РТС :: Културно https://rts.rs/magazin/kultura/rss.html sr https://rts.rs/img/logo.png РТС :: Културно https://rts.rs/magazin/kultura/rss.html Десет година харфе у Љигу, музичка чаролија која траје https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5779805/dani-harfe-u-ljigu-gradska-biblioteka-milovan-danojlic.html У Градској библиотеци „Милован Данојлић“ у Љигу одржан је јубиларни, десети концерт у оквиру мастер-класа харфе у Липљу. Вече је било посвећено музици, стваралаштву и пријатељству, а харфа је, као и сваке године, својим звуцима донела јединствену чаролију публици. Захваљујући сарадњи удружења „Артико“ и три истакнуте професорке Дијане Сретеновић из Музичке школе „Мокрањац“, која је покренула ову традицију, и њених колегиница Марије Ђурђевић Павловић из Музичке школе „Ватрослав Лисински“ и Милице Миливојевић из Музичке школе „Јован Бандур“ у Панчеву, млади харфисти имали су прилику да уче и музицирају у амбијенту који подстиче креативност и уметнички развој.

Посебно признање уручено је професорки Сретеновић, која је још много раније започела свој мисионарски рад на ширењу љубави према харфи, а у овом формату већ десет година ствара традицију „Вечери харфе у библиотеци“.

Све три професорке су чланице камерног ансамбла „Београдски квартет харфи“, који већ више од 35 година ствара музичку чаролију и одржава се захваљујући њиховом ентузијазму и посвећености.

Овог пута, њихове ученице су за само десет дана припремиле и извеле више од 40 композиција, од којих је публика имала прилику да чује изабране бисере.

Јубиларни концерт није био само завршни корак мастер-класа, он је симбол традиције, заједничког труда и љубави према музици.

Харфа, инструмент који отвара врата маште, још једном је повезала младе таленте и публику у Љигу, стварајући вече за памћење.

]]>
Sat, 30 Aug 2025 21:13:41 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5779805/dani-harfe-u-ljigu-gradska-biblioteka-milovan-danojlic.html
Експонати стари више од 300.000 година у јединственој поставци лесковачког Народног музеја https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5779680/petrovac-svinjaricka-cuka-leskovac-narodni-muzej-postavka.html У лесковачком Народном музеју отворена је стална поставка предмета са археолошких локалитета Петровца и Свињаричке Чуке. Резултати истраживања и репрезентативни експонати бацају ново светло на праисторијско наслеђе централног Балкана. Алат од камена стар више од 300.000 година са локалитета Петровац јединствен је примерак у земљи. У сталној поставци лесковачког Народног музеја и предмети са Свињаричке Чуке код Лебана.

Посуде, фигурине, жртвеници, накит, вредни експонати из раног неолита отварају ново поглавље о познавању праисторије лесковачке котлине.

„Ми сада можемо да направимо неки благи континуитет у тим најстаријим периодима насељавања који покривају огромне епохе, па до периода када се појављују први земљорадници”, рекао је Владимир Стевановић, виши кустос, археолог Народног музеја Лесковац.

„Након осам година истраживања могу да кажем да сам презадовољна. Циљ је био да се сва та истраживања метеријализују, да се реконструше читаво неолитско насеље, што се и види у сталној поставци. Оживљавамо локалитет који је веома важан у свету у погледу неолитизације”, изјавила је проф. др Барбара Хорејш, научна директорка Археолошког института у Бечу.

У години археологије Народни музеј у Лесковцу окупио је стручњаке из читаве Европе.

Поносни су на резултате истраживања који су веома значајни, не само за националну историју, већ и за цивилизацијско наслеђе.

„Јединствени предмети које можемо да видимо у музејским витринама у Лесковцу бришу границе, спајају европске народе и ударају оне универзалне темеље, оне модерне Европе”, изјавио је Небојша Димитријевић, директор Народног музеја Лесковац.

„Одушевљена сам музејом у Лесковцу. Прави је раритет у Европи јер је грађен наменски, да чува културно-историјско благо. Као стручњак за праисторију могу да кажем да су локалитет Свињаричка Чука и Јужноморавски слив кључни за ширење неолита од Анадолије ка северу. Имамо богате налазе о животу првих земљорадника и сточара”, каже проф. др Естер Банфи, председница Европске удружења археолога.

Нова сазнања о праисторији Јужног Поморавља преточена су у књигу која је још један показатељ одличне сарадње српског и аустријског археолошког тима.

„Драго нам је да видимо изузетне резултате сарадње стручњака из Аустрије и Србије и пројекта веома значајног у погледу културе”, изјавила је Лиоба Бамер, директорка Културног форума Амбасаде Аустрије у Београду.

Уз подршку аустријског научног фонда и Академије наука, откривање локалитета Свињаричка Чука се наставља. Из музеја одлазе на терен где ће бити до половине септембра.

]]>
Sat, 30 Aug 2025 21:18:26 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5779680/petrovac-svinjaricka-cuka-leskovac-narodni-muzej-postavka.html
Преминуо Габријел Фелц дугогодишњи шеф-диригент Београдске филхармоније https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5779775/preminuo-gabrijel-felc-sef-dirigent-beogradska-filharmonija.html Дугогодишњи шеф-диригент Београдске филхармоније Габријел Фелц изненада је преминуо у 55. години, у Универзитетској болници у Есену. Прерани одлазак Фелца огроман је губитак не само за Београдску филхармонију, већ и за целокупну српску културу, наводи се у саопштењу Филхармоније. За само 54 године живота, Габријел Фелц је оставио неизбрисив траг на светској сцени као један од најистакнутијих немачких диригената, са свестраном каријером у оперском и симфонијском репертоару.

Од 2001. до 2005. године, био је генерални музички директор у Алтенбург-Гери, а од 2004. до 2013. године генерални музички директор Штутгартске филхармоније. Генерални музички директор Дортмундске опере и шеф-диригент Филхармоније у Дортмунду, био је од сезоне 2013/14 па све до 2024/25, а 2024. је преузео улогу музичког директора у Килу.

„На чело наше Београдске филхармоније, Фелц је стао 2017. године на одушевљење музичара и свих колега који су одмах стекли не само музичког лидера, већ блиског пријатеља и саборца. Фелц је са нашим оркестром брзо почео да ниже многобројне успехе које је кратко славио, хитро осмишљавајући још веће и изазовније, са истом жустрином и упорношћу са којом се залагао и борио за оркестар Београдске филхармоније у њеним тешким моментима“, наводи се у саопштењу објављеном на сајту Београдске филхармоније.

Како из Фихармоније наводе, чим је ступио на чело оркестра, из поштовања према колегама и целокупној српској култури, Фелц је почео да учи српски језик и тако освојио срца грађана Србије и постао миљеник домаћих медија са којима је инсистирао да разговара на српском.

Фелц је осим Филхармоније, обожавао Београд, српску уметност и културу, а сваком концерту радовао се као дете: „Током наступа би се претварао у суперхероја пружајући публици непоновљиво усхићење, а на крају скромно примао честитке оставивши целог себе на сцени“.

Са Габријелом Фелцом је оркестар Београдске филхармоније ступио у савим нову развојну етапу. Уписао се у њену стогодишњу историју као један од најуспешнијих и најважнијих шефова-диригената. Са Фелцом је Филхармонија, како се наводи, постала део светског ранга оркестара „тешке категорије“, драстично проширивши њен репертоар и значајно утицајући на подизање нивоа извођачког квалитета до саме изузетности.

„Више од свега, Габријел је пружао непоновљиву радост свирања упркос 'немачкој' дисциплини. Био је спиритус мовенс филхармоничара, њихов чврсти ослонац и синоним за сигурност и поверење. Ценећи његову љубав, несебичност и преданост, филхармонијска публика га је буквално обожавала и то му је интензивно показивала. Пуно пута, Габријел је поносно истицао како Београд има врстан оркестар на светском нивоу и најбољу публику на свету“, истиче се у саопштењу.

Београдска филхармонија под управом Габријела Фелца први пут је засвирала на отвореном, изводила опере на концертној сцени, правила посебне музичке разговоре, представљала нове музичке трендове савремене музике. Неприкосновени ерудита, Фелц је био диригент огромних домета и великих идеја кроз које се истински дивио опусу композитора попут Бетовена, Брамса, Брукнера, Малера, Вагнера, Штрауса, Рахмањинова...

Као заједнички шеф-диригент, спојио је Дортмундску и Београдску филхармонију у извођењу „Бетовен маратона“, односно свих девет симфонија у истом дану, уз јединствену Оду радости у Дортмунду и Новом Саду 2022. године. Тријумф „Рахмањинов маратона“ у јуну ове године у Дортмунду, поводом кога је поново спојио Дортмундску и Београдску филхармонију, био је последње животно дело овог великог диригента.

]]>
Sat, 30 Aug 2025 18:49:01 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5779775/preminuo-gabrijel-felc-sef-dirigent-beogradska-filharmonija.html
Докторка Гугу – голубица која лечи и оплемењује, алегоријска прича за децу и одрасле https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5778937/doktorka-gugu--golubica-koja-leci-i-oplemenjuje-alegorijska-prica-za-decu-i-odrasle.html Деца воле приче о јунацима који својим храбрим подвизима доприносе да свет буде боље место за живот. „Докторка Гугу“ једна је од њих. О њој читамо у новом роману Драгане Младеновић, добитнице више награда за поезију и стваралаштво за децу. Голубица Гугу другачија је од осталих голубова. Усуђује се да уради нешто што до тада нико од њих у јату није. Одлучна је да брине о старима и болеснима које је заједница напустила видећи у њима опасност и сметњу. Кршењем правила голубијег света ризикује да буде прогнана или заврши у кавезу.

„Роман Докторка Гугу је заправо алегоријска прича која се на један начин обраћа деци и говори једну причу коју свако може да разуме и она се односи на тај голубији свет, а други део те књиге, она друга раван заправо је прича о нама људима и прича о смени генерација и прича о правди и о променама“, наводи Драгана Младеновић.

Да ли су идеја, добра воља и снага појединца довољне за промену или је неопходна и подршка заједнице, питање је о којем је ауторка размишљала пишући ову причу.

„Ова књига на неки начин говори о значају солидарности и о том заједничком деловању које доноси добробит некој заједници па и чак целом друштву“, истиче ауторка књиге.

Храбру голубицу и живот у јату визуелно је оживела Марта Станојловић. Недавно је дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду, а Докторка Гугу прва је књига коју је илустровала.

„Једини изазов у овој књизи ми је био заправо проналазак карактера где сам ја створила неколицину карактера докторке Гугу, а заправо је занимљиво што су девојчице осмогодишње биле мој главни жири и заједно су дошле до закључка да ће ова докторка Гугу која се налази у књизи бити баш та права“, каже илустраторка књиге, Марта Станојловић.

Књига о голубовима, а можда више о људима, која може да оплемени читаоце свих узраста, намењена је млађим и старијим основцима. Ауторка верује да ће, читајући је, они највише уживати у задовољењу елементарне правде и снази заједнице.

]]>
Fri, 29 Aug 2025 14:27:22 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5778937/doktorka-gugu--golubica-koja-leci-i-oplemenjuje-alegorijska-prica-za-decu-i-odrasle.html
Преминуо славни композитор Родион Шчедрин https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5778878/rodion-scedrin-ruski-kompozitor-smrt.html Совјетски и руски композитор Родион Шчедрин преминуо је у 93. години, саопштио је Бољшој театар. „Вечерас, у 93. години живота, преминуо је највећи геније нашег времена, светски класик Родион Константинович Шчедрин“, наводе из Бољшоја. Композитор је преминуо у болници у Немачкој, преноси извор РИА новости.

Шчедрин је рођен 16. децембра 1932. године у Москви. Године 1941. уписао се у Централну музичку школу при Московском конзерваторијуму. Са избијањем Великог отаџбинског рата, његова породица је евакуисана у Кујбишев.

Након повратка у престоницу, наставио је студије у Московској хорској школи, коју је завршио 1950. године. Године 1959. дипломирао је постдипломске студије на Московском конзерваторијуму П. И. Чајковског.

Међу најпознатијим Шчедриновим делима су Прва симфонија (1958), балети Грбави коњ (1960), Кармен свита (1967) и Ана Карењина (1971), опера Не само љубав (1961), серија концерата за оркестар Несташне песмице (1963) и Звона (1968), као и ораторијуми Поезија (заснован на песмама песника Андреја Вознесенског, 1968) и Лењин у срцу народа (1969).

Шчедрин је био добитник Државног признања СССР-а (1972), Лењинове награде (1984), као и Ордена Руске федерације (1992). Године 2022. уручен му је Орден „За заслуге пред отаџбином“, а одликован је и Орденом части (2017).

Од 1958. године, композитор је био у браку са балерином Мајом Плисецком све до њене смрти 2015. године.

]]>
Fri, 29 Aug 2025 10:58:59 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5778878/rodion-scedrin-ruski-kompozitor-smrt.html
Одежде, круне, жезла српских владара у Историјском музеју https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5778155/dr-dusica-bojic-muzej-istorije-srbije.html За више ог шест деценија рада, стручњаци Историјског музеја Србије прикупили су велики број предмета од значаја за историју Србије и српског народа, као и других народа и култура на територији Србије. Више од 35.000 предмета, распоређено је у преко 20 збирки и 4 фонда. Изложба под називом „Чекајући сталну поставку” недавно је обогаћена новим, значајним предметима. О поставци говорила је др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије. Чекајући сталну поставку постављена је изложба у којој можемо да видимо бројне предмете од значаја за српску историју. Однедавно посетиоци могу да виде и оклоп цара Душана и нове одежде српских владара?

– Најновији предмет који су ушли је оклоп цара Душана који је урадио архитекта Стеван Стевановић, затим мач цара Душана који је урадио Боба Маринић, одежду краљице Каталине, коју је урадила Даца Шћекић накит, а саму одежду Јелена Стокућа.Ту је одежда, деспота Јована Оливера са његове фреске из манастира Лесново који је његова задужбина.

Краљица Каталина је урађена по фресци из манастира Ариље, а имамо ту и одежду Стефана Првовенчаног и његов севастократорски венац. Одежду такође ради Јелена Стокућа, а севастократорски венац ради Горан Ристовић Покимица.Преко пута те одежде и тог венца налази се одежда Михајла Стоонског из 11. века, одежда Јелена Стокућа а његову круну је радила радионица Марсела и Симона Чивљака.

Поред одежди српских владара, могу се видети и реконструисане круне

 – Тако је. Идеја је била да се уради реконструкција средњевековних круна, јер ми те круне немамо. Имамо прилике да их видимо само на фрескама, ако одемо у одређене манастре. Треба да обиђемо читаву Србију, Македонију, разне делове Босне да бисмо те предмете видели. Овако на овој изложби у последњих 6 година бавимо се реконструкцијом не само круна него и жезала, ручних крстова, свега онога што је припадало инсигнијама српских владара и одежде су инсигније српских владара. Има укупно 10 круна. Десету круну Тврдка Првог изложићемо крајем октобра.

Једном недељно ваш музеј, који се налази овде на Тргу Николе Пашића, прави тематске изложбе. Радите и бројне интерактивне радионице. Недавно сте имали радионицу прављања круне са децом?

 – Суботом у 13 часова имамо тематска вођења. Тематска вођења раде наши омладинци у Историјском музеју а суботом у неких 13.00 имамо и дечије радионице. То су радионице за децу од вртића до факултетски образованих људи. Имамо и радионице за одрасле, тако да је крајње интересантно.

Задња радионица је била радионица која се бавила управо израдом средњевековних круна.

Циљ је да што масовније привучемо публику са предметима који су оригинални, са реконструкцијама и са репликама да људи који дођу, посетиоци, било да су странци или да је домаће становништво, да могу да виде како је изгледала краљица Симонида, како је изгледала краљица Каталина, како је изгледала царица Јелена, како су изгледали сви владари династије Немањића, како су изгледали наши деспоти и све њихове инсигније.

Ту су такође оригинални предмети породице Карађорђевић и породице Обреновић. Имамо једну једину сачувану круну, а то је круна краља Петра Првог Карађорђевића са свим осталим његовим инсигнијама, плаштом, жезлом, шаром и копчом за плашт.

]]>
Thu, 28 Aug 2025 16:19:35 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5778155/dr-dusica-bojic-muzej-istorije-srbije.html
Језик као кључ упознавања – век српског језика у Француској обележен на Сорбони https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5779676/srpski-jezik-francuska-obelezavanje-slavisti-sorbona.html Век учења српског језика у Француској обележен је на престижном Универзитету Сорбона, у оквиру 17. Међународног конгреса слависта. За учеснике конгреса и утицајне Французе који промовишу Србију приређено је и „српско вече“ у резиденцији српске амбасаде у Паризу. Снажне емотивне и културне везе Француза и Срба формиране су највише током Великог рата. Управо у том периоду често се чула реченица „нисмо вас познавали“, сведочи лингвиста Александар Белић, који је дао изузетан допринос јачању веза и пријатељства два народа.

Учење српског језика у Француској постало је кључ упознавања. Та традиција сада је дужа од века, а јубилеј је обележен и у резиденцији српске амбасаде у Паризу.

На свечаности су додељене захвалнице Савеза славистичких друштава Србије за несебичну помоћ у обележавању јубилеја.

Признање је добио и Арно Гујон, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију, који је захвалио свим пријатељима Србије у Француској.

„Србија има много пријатеља у Француској који су искрено и свим срцем уз Србију. Пријатељство које је било јако за време Првог и Другог светског рата, остало је ипак живо код многих породица. Промоцијом српске културе Француској и са Французима можемо да ширимо круг пријатеља наше земље и српског народа“, поручио је Гујон.

Професор на Универзитету „Бордо Монтен“ Миливој Сребро рекао је да зато што припадамо језику који сматрају „минорним и малим“, морамо непрестано да се трудимо.

„Француској публици, франкофоном свету и великој западној Европи непрестано се трудимо да представљамо оно што је код нас најбоље, а то је наша култура и књижевност“, истиче Сребро.

О нашој земљи пишу и угледни француски новинари, попут Реноа Жирара.

„Срби су велики народ који је поносан и чува свој језик на исти начин као што то раде Французи. Важно је чувати културу и идентитет, посебно у ери глобализације. Лично волим српску традицију, посебно српску кухињу“, наводи новинар Фиагароа Рено Жирар.

Билатерални односи Срба и Француза трају од 1839. године. До сада су две земље потписале скоро 100 споразума и других докумената.

]]>
Sat, 30 Aug 2025 12:25:35 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5779676/srpski-jezik-francuska-obelezavanje-slavisti-sorbona.html
Век учења српског језика у Француској https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5777831/stogodisnjica-ucenja-srpskog-francuska.html У Паризу се обележава стогодишњица учења српског језика у Француској. О развоју србистике у тој земљи и културним везама Срба и Француза, професори књижевности и други представници оба народа говорили су на Универзитету Сорбона, на Округлом столу посвећеном јубилеју. Скуп је део Међународног конгреса слависта, најзначајније славистичке научне смотре. Да Париз постане један од центара славистике, то је била идеја југословенских и француских интелектуалаца с почетка 20. века. План се остварује и данас када се први пут у Паризу, и први пут у несловенској земљи одржава 17. Међународни конгрес слависта, који ове године окупља више од 1.000 стручњака из 45 земаља. На конгресу је обележен и век учења српског језика у Француској.

Осим у Паризу, српски се учи у Стразбуру, Бордоу, Марсеју и Греноблу. На округлом столу посвећеном јубилеју директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон, истакао је да је познавање језика кључ за боље разумевање Србије и српског народа.

„До оснивања прве катедре за српски језик, овде у Паризу и генерално у Француској пре сто година, слику о Србима и Србији наметали су из Беча и Берлина, што није увек било похвално за српски народ. Уз учење језика Французи су могли да упознају народ, његову историју, културу, менталитет... И тако су се два савезничка народа још више зближила“, истакао је Арно Гујон, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију.

А томе ће допринети и око 400 књига, које ће обогатити српски књижевни фонд у Словенској библиотеци на Сорбони.

„То је стручна научна литература која је посвећена српском језику и словенским књижевностима. Ми смо специјално за потребе овог конгреса објавили зборник реферата наших учесника, а најважнијеје да је ту и зборник радова учесника округлог стола, који је посвећен стогодишњици учења српског језика овде у Француској“, рекла је Рајна Драгићевић, председница Савеза славистичких друштава Србије.

Међународни конгрес слависта одржава се сваке пете године. Домаћин је 2018. био Београд, а следећи пут најзначајнија славистичка научна смотра одржаће се у Прагу, одакле је традиција и почела.

„Наш конгрес показује да интересовање за славистику расте и то не само у словенским земљама већ широм света. За сада 43 земље имају своје славистичке комитете, а ускоро ћемо разматрати и кандидатуру Аргентине“, рекла је Наталија Берничка, председница Међународног комитета слависта.

Међународни конгрес слависта трајаће до 30. августа на престижном Универзитету Сорбона, који је колевка европске мисли. Традиција учења српског језика у овој институцији почела је 1972. године. 

]]>
Wed, 27 Aug 2025 22:59:18 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5777831/stogodisnjica-ucenja-srpskog-francuska.html
Отворена изложба „Светлост Логоса“ https://rts.rs/magazin/kultura/kultura/5777046/svetlost-logosa-patrijarh-porfirije-kolarac-izlozba.html Његова Светост Патријарх српски Порфирије свечано је отворио међународну изложбу сакралне уметности и мултидисциплинарни догађај „Светлост Логоса“ у Галерији Коларчеве задужбине у Београду. Догађају су присуствовали Његово Преосвештенство викарни Епископ моравички г. Тихон, свештенство Архиепископије београдско-карловачке као и многобројни представници културног живота Србије и региона међу којима је и један од најутицајнијих сакралних уметника у свету г. Григори Попеску Мушчел. 

Обраћајући се присутнима, патријарх Порфирије је између осталог рекао: „Ова изложба је израз жеље да се у наше време уметничким стварањем као посебном врстом подвига приближимо светлости и светости Христа Бога Логоса, ког је Свети Сава својом речју величао и сведочио животом. Не само да бисмо сведочили православље кроз уметничко стваралаштво данас веч да бисмо исповедали и приносили личним животом Христа".

Епископ Тихон био је члан жирија изложбе у чије име је и поделио награде заслужним ауторима. После отварања изложбе уприличен је и пригодан музички програм.

Овај мултидисциплинарни догађај, у организацији Културног центра Калеидоском, под окриљем Унеска, имаће и два мастеркласа. Изложба је посвећена обележавању 850. годишњице рођења Светог Саве.

У оквиру изложбе публици је приказано 125 икона од 97 аутора из Грчке, САД, Кубе, Румуније, Бугарске, Италије, Белорусије, Републике Српске, Немачке и Летоније и са Филипина.

Изложба је отворена до 11. септембра.

]]>
Fri, 29 Aug 2025 09:05:25 +0200 Култура https://rts.rs/magazin/kultura/kultura/5777046/svetlost-logosa-patrijarh-porfirije-kolarac-izlozba.html
Завршен јубиларни 10. Медимус https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5776537/medimus-prizren-crkva-svetog-spasa-srednjovekovna-muzika.html Јубиларни десети по реду Медимус фестивал одржан је у Призрену, у атријуму цркве Светог Спаса из 14. века, 23. и 24. августа. Ансамбл „Аудите" из Словеније својом креативношћу, разноликим музичким искуствима и великом страшћу за откривањем далеких музичких светова отворио је јубиларни 10. Медимус. Њихова водиља је јединствена музичка збирка „Кантигас де Санта Марија“ настала у Шпанији у 13. веку.

„Музика сама није обрађена хармонијом. То су више-мање само једногласне мелодије, уз пратњу дугих лежећих тонова“,објашњава Јанез Јоциф,инструменталиста Ансамбл „Аудите“.

Реконструкција звука и духа раних музичких епоха чине посебним ансамбл „Музика Антика Неоплантесис". Чланови ансамбла носе искуства ране музике Немачке, Бразила и Србије.

„У музици средњег века, оно што ја сматрам да је изазовно, јесте управо, под један, лепа мелодија коју песме поседују. А оно што сматрам изазовним је у ствари начин на који се изводе те песме“, наводи сопран Радослава Воргић.

Дива анђеоског гласа, композитор и диригент Дивна Љубојевић својом магичном духовном музиком провела је публику кроз векове.

„Та музика је музика из које свако извуче оно што му треба, што му је насушна потреба. Значи, добре ствари извлачи свако из духовне музике. Изабрали смо нешто да се повежемо са средњовековном музиком. Остало је био стандардни репертоар“, наглашава Дивна Љубојевић.

Јубиларни десети "Медимус" био је посвећен 850. годишњици рођења Светог Саве и његовом утицају на уметност, културу и музику кроз векове.

]]>
Tue, 26 Aug 2025 10:38:23 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5776537/medimus-prizren-crkva-svetog-spasa-srednjovekovna-muzika.html
„Последњи сведок“, мемоари принцезе Јелене Карађорђевић https://rts.rs/magazin/kultura/preporuka/5776107/poslednji-svedok-memoari-princeze-jelene-karadjordjevic-bila-sam-u-jekaterinburgu.html Мемоари „Последњи сведок“ принцезе Јелене Карађорђевић први пут су објављени код нас. Реч је о сведочанству о кључним тренуцима историје двадесетог века, али и о једној изузетној и неустрашивој жени. Мемоари принцезе Јелене Српске написани на француском језику са насловом Била сам у Јекатеринбургу чувају се на Колумбијском универзитету. По неким подацима први пут публиковани су двадесетих година, у једном швајцарском недељнику.

Међутим биће објављени тек, четрдесет година после погибије чланова руске царске породице. И то не да би представљали сећање на страдалне дане царске и њене породице, већ због Хамбуршког суђења када се одгонетала прича тајанствене жене извађене из канала у Берлину после покушаја самоубиства, која је тврдила да је велика кнегиња Анастасија.

Своја казивања Јелена излаже као члан дома Романових, сведок њихових последњих дана и као српска принцеза.

„Добили смо једно изванредно сведочанство, једно сведочанство о којем нисмо знали тако дубоко, тај део историје није био тако расветљен“, каже др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије.

Принцеза Јелена присећа се страшних дана од јануара 1917. године, пораста револуционарних расположења, последњег сусрета са царем, Октобарске револуције коју је дочекала у Мермерном дворцу, позива од Троцког после кога ће се сви Романови старији од 16 година бити исељени на Урал. Када доноси тешку одлуку и одлази са супругом у изганство, остављајући децу са свекрвом.

„Кроз њено сведочење, кроз њен дневник ми улазимо и у дневну политику Русије тога доба и у породичне односе и у њене односе када је затварају у други логор са другим женама које су у ствари проститутке, лопови... Она њима свима помаже и они њу сви обожавају. Једну по једну воде на стрељање и она чека свакога дана када ће она да буде стрељана“, прича др Бојић.

Као једина преживела из породице Романов принцеза Јелена ће захваљујући дипломатији и њеном оцу краљу Петру са пропусницом коју је лично Лењин потписао изаћи из Русије, сусрети се са својом децом у Швајцарској, и до краја живота, до 1962. живети у Ници. Ови мемоари колико су сведочанство о кључним тренуцима историје двадесетог века, они говоре и о једној изузетној и неустрашивој жени.

]]>
Mon, 25 Aug 2025 19:22:40 +0200 Препорука https://rts.rs/magazin/kultura/preporuka/5776107/poslednji-svedok-memoari-princeze-jelene-karadjordjevic-bila-sam-u-jekaterinburgu.html
Рабат слави мароканско национално благо – кафтан https://rts.rs/magazin/kultura/nesto-drugo/5776093/kaftan-maroko-muzej-u-rabatu-nacionalno-blago-nakit-zlatni-konac-izlozba.html У Националном музеју украса у Рабату приређена је изложба у славу мароканског националног блага – кафтана. Колекција која одише раскошом дизајна из прошлости, приказује и савремене одевне предмете. Јучерашњи кафтан виђен данас назив је поставке која се може видети у Националном музеју украса у Рабату. У главном граду се одаје почаст икони културе Марока – кафтану. Предмети који представљају наслеђе су поред савремених комада одеће. Изложене су посебне врсте дизајна из свих региона те земље што укључује, осим кафтана, накит и златни конац.

„Наш избор је био заснован на дијалогу и музеографским темама. Намера нам је била да представимо ретки кафтан који је, како одраз мароканских корена, тако и савремених трагова, попут дизајнерке Фадиле ел Гади“, каже кустоскиња музеја Фатима Захра Клифи.

Најстарији експонати су из 19. и 20. века, представљају традицију у коришћењу тканине и раскошног веза.

Међу предметима је и кафтан из Оујде направљен од сомота, извезен златним скали концем коришћењем деликатних традиционалних техника, различитог занатског мајсторства када је реч о дизајну.

У Музеју у Рабату се спроводе строга правила када је реч о излагању старих кафтана како се не би оштетитили.

„Када приказујемо кафтан, он се не излаже више од четири месеца. Осветљење не сме бити прејако, а у просторијама је неопходна адекватна вентилација како би се спречио почетак уништавања тканине или рашивање“, објашњава кустоскиња Клифи.

Дизајн кафтана је увек у складу са телом муштерије

Изложено је 15 предмета из музејске збирке, као и 30 савремених кафтана, дизајнерке Фадиле ел Гади. Њени кафтани су карактеристични по коришћењу нових материјала, облика и боја.

„Приликом прављења кафтана најпре се бира тканина, а за сваку врсту тканине и рез који ће бити најбољи, као и украшавање које је саставни део. На пример, ако је реч о масивној тканини, можемо да додамо различите елементе ради улепшавања кафтана. Такође се бира адекватни вез и плетеница који одговарају сваком предмету. Оно што чини сваки кафтан посебним јесте да је дизајн увек у складу са телом муштерије“, истакла је Моуна Тоунси, дизајнерка традиционалног кафтана.

На изложби су примерци кафтана са свим карактеристичним, регионалним историјским детаљима и шарама. Поставка се може видети до краја септембра.

]]>
Mon, 25 Aug 2025 17:03:12 +0200 Нешто друго https://rts.rs/magazin/kultura/nesto-drugo/5776093/kaftan-maroko-muzej-u-rabatu-nacionalno-blago-nakit-zlatni-konac-izlozba.html
Роковник, 25. - 31. август : Часопис Ролинг стоун прогласио је Хендрикса највећим гитаристом у историји рока https://rts.rs/magazin/kultura/rokovnik/5775714/rokovnik-25---31-avgust--casopis-roling-stoun-proglasio-je-hendriksa-najvecim-gitaristom-u-istoriji-roka.html Ове недеље завршава школски распуст, а ове недеље рођендан славе Ширли Менсон, Глен Метлок, Елизабет Фрејзер, Ван Морисон, Џин Симонс, Роб Халфорд и Елвис Костело. Часопис Ролинг стоун прогласио је Џимија Хендрикса највећим гитаристом у историји рока. Рођени 25. августа

1918. Леонард Бернстајн је амерички композитор, диригент, аутор, предавач музике и пијаниста. Многа његова дела редовно се изводе широм света, иако се ниједно не може поредити са огромном популарношћу и критичким успехом West Side Story. Умро је 1990.

1933. Вејн Шортер је амерички џез саксофониста и композитор. Шездесетих година двадесетог века придружује се саставу по имену „Други велики квинтет” лидера Мајлса Дејвиса, а потом учествује у оснивању џез-фјужн бенда Ведер Рипорт. Снимио је преко 20 албума као лидер различитих састава. Шортер је освојио 10 награда Греми. Умро је 2023.

1942. Walter Williams је амерички баритон певач и суоснивач групе O’Jays. O'Jays је америчка Р&Б група из Охаја, основана 1958. У ”Кућу славних рокенрола” су примљени 2005.

1949. Џин Симонс је амерички музичар, певач, аутор песама, музички продуцент, предузетник и глумац. Члан је групе Кис од њеног оснивања.

1951. Роб Халфорд је главни вокал британске хеви метал групе Џудас прист. Роб Халфорд је бивши позоришни инжењер расвете и члан бенда Hiroshima.

1954. Елвис Костело је енглески текстописац, певач, продуцент и водитељ. Каријера певача му је повезана са појавом панка и новог таласа. Костело је покрено бенд Атракшнс, који је служио као подршка музичару. До сада је објавио 33 албума.

1961. Billy Ray Cyrus је амерички кантри певач, текстописац и глумац. У каријери је објавио 16 албума, а постао је познат по песми Achy Breaky Heart.

1967. Jeff Tweedy је амерички текстописац и певач познат по раду у групи Вилко. Група је основана 1994 и до сада су објавили 13 студијских албума. Објавио је и четири соло албума.

1971. Felix da Housecat је амерички ди-џеј и продуцент, познат као предводник другог таласа хаус музике из Чикага.

Догодило се 25. августа

1957. Пол Енка је са својим великим хитом, песмом Дијана на првом месту британске листе синглова.

1958. Група Elegants је на првом месту америчке листе синглова са песмом Little Star.

1960. Пратећи бенд Клифа Ричардса, група Шедовс је на првом месту британске листе са песмом Apache. Песма је била популарна међу овдашњим бендовима тога времена.

1962. Little Eva је на првом месту америчке листе синглова са песмом Loco-Motion.

1965. Двоје обожаватеља групе Битлси је изнајмило хеликоптер из ког су скочили у базен у кући коју је група изнајмила у Беверли Хилсу.

1967. Bobbie Gentry је започела четворонедељни низ на првом месту америчке листе синглова са песмом Ode To Billie. Песма је добила четири Греми награде.

1975. Брус Спрингстин је објавио трећи албум ”Born to Run”. 

1976. Свој истоимени деби албум је објавила група Бостон.

1979. Група Knack је својом најпознатијом песмом My Sharona на првом месту америчке листе албума.

1981. Replacements су објавили деби албум ”Sorry Ma, Forgot to Take Out the Trash”.

1986. Пол Сајмон је објавио његов класик албум ”Graceland”.

1994. Џими Пејџ и Роберт Плант су снимили акустични концерт за МТВ телевизију.

2009. Током радио емисије на BBC Radio 6 Music, Боб Дилан је открио да је разговарао са бројним аутомобилским компанијама о томе да постане глас њихових GPS система. Дилан је рекао да мисли да би било добро да га возачи чују како говори ствари попут: „Скрените лево у следећој улици. Не, десно. Знате шта, само идите право.“

2013. Мајли Сајрус је са песмом Wrecking Ball на првом месту америчке листе синглова.

2014. Песма Whole Lotta Love од групе Лед Цепелин је проглашена песмом која има најбољи риф по гласовима слушалаца БиБиСи радија 2.

2016. Кање Вест је започео своју турнеју Saint Pablo у Инијанаполису.

2018. Оженио се Нил Јанг са глумицом Дерил Ханом у Калифорнији.

Рођени 26. августа

1938. Џет Блек је енглески бубњар и суоснивач панк-рок бенда Стренглерс. Када је Риле из Америке донео пар плоча тог лета 1978 цела екипа која се окупила са нестршљењем је ишчекивала да чује албум групе AC/DC,” Let There Be Rock”. Ангус и дружина су оправдали поверење, а за мене највеће изненађење су биле две плоче које осталима нису биле интересантне. Реч је о првом албуму истоименог назива групе Клеш и другом албуму ”No More Heroes” групе Стренглерс. Постао сам панкер. Умро је 2022.

1966. Ширли Менсон је шкотска глумица и певачица, најпознатија по раду у групи Гарбиџ. Својим дубоким гласом и бунтовним ставом привукла је медијску пажњу. Гарбиџ је америчка музичка група, основана 1993. године у Медисону (Висконсин). Чланови групе су Ширли Менсон (вокал), Бач Виг (бубњеви), Дјук Ериксон (гитара) и Стив Маркер (гитара). Широм света су продали више од 17 милиона примерака својих албума.

Рођени на данашњи дан: 1948. Valerie Simpson, 1965. Annie Holland (Elastica), 1966. Dan Vickrey (Counting Crows) и 1969. Adrian Young (No Doubt)

Догодило са 26. августа

1967. Small Faces, Move, Gass, Tomorrow, Denny Laine, Jeff Beck и Eric Burdon су главне звезде тродневног фестивала ”Деца цвећа” у Енглеској. Дневна карта кошта 1 фунту.

1970. Joan Baez, Joni Mitchell, Jimi Hendrix, Donovan, Jethro Tull, Miles Davis, Kaktus, Mungo Jerry, Elp, Doors, Who, Spirit, Moody Blues, Chicago, Procol Harum, Sly and Family Stone и Free су наступили на трећем фестивалу на острву Вајт.

1995. Сил је на првом месту америчке листе синглова са песмом Kiss From A Rose.

1995. Блур су по први пут на првом месту британске листе синглова са песмом Country House.

2003. Часопис Ролинг стоун прогласио је Џимија Хендрикса највећим гитаристом у историји рока. Ерик Клептон, Џими Пејџ, Кит Ричардс, Чак Бери, Стиви Реј Вон и Рај Кудер такође су били на листи 10 најбољих.

2014. Бенд The ​​New Pornographers је објавио свој шести студијски албум ”Brill Bruisers”.

Рођени 27. августа

1956. Глен Метлок је енглески басиста групе Секс Пистолс. Већину текстова за њихов студијски албум ”Never Mind the Bollocks” је он написао.

1970. Тони Канал је британско-амерички музичар, композитор и продуцент. Познат је по раду у групама No Doubt и Dreamcar.

1977. Mase је амерички репер који је до сада објавио три албума.

Рођени на данашњи дан: 1942. Daryl Dragon (The Captain and Tenille), 1942. Chip Douglas (The Turtles), 1953. Alex Lifeson (Rush), 1979. Sarah Neufeld (Arcade Fire) и 1999. Rod Wave

Догодило са 27. августа

1965. Елвис Пресли је био домаћин Битлсима, ”наследницима престола“, на наводно непријатном четворочасовном састанку у Преслијевој вили у Бел Еру у Калифорнији.

1966. Песма God Only Knows од групе Бич Бојс је на првом месту британске листе синглова. Једна од великих песама Брајана Вилсона у којој је користио неуобичајне инструменте при снимању, као француски рог. Једна од првих рок песама у којој се помиње Бог.

1967. Умро је Брајан Епстајн менаџер групе Битлси у својој кући у Лондону.

1975. Дона Самер је објавила други студијски албум ”Love to Love You Baby”.

1977. Из групе само један хит у животу, бележимо групу Floaters која је са песмом Float On на првом месту у Британији.

1980. Б-52 су објавили свој други студијски албум ”Wild Planet“. Са албума су се издвојиле песме Private Idaho, Give Me Back My Man, Quiche Lorraine и Party Out of Bounds.

1988. Трејси Чепмен је својим истоименим дебитантским албумом достигла прво место у САД, док је њена песма Fast Car достигла 6. место.

1990. Stevie Ray Vaughan је погинуо у паду хеликоптера.

1991. Перл Џем су објавили свој дебитантски албум ”Ten”. Албум се продао у тиражу од 13. милиона примерака. Са албума су се издвојиле песме Alive, Once и Flow i Jeremy.

2013. Мадона је прошле године зарадила 125 милиона долара.

2021. Оливија Родриго је са својим дебитантским албумом ”Sour” на првом месту са обе стране Атлантика. Освојила је и Греми награду за албум.

Рођени 28. августа

1942. Sterling Morrison је амерички гитариста и суоснивач групе Велвет Андерграунд. Морисон је учествовао у стварању песама European Son, Here She Comes Now, The Gift, Sister Ray и Hey Mr. Rain. Умро је 1995.

1949. Hugh Cornwell је енглески музичар, најпознатији као певач и гитариста панк-рок бенда Стренглерс. Након одласка из групе 1990. снимио је десет студијских соло албума.

1965. Shania Twain је канадска кантауторка. У досадашњој каријери је продала преко 100 милиона албума. Стекла је и надимак ”Краљица кантри попа”.

1969. Томас Блек је амерички глумац, комичар, музичар и композитор. Углавном глуми у комедијама, а најпознатији је по улогама у филмовима Висока верност, Школа рока и другим. Заједно са Кајлом Гасом чини дуо Tenacious D са којом је освојио Греми.

Рођени на данашњи дан: 1948. Danny Seraphine (Chicago), 1982. LeAnn Rimes и 1986. Florence Welch (Florence + The Machine)

Догодило са 28. августа

1961. Tamla Records је објавила први сингл групе Marvelettes, Please Mr. Postman. Песма је продата у више од милион примерака и постала је највећи хит групе, достигавши врх и Билбордове поп и R&B листе.

1963. Учесници марша за грађанска права окупили су се у Вашингтону да чују говор Мартина Лутера Кинга млађег. Одржао је свој чувени говор „I Have A Dream“. Питер, Пол и Мери су били присутни и певали су Blowin' In the Wind.

1964. Након концерта у Њујорку, чланове Битлса је посетио у хотелу Боб Дилан.

1968. Теми Вајнет је снимила песму Stand By Your Man у студију Epic, након идеје продуцента Билија Шерила. Вајнет и Шерил су завршили песму за 15 минута. Постала је најуспешнији албум у Вајнетиној каријери и једна је од најобрађиванијих песама у историји кантри музике.

1977. Концерт код Хајдучке чесме је један од највећих концерата на отвореном код нас. Цео догађај је организовала група Бијело дугме. Било је присутно 80.000 људи. Идеја да се на простору код Хајдучке чесме на Топчидеру одржавају музички догађаји није била нова. Први је на овом месту концерт организовао Зоран Мишчевић са својом групом Силуете 1969. године, а 1972. и 1973. ту је свирала група Поп машина

1989. Мотли Кру је објавио свој пети студијски албум ”Dr. Feelgood“.

2001. Мери Џеј Блајџ је објавила свој пети студијски албум ”No More Drama“.

2009. Ноел Галагер је напустио групу Оејзис.

2012. Celebrity Net Worth је прогласио Ринга Стара најбогатијим бубњарем на свету, са процењеним богатством од 300 милиона долара. Фил Колинс је био други са 250 милиона долара, бивши бубњар Нирване Дејв Грол је био трећи са 225 милиона долара, Дон Хенли из групе Иглс је био четврти са 200 милиона долара, а Ларс Улрих из групе Металика је био пети са 175 милиона долара.

2020. Angel Olsen je objavio album “Whole New Mess”.

2020. Кејти Пери је објавила свој шести студијски албум “Smile”.

2021. Били Ајлиш је са својим другим албумом ”Happier Than Ever” на првом месту америчке листе албума.

Рођени 29. августа

1920. Чарли Паркер је амерички џез саксофониста, и један од твораца стила би-бап. Још као врло млад, добио је надимак "Bird" (птица) који га је пратио током целог живота и по којем су многе Паркерове композиције добиле име, као нпр. Yardbird Suite, Ornitology, Bird Gets the Worm, Bird of Paradise. Умро је 1955. Један од мојих омиљених џез музичара.

1924. Dinah Washington је америчка пијанисткиња и певачица која је славу стекла 50их година. У “Дворану славних рокенрола” је примљена 1993. Умрла је 1963.

1958. Elizabeth Fraser је шкотска певачица бенда Cocteau Twins са којим је постигла велики успех у периоду од 1979-1997. године. Са групом је објавила девет албума.

1958. Мајкл Џексон је амерички музичар, текстописац, филантроп и један од комерцијално најуспешнијих и најутицајнијих музичара и забављача свих времена. Његов допринос музици, плесу и моди, заједно са приватним животом праћеним јаким публицитетом, чинили су га значајном фигуром у популарној култури четири деценије. Због велике славе и талента који је имао, постао је познат као ”Краљ поп музике”. Соло каријеру је започео 1971. године након дебија на професионалној сцени 1964. као водећи и најмлађи члан групе Џексон 5. Његов рад, јединствени музички звук и вокални стил су утицали на хип хоп, рок, поп, ритам и блуз извођаче. Објавио је десет албума. Умро је 2008.

Рођени на данашњи дан: 1943. Dick Halligan (Blood, Sweat & Tears), 1975. Kyle Cook (Matchbox Twenty) и 1993. Liam Payne (One Direction)

Догодило са 29. августа

1958. Петнаестогодишњи Џорџ Харисон придружио се локалном ливерпулском бенду под називом The Quarrymen, у којем су били Пол Макартни и Џон Ленон.

1964. Рој Орбисон је објавио песму Oh, Pretty Woman са којом ће након четири недеље стићи до броја један америчке листе синглова.

1970. Едвин Стар је са песмом War на првом месту америчке листе синглова.

1987. Rick Astley је са песмом Never Gonna Give You Up на првом месту у Британији где ће остати пет недеља.

1989. Ролингстонси су објавили свој 19. студијски албум ”Steel Wheels“.

1994. Група Оејзис је објавила свој дебитантски албум ”Definitely Maybe”.

2018. Аријана Гранде је на првом месту британске листе албума са својим четвртим албумом ”Sweener”. Освојиће и Греми за најбољи поп албум.

2021. Умро је Lee "Scratch" Perry.

Рођени 30. августа

1935. Џон Филипс је амерички музичар. Био је вођа групе Мамас & Папас за коју је написао већину песама. Био је један од организатора Монтереј Поп фестивала. Умро је 2001.

1939. Џон Пил је енглески радио водитељ и новинар. Широко је признат за промоцију многих музичара, нарочито у периоду од 1967. до 1978. године. Умро је 2004.

1963. Paul Oakenfold је енглески продуцент и ди-џеј. Објавио је четири албума. Урадио је преко 100 ремикса, између осталих за Ју ту, Мадону, Мобија и Ролингстонсе.

Рођени на данашњи дан: 1964. Robert Clivilles (C+C Music Factory) и 1986. Ryan Ross (Panic! at the Disco)

Догодило са 30. августа

1949. Хенк Вилијамс је ушао у студијо у Снсинатију да би снимо свој класик, песму I'm So Lonesome I Could Cry.

1966. Група The Mamas and the Papas је објавила истоимени деби албум..

1968. Група Бирдс је објавила шести студијски албум ”Sweetheart of Rodeo”.

1969. Тродневни тексашки поп фестивал је одржан и на њему су наступили: Janis Joplin, Led Zeppelin, Sam & Dave, Santana, Johnny Winter, Grand Funk Railroad, Delaney & Bonnie, Nazz, Spirit, B.B. King, Canned Heat и Chicago. Присутно је 120.000 посетилаца.

1969. Одржан је други фестивал на острву Вајт. Пред 150.000 посетилаца наступили су Bob Dylan, Bend, Blodwyn Pig, Blonde on Blonde, Bonzo Dog Dooh Dah Band, Edgar Broughton Band, Joe Cocker, Aynsley Dunbar, Richie Havens, Moody Blues, Nice, Tom Paxton, Pentongle, Pretty Things и Who. Улазнице су коштале 3 долара.

1969. Сантана објављује свој истоимени дебитантски албум. Са албума су се издвојиле песме Evil Ways и Soul Sacrifice.

1992. Нирвана је свирала на фестивалу Рединг пред 50.000 фанова. Курта су на позорницу довели у инвалидским колицима, након чега је група извела незаборавни концерт.

1994. The Jesus Lizard је објавио албум ”Down”.

2004. Бјорк је објавила албум ”Medúlla”.

2005. Ријана објављује свој први албум ”Music Of The Sun”.

2016. Ринго Стар је зарадио 790.000 долара продавши плочу под редним бројем један ”Белог албума” од групе Битлси. Ринго је 35 година у сефу чувао плочу.

2019. Тул је објавио свој први албум после 13 година ”Fear inoculum“.

2019. Лана Дел Реј је објавила свој шести студијски албум ”Norman F**king Rockwell!”.

Рођени 31. августа

1945. Сер Ван Морисон је северноирски певач, музичар и кантаутор. Познат својим поклоницима по надимку "Van the Man”. Морисон је каријеру започео као тинејџер 1950-их свирајући у локалним бендовима обраде тадашњих хитова. Славу му је средином 1960-их донело чланство у Р&Б бенду "Them", за који је написао песму Gloria, која се сматра једним од гараж рок класика. Убрзо је тај бенд напустио и започео успешну соло-каријеру, а већ 1967. имао велики хит са песмом Brown Eyed Girl. Након тога су следили албуми "Astral Weeks" и "Moondance", на којима је експериментисао са мешањем различитих жанрова и који се често сматрају једним од најбољих у историји забавне музике. Ван Морисон има шест награда “Греми”. Године 1993. је примљен у Рокенрол дворану славних.

1948. Rudolf Schenker је немачки гитариста, оснивач и вођа хард рок групе Скорпионс. Он је ритам/главни гитариста, примарни текстописац и једини стални члан бенда.

1955. Сеад "Зеле" Липовача је композитор, текстописац, гитариста, најпознатији по раду у групи Дивље јагоде. Свирао је у саставима Бисери, Селекција и Зенит. 1977. године са певачем Антом Јанковићем и басистом Нихадом Јусуфхоџићем, који су такође били у групи Зенит, покреће групу Дивље јагоде. Објавили су неколико синглова и дванаест албума.

1971. Џуниор Џек је италијански продуцент и ди-џеј. До сада је објавио пет студијских албума.

Рођени на данашљи дан: 1957. Gina Schock (The Go-Go’s), 1957. Glenn Tilbrook (Squeeze), 1967. Gerard Love (Teenage Fanclub), 1970. Debbie Gibson и 1977. Del Marquis (Scissor Sisters)

Догодило са 31. aвгуста

1963. Ronettes су са песмом Be My Baby ушле у првих дест Билбордове листе.

1963. Трио Angels су на првом месту америчке листе синглова са песмом My Boyfriend’s Back.

1973. Ролингстонси објављују албум „Goat's Head Soup“.

1984. Група Калт је објавила дебитантски албум ”Dreamtime”.

1985. UB40 са гостујућим вокалом Криси Хајнд су на врху британске листе синглова са песмом I Got You Babe.

1987. Флитвуд мек су објавили песму Little Lies која се нашла на четрнаестом албуму групе ”Tango in the Night”.

1991. Металика је на првом месту америчке листе албума са њиховим ”Црним” албумом. Са албума су се издвојиле песме Enter Sandman, Sad But True, The Unforgived и Nothing Else Matters. Само у САД је продато више од 10 милиона примерака.

2006. Новине Тајмс су објавиле текст о захтевима рок звезда када су на турнеји. Ози Озборн тражи да је присутан оториноларинголог. Бич Бојсима је потребан масер, док је код Дејвида Боувија температура у свлачионици од 14 до 18 степени. Пол Макартни тражи велику вазу са белим љиљанима, а Мик Џегер списак песама и назив града у коме наступа.

2015. На свој 70. рођендан, Ван Морисон је одржао два концерта на Сајпрус авенији у Белфасту,

]]>
Mon, 25 Aug 2025 07:26:18 +0200 Роковник https://rts.rs/magazin/kultura/rokovnik/5775714/rokovnik-25---31-avgust--casopis-roling-stoun-proglasio-je-hendriksa-najvecim-gitaristom-u-istoriji-roka.html
Удахни Нушићијаду – хумор, култура и забава уз ивањички ваздух https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5775648/nusicijada-ivanjica-vazdusna-banja-humor-branislav-nusic-.html Шеснаесто издање Нушићијаде окупило је у Ивањици љубитеље културе, хумора и забаве. Варош је поново у духу времена чувеног комедиографа Бранислава Нушића па смеха и забаве не мањка, а домаћини слоганом „Удахни Нушићијаду“ подсећају да је прошло четврт века од када је Ивањица проглашена ваздушном бањом. И шеснаеста Нушићијада је у духу хумора и сатире са богатим културним и забавним програмом. У варош на Морави стигли су бројни гости и чаршија се готово без фајронта.

Према подацима Туристичке организације Ивањица, сви смештајни капацитети у варошици и околини су попуњени, како у хотелима, тако и у приватном смештају.

Варош је поново у духу времена чувеног комедиографа Бранислава Нушића па смеха и забаве не мањка. Играло се чак и у ритму салсе. Уследио је позоришни програм монодрама На Дрини Ћуприја, по роману Иве Андрића у извођењу Тихомира Станића.

Вечерас наступа Биг бенд РТС-а и македноска уметница Калиопи.

Овогодишњи слоган фестивала је Удахни Нушићијаду чиме се подсећа да је четврт века прошло од када је Ивањица проглашена ваздушном бањом.

Ивањички Нушић, већ по традицији је глумац Милан Милосављевић. „Када сте већ овде да удишете свеж ваздух, ред је да се удахне мало ведрине, мало радости“, каже Милосављевић истичући да се тако треба борити против црнила које нас окружује.

]]>
Sat, 23 Aug 2025 20:30:36 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5775648/nusicijada-ivanjica-vazdusna-banja-humor-branislav-nusic-.html
Краљевачки Фестивал “Street Art" угостио стрип-уметника Стевана Субића https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5774339/kraljevacki-festival-street-art-ugostio-strip-umetnika-stevana-subica.html Фестивал алтернативних уметности “Street Art" сваке године у Краљеву окупи сликаре, цртаче стрипова и графита, музичаре, глумце. У оквиру фестивала, у Француској кући је одржан разговор са стрип-уметником Стеваном Субићем, а публика је била у прилици да види и оригиналне стрип-табле. Овековечио је Конана, Тарзана, Бетмена, Супермена. Ангажовали су га италијански „Бонели“, француски „Делакур“, амерички “DC Comics". Стрип Загонетач: Година прва радио је са Полом Дејном, Пингвин: Небитан човек са Томом Кингом, Batman: Full Moon са Роднијем Барнсом. Стеван Субић, познато и признато име у свету стрипа са обе стране Атлантика представио се краљевачкој публици.

„У већини градова у којима сам био по Србији број људи није уопште мали. И што је јако битно то су млади људи. Дакле нека врста барјака, под наводницима, који се преносе млађима и врло стасалим млађима је ситуација која се дешава и ја је поздрављам, славим је. И нисам једини. А мислим да сртрип тек треба да се заживи изнова код нас на нивоу тога да се он ствара на националном плану. Дакле, да људи стварају о темама које су српске, наше и да би стрип могао бити нешто што би се звало извозом из Србије“, наводи Стеван Субић.

Краљевчане је упознао са својим уметничким стасавањем, изазовима које су носила прилагођавања уметничког израза прво италијанској, затим француској и на крају америчкој школи стрипа. Рођени Зрењанинац каже да са "DC Comics"-ом сада ради само насловне стране и да се окренуо мањим америчким издавачима.

„Са 'Бумом' радим једну кратку хорор причу за неку антологију. И мање-више почињем да радим на неким насловима који су само моји. Дакле, ја сам већ имао две приче објављене мимо Супермена у 'Металилану', то је чувени францски магазин из ког је потекао хеви метал жанр у музици, и са њима радим још две приче које пишем и цртам. И поред тога радим на својој књизи коју такође пишем и цртам“, додаје Субић.

Стрип је већ три године део Street Art-а и разговором са Стеваном Субићем се на завршава прича о деветој уметности.

„Сутра нам долази један од најпознатијих српских стваралаца, у питању је Александар Зограф, заправо Саша Ракезић, имамо радионице манге, постоје још неке стрип радионице“, напомиње Миша Милосављевић из Културног центра „Рибница“.

Кроз промоцију алтернативне уметности и урбане културе Културни центар „Рибница” већ деценију и по окренут је деци и младим Краљевчанима. На 15. издању ће се традиционално израђивати мурали и графити, бојиће се текстил и одржати дечија представа и пројекција документарног филма.

]]>
Fri, 22 Aug 2025 09:56:56 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5774339/kraljevacki-festival-street-art-ugostio-strip-umetnika-stevana-subica.html
Суочавање са антропоценом у скандинавској књижевности https://rts.rs/magazin/kultura/preporuka/5772800/antropocen-skandinavska-savremena-knjizevnost-festival-artget-galerija.html Дводневни Фестивал савремене скандинавске књижевности је почео у простору београдске Артгет галерије, представљањем романа Андреса Ступендала и Кларе Веберг, делова пројекта „Свет у којем живимо и свет који остављамо за собом: суочавање са антропоценом“. Данинг-Кругеров ефекат шведског аутора Андреса Ступендала духовита је и провокативна сатира о савременом интелектуалцу који, растрзан између филозофских амбиција и баналне свакодневице, упада у замку сопствене прецењености.

„Наратор мог романа је политички коректна особа која припада средњој класи и покушава да се уклопи у средину, покушава да прати идеолошке трендове јавног мнења. Покушао сам да опишем како је данас све теже формирати ставове, управо због тога што постоји пуно идеја у друштву које се великом брзином шире друштвеним мрежама и због тог темпа мој јунак се нашао у кризи идентитета“, објашњава Ступендал.

Представљена је и књига норвешке ауторке Кларе Веберг Наслони своју усамљеност, полако на моју. Ауторка романа је по занимању математичарка са завидном академском каријером.

„Докторирала је на фракталима и управо је написала један фрактални роман у којем пише о животу једне математичарке, њеној несрећној љубави и усамљености са којом се сви сусрећемо, која опет пише књигу о Соњи Коваљевској која је прва професорка математике уопште. Тако да фактички имамо роман у роману у роману“, истакла је Катарина Јешић, уредница издавачке куће „Хеликс“

Научни феномени кроз призму књижевности, човекова позиција у савременом друштву и критика антропоцентизма теме су оба представљена романа.

Позиција научница у стваралаштву биће тема и другог дана програма Фестивала савремене скандинавске књижевности, који се поред галерије Артгет одржава и у књижари „Штрик“.

]]>
Wed, 20 Aug 2025 11:45:28 +0200 Препорука https://rts.rs/magazin/kultura/preporuka/5772800/antropocen-skandinavska-savremena-knjizevnost-festival-artget-galerija.html
Капитално издање о српској авангарди: од Дучића до Црњанског, од симболизма до надреализма https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5772522/manifest-srpske-avangarde-1902-1934-dr-gojko-tesic.html „Манифест српске авангарде 1902 – 1934” капитални је пројекат којим је наша култура први пут на једном месту добила осим текстова и основне грађе, и манифесте, програме, прогласе, летке и програмске пароле и друге документе авангардиста. Књигу је приредио проф. др Гојко Тешић, а објавио Културни центар Војводине „Милош Црњански“. Једно узбудљиво раздобље српске књижевности нашло се у овој обимној христоматији, која представља и вишедеценијски истраживачки рад историчара књижевности Гојка Тешића. Који нам је показујући да је манифест неухватљив и да као жанр измиче класичној канонској одредници у смислу да је стриктно програмски, пружио једну сасвим другачију слику наше књижевности.

„Све те уметности су увезане у једну причу. Дакле, сви они говоре и о филму, и о позоришту, и о музици. Наравно, поезија је у првом плану. Дешава се нешто што потпуно мења слику тог раздобља. Имате Дучића, имате Ракића, имате Шантића, Јована Скерлића… То су све институције српске књижевности, српске науке, српске културе у најширем значењу те речи“, наглашава Гојко Тешић.

До првог светског рата од 1911. до 1914. имамо таква имена која су, како каже Тешић ,направила лом у српској књижевности, али и естетици и теорији.

„Мислим на Станислава Винавера који говори о једном сасвим другом концепту. Он уводи пародију као неку врсту критичког текста“, додаје Тешић.

Током Првог светског рата српска књижевност остаје без матице и развија се у другим срединама. Црњански је скоро све најзначајније ране радове објавио у загребачком Савременику као и у Књижевном југу. Двадесете године доносе неку врсту буре која се не дешава само на песничкој него и на уметничкој и културној сцени.

„Занимљиво је ишчитавати текстове приказа, критичке приказе о Ујевићевом Лелеку себра Бошка Токина, или рецимо Рада Драинца и Александра Илића, или Бошка Токина о Растковом Откровењу“, напомиње Гојко Тешић.

Богатство изама – дадаизам, надреализам, суматраизам, симболизам – и обиље чињеница нам говори да је авангардна српска књижевна сцена била равноправна са оним што је било актуелно на европској сцени. Први том Манифеста српске аванграде 1902 – 1923. показује ту интелектуалну драму и уметничку динамику. До краја године очекује нас други том од 1923. до 1934. године.

]]>
Tue, 19 Aug 2025 19:38:43 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5772522/manifest-srpske-avangarde-1902-1934-dr-gojko-tesic.html
Мушкатла, фикус и бегоније – цвеће као сведок европске колонијалне прошлости https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5772529/svetski-muzej-bec-kolonijalizam-na-prozorskoj-dasci-cvece-.html Изложба „Колонијализам на прозорској дасци“ у бечком Светском музеју бави се такозваним егзотичним биљкама, данас одомаћеним у Европи. Фокус је на питању – може ли се делити оно што припада свима? Светски музеј је ново име за бечки Етнолошки музеј. У тренду постколонијалне и антиколонијалне уметности су и појмови етнографски, етнолошки постали сумњиви. Практично све културне институције белог човека данас претресају збирке тражећи историјске грехове.

Шта су освајачи света доносили кући? Између осталог фикус бенџамин, змајево дрво, паукове љиљане, дифенбахиу, бегонију. Зашто се производи контекст да је све лепо украдено?

„Није све украдено, наравно. Али контекст неправде је уткан у многе збирке. Зато је добро да се биљке изложе са другим објектима, јер су често стизали на истом броду. Ово је собна јелка, коју је Џејмс Кук донео са острва Норфолк у Пацифику. Она је скоро два века велики хит у дневним собама Европљана. А ово што изгледа као тамница за биљке је затворени био-еко-систем за дуге транспорте. Слатка вода је била само за посаду, биљке нису добијале ништа“, наводи Бетина Корн, директорка Светског музеја.

Код медицинских биљака, као мушкатле, још је компликованије. Већ тридесет година се Конвенција Уједињених нација за био-диверзитет брине да земље порекла добију свој део, чак зауставе патенте европских фарма-компанија. Да ли сте сигурни да познајете своју мушкатлу? Дошла је с крајњег југа, такозване Капфлоре, најмање од пет светских биљних зона.

Ко је донео у Европу?

„На то не постоји поуздан одговор. Код собне јеле је лако, јер у породици Араукариа постоји само 20 врста, док их код Пеларгониа има 290 ендемских, плус хибридне. Поуздано је да од 18. века и Европљани знају за лековита својства мушкатле. Хтели смо да покажемо како ове биљке нису никакво откриће европских путника. Оне имају прастара имена, долазе из култура где су хиљадама година биле мажене, пажене и коришћене“, наглашава Бетина Корн.

Тешко је некога ко данас гаји мушкатле на прозорској дасци, рецимо у Србији, оптужити да је суделовао у апартхејду у Јужној Африци. Живот иде даље, али, каже ова изложба, важно је да се зна домовина биљака. Скоро би се рекло да је на делу посебна миграциона политика. Или растезање појма нације да обухвати цветне и биљне врсте.

]]>
Tue, 19 Aug 2025 17:51:17 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5772529/svetski-muzej-bec-kolonijalizam-na-prozorskoj-dasci-cvece-.html
Изложба „Археологија на папиру и слици...“ – година археологије У Србији https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5772237/arheoloski-institut-izlozba-dr-milan-milovanovic.html У Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности отворена је изложба „Археологија на папиру и слици – 70 година од оснивања Одељења за документацију Археолошког института у Београду". Аутор је доктор Милан Миловановић, документариста Археолошког института у Београду. За посетиоце је отворена до 6. септембра. Археолози су ову годину прогласили годином археологије у Србији, Изложене су до сада необјављене фотографије са теренских археолошких ископавања у нашој земљи, као и фотографије локалитета у страним државама које су сарадници Института начинили приликом гостујућих обилазака. Ту су и фотографије са истраживања Хиландара 1954. године.

Најважнији део изложбе чини емитовање до сада необјављених филмских записа које је дигитализовала Југословенска кинотека – неми филмови настали на различитим археолошким локалитетима током шездесетих и седамдесетих година прошлог века.

„Да представимо оне локалитете који су популарни, и који су изузетно значајни за археолошки јавност као Лепенски вир, као Виминацијум, Царичнин град, Сирмијум, и српски средњевековни манастири, али сам дао простора и оним локалитетима који нису толико познати јавности“, истиче др Милан Миловановић, аутор изложбе.

„Претпостављам да ће изложба привући заљубљенике у археологију, средњи век, у антику, праисторију“, наводи др Снежана Голубовић, директорка Археолошког института.

Изложени су дневници, белешке, скице, планови, фотографије, дијапозитиви, кореспонденција, архивски материјал, 3Д модели.

„Ми смо сада овде поред инвентара фототеке, сви смо у неким годинама када знамо шта су филмски негативи, и дијапозитиви, али млађе генерације и студенти који често долазе код мене на праксу, у одељењу за документацију, често не знају шта су то филмови, како су они функционисали, шта су дијапозитиви, стаклене фотоплоче, тако да овај кутак је предвиђен за њих“, наводи Миловановић.

Археолози у Србији овележавају два јубилеја. Далеке 1865. године организована су права археолошка истраживања у Србији Јанко Шафарик је тада спровео ископавања на руднику на једном античком локалитету. Археолошки институт почео је да ради 1947.године, а Одељење за документацију августа 1955. године.

]]>
Tue, 19 Aug 2025 15:39:45 +0200 Вест https://rts.rs/magazin/kultura/vesti/5772237/arheoloski-institut-izlozba-dr-milan-milovanovic.html
Органска изложба Маје Гајић у Галерији „Штаб“ до 29. августа https://rts.rs/magazin/kultura/preporuka/5771936/izlozba-organski-materijali-priroda-maja-gajic-galerija-stab.html У Галерији „Штаб“ отворена је изложба уметнице Маје Гајић. Сви радови настали су искључиво од органског, биљног материјала – пиљевине, угља, чајева, плодова и цвећа. Изложба поетичног назива Trace, Repair, Remember уводи концепт повратка природи и коришћења органских материјала из свакодневног живота уметнице, који је надахњују. Последња серија радова обојена је активизмом.

Инспирацију је пронашла сакупљајући коре дрвећа након прошлогодишњих олуја у Србији и на тај начин пренела те уништене делове природе на платно.

„Кренула сам од различитих врста пиљевине и то су биле неке прве слике које су биле чисто органске тј. од биљака. И користила сам само тај локални тон дрвета, сматрала сам да су ти тонови и боје довољни да ја изразим оно што желим. Некако природно сам сакупила те коре када сам видела те порушене целе шуме због олуја које су настале нашом кривицом и знала сам да морам некако да их употребим, да направим нешто од тога“, објашњава уметница Маја Гајић.

Тонови њених слика су умирујући, у бојама природе. Смењују се нијансе браон, жуте и црне. Уметница истиче случајност као круцијалан моменат у свом стваралаштву, сакупљајући континуирано и стрпљиво материјал који ће касније бити употребљен за нову скулптуру или слику.

„Ја не купујем уопште пигменте вештачке, нити боје у тубама, било шта фабрички произведено. Све што налазим сакупљам у шетњама, на улици, где год заправо да се нађем. И када видим нешто, на пример цвет липе на поду, већ ми то само по себи довољно добро изгледа, изгледа ми као да је већ у галерији“, истакла је уметница.

Маја је кроз слике и графике приказала цео животни циклус природе, али и отпор и крхкост у том процесу. Зато овај несвакидашњи материјал уметници на платну постаје савезник а не само средство за рад. Изложбу можете погледати до 29. августа.

]]>
Mon, 18 Aug 2025 13:09:20 +0200 Препорука https://rts.rs/magazin/kultura/preporuka/5771936/izlozba-organski-materijali-priroda-maja-gajic-galerija-stab.html