке од оригиналних боја које су је красиле. Важно је да се вредна дела очисте, али и да се сачува аутентичан изглед.

„Постоји фина равнотежа између дубинског чишћења и очувања предмета. За нас је то изузетно важно јер су у области скулптуре многи делови које морамо да рестаурирамо били напољу и имају црну кору или дебелу прљавштину на површини. Понекад је кречњак крхкији од црне коре. Морамо све да их очистимо без оштећења, зато је ласер, који има само термичке и механичке елементе деловања, заправо спас за нас“, истакла је кустоскиња Летиција Бараге Зуита. 

Ласери могу да третирају и органске и неорганске материјале. То значи да безбедно чисте камен и слоновачу, деликатне дрвене интарзије, чак и позлаћене и фарбане површине, где и најмања огреботина може да проузрокује оштећење. Ласери се не користе за све. Од 30 скулптура које се тренутно рестаурирају, само 10 ће вероватно бити чишћено ласером. Остале ће бити третиране хемикалијама или другим методама. Филозофија у Лувру је да се ради нежно и пажљиво и увек уз поштовање оригиналног материјала.

]]>
Tue, 7 Oct 2025 14:45:54 +0200 Нешто друго https://rts.rs/magazin/kultura/nesto-drugo/5800919/muzej-luvr-restauracija-laseri-dermatologija.html
Почео избор за речи 2025. године https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5800981/srpski-jezik-rec-godine-izbor-filolosko-drustvo-reci.html Конкурс за избор речи 2025. године у српском језику организује трећу годину заредом Филолошко друштво „Речи“. У току је предлагање речи које ће трајати до краја новембра. Реч године и овог пута се бира у три категорије, а овогодишњи победници биће познати 20. децембра. У изборима за реч године у другим језицима – филолози, новинари, лексикографске куће или лингвистички часописи проглашавају речи које одражавају локалне склоности и преокупације у одређеној средини, те актуелна друштвена, политичка, културна дешавања, а циљ избора јесте да се истакне реч или израз који је својим значењем и употребом обележио текућу годину и одражава промене у друштву. Специфичност српског избора огледа се у пријављивању и бирању речи у три категорије.

Грађани предлажу кандидате за:

  • Реч године – најзначајнија или најрепрезентативнија реч која је обележила текућу годину и одражава значајне догађаје, културне тенденције или промене у друштву током те године;
  • Нова реч године – реч која је недавно ушла у српски језик и постала популарна или релевантна за ширу јавност, а може бити позајмљена или новоскована према постојећим творбеним моделима српског језика;
  • Лажиреч – реч која маскира, искривљује, ублажује или прикрива смисао онога што именује, а њена употреба уместо неке друге речи или израза заснована је на обмани.

Сви заинтересовани могу да пошаљу своје предлоге у категоријама „реч године“, „лажиреч године“ и „нова реч године“ на страници за предлагање речи године на сајту Филолошког друштва „Речи“.

Преглед предложених речи налази се на посебној страници сајта друштва

Предлози се примају до краја новембра 2025. године.

Ове године измењен је Правилник избора речи године. Интернет гласање на сајту Филолошког друштва „Речи“ почеће 1. децембра. Током прве седмице гласаће се за Лажиреч године, док ће се за Реч године гласати током друге седмице, од 9. до 15. децембра. По измењеном правилнику, број финалиста је смањен на 10 речи, а у категорији Нова реч године неће бити интернет гласања, већ ће победника, на основу предложених кандидата, изабрати чланови жирија.

Ко је у жирију који ће одлучити о речима 2025. године

Финални избор обавља Стручни жири састављен од угледних филолога, те новинара који прате језичка питања. У саставу жирија су филолози из Института за српски језик САНУ у Београду: Ивана Лазић Коњик (научни саветник), Ђорђе Оташевић (виши научни сарадник), Слободан Новокмет (виши научни сарадник), Јована Јовановић (научни сарадник), Вања Миљковић (научни сарадник), Ана Миленковић (научни сарадник), Рајна Драгићевић (редовни професор) и Људмила Поповић (редовни професор), са Филолошког факултета у Београду, Данко Шипка (редовни професор) са Arizona State University, Дејан Ајдачић (професор) са Гдањског универзитета, Милан Ајџановић (ванредни професор) са Филозофског факултета у Новом Саду, Сања Жујовић (новинар листа Блиц), Александар Петровић (лектор РТС-а, Београд), Павле Ћосић (лексикограф, сатиричар и издавач) и Неле Карајлић (рок-музичар и писац).

Одлука о речима године у све три категорије биће објављена 20. децембра 2025.

]]>
Tue, 7 Oct 2025 13:14:23 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5800981/srpski-jezik-rec-godine-izbor-filolosko-drustvo-reci.html