„Заиста јесте тешко радити на Косову и Метохији, али ето ми својом вољом и жељом да прикажемо нешто што је наше, нешто што ми стварамо, хвала Богу долази до шире јавности“, каже Александра Станковић из Призрена.

„Генерално јако је тешко, из разлога зато што свако од ових уметника не верујем да има свој атеље. И то је највећи проблем у ствари тог стварања, али сналазимо се. Како ко може, тако радимо. Народ из централне Србије мисли да је доле већ замрло све, тачније није, ево ово је доказ да људи и даље раде и да стварају“, истакао је Владимир Антић из Косовске Митровице.

Процес селекције радова, обилазак уметника у енклавама, посете њиховим „гето атељеима“ за ауторе изложбе били су веома емотивни.

„Жао ми је што нисмо направили један документарни филм да се види у каквим условима они стварају, каква је то жеља и мотивација, заиста један феномен стварања и пут уметности који треба подржати. Њихово длето носи звуке манастирске тишине и тих векова, а са друге стране, имају једну велику, по мени, ликовну вредност и један модерни призвук“, објашњава Маја Тодић Миланковић, коаутор изложбе и стручни сарадник Факултета уметности у Косовској Митровици.

Изложба је плод предане сарадње, данас малобројних установа културе на Косову и Метохији које, упркос свему, настоје да се савремена српска уметничка сцена очува.

„Ми као институција, која је била протерана из свог седишта у Приштини које смо, хвала Богу, вратили 2021. године, и ево за ове четири године се трудимо да афирмишемо младе уметнике и да их пронађемо, да систематизујемо њихово стваралаштво. И у будућности ћемо се трудити да будемо њихов ослонац и подршка“, рекао је Небојша Јефтић, коаутор изложбе и директор Галерије уметности Приштина.

Безимени су се до сада представили у Новом Саду, Грачаници и Косовској Митровици, а посетиоци крушевачког Народног музеја имаће прилику да изложбу скулптура погледају до краја августа.

1938. Арсен Дедић је југословенски и хрватски певач, композитор, песник, аранжер, кантаутор и музичар. Аутор је и извођач више десетина шансона и победник многих музичких фестивала. Слови за једног од утемељитеља шансоне у Хрватској. Уз музику, објавио је више збирки поезије. Велики део његова опуса чини музика за телевизију, филм и позориште. Одликован је Орденом заслуга за народ Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Умро је 2015.

1943. Рик Врајт је енглески текстописац и клавијатурист групе Пинк Флојд. У ”Дворану славних рокенрола” је примљен као члан групе 1996. Умро је 2008.

1943. Мајк Блумфилд је амерички блуз гитариста и композитор. У родном Чикагу је 60их година стекао култни статус својим свирањем гитаре. Магазин Ролинг Стоунга је ставио на 22 место листе 100 најбољих гитариста. У Кућу славних рокенрола је приљен 2015.

1974. Afroman је амерички репер, текстописац и комичар. Најпознатији је по свом синглу Because I Got High из 2000. године.

Рођени на данашњи дан: 1948. Gerald Casale (Devo), 1949. Steve Peregrin Took (Tyrannosaurus Rex), 1949. Simon Kirke (Free, Bad Company), 1965. Nick Banks (Pulp), 1986. Jacoby Dakota Shaddix (Papa Roach) и 1990. Soulja Boy (Rapper)

Догодило са 28. јула

1956. Џин Винсет се први пут појавио на државној телевизији изводећи песму Be-Bop-A-Lula.

1969. Полиција у Москви се нашла у великом проблему када је оштећено стотине телефонских говорница. Лопови су крали делове телефона како би њихове акустичне гитаре претворили у електричне.

1973. Наступ група Allman Brothers Band, Grateful Dead и The Band у околини Њујорка привукао је 600.000 фанова. Овај се концерт сматра у историји Сједињених Држава за најпосећенији догађај икада.

1979. Група Boomtown Rats је са њиховим највећим хитом I Don't Like Mondays на првом месту британске листе синглова.

1991. Одржан је Јутелов концерт за мир у Сарајеву. Стицајем срећних околности сам се нашао у аутобусу који је ишао у Сарајево на Јутелов концерт за мир. Сачекала нас је киша и љубазни домаћини. Као да је неко разбио рокенрол акваријум колико је познатог света било. Концерт сам пратио седећи иза звучника на бини. Наступили су Бајага и Инструктори, Плави Оркестар, ЕКВе, Црвена јабука, Неле Карајлић и други.

2014. Том Пети је по први пут на првом месту америчке листе албума са својим тринаестим албумом ”Hypnotic Eye”.

2020. Британски музички магазин Кју је објавио свој последњи број. Основан 1986. године магазин је постао један од најцењенијих рокенрол магазина.

Рођени 29. јула

1953. Geddy Lee је канадски музичар, најпознатији као певач, басиста и клавијатуриста групе Раш. У групи је од 1968 и до сада су објавили 19 студијских албума. Као члан групе је примљен у Кућу славних рокенрола 2013.

1962. Martin McCarrick је енглески гитариста, композитор и продуцент. Радио је са групама Siouxsie and the Banshees, Dead Can Dance, The Wolfgang Press, Peter Murphy, Heidi Berry, Lush и Throwing Muses. Био је и члан групе Therapy.

1962. Карл Кокс је британски ди-џеј и продуцент. Током богате каријере наступио је на многим фестивалима, клубовима, а сваке године од 2001-2016 је наступао на Ибици.

1977. Денџер Маус је амерички музичар и продуцент. Пажњу јавности је стекао објављивањем албума ”Grey” из 2004 на коме је вокал Џеј Зија спојио са музиком Битлса. Са Си Ло Грином је покренуо дуо Gnarls Barkley који је светску популарност стекао са песмом Crazy.

Рођени на данашњи дан: 1953. Patti Scialfa (E Street Band), 1957. Paul Denman (Sade, Sweetback), 1959. John Sykes (Thin Lizzy, Whitesnake), 1966. Miles Hunt (The Wonder Stuff), 1972. Simon Jones (The Verve) и 1973. Wanya Morris (Boyz II Men)

Догодило са 29. jула

1956. Карл Перкинс је са песмом Blue Suede Shoes на врху британске листе синглова. Џони Кеш је предложио Перкинсу да напише песму о ципелама.

1966. Група Крим је дебитовала уживо на концерту у Манчестеру.

1966. Боб Дилан је пао са мотора у близини своје куће у Вудстоку, што је резултирало деветомесечном паузом.

1968. Битлси су почели снимање песму Хеј Џуд у студију Еби Роуд у Лондону. Макартни је написао песму о сину Џона Ленона.

1972. Screaming Lord Sutch је ухапшен у Лондону, када је музичар искочио из аутобуса са четири голе девојке.

1974. Умрла је Кас Елиот у Лондону.

1983. Група Биг Кантри је објавила први студијски албум ”Crossing” који је стигао до трећег места у Британији. Са албума се издвојила песма In a Big Country.

2003. Председник удружења учитеља Џим Онил је упозорио на недолично понашање и облачење поп звезда, наводећи Кајли Миног као пример.

2019. Песма Old Town Road од репера Lil Nas X-a, је постала најдуговечнији број један америчке листе синглова са 17 узастопних недеља на првом месту.

2022. Бијонс је објавила свој седми студијски албум ”Renaissance”. Албум је на крају године освојио девет Греми награда.

Рођени 30. јула

1936. Бади Гај је амерички блуз гитариста и певач. Он је представник и промотер Чикаго блуза и утицао је на гитаристе, као што су Џими Хендрикс, Ерик Клептон, Џими Пејџ, Кит Ричардс, Џеф Бек, Џон Мејер и Стиви Реј Вон. Током 60их, Гај је свирао са Мадијем Вотерсом као студијски гитариста за Chess Records где је започео музичко партнерство са свирачем усне хармонике Јуниор Велсом. Освојио је седам Греми награда. Човек звани блуз.

1941. Пол Енка је канадски композитор и певач који је био једна од првих тинејџерских звезда захваљујући песмама Diana, You Are My Destiny, Lonely Boy, Put Your Head On My Shoulder и Puppy Love. Његова песма My Way у извођењу Френка Синатре је постала класик. Био је популаран у Италији и Финској. У Италији је наступао и на фестивалу Сан Ремо.

1944. Џими Клиф је јамајчански ска и реге музичар и певач. Познат је по песмама The Harder They Come, Sitting in Limbo, You Can Get It If You Really Want и Many Rivers to Cross.

1958. Кејт Буш је енглеска певачица, кантауторка и продуцент. Једна је од најуспешнијих енглеских певачица у последњих 40 година. У каријери јој је помогао и Дејв Гилмор, бивши члан групе Пинк Флојд. Позната је по песмама Wuthering Heights, Babooshka и The Man with the Child in His Eyes.

Рођени на данашњи дан: 1957. Rat Scabies (The Damned), 1968. Sean Moore (Manic Street Preachers) и 1980. Seth Avett (The Avett Brothers)

Догодило са 30. јула

1955. Џони Кеш је снимио песму Folsom Prison Blues у студију Сан рекордс у Мефису.

1966. Трогс су са песмом Wild Thing на првом месту америчке листе синглова. Због спора у дистрибуцији, песма је једина песма која је била на првом месту листе са два различита издавача.

1988. Стив Винвуд је са песмом Roll With It на првом месту америчке листе синглова где ће остати четири недеље.

2003. Rolling Stones, AC/DC, Rush, The Guess Who, Justin Timberlake, The Flaming Lips, Sass Jordan и The Isley Brothers су свирали на добротворном концерту у Торонту. Било је присутно 450.000 посетилаца, што је највећи концерт икад одржан у Канади.

2003. Умро је Сем Филипс легендарни продуцент рокенрола.

2006. Shakira и Wyclef Jean су са песмом Hips Don't Lie на првом месту британске листе синглова. Песма ће постати најпродаванији сингл женског извођача у 21. веку.

2016. Џек Вајт је успео у својој мисији да пусти прву плочу у свемир. На висину од 28.000 метара је пуштен балон у коме се налазио грамофон са којег је пуштена песма Glorious Dawn од Џона Босвела да се емитује 80 минута.

Рођени 31. јула

1946. Гери Луис је амерички музичар и оснивач групе Gary Lewis & the Playboys. Луис је син познатог комичара Џерија Луиса и певачице Пети Палмер. Група је позната по песмама This Diamond Ring, Count Me In, Save Your Heart for Me, Everybody Loves a Clown и She's Just My Style.

1963. Норман Кук или Фетбој Слим је енглески музичар, ди-џеј и продуцент. Почео је 80их као басиста бенда Housemartins, који је имао велики хит песму Caravan of Love. Након одласка из бенда оснива Electronic Band Beats International у Брајтону, који је познат по синглу Dub Be Good To Me. Објавио је четири соло албума.

Рођени на данашњи дан: 1957. Daniel Ash (Bauhaus), 1958. Bill Berry (R.E.M.), 1964. Fuzz Townsend (Pop Will Eat Itself), 1978. Zac Brown (Zac Brown Band), 1978. Will Champion (Coldplay), 1981. M. Shadows (Avenged Sevenfold) и 1994. Lil Uzi Vert

Догодило са 31. јула

1846. Француска војска је дозволила да се нови инструмент саксофон користи у војном оркестру.

1959. Клиф Ричард је са песмом Living Doll на првом месту британске листе синглова.

1964. Кантри певач Џим Ривс је погинуо у авионској несрећи.

1968. Tommy James & the Shondells су на првом месту британске листе синглова са песмом Mony Mony.

1976. Група Blue Oyster Cult је објавила песму (Don't Fear) The Reaper.

1982. Песма Eye Of The Tiger од групе Survivor је на првом месту америчке листе синглова. Сингл се продао у тиражу од пет милиона примерака.

1999. Кристина Агилера је са својим првим синглом Genie In A Bottle на првом месту листа са обе стране Атлантика.

2020. Група Psychedelic Furs је објавила албум ”Made Of Rain”.

Рођени 1. аугуста

1942. Џери Гарсија је амерички музичар најпознатији по свом раду као гитариста, композитор и певач групе Грејтфул дед. Био је познат по свом препознатљивом стилу свирања гитаре, а магазин Ролинг Стоун га је ставио на 13 место листе "100 највећих гитариста свих времена”. Умро је 1995.

1959. Џо Елиот је енглески певач, најпознатији као фронтмен и суоснивач групе Деф Лепард. Са групом је објавио 12 албума. У Кућу славних рокенрола је примљен као члан бенда 2019.

1960. Чак Ди је амерички репер и оснивач хип хоп групе Паблик Енеми чији сам од почетка велики фан. Са својим саставом заслужан је за настанак политички и друштвено ангажованог америчког репа, на албумима "Yo! Bum Rush the Show" (1987), "It Takes a Nation of Millions to Hold Us Back (1988)", "Fear of a Black Planet" (1990). Наступили су 2003 и 2008 у Београду.

1964. Adam Fredric Duritz је амерички певач и фронтмен групе Counting Crows. Група је снимила седам албума који су продати у тиражу од 20 милона примерака.

Рођени на данашњи дан: 1963. Coolio, 1968. Dan Donegan (Disturbed) и 1981. Ashley Parker (O-Town)

Догодило са 1. аугуста

1964. Магазин Билборд је саопштио да се усна хармоника све више чује у песмама захваљујући Битлсима, Ролингстонсима, Бобу Дилану и Стивију Вондеру.

1969. На тркачкој стази у Атлантику је одржан тродневни фестивал на коме су наступили: B. B. King, Janis Joplin, Santana, Three Dog Night, Dr John, Procol Harum, Arthur Brown, Iron Butterfly, Creedence Clearwater Revival, Little Richard, Tim Buckley, The Byrds, Jefferson Airplane, The Mothers Of Invention и Canned Heat.

1970. Филм Перформанс са Миком Џегером у главној улози је имао премијеру у Лондону.

1971. Одржан је хуманитарни концерт за Бангладеш у њујоршком Медисон сквер гардену. Концерт је организовао Џорџ Харисон. На концерту су наступили Боб Дилан, Ерик Клептон, Ринго Стар и други. Троструку албум који је накнадно издат је стигао до првог места у Британији. Добио је и награду Греми за албум године.

1980. Вредни Џорџ Харисон је покрено продуцентску компанију Handmade Films, која је снимила филмове Monty Python's Life of Brian, The Long Good Friday, Time Bandits и Shanghai Surprise. 

1981. Певач Shakin' Stevens је по други пут на врху британске листе синглова, овај пут са песмом Green Door.

1985. Том Вејтс је објавио албум ”Rain Dogs” који се сматра једним од његових најбољих албума.

1987. Лос Лобос су били на првом месту британске топ-листе синглова са својом верзијом песме Ричија Валенса La Bamba, која је такође била хит број 1 у САД.

1987. Покренут је МТВ Европа. Први спот који је емитован је песма Money For Nothing од групе Дајер Стрејтс.

1987. Bob Seger је са песмом Shakedown по први пут на првом месту америчке листе синглова.

1988. Група Mudhoney је објавила први сингл Touch Me I'm Sick.

1989. Ролингстонси су објавили албум ”Steel Wheels” са кога се издвојила песма Mixed Emotions.

1995. Raekwon је објавио свој дебитантски студијски албум ”Only Built 4 Cuban Linx….”.

1995. Бен Харпер је објавио свој други албум ”Fight for Your Mind”.

2000. Rancid су објавили свој истоимени пети албум

2007. Група Полис је свирала прву од две вечери у Медисон сквер гардену у Њујорку, у склопу турнеје Реунион.

2020. Тејлор Свифт је са осмим студијским алнумом ”Folklore” на првом месту у Великој Британији.

Рођени 2. аугуста

1944. Џим Капалди је енглески текстописац, бубњар и певач. Суоснивач је прогресивног рок бенда Трефик 1967. године са Стиви Винвудом. У ”Дворану славних рокенрола” је примљен 2004.

1967. Бач Виг је амерички бубњар, композитор и продуцент. У богатој каријери продуцирао је групу Нирвана и албум ”Nevermind” (1991), Smashing Pumpkins, L7 и Sonic Youth. Виг је оснивач и бубњар групе Garbage, са којом је светску славу стекао песмом Stupid Girl из 1995. Група је до сада објавила седам албума.

Рођени на данашњи дан: 1937. Garth Hudson (The Band and The Hawks), 1941. Doris Coley (The Shirelles), 1961. Pete De Freitas (Echo & the Bunnymen) и 1970. Zelma Davis (C+C Music Factory)

Догодило са 2. аугуста

1960. Johnny Kidd and The Pirates су на првом месту британске листе синглова са песмом Shakin' All Over.

1962. Robert Allen Zimmerman је постао Боб Дилан.

1968. Дорси су са песмом Hello I Love You на првом месту америчке листе синглова.

1969. Песма Wet Dream јамајчанског певача Макса Ромеа је ушла на листе али због експлицитног текста није постигла већи успех.

1980. Клеш су објавили сингл Bank Robber који дискографска кућа није хтела да дистрибуира у Великој Британији.

1986. Chris de burgh је са песмом Lady In Red на првом месту у Британији.

1994. Стереолаб су објавили трећи студијски албум ”Mars Audiac Quintet”. Са албума су се издвојиле песме Ping Pong и Wow and Flutter.

1998. Бисти Бојс су са албумом ”Hello Nasty” на првом месту америчке листе албума где ће остати три недеље.

2000. Музичка продавница Rushworth and Dreaper је престала са радом након 150 година постојања.

2019. Tyler Childers је објавио свој трећи студијски албум ”Ford Country Squire”.

Рођени 3. агуста

1926. Тони Бенет је амерички певач џез и традиционалне поп музике. Такође се бавио сликарством. Прва песма коју је снимио и која га је прославила била је Because of You из 1951. године. Касније те године успех су му донеле песме Cold, Cold Heart и Blue Velvet. До краја 1950-их имао је велики број успешних синглова који су му омогућили да наступа још више, али и да има своју летњу емисију Тони Бенет шоу. Умро је 2023.

1963. Џејмс Алан Хетфилд je амерички музичар, познат као певач и гитариста групе Металика. Металика је америчка хеви метал и треш метал група основана у октобру 1981. године у Лос Анђелесу. Металика је објавила 13 студијских албума, три албума уживо, две сингл плоче, 24 музичка спота и 45 синглова. Бенд је освојио девет Греми награда и имао пет узастопних албума који су дебитовали на првом месту на Billboard 200 ранг листи, што је до тада био рекорд. Албум из 1991. године ”Metallica” продат је у 15 милиона примерака у Америци а у 22 милиона примерака широм света. Гледао сам их уживо на стадиону Партизана 2004 и на Ушћу 2012.

1973. Стефан Карпентер је амерички гитариста и суоснивач метал бенда Deftones. Група је до данас објавила девет студијских албума.

Рођени на данашњи дан: 1941. Beverly Lee (The Shirelles), 1951. John Graham (Earth, Wind, & Fire), 1961. Martin Atkins (Public Image Ltd) и 1971. Deirdre Roper “DJ Spinderella” (Salt-N-Pepa)

Догодило са 3. аугуста

1963. Битлси су одсвирали свој последњи наступ у клубу Каверн у Ливерпулу. За време концерта је нестало струје па су Ленон и Макартни извели акустичну верзију песме When I'm Sixty-Four. Хонорар је износио 300 фунти.

1963. Бич Бојси су објавили Surfer Girl, прву песму коју је Брајан Вилсон компоновао у животу.

1968. Дводневни Њупорт Поп Фестивал је почео у Коста Меси у Калифорнији. Наступили су Alice Cooper, Canned Heat, Chambers Brothers, Charles Lloyd Quartet, Country Joe and the Fish, Electric Flag, James Cotton Blues Band, Paul Butterfield Blues Band, Sonny & Cher, Steppenwolf и Tiny Tim. Било је присутно преко 100.000 посетилаца.

1969. Creedence Clearwater Revival су издали свој трећи студијски албум ”Green River” са којим су стигли до првог места у Америци. Са албума се издвојила песма Bad Moon Rising.

1973. Стив Вондер је објавио албум ”Innervisions” на коме је свирао готово све инструменте. Са албума се издвајају песме Higher Ground, Living for the City и He's Misstra Know-It-All. Један од мојих омиљених албума великог уметника.

1974. Бед Компани су са истоименим деби албумом на првом месту америчке листе албума.

1985. Tears For Fears су са песмом Shout на првом месту америчке листе синглова, где ће остати три недеље.

1979. Толкинг Хедс су објавили трећи студијски албум ”Fear of Music”. Продуцент је Брајан Ино,а са албума су се издвојиле песме: Heaven, Air и Drugs.

1987. Деф Лепард су објавили свој четврти студијски албум ”Hysteria” који ће у међувремену постати њихов најкомерцијалнији албум са шродатих 20 милиона примерака.

1996. Los Del Rio је апсолутни хит са песмом Макарена, која је продата у тиражу од 11 милиона примерака у целом свету. VH1 је песму ставио на прво место највећих хит чуда свих времена.

2007. Најобразованији рокер Брајан Меј је предао своју докторску дисертацију. Меј је провео време на Тенеренифима где је проучавао формирање ”зодијачких облака прашине”.

2021. Британски репер Дејв је са својим албумом ”We’re All Alone in This Together” на првом месту у Великој Британији.

У образложењу је наведено да песма Груди тематизује женски доживљај сложеног љубавно-еротског односа, који се одвија на нејасној граници јаве и сна. Полазећи од конкретног физиолошког стања, чулност лирске јунакиње прелива се на природу и сједињује с њом кроз сугестивне и еруптивне песничке слике.

Понирање у себе, телесно и ментално, кроз читаву песму језички уверљиво кореспондира са мотивима флоре и фауне. Награђена песма тако необичном имагинацијом сједињује натуралистичко и симболичко, задржавајући загонетност интимног и интроспективног, као простор на рубу спољашњег и унутрашњег, рањивог и виталног.

Ангелина Животић апсолвент је на Катедри за српску књижевност са јужнословенсим књижевностима Филолошког факултета Универзитета у Београду. Посебно је интересују народна књижевност и антрополошка проучавања културе памћења (теме Холокауста, Другог светског рата и живота на маргинама друштва).

Полазница је курса „Студије Холокауста“ Центра за студије сећања у Крагујевцу (ФИЛУМ). Похађа програме летње школе "Anthropocene Fictions" Свеучилишта у Ријеци, а учесница је и програма КРОКОДИЛов новинар на дан. Пише књижевне, позоришне и музичке критике и приказе, поезију и кратку прозу.

Поезију је објављивала у Рукописима 47 и 48, фанзину Зелени коњ и часопису Стиг. Њен рукопис је био у ширем кругу за награду „Млади Дис“ за 2025. годину. Преводи савремену руску поезију. Дописник је фанзина WHITE RIOT! и сарадник у Јеврејском културном центру.

Друго место припало је Наталији Павличевић (22) из Блаца за остварење Аутобиографија твог лица, а треће Луки Тодоровићу (17) из Београда за песму Земља Јорданија.

На 64. Фестивалу културе младих Србије премијерно је представљена књига Мадругада прошлогодишњег добитника Тимочке лире, Николе Радосаваљевића.

Признање Тимочка лира, које Радио Београд 2 на Фестивалу културе младих Србије у Књажевцу традиционално додељује младим песницима до 30 година старости, за најбољу песму послату на анонимни књижевни конкурс ове године уручено је 32. пут.

„Могли бисмо рећи, с једне стране, да је овај наслов преиспитујући. Да нас тера да у овом тренутку, данас, преиспитујемо улогу породице и положај чланова породице у друштву“, напомиње уредница издања, Јасна Новаков Сибиновић.

Хелга нас уводи у једно заједништво и блискост једне породице. Заправо, стижемо на прославу татиног 70. рођендана, када он и мама својој одраслој деци, саопштавају да се разводе, јер сматрају да више немају једно другом шта да дају. Слављенички жамор у трену се распришио. Није тако драматично како звучи, кажу родитељи. Али, њихова одлука, покреће лавину преиспитивања њихове деце. Ко су сада они кад се распало све оно што су одувек сматрали сигурним?

„Та одрасла деца не тугују. Они заправо губе оријентире и губе упоришта, а на известан начин губе своје животне приче, своје идентитете које су базирали на тој породичној причи коју су гајили све то време“, додаје Новаков Сибиновић.

Драматичност родитељске одлуке, али и преиспитивања сопствених избора и емоционалних драма, кроз поглавља причају нам деца. Најстарија ћерка која има мужа и двоје деце, чији је брак на ивици пропасти, млађа која се бори да се оствари као мајка и најмлађе дете, син, који жели да живи што слободније, без везивања.

„Оно што је битно, и оно што је Хелга Флатланд врло вешто показала је управо то питање размене, некакве емоционалне изолованости. Онда, не толико недостатак разговора, колико недостатак слушања, недостатак увида у потребе, осећања и потребе оног другог“, наглашава уредница књиге.

Има стварно нечег, како је један критичар рекао, бергмановског у приказу ове сасвим обичне породице. Али пре свега има нечег у датом простору за разумевање и препознавање те психолошке ивице по којој ходамо са нашим породицама.

„Формирали смо оркестар од полазника који су пролазили кроз Арлемм. Између осталог они су ђаци угледних музичких школа и ђаци школа за музичке таленте. Кроз то се види колико су педагошки кораци кренули веома озбиљно“, наводи професорка виолине Милица Младеновић.

Поред летње школе музике, од самог оснивања, полазници имају прилику да похађају и радионице духовне музике Дивне Љубојевић.

„Моја лично радионица је радионица на којој се учи како се пева духовна музика за шта је потребно ипак да постоји нека база. Осим када су у питању изузетно талентована мала деца“, напомиње Дивна Љубојевић.

Дарија Петровић, полазнице радионице Студија за духовну музику, задовољна је јер је најбоље научила Херувимску песму.

„Ја певам у црквеном хору у Паризу који је Дивна основала, Свети Симеон Мироточиви. Онда сам тако чула за Арлемм и ове године сам успела да дођем у Ариље“, каже Анђела Дувал Лазић.

Фестивал изникао из чисте љубави према уметности, окупља волонтере из различитих држава, вођене истом емоцијом. Многи од њих се након првог искуства поново враћају истој улози.

„Ако бих издвојила први разлог зашто се враћам Арлемму то су управо моји пријатељи из круга волонтера. Дочекујемо предаваче, имамо шансу да комуницирамо са њима. Притом, велики је број деце волонтера и то је лично за мене невероватно искуство“, наводи волонтерка Драгана Вучић.

Поред многобројних едукативних и креативних радионица које обухватају више врста уметности, концертни део фестивала који се одвија у природном амбијенту је оно што се памти.

„Овај шеснаести Арлемм специфичан је по томе што за ових шеснаест дана доводи огромну концентрацију уметности. Дакле, за тих десетак дана биће и било је укупно преко 15 концерата различите врсте музике која обухвата простор од Португала до Балкана.Дубравка Матовић, члан Арлемм тима.

Синергија природе, уметности и културолошке шареноликости већ годинама осликава Арлемм.

Поново су у центру пажње исти ликови: Рентон, Сик Бој, Спад и Бегби, сваки од њих са осећајем да желе да буду живи испуњвајући своје дане сексом и љубављу, покушавају да наставе своје животе. Следе позив на подијум за плес уз обећање радости и искупљења.

„Ово је гето из којег су ликови желели да изађу, али нисам то имао на уму пишући роман. Само сам желео да заокружим ту причу“, каже Велш.

Сик Бој започиње интензиван однос са Амандом, својом принцезом, богаташицом, која представља све оно што он није. Када се закаже датум венчања, он види шансу за своју генерацију да напокон преузме контролу. Али да ли налажење љубави нуди одговор за снове момака или је то само још једно трагање осуђено на пропаст?

„Живимо у свету који је, чини се, пун мржње, отрова и страха. Мислим да је било време да се више усредсредимо на љубав као супротност свему томе. То ми је била мотивација за нови роман“, објашњава Велш.

У центру пажње Велшовог филма и књиге Трејнспотинг је Марк Рентон који је незапослени зависник од хероина. Живи у Единбургу у Шкотској и редовно ужива у дроги са својим пријатељима, међу којима је и њихов дилер. За филм је карактеристична музика.

„Музика је од суштинске важности за моје писање, радим на веома музички начин, у суштини, трагам за савршеним ритмом док куцам текст, правим плејлисту за сваки свој лик и теме о којима пишем“, открива Велш.

Писац каже да су за глобалне промене у култури криви делимично интернет и друштвене мреже који су постали контролишућа, а не сила која даје шансу.

Из колекције Мадлене Цептер, брижљиво су одабрани репрезентативни тематски примери наших најпознатијих уметника различитих генерација међу којима су Љубица Цуца Сокић, Младен Јосић, Милош Шобајић и Божа Илић.

„Откад постоји уметност постоји акт, од Вилендорфске Венере па надаље. Било је епоха у којима је он био присутнији, као што је рецимо античка Грчка, додуше мушки, са женским је ишло мало теже. Онда су наступиле неке у којима је акт био готово табу, кроз читав средњи век ми имамо наге само Адама и Еву и то као грешне. Тек од 19. века се појављује акт као нека врста самосталног жанра, у доба реализма, а посебну експлозију доживљава у време симболизма“, каже Оливер Томић, историчар уметности.

Шездесет радова 40 реномираних уметника из региона представљено је на два нивоа. Упркос југословенском конзервативизму, током 20. века, акт добија пажњу на домаћој ликовној сцени, кроз различите интерпретације.

„Врло је важно што на овој изванредној изложби можемо да пратимо присуство тог мотива, односно те теме у делима потпуно различитих мајстора. Ми у ствари овде имамо једну инспирацију за будуће уметнике јер овде су заступљени и уметници младих генерација, што је врло битно. Појављује се једна врста континуитета, који је истовремено и дисконтинуитет јер свако од њих покушава на свој начин да дочара тај акт“, објашњава Томић.

На изложби Мистерија тела, коју можете погледати до 19. септембра, углавном су заступљене слике, мада се могу видети и скулптуре, цртежи и графике, међу којима је и неколицина оних који су припадали Медијали: Оља Ивањицки, Владимир Величковић, Љуба Поповић, Синиша Вуковић.

– Милановац је карактеристичан и по Обреновићима и по Карађорђевићима. И некако смо, ако могу тако да кажем, наша средина је помирила на неки начин две династије. Милановац носи име по Милану Обреновићу, а кнез Александар Карађорђевић је 1853. основао град. И обојици је постављен споменик у центру Милановца и те камене громаде сам ја, сад не могу тачно ни да се сетим које године, исклесао. Између њих је ауторитативни Војвода Мишић.

Споменик који ми је најдражи у мом крају, то је кнегиња Љубица која је у једном контрапосту ослоњена о стуб куће и чека да се однекле њен Милош врати.

Познати сте и по рељефној орнаментици Храма Светог Саве. Њу сте радили по цртежима Александра Дерока. Радили сте чак 18 година. Како се сада сећате тог периода?

– Требало је да дођем, на препоруку својих пријатеља и сарадника из области камена, да неких три месеца проведем на Храму, а ето, остао сам 18 година. И било је заиста јако обавезујуће кад прочитате коментаре чудесног Александра Дерока који је истраживао нашу средњовековну уметност и од тих малених рељефа, од тих минијатурних ремек-дела средњовековног стваралаштва, он је то све транспоновао у димензију једног великог храма.

Али оно што је јако значајно то је да Храм није велики димензијом. Храм је велики својим значајем и велики је својом лепотом. Било је неколико узора чувеног Грасија који је био професор мог професора, и ја сам се трудио да то Грасијево разумевање Дерока применим и на сопственом делу.

Оснивач сте две важне манифестације у Горњем Милановцу. То је Бијенале минијатуре и Ликовна колонија 'Мина Вукомановић-Караџић'. Колико су те манифестације важне за ваш град?

– Ја сам увек говорио да је мисија културе од велике важности. Кад сам се по завршетку Академије вратио у Милановац, где сам себи направио услове у којима могу да радим, а јасно вам је да за вајара нису подесна никаква поткровља и неки импровизовани простори, поготово кад је камен у питању, говорио сам увек да је значајно правити ту мисију културе. Некако скренути пажњу на значај онога што ми радимо.

Били смо гладни догађаја у малој средини, онда смо се у маленом атељеу мог пријатеља, сликара Милана Милетића, нас двојица смо се договорили. Тај атеље више не постоји, он је давно срушен и био је заиста минијатуран, али смо у њему договорили један велики пројекат. То је тада било нешто по узору на једну сличну канадску манифестацију на којој смо учествовали. То је онда била југословенска изложба, а од треће је кренула да буде међународна.

Шта следеће припремате?

– Увек постоје нове скулптуре, оне су наравно на темељима неких претходних, то је логично да уметник има неки континуитет. У сваком случају то је то – камен. Ја сам у свету камена и то је један специфичан атеље у којем ја читав дан радим. Тренутно би требало да буде једно значајно попрсје у Сирогојну, онда то су неке амбијенталне скулптуре у неким фирмама и наравно, стално присуство на изложбама, то су те галеријске скулптуре погодне за наступе.

Страст према стварању и другачији, уметнички поглед на окружење пренео је на наследника, а касније као професор, на студенте у Уметничкој школи у Пећи и на Факултету ликовних уметности у Београду.

„Има уметника чија ће савременост с годинама проћи. Има уметника који ће тек бити савремени. А има уметника који су ван времена. Мислим да је Божа Продановић уметник тог типа. Дакле, који је у сваком времену, захваљујући свом делу које је пре свега ликовно прављено да буде само по себи, дело. Могао бих да кажем као што је музика“, истиче ликовни уметник проф. Чедомир Васић.

Божидар Продановић је ликовни израз формирао у оквиру поетског реализма. Тежио је и геометризацији и асоцијативном сликарству. Утицај традиције и византијских фресака препознатљив је током уметниковог трогодишњег боравака у Пећи.

Занимали су га различити мотиви: пејзажи, портрети, а нарочито су вредни они на којима су пријатељи, попут колеге Радомира Рељића. Бавио се мозаиком, цртежом, графиком, а у зрелим годинама и писањем. Учествовао је на 17. Венецијанском бијеналу и 2. Медитеранском бијеналу у Александрији.

„Без обзира у ком времену посматрате, видите односе, видите унутрашњи склоп, динамику, оно све што је важно за једну слику, да би она уопште била слика. Тај инхерентни садржај ликовни, он је нешто што је доминантно код Боже Продановића и због тога његове слике и дан, данас и убудуће, биће слике које се гледају, које се примају такве какве јесу“, додаје професор Васић.

Монографија о Божидару Продановића, чији је рад обележио нашу ликовну сцену, показује његово место у српској историји уметности. Кроз четири текста и репродукције, читаоци упознају целовиту личност уметника, који је свом крају оставио два богата легата, у којима се чува више од пет стотина његових дела из различитих периода.

„Доживљавам свој рад као неки портал који их доводи код нас, али наравно у правом смислу модерности и неком футуристичком изразу. То је за мене много важно да се избегне класична интерпретација старих мотива и са људима који су свакодневно на улици“, наводи Предраг Радовановић.

Његови радови налазе се и у француксим градовима Луру, Марсеју и Ремсу, као и Дубаију.

Мурал на железничкој станици у Плзењу, настао је у оквиру међунарнодног уметничког фестивала реализованог у оквиру наслеђа програма Европске престонице културе 2015. Традиционални мотиви сада су део градског урбаног пејзажа и ужурбаности.

„Моја уметност је аутохтона за овај наш регион, нашу земљу пре свега, и онда изазива добре реакције код кустоса и других уметника у Европи. На самој железничкој станици један орнамент и шара инспирисана пиртоским ћилимима представља неку врсту новине посебно за људе који пролазе тим железничким станицама, који путују. Велика је симболика на самом том месту“, додаје уметник.

Београђанима је познат и Пеђин мурал на Силосима који носи име Заштитник. Исти мотиви наћи ће се и у Италији, где тренутно борави због учешћа на два фестивала.

„Моја фотографија је успомена на ризичне експедиције у непознато. Истовремено је и рефлексија о цени коју плаћамо за прелазак граница познатог. У контексту слетања на Месец и колективне амбиције из 1969. моја фотографија је метафора за истраживање које може да буде неуспешно, али истовремено помера границе могућности“, објашњава уметница Кристина Холечова.

Иранска уметница Сара Рамезани своју визију повезује са поетским стихом: „Испод хладног погледа хиљаду звезда, остајемо, као сведоци бесконачности универзума!“ Небо и звезде фотографисала је у Крчедину.

„Фотографија је настала прошле године када сам у јулу и августу пратила метеорску кишу. Сећам се да сам сваке ноћи снимала бесконачну лепоту ноћног неба и то је за мене било велико уживање. Осећала сам колико смо усамљени и мали на овој планети. Иза хоризонта за мене значи нешто недостижно и такође бесконачну лепоту целог универзума“, наглашава Сара.

Изложба Иза хоризонта: Замишљање недостижног представља радове осам уметника из Европе и Америке, а њихов задатак је био да размишљају о симболичком наслеђу слетања на Месец. Више од научног достигнућа, овај догађај постао је глобални симбол колективне амбиције, маште и жеље да се превазиђу границе могућег, каже организатор изложбе Давид Пужадо.

„То је био велики корак, ако се заиста десио. Али идеја изложбе јесте да се бавимо изазовима, циљевима, сновима који делују недостижно. То је дубље од самог историјског догађаја јер се односи и на усамљеност и на много тога. Са идејом да се о томе разговара позвао сам фотографе из различитих делова света да свако од њих представи своју визију, свој доживљај тог недостижног и путовања за који не знам да ли се стварно догодио. Али хајде да верујемо да јесте“, истакао је Пужадо

Са тим веровањем, многи уметници су стварали дела о историјском кораку као што је Енди Ворхол. А Дејвид Боуви и „Пинк Флојд“ су о Месецу певали и оставили чувене хитове.

Првих година је у скулптури и пластици покушавао да покаже оно што су Егон Шиле, Густав Климт или Оскар Кокошка показивали у сликарству, мршава, елегантна тела. Брзо је нашао нови језик форми, оставио иза себе и експресионизам и лакоћу бечке Сецесије.

Окренуо се грубим каменим блоковима од којих је склапао кубична људска тела као тектонске структуре. Пребацио је тело из фигуралности у геометрију, увео апстракцију а задржао емоцију, што му је донело светску славу. До популарности у Аустрији је дошао касније, полако и увек испочетка.

Белведере је данас власник Вотрубиног наслеђа, неких 500 скулптура и пластика, уз то графика и цртежа. Популарно би се рекло, Белведере има пун подрум Вотрубеа.

У центру поставке у Белведеревом павиљону савремене уметности, Хаус 21, стоји Вотруба интернационална звезда, не Вотруба аустријски уметник.

Изабрано је 25 великих бронзаних пластика и петнаестак камених скулптура, које покривају све фазе уметниковог рада од 1928. до 1974. Уз њих су, као пар за поређење, постављени Алберто Ђакомети, Жак Липшиц, Марино Марини и Хенри Мур.

Сценографија је генијални додатак и самостална вредност поставке. Бечки архитектонски биро Next Enterprise је Вотрубу и колеге ставио на степенасту траку од јефтиног амбалажног картона слаганог у стилу пчелињег саћа. С једне стране да вишетонске скулптуре не пропадну кроз под, с друге као симбол Вотрубине темељне скромности као човека.

Вотруба, син слушкиње и шегрта

Два су два разлога због којих су Вотрубу пратиле драме на домаћој сцени, у блажим случајевима игнорисање. Кад је бечка културна сцена била нацистичка, Вотруба је био социјалиста у егзилу. Кад је бечка културна сцена после 1945. желела да заборави каква је била, Вотруба је подсећао.

Фриц Вотруба је рођен 1907. у Бечу, тада престоници Аустроугарске монархије. Кренуо је из најнижих друштвених слојева. Мајка Мађарица је била слушкиња и праља, отац Чех кројачки шегрт. Фриц, пуним именом Фридрих је био њихово осмо и најмлађе дете.

Вишеструко обележен у социјалном смислу, Вотрубини изгледи на извлачење с дна друштвене лествице нису били сјајни. Помогло му је оно што се у тренутку његовог доласка на свет чинило немогућим, распад Монархије.

Из пораза Аустроугарске у Великом рату изашла је Прва аустријска република. Конзервативне снаге су добиле јаку левицу за конкурента. Социјалдемократска партија је била најснажнија у Бечу, где је побеђивала на изборима и од 1919. до 1934. постављала градске владе. „Црвени Беч“ је име под којим је тај период забележен у историји.

Млади Вотруба је изучио занат за гравера, прикључио се левици и ушао у социјалистичку омладину. Његово опредељење није било само идеолошко, већ и егзистенцијално. Социјалисти су увели бригу о деци из угрожених слојева, слали их на опоравак, водили на екскурзије. Тако је Фриц, син праље и шегрта, први пут видео море у Истри.

Захвалност левици, поштовање за идеје друштвене правичности, остало је у њему као понос пролетера, каже кустоскиња изложбе Габриеле Штекер-Спевак.

Вотрубу је привлачило вајарство, али студирање је и у Црвеном Бечу било елитистичко питање. За почетак, уписао се на вечерњи курс при Високој школи примењене уметности, данас факултету. Кроз упорност и таленат је 1926. успео да уђе на академски смер вајарства, али није завршио студије. Избачен је након три године због дисциплинских прекршаја.

То му није сметало за каријеру, јер је, каже анегдота из тог времена, избачен са најбољим препорукама.

Град му је доделио атеље, добио је прве јавне наруџбе. Постао је члан националних уметничких удружења, између осталог и најпознатијег, Бечке сецесије.

Представљао је Аустрију на Бијеналу у Венецији 1932, иако је то било Мусолинијево Бијенале. Али, ако су фашисти владали Италијом, нису још Аустријом.

Кад аустрофашизам постане нацизам

Све се променило 1934, када су аустријски фашисти, грана идеолошки блискија италијанским фашистима, него немачким националсоцијалистима, пучем дошли на власт.

Почела су застрашивања и прогони, што је још било далеко од оног што се у исто време догађало у Немачкој. Као социјалиста, Вотруба је такође био на мети. Без жеље да се помири са пузајућим терором, Вотруба је са женом, бечком Јеврејком, емигрирао у Цирих, где је остао непуну годину, издржавајући се као каменорезац.

Вратио се у Беч на наговор и молбе пријатеља из градске уметничке сцене. Најупорнији у позивима је био сликар Карл Мол, чије ће име неки читаоци препознати као очуха Алме Малер/Гропиус/Верфел.

Вотруба се на гаранције пријатеља Мола вратио у Беч. Посао би кренуо па стао. Прави Хитлеров националсоцијализам је полако изнутра преузимао све тачке јавног интереса, замењујући млаке позиције аустрофашизма.

Вотруба је изашао из свих уметничких удружења, јавно критикујући њихову идеолошку близину с нацизмом. После Аншлуса и припајања Аустрије Трећем рајху 1938. брачни пар је поново емигрирао у Швајцарску.

Карл Мол је, и то је исто интересантно, постао ватрени нациста, те у пролеће 1945, кад су Руси улазили у град, извршио самоубиство са (биолошком) ћерком и зетом, остављајући писмо „...какав је то свет без Фирера“.

Вотрубин други повратак кући

Одмах по ослобађању или, та дилема никад није решена, капитулацији Аустрије 1945. почело је прочешљавање јавних институција. Денацификација је била посебно драматична у културном погону, јер је он и персонално и естетски био главно поље рада нацистичких идеолога.

За в.д. ректора Академије ликовних уметности је 1945 именован сликар Хербер Бекл, од ког се очекивало да скупи тим и уведе ред на факултету. Да утврди ко је био члан Хитлерове Националсоцијалистичке радничке партије/НСДАП јер је хтео, ко јер није имао куд.

Бекл је одмах довео Вотрубу из Швајцарске и поставио га за професора вајарства на Академији, где је остао до смрти 1975.

Колико је процес денацификације генерално био тежак, организационо, морално и оперативно, показују већ два податка, изабрана због релевантности за причу о Вотруби.

Две трећине професора на Академији су директно стајали на позицијама нацизма. Уз то, сам Бекл је био у НСДАП-у (број партијске књижице 8.469.908), али је од окупационих/ослободилачких снага оцењен као „опортуниста“, онај ко је ушао у партију да би преживео, и никад није прихватио нацистичку естетику, нити се политички ангажовао. Беклу је после 1945. помогло и то што је био дубоко религиозан, што значи од нациста само толерисан.

Тежина у процесима идеолошких чишћења у Аустрији, ту међу културњацима где није било директних починилаца злочина, није долазила од тога кога избацити, већ кога не. То је остао општи образац аустријске културне сцене у тренуцима кризе: Кога ће од својих, не у смислу политички својих, већ својих по нацији или месту рођења, да истерају и избаце, а кога ће спасити на основу реално могућих олакшавајућих околности. Потпуно другачији рефлекс од оног који следи српска нација у својој културној историји.

Вотруба се дакле вратио 1945 на основу гаранција свог пријатеја Бекла. Град му је одмах доделио атеље, али је из њега прво требао да изађе колега вајар, један од бивших „опортунистичких“ чланова НСДАП-а. Колега опортуниста међутим није излазио, па је пролетер Вотруба дошао с пријатељима и избацио га на улицу заједно са стварима.

Уследио је још један дисциплински поступак против Вотрубе, овог пута без последица.

Вотруба, пророк у Њујорку

После 1945. је Вотруба постао велико интернационално име. Излагао је у Њујорку, Амстердаму, Лондону, Паризу. Код куће су неки схватали његово високо место у историји уметности, али већина га је само трпела због међународног статуса. Још пет пута је представљао Аустрију на Бијеналу у Венецији, два пута на Документи у Каселу.

Један податак добро илуструје разлику између цењеног и вољеног уметника. У Салцбургу су паралелно, али одвојено излагали Јозеф Торак, омиљени Хитлеров вајар, и Фриц Вотруба, бегунац од нацизма. Торакову изложбу је те 1950. године видело 22.000 посетилаца, Вотрубину 763, кажу кустоскиње.

Управо отворена изложба у павиљону Хаус 21, не исправља никакве историјске неправде. Њих више нема. Вотруба је после Њујорка освојио и Беч и умро као истакнути национални уметник.

Граду је оставио и један географски маркер, цркву од 152 бетонска блока, сваки тежине од једне и по до две тоне. Подигао је на узвисини која је у Трећем рајху служила као војни полигон и касарну.

Вотрубина црква и даље стоји на брду изнад Беча. Вотрубина је по дизајну, не по религији коју није имао.

Данас је велики магнет за туристе из читавог света, чуварица ареала и града, аустријски Стонхенџ.

Збирку фотографија видео је као одличну сценографију, на основу које смо може спојити своје приче и да настане једно дуже дело.

„То се показало као краткотрајна љубав иако је била на први поглед“, каже писац Ото Хорват. 

У низу слика банкара са којим се никада није срео, надовезале су се неке његове породичне приче, сећања, као и сцене из кварта у Фиренци где већ дуго живи и ради, али као моменти који сачињавају живот.

„То су све неки моменти у којима, од првог до последњег слова у тим текстовима, постоји нека страст, постоји неки furor poeticus, нека занесеност“, објашњава Хорват.

И лирског субјекта који приповеда, попут једног јунака, старог продавца вргања мучи „убрзање космоса“, али он те временске честице речима успорава. Размишља о свему што се згрушава у ту једну слику. И у тој мирноћи почетка записа, попут реченице „Дочекао сам коначно да ми ноћно небо легне на очи“ или „У сну ми непозната млада жена поклонила две кошуље“, ви осећате да сваки моменат од првог до 49. може бити почетак једног романа.

„Временом сам био замислио као концепт да то буде књига од 50 момената. Међутим, тај 50. никако није месецима долазио и онда сам закључио да нема сврхе чекати га него сам закључио да је довољно имати 49“, истакао је писац.

Зна Ото Хорват, да моменат кратко траје, али, чини причу.

„Рада Селаковић ствара у једном, да кажемо, паралелном току где се она заправо окреће слици и тим искључиво сликарским елементима. Зато се она и бави том апсолутно чистом апстракцијом, у којој ви немате никакву представу, немате никакав мотив, дакле никакву тему којом се она бави, него поента јесте то сучељавање геометријских елемената, боја, облика. Дакле апстракција највишег реда“, каже Мирко Кокир, аутор изложбе.

Изложба обухвата последње године 20. и први период 21. века, где уметница свесно оставља по страни социјалне и политичке тензије присутне у друштву. Одвајањем од сваког значења, слике Раде Селаковић дају посматрачу могућност да отворено интерпретира њихово значење.

„Она потпуно у сликарству се одваја од тог света какав тренутно јесте. И ми, посматрајући саме радове, без икакавог знања шта се дешавало и у ком контексту су ти радови настајали, не можемо да стекнемо никакву слику о тим различитим друштвеним кризама које су се дешавале у том периоду“, објашњава Кокир.

Селаковићева је успела да развије сопствени знаковни систем у уметничком језику, док је апстракцију видела као универзални код свог тадашњег стварања. Изложба траје до 10. августа.

Зоран Радмиловић је током своје богате филмске, серијске и позоришне каријере оставио неизбрисив глумачки траг. Комичар, трагичар, краљ импровизације, посебан.

„Био је изузетан, непоновљив, јединствен. Био је фантастичан партнер. Био је заиста кад је радио посвећеник тог посла. Био је озбиљан, студиозан. Зато се у свакој његовој улози види тај резултат изузетног. Ви видите једног апсолутно модерног глумца и за ово садашње време“, каже глумац Милан Цаци Михаиловић.

Зајечар чува успомену на свог великана. Улица у којој је живео у Зајечару добила је његово име, кућа таблу, град споменик, позориште чији је он добри дух, више од три деценије негује фестивал „Зоранови дани".

Зоранов брк, Статуета, Глумачка бравура – престижне су глумачке награде.

„Ја мислим да је тајна његове необичности, ако тако могу да кажем, у томе што је он инкорпорирао у глуму и у све те своје представе, велики део зајечарског хумора и хумора из источне Србије. То је нама свакодневица, али је за Србију односно Југославију био дах свежине или дух свежег ветра“, изјавио је Владимир Ђуричић, директор позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић".

„Мени он и сад недостаје. Ја сам имала двадесет и шест година кад је он умро, и некако је био присутан. Ја се сећам још као клинци ишли смо на Ибија и на Радована на сваку представу. Али овако ми је био подршка велика. Био је диван, обожавала сам ујака“, прича Селена Вицковић, сестричина Зорана Радмиловића.

Монографија радног наслова „Зоран Радмиловић у радију и телевизији" донеће јавности мање познато Радмиловићево уметничко стваралаштво. Књига у издању РТС-а и Тимочког позоришта биће презентована у октобру на фестивалу „Зоранови дани" у Зајечару.

1948. Кет Стивенс је британски музичар и кантаутор. Његов музички стил се углавном ослања на народну, поп, рок и исламску музику (у каснијем периоду каријере). Постао је члан Дворане славних рокенрола 2014. године. У децембру 1977. је прешао у Ислам и променио име.

1949. Бруно Лангер је југословенски и хрватски музичар, вођа и један од оснивача хард рок групе Атомско Склониште из Пуле. Први јавни наступ имао је 2. маја 1965. године у Дому младих у Водњану поред Пуле. Заједно са Серђом Блажићем 1976. оснива групу Атомско склониште. Са групом објављује осам студијских албума.

Рођени на данашњи дан: 1922. Kay Starr, 1939. Kim Fowley, 1946. Barry Whitwam (Herman’s Hermits), 1955. Howie Epstein (Tom Petty & The Heartbreakers), 1958. Henry Priestman (The Christians), 1961. Jim Martin (Faith No More) и 1981. Paloma Faith

Догодило са 21. jула

1969. Група Blind Faith је објавила свој истоимени дебитантски албум.

1973. Џим Кроче је са песмом Bad, Bad Leroy Brown на првом месту америчке листе синглова. Три месеца касније ће погинути у авионској несрећи.

1987. Група Ганс енд Розис је објавила дебитантски албум ”Appetite for Destruction”. Са албума су се издвојиле песме Welcome to the Jungle, Sweet Child O ‘Mine и Paradise City. Албум је у међувремену продат у тиражу од 18. милиона примерака.

1990. Роџер Вотерс је са својим концертом Зид наступио пред 350.000 људи у Берлину.

2008. Фронтменка групе Yeah Yeah Yeahs, Karen O је представила нову групу Union Pool у Њујорку.

2017. Џастину Биберу је забрањено да наступа у Кини, због лошег понашања.

2023. Умро је Тони Бенет у 97 години у свом дому у Њујорку.

Рођени 22. јула

1941. Џорџ Клинтон је амерички текстописац, продуцент и вођа бенда Parlament-Funkadelic Collective. Клинтон је од самог почетка био покретачка снага П-Фанк звука, предводећи групу Парламент од оснивања касних 50их година. Фанк звук, друштвено ангажовани текстови и П-Фанк митологија су утицали на каснију Р&Б, хип хоп и рок музику. Соло каријеру је покренуо 1982 године албумом ”Computer Games”. Објавио је десет соло албума.

1944. Рик Дејвис је енглески музичар, клавијатуриста, певач и оснивач рок групе Супертрамп. Група је основана 1970 у Лондону и постају популарни са њиховим шестим албумом ”Breakfast in America” који је до данас продат у 20 милиона примерака.

1947. Дон Хенли је амерички музичар и оснивач групе Иглс. За групу је написао прегршт хитова као: Witchy Woman, Desperado, Best of My Love, One of These Nights, Hotel California, Life in the Fast Lane, Victim of Love, The Last Resort, The Long Run и Get Over It. По распаду групе 1980. креће у соло воде и до данас је објавио пет студијских албума.

1973. Руфус Вејнрајт је канадско-амерички композитор и певач. Издао је осам студијских албума. Радио је и две класичне опере. Имао сам среће да се 2005 године нађем у Лондону где сам са Браниславом Рашићем отишао на Руфусов концерт. Човек има нестварно леп глас и на крају концерта је добио заслужене овације.

1992. Селена Гомез је америчка певачица, глумица и продуцент. Каријеру је почела као дете у телевизијској серији Барни и пријатељи (2002–2004). Гомезова је објавила три албума са својом некадашњом групом Selena Gomez & the Scene, а сва три су се нашла на Билборд листи. Касније је објавила три соло студијска албума: ”Stars Dance” (2013), ”Revival” (2015) и ”Rare” (2020).

Рођени на данашњи дан: 1961. Keith Sweat, 1963. Emily Saliers (Indigo Girls), 1964. Will Calhoun (Living Colour), 1967. Pat Badger (Extreme) и 1973. Daniel Jones (Savage Garden)

Догодило са 22. јула

1965. Екипа у саставу Џегер, Џонс и Вајмен је кажњена са пет фунти на суду у Лондону зато што су уринирали на зид у метро станици.

1968. Објављен је албум ”Super Session” који заједно потписују Мајкл Блумфилда, Ал Купер и Стивен Стилс.

1971. Џон Ленон и Јоко Оно су провели дан у снимању спота за песму Imagine у својој кући.

1977. Елвис Костело је објавио дебитантски албум ”My Aim Is True”.

1989. Бивша глумица Мартика је са песмом Toy Soldiers на врху британске листе синглова.

Рођени 23. јула

1946. Енди Мекеј је енглески музичар, најпознатији као суоснивач групе Рокси Мјузик. Волим њихову музику и због Мекејовог свирања саксофона и обое. Са групом је објавио осам албума.

1961. Мартин Гор је енглески музичар и текстописац. Када је Винс Кларк напустио бенд 1981. године после првог албума, Гор постаје главни аутор песама за Дипеш мод. Тренутно он углавном свира гитару и пева позадинске вокале, а повремено свира и клавијатуре.

1965. Слеш је енглески гитариста бендова Ганс енд Розис и Велвет Револвер. Препознатљив је по својој дугој коврџавој коси, великом шеширу, његовој љубави према Џек Денијелсу и цигарети у устима. Сматра се једним од најбољих метал гитариста.

1973. Fran Healy је шкотски певач и текстописац рок групе Travis, за коју је написао већину песама за девет студијских албума.

Рођени на данашњи дан: 1947. Tony Joe White, 1964. Nick Menza (Megadeth), 1970. Sam Watters (Color Me Badd), 1971. Alison Krauss и 1980. Michelle Williams (Destiny’s Child)

Догодило са 23. јула

1955. Slim Whitman је на првом месту британске листе синглова са песмом Rose Marie. На првом месту ће остати једанаест недеља што ће бити рекорд до 1991.

1966. Френк Синатра је са албумом ”Strangers In The Night” стигао до првог места америчке топ листе албума. Албум се сматра његовим најуспешнијим албумом са тиражем од милион продатих примерака.

1969. Ролингстонси су са песмом Honky Tonk Women на првом месту британске листе синглова.

1984. Група Карс је са песмом Drive на првом месту америчке листе синглова.

1994. Међународна Астрономска унија је астероид који кружи око Марса и Јупитера назвала по Френку Запи.

2008. Воштана фигура Ејми Вајнхаус је откривена у музеју Мадам Тисо у Лондону.

2011. Умрла је Ејми Вајнхаус у Лондону.

2013. Бијонсе је једва успела да одржи концерт у Монтреалу, у Канади, након што јој се коса запетљала у лопатице вентилатора. Изводила је песму „Halo“ из публике када се инцидент догодио.

Рођени 24. јула

1930. Предраг Ивановић је српски музичар и глумац. Студирао је трубу на Музичкој академији у Београду да би на крају завршио одсек композиције на Беркли колеџу. Свирао је клавир, трубу, певао и компоновао музику. Познат је као оснивач вокалног квартета Предраг Ивановић. Овај квартет је била музичка група која је изводила поп и џез музику касних педесетих година прошлог века. Њихова најпознатија песма Под сјајем звезда се појавила у филму Љубав и мода из 1960. Умро је 2010.

1942. Heinz Burt је британски рокенрол басиста и певач немачког порекла који је наступао под уметничким именом Хајнц. Био је познат и као члан инструменталне групе Торнадос. Група је имала неколико хитова на топ листама, од којих је најпознатија песма "Телстар" (названа по сателиту). Умро је 2000.

1950. Јадранка Стојаковић је југословенска кантауторка забавне музике и ауторка бројних урбаних шансона и шлагера из касних 70их и 80их година. Музичку каријеру је почела у Сарајеву. Радила је и примењену музику за телевизију (Дечије емисије Телевизије Сарајево), те написала уводну тему 14. Зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984. године. Умрла је 2016.

1958. Мик Карн је енглеско-кипарски текстописац и басиста, најпознатији по раду у групи Јапан. Његов карактеристични звук баса и мелодични стил свирања су били заштитни знак звука бенда. Умро је 2011. Један од омиљених басиста.

1970. Џенифер Лопез је америчка глумица, певачица и плесачица. Лопезова је 1999. издала свој први студијски албум ”On the 6” који садржи њен први хит If You Had My Love. Њен други студијски албум ”J.Lo” из 2001. остварио је комерцијални успех, јер је продат у осам милиона копија широм света. До сада је објавила 10 албума. Џенифер је 2013. године са својом турнејом гостовала у Београду.

Рођени на данашњи дан: 1951. Lynval Golding (The Specials), 1953. Gary Shider (P-Funk All-Stars/Parliament-Funkadelic), 1957. Larry Gott (James), 1957. Pam Tillis, 1961. Paul Geary (Extreme), 1973. Ladybug Mecca (Digible Planets) и 1990. Jay McGuiness (The Wanted)

Догодило са 24. jула

1964. Кермес је настао када је Кит Ричардс ударио гитаром у главу фана који је истрчао на бину, на концерту Ролингстонса у Блекпулу. Завршни рачун каже да су повређена два полицајца и 30 фанова, а да је материјална штета 4000 фунти. Група је добила забрану наступања од 44 године у Блекпулу.

1964. Марвин Геј је снимио свој класик, песму How Sweet It Is To Be Loved By You.

1967. У новинама Тајмс се појавио плаћени оглас за легализацију марихуане који су потписала сва четири члана Битлса.

1976. Елтон Џон и Кики Ди су са песмом Don't Go Breaking My Heart на првом месту британске листе синглова.

1982. Група Сурвајвор је са песмом Eye of the Tiger на првом месту америчке листе синглова. Песма се може чути у трећем наставку филма Роки.

1993. Ју ту са својим албум ”Zooropa” на првом месту америчке листе албума.

2011. Abel Tesfaye је у Торонту први пут наступио под псеудонимом Викенд.

2020. Тејлор Свифт објављује свој осми албум “Folklore“. Свифт је осмислила албум током карантина, описујући га као „збирку песама и прича које су текле попут тока свести“.

Рођени 25. јула

1925. Bennie Benjamin је амерички бубњар, познат као студијски музичар издавачке куће Мотовн. Магазин Ролинг Стоун га је ставио на 11 место најбољих бубњара, а у Кућу славних рокенрола је примљен 2003.

1941. Manuel Charlton је шкотски гитариста и продуцент. Оснивач је хард рок састава Назарет. Продуцирао је албум ”Appetite For Destruction” групе Ганс енд Розис. Умро је 2022.

1943. Jim McCarty је енглески бубњар група Јардбирдс и Ренесанс. У Кућу славних рокенрола је примљен 1992.

1958. Турстон Мор је амерички гитариста, текстописац и певач рок групе Соник Јут. Поред рада у групи, радио је са бројним музичарима, а објавио је и девет соло албума. Од 2015 предаје хонорарно на музичком конзерваторијуму у Копенхагену.

Рођени на данашњи дан: 1930. Annie Ross, 1944. Tom Dawes (Cyrkle), 1951. Verdine White (Earth, Wind & Fire), 1966. Maureen Herman (Babes In Toyland) и 1974. Paul Epworth

Догодило са 25. jула

1960. Након што су Елвис и Еверли брадерс одбили песму Only the Lonely, Рој Орбисон је по први пут стигао до броја један америчке листе синглова.

1964. Битлси су са својим трећим албумом ”A Hard Day's Night” на првом месту у Великој Британији где ће остати следећих 21 недељу.

1969. Нил Јанг се први пут појавио са Кросбијем, Стилсом и Нешом на концерту у Филмор Исту у Њујорку.

1970. Карпентерс су са песмом (They Long To Be) Close To You на првом месту америчке листе синглова.

1980. Група AC/DC је објавила свој шести студијски албум ”Back in Black” са новим певачем Брајаном Џонсоном. Албум је продат у 49. милиона примерака што га чини другим најпродаванијим албумом свих времена.

1981. Air Supply су са песмом The One That I Love на врху америчке листе синглова.

1983. Металика је објавила свој дебитантски албум ”Kill 'Em All”. Издање се сматра једним од најважнијих метал албума свих времена.

1987. Terence Trent D'Arby је са албумом ”Introducing The Hardline According to Terence Trent D’arby” на првом месту у Великој Британији.

1998. Џемироквај је са песмом Deeper Under Ground на првом месту британске листе синглова.

1999. Ове године Вудсток фестивал је завршио нередима, приликом којих је ухапшено 120 људи. Брдо људи се отровало водом коју су пили.

2020. Умро је Питер Грин у 73 години живота. Иза себе је оставио предивне песме Albatross, Black Magic Woman, Oh Well, The Green Manalishi и Man of the World.

Рођени 26. јула

1941. Дарлин Лав је америчка певачица и глумица. Радила је са многим музичарима као: Сем Кук, Дијана Ворвик, Бич Бојси, Елвис Пресли и други. У Кућу славних рокенрола је примљена 2011.

1942. Dobie Gray је амерички текстописац и певач. Популарност је стекао песмама The 'in' Crowd и Drift Away. Умро је 2011.

1943. Мик Џегер је енглески музичар, певач, текстописац и глумац. Један је од оснивача и певач Ролингстонса, рок бенда који је настао 1962. године у Лондону. За допринос музици, проглашен је витезом 2003. Када су ме као малог питали: Шта бих да будем када порастем?, ја сам као из топа извалио Џегер. Обележио је наше животе, који су били много лепши због музике коју је стварао са Китом Ричардсом. Ових данас са дружином свира турнеју по Северној Америци показући нам да је рокенрол и даље у доброј форми. Апсолутна рокенрол звезда.

1949. Роџер Тејлор је енглески текстописац, продуцент и бубњар групе Квин. За групу је компоновао неке од највећих хитова као: Under Pressure, Radio Ga Ga, A Kind of Magic, Heaven for Everyone, Breakthru и Invisible Man.

Рођени на данашњи дан: 1961. Gary Cherone (Extreme), 1967. DJ Headliner (Arrested Development), 1980. Dave ‘Brown Sound’ Baksh (Sum 41), 1992. Stormzy и 1993. Taylor Momsen (The Pretty Reckless)

Догодило са 26. jула

1962. Frank Ifield је са песмом I Remember You на првом месту у Великој Британији.

1968. Џексон Фајв су потписали једногодишњи уговор са издавачком кућом Мотовн.

1975. Van McCoy and the Soul City су на првом месту америчке листе синглова са песмом Hustl.

1980. Ролингстонси су са албумом ”Emotional Rescue” на првом месту америчке листе албума.

2006. Последња епизода музичке емисије Top Of The Pops је емитована на БиБиСи телевизији. Ролингстонси су били први рокенрол бенд који се појавио у емисији, за Нову 1964 годину.

2013. Амерички кантаутор Џеј Џеј Кејл је умро у својој кући у Ла Хоји, Калифорнија. Многе песме које је Кејл написао постале су заштитни знак других музичара: After Midnight и Cocaine, које је обрадио Ерик Клептон, Clyde Вејлон Џенингс и Call Me the Breeze коју су обрадили Линард Скинард, Џони Кеш и Ерик Клептон. Године 2008, заједно са Ериком Клептоном је добио награду Греми.

2019. Angie McMahon је објавила свој дебитантски студијски албум ”Salt”.

2019. Chance the Rapper је објавио свој дебитантски студијски албум (након неколико микстејпова) ”The Big Day”.

2019. Of Monsters and Men су објавили свој трећи студијски албум ”Fever Dream”.

Рођени 27. јула

1944. Bobbie Gentry је америчка певачица. Једна је од првих женских уметница у Америци која је изводила властити материјал. Популарност је стекла са песмом Ode to Billie Joe из 1967. Објавила је седам студијских албума.

1967. Juliana Hatfield је америчка музичарка и кантаутор. Била је члан група Blake Babies, Some Girls и The Lemonheads.

Рођени на данашњи дан: 1949. Rory MacDonald (Runrig), 1953. Suzi Carr (Will To Power), 1960. Conway Savage (Nick Cave And The Bad Seeds), 1962. Karl Mueller (Soul Asylum), 1964. Rex Brown (Pantera) и 1974. Pete Yorn

Догодило са 27. јула

1958. Компанија Есо је упозорила да обожаватељи рокенрол музике троше више бензина, зато што притискају папучицу за гас док слушају музику у колима.

1973. Група New York Dolls је објавила истоимени албум са кога су се издвојиле песме Personality Crisis, Looking for a Kiss, Trash и Jet Boy. 

1974. Објављена је класик песма Sweet Home Alabama групе Lynyrd Skynyrd. Песма се нашла на другом албуму ”Second Halsing”.

1974. Група Вингс је објавила албум ”Band On The Run”. Са албума су се издвојиле песме Jet и Band on the Run.

1976. Након дугогодишње правне борбе Џон Ленон је добио зелену карту америчке владе.

1981. Деби Хари је објавила први соло албум ”KooKoo” са кога је песма Backfired постала велики хит.

1984. Металика је објавила други студијски албум ”Ride The Lightning”.

1985. Јуритмикс су са песмом There Must Be An Angel (Playing With My Heart) на првом месту у Великој Британији. Усну хармонику је свирао Стиви Вондер.

1987. Објављен је живи албум ”Toward the Within” аустралијске групе Dead Can Dance. На албуму се налази 15 песама од којих су само четири објављене раније.

1996. Група Спајс Гирлс је први пут на првом месту британске листе синглова са песмом Wannabe.

2007. Одржана је премијера филма о Симсоновима. На почетку филма чланови групе Грин Деј тону у језеро Спрингфилд.

„Просто је било уживање радити у тој маси људи са различитим идејама, дивних визија, различитих материјала које су користили, тако да је то био један такав колорит и у то време један, могу рећи, спектакл за град“, истиче Душан Извонар, селектор Симпозијума „Свет керамике“.

И даље је. За шест деценија постојања Смотре, радови Миодрага Дада Ђурића. Југословенски, црногорски, светски сликар, после ретроспективне изложбе у галерији Српске академије наука и уетности, пред публиком у Аранђеловцу.

„Кроз одабир 11 радова, мислим да су маркиране неке врло важне позиције његовог стваралаштва и историје његовог стваралаштва. Значи, од 1957. године је његов најстарији рад до двехиљадитих година”, наводи историчарка уметности Данијела Пурешевић.

А, све је почело од мермера и симпозијума „Бели венчац”. Врсни вајари са свих меридијана, оставили су Србији око 300 ванврененских дела.

Импресивна колекција скулптура од белог венчачком мермера у парку Буковичке бање, 78 дела домаћих и страних аутора. Једна од њих Материнство, Ангелине Гаталице, са прве Смотре уметности „Мермер и звуци“, 1966. године.

Две године касније, мермеру се придружује звук, а 1973. и Свет керамике. Сви ти сегменти чине богату понуду смотре.

„Публика ће моћи да види разноврстан програм када су у питању концерти, позоришне балетске представе. Имамо националне плесне ансамбле. Ти су и књижевне вечери, трибине и ликовни програм”, напомиње Катарина Перовић, директорка Смотре „Мермер и звуци“.

 Оснивач Смотре је Аранђеловчанин, сликар, Алексанрар Ђоновић. У славу уметности, да живи и траје под Букуљом.

То је остварио Фабио Ћерти, идејни творац концепта и редитељ. Реч је о камиону са завесом који садржи сцену, цео оркестар, певаче, светла и костиме.

Права опера се изводи на римским трговима, то је путујући пројекат културне установе "Teatro del opera di Roma".

„Ово је било окупљање људи без друштвених мрежа, било какве технологије, уз правог диригента и певаче који су уживо наступали. Један луди, заједнички тренутак. Била сам задивљена колико је људи било заинтересовано за овакву оперу, ново искуство, било је дивно“, истакла је костимографкиња Ману Лали.

У протеклих месец дана, на тај начин, организована су извођења ремек-дела Ђакома Пучинија, опере Севиљски берберин.

„Лепо је било видети срећну публику која је желела да дође. Људи су доносили своје столице, храну, пиће, била су ту и деца. На крају су веома пажљиво пратили извођење опере и лепо се понашали. То је за мене било највеће изненађење“, каже Карло Доналдо, редитељ.

До сада су становници девет римских општина могли да уживају у опери Севиљски берберин.

Све представе су бесплатне. Цео пројекат је у духу иницијативе која жели да оперу учини доступном за све па се тако мање познати римски тргови претварају у сцену на отвореном. Путујућа опера ће поново оживети у септембру, биће извођена Пучинијева Тоска. Нова продукција ће обилазити и друге римске општине.

У амбијенталном простору парка Уметничке школе, приказане су комичне размирице рибара и њихових жена због појаве наочитог странца, што, између осталог, проблематизује женски идентитет.

„Стварно смо дали задњи атом снаге. Мислим да смо леп посао направили, лепо смо радили. Имамо снаге, жене смо, а ипак је фестивал ове године посвећен женама, а оне имају невфероватну моћ и снагу и мислим да се то данас на сцени видело“, каже глумица Ника Ласић.

Сплетке, љубоморне сцене, жестоки сукоби због осујећених жеља и сујете, обликовани су врцаво и темпераменетно, у надахнутој колективној игри целог ансамбла.

„Сви су задовољни, то је колективна представа и заиста смо сви дисали као један. Диван Голдони. Ово су ми друге Рибарске свађе и једне и друге биле су незаборавне, ал' ово ће се играт'“, поручује глумица Ксенија Прохаска.

Сочност медитеранског духа, препознатљивост ситуација и психолошких механизама љубавних играрија, као и њихова заразно комична обрада, разлози су успеха нових Рибарских свађа.

Оне су један аспекат репертоарске политике дубровачког летњег фестивала, окренутог ка лаганој и питкој забави. А са оним другим, ангажованијим и естетизованијим, публика ће се суочити на следећој фестивалској премијери Медеје, за десет дана.

„Мени, пре свега, ова награда значи зато што носи име Новице Тадића, који је по мом мишљењу један од последњих наших великих песника, тзв. савремених класика српског језика. И с обзиром на то да сам до сада већ објавила неколико књига, не могу за себе да кажем да сам млада песникиња, али ова награда долази у једном тренутку када она означава највеће признање које моја поезија до сада добила“, каже Ирена Плаовић.

Како постати друштвено прихватљив, улклопљен, али и сасвим свој – то је средишње неизговорено питање младалачког песничког трагања Ирене Плаовић у награђеној збирци, истиче жири, а што ју је издвојило између 53 пристигла рукописа.

Збирка Пландујем биће објављена у едицији Присуства у издању Завода за проучавање културног развитка.