Емерик Фејеш, један од најистакнутијих наиваца светске уметничке сцене.

Његове слике нису само прикази архитектуре; оне су лична, маштовита интерпретација градова и њихових знаменитости, и управо га је та аутентичност високо позиционирала на светској уметничкој сцени, где се сматра једним од водећих сликара урбаниста-наиваца.

„Између осталог, у објекте је уградио, то ћете видети на сликама кад их мало будете озбиљније анализирали, своје шибице. Шибице којима је радио, он их је стављао, па ћете видети да су главице на шибицама да ли рађене од сивог сумпора или ти црвеног сумпора, тако да је и по томе био јако оригиналан. Такође, његова машта је чинила чуда: када му је нека од разгледница била празна. Он је на те мотиве са разгледнице додавао још трамваје и аутомобиле. Трамваји су стављени на неке од слика у градовима који уопште не поседују трамвајске пруге, па је и по томе био јако интересантан“, објашњава Бошко Недељков, председник удружења „Наива арт култ".

Рођен у Осијеку 1904. године, Фејеш је највећи део живота провео у Новом Саду.

По занимању дугметар и чешљар, сликарству се озбиљније посветио тек 1949. године, након болести и одласка у инвалидску пензију.

Уметнички свет изградио је изван академских правила, а градски пејзаж постао је његов препознатљив мотив.

Контуре преузете са фотографија и разгледница претварао је у комбинације живих боја, слободних линија, необичних детаља и потпуно јединствене закривљене перспективе.

„То је такође разлог због којег су на изложби присутне веријације техника и експресија кроз стакло. Имамо праве кристале, кристале који су имитација стакла, лампе, топло и хладно стакло, декоративно стакло. Присутна је аутоматска производња, која је наша будућност, неопходна у обради посебних материјале које имамо и којима располажемо“, објашњава главни кустос изложбе, Петр Нонви.

Изложбу су пратили разговори и конференција „Разговори о креативном стаклу", на којој домаћи истрани стручњаци разговарали о синергији традиције и иновације, утицајима чешког стакларства и везама Кристалне долине и Београда.

„Постоји интересантна веза између Чешке и Србије, јер су пре много година наши мајстори стакла донели традицију и умеће прављења стакла у Србију. Постоји традиција из прошлости, али нам је такође драго да и данас можемо да прикажемо будућност и иновације, где ће индустрија сарађивати са дизајнерима, а такав подухват могао би да се повољно одрази и на туризам“, напомиње Јан Шмид директор Кристалне долине.

Наредних дана у Параћину биће организована предавања, демонстрације и радионице креативног стакла, а изложба „Осмо светско чудо" за посетиоце је отворена до 13. децембра.

1917. Paul Tanner је амерички музичар, познат по раду у оркестру Глен Милера. Умро је 2013.

1938.Фела Кути је нигеријски мултуинструменталиста, вођа бенда, композитор, политички активиста и панафриканиста. Сматра се пиониром афробита, афричког музичког жанра, који представља мешавину традиционалне Јоруба музике, фанка и џеза. На врхунцу своје популарности, означен је као најизазовнији и најхаризматичнијим афрички музички извођач. AllMusic описао га је као "музички и социополитички глас" интернационалног значаја. Објавио је 27 албума. Умро је 1997.

1942. Don Stevenson је амерички бубњар групе Moby Grape из Сан Франциска, са којом наступа од 1966. године. Група је објавила седам албума.

1946. Ричард Карпентер је амерички певач, композитор, продуцент и половина дуа Карпентерс са својом млађом сестром Карен. Објавио је три соло албума.

1953. Tito Jackson је амерички музичар, гитариста и члан групе Jackson 5. Од 2003. године је започео соло каријеру, наступајићи као блуз музичар.

Рођени на данашњи дан: 1975. Ginuwine и 1984. Shayne Ward

Догодило се 15. октобра

1955. На концерту у свом родном граду Лабаку, у Тексасу, млади Бади Холи је био предгрупа младом Елвису Преслију. Еди Крендал, ловац на таленте из Нешвила, био је у публици и организовао је да Холи оде на аудицију и сними демо снимке за издавачку кућу Дека.

1956. Литл Ричард је снимио свој класик Good Golly, Miss Molly у Њу Оелансу.

1966.На промоцији хипи магазина International Timesaу Лондону, наступили су Пинк Флојд, Мув, Софт Машин и Јоко Оно. Магазин је излазио до 1973.

1966. Four Tops су на првом месту америчке листе синглова са песмом Reach Out, I'll Be There.

1972.Lieutenant Pigeon су са песмом Mouldy Old Dough на првом месту британске листе синглова.

1973. Рубрика Греота да се баци бележи ситуацију у којој се нашао Кит Ричардс, који је ухапшен у Ници звог поседовања марихуане. Забрањен му је улазак у Француску на две године.

1976. Издавачка кућа EMI Records потписала је уговор са групом Секс Пистолс за значајну суму новца, али је сарадњу прекинула већ наредне године.

1976. Electric Light Orchestra је објавио свој шести студијски албум ” A New World Record ”. Садржи синглове Livin' Thing, Do Ya, Rockaria! и Telephone Line.

1977. Деби Бун је започела 10-недељно задржавање на првом месту америчке листе синглова са песмом You Light Up My Life.

1978. Toto је објавио свој дебитантски студијски албум ”Toto”. Садржи синглове Hold the Line, I'll Supply the Love, Georgy Porgy и Rockmaker.

1979. ABBA је одржала свој први концерт у Северној Америци када су се појавили у Ванкуверу, Британска Колумбија.

1984. Британски синт-поп трио Bronski Beat објавио је свој дебитантски албум ” The Age of Consent ”. Албум садржи четири хит сингла: оригиналне песме Smalltown Boy и Why? , и обраде It Ain ’ t Necessarily So и I Feel Love (Medley).

1988. Bon Jovi су са својим албумом ”New Jersey” на првом месту америчке листе.

1995. Пол и Линда Макартни су позајмили своје гласове за серију Симпсонови, у епизоди Lisa the Vegetarian.

2000. U2 су на броју један у Британији са песмом Beautiful Day .

2000. Radiohead су са албумом ”Kid A” на првом месту у САД.

2008.Група Канда, Коџа и Небојша је објавила пети студијски албум ”Девети живот” у издању ПГП РТСа.

2013. Лизо је објавила свој дебитантски студијски албум ”Lizzobangers”. Албум садржи синглове: Batches & Cookies, Paris, Faded и Bus Passes and Happy Meals.

2013.Мадони је забрањен улазак у биоскопе ланца „Alamo Drafthouse Cinema” након што је оптужена да је слала поруке током пројекције филма. Овај ланац је познат по строгој политици којом од публике захтева поштовање правила понашања у биоскопу.

2014.Чак Бери је последњи пут наступио у клубу „Blueberry Hill” у Сент Луису. Легендарни рокер, који је преминуо 2017. године, од 1996. је редовно, једном месечно, наступао на том месту.

2014. Фронтмен групе U2, Боно, извинуо се након што је њихов најновији албум аутоматски додат у библиотеке свих корисника iTunes-а широм света, описујући тај потез као „мало мегаломаније и дашак великодушности”. Корисници iTunes-а су се жалили што је албум *Songs of Innocence*, који садржи 11 песама, додат у њихове музичке библиотеке без дозволе, као и на то да није било јасно како да га обришу.

2021. Coldplay је објавио свој девети студијски албум ”Music of the Spheres”. Издвојиле су се песме Higher Power, My Universe, Let Somebody Go, „Coloratura, People of the Pride, Biutyful и Humankind.

2021. Реми Вулф је објавила свој дебитантски студијски албум ” Juno ” . На њему се налазе синглови Michael и Cake.

2021. Pokey LaFarge је објавио свој седми студијски албум ”In The Blossom of Their Shade”.

Рођени 16. октобра

1938. Нико је немачка певачица, кантаутор, песник, композитор, музичар, модел и глумица, која је постала позната шездесетих као суперзвезда Ендија Ворхола. П ридруживши се бенду Велвет Андерграунд певала је у неким од класика Лу Рида као што су Femme Fatale, All Tomorrow's Partie s и I'l l Be Your Mirror . Учествовала је у снимању легендарног албума ”Велвет Андерграунд и Нико” (1967) . Тај албум и њена појава учинили су је најхаризматичнијом појавом музике тог времена. Умрла је 1988.

1947. Bob Weirје амерички музичар, композитор и један од оснивача групе Грејтфул Дед. Са групом је примљен у ”Кућу славних рокенрола” 1994.

1960. Bob Mould је амерички гитариста, вокал и текстописац. Био је члан алтернативних бендова Hüsker Dü и Sugar.

1962. Фли је амерички басиста, глумац и један од оснивача рок групе Red Hot Chili Peppers. Са групом је објавио 13 албума. У ”Дворану славних рокенрола” је као члан групе примљен 2012.

Рођени на данашњи дан:1959. Gary Kemp (Spandau Ballet), 1969. Wendy Wilson (Wilson Phillips) и 1977. John Mayer

Догодило се 16. октобра

1951. Литл Ричард је снимио своје прве демо снимке у студију у Атланти.

1956. Frankie Laine је на првом месту британске листе синглова са песмом A Woman In Love.

1958. Мади Вотерс је свирао свој први концерт у Великој Британији у Одеон позоришту у Лидсу.

1961. Patsy Cline је објавила своју песму Crazy коју је компоновао Вили Нелсон.

1966. Грејс Слик, замењујући оригиналну вокалисткињу групе Џеферсон Ерплајн, Сигн Андерсон (која је дала отказ да би родила дете), први пут је наступила са групом Ерплајн у Сан Франциску.

1966. Фолк певачица Џоан Баез је међу 124 антиратна демонстранта ухапшена због блокирања улаза у регрутни центар америчке војске у Оукланду, у Калифорнији. Осуђена је на десет дана затвора.

1968. Група Jimi Hendrix Experience објавила је трећи и последњи албум ”Electric Ladyland”. Као двоструки албум, то је било једино издање овог састава код којег је Хендрикс био једини потписани продуцент. Реч је о комерцијално најуспешнијем издању бенда и њиховом једином албуму који је доспео на прво место топ-листа.

1976. Rick Dees је на првом месту америчке листе синглова са песмом Disco Duck.

1976. Група Thin Lizzy је објавила свој седми студијски албум ”Johnny the Fox”. На њему се налазе синглови Don't Believe a Word и Johnny the Fox Meets Jimmy the Weed.

1976. Стиви Вондер је са својим албумом ” Songs In The Key Of Life" на првом месту у САД. Са албума су се издвојиле песме Sir Duke, I Wish , Pastime Paradise и Isn ’ t She Lovely .

1981. Баухаус је објавио свој други студијски албум ”Mask”. Садржи синглове Kick in the Eye и The Passion of Lovers.

1981. Eurythmics је објавио свој дебитантски студијски албум ”In the Garden”. Издвојиле су се песме Never Gonna Cry Again и Belinda.

1982. INXS су објавили свој трећи студијски албум ” Shabooh Shoobah ”. Садржи синглове The One Thing, Don't Change, To Look at You и Black and White.

1986. На прослави 60 рођендана Чака Берија у Сент Луису, на позорници су се појавили Кит Ричардс, Ерик Клептон и Роберт Креј.

1987. Стинг је објавио свој други соло студијски албум “ Nothing Like the Sun ”. На њему се налазе синглови We'll Be Together, Be Still My Beating Heart, Englishman in New York, Fragile и They Dance Alone.

1989. Кејт Буш је објавила свој шести студијски албум ” The Sensual World ”. Насловна песма, је инспирисана романом Џејмса Џојса „Уликс“, и донела јој је номинацију за Греми за најбољи алтернативни музички наступ. Такође садржи песме This Woman ’ s Work и Love and Angel.

1990. Џез бубњар Арт Блејки преминуо је у 71. години живота.

1990. Пол Сајмон је објавио свој осми соло албум “ The Rhythm of the Saints ”. На њему се налазе песме The Obvious Child, Proof и Born at the Right Time.

1991. Група Red Hot Chili Peppers започела је турнеју “Blood Sugar Sex Magik” наступом у Медисону, у Висконсину. Као предгрупе наступили су Smashing Pumpkins и нови бенд по имену Pearl Jam.

1992. У њујоршкој дворани „Медисон сквер гарден” одржан је концерт у част тридесетогодишњице каријере Боба Дилана (рачунајући од његовог првог снимка). Међу гостујућим извођачима били су Нил Јанг, Ерик Клептон, Џорџ Харисон, Роџер Мекгин, Шинејд О'Конор, Том Пети, Рони Вуд и сам Дилан.

2001. Бобу Дилану није био дозвољен улазак иза бине на његовом сопственом концерту у граду Бенд, у Орегону. Дилан је захтевао строже мере обезбеђења током турнеје “Love And Theft”, која се одвијала након напада 11. септембра. Због тога су отпуштена два радника обезбеђења.

2001. Енџи Стоун је објавила свој други студијски албум “ Mahogany Soul ”. Албум садржи синглове Brotha, Brotha Part II, Wish I Didn't Miss You, More Than a Woman и Bottles & Cans.

2001. Група Le Tigre објавила је свој други студијски албум “ Feminist Sweepstakes ”. На њему се налазе синглови FYR, Much Finer, Keep On Livin' и Well, Well, Well.

2003. Сајмон и Гарфанкел су започели своју турнеју „Old Friends” концертом у Вилкс-Бару, у Пенсилванији.

2006. Затворен је легендарни њујоршки клуб CBGB.

2010. Студент Justin Havird је назвао нову врсту рибе Lepidocephalichthys zeppelini у част групе Лед Цепелин.

2015. Један обожавалац је вратио кесу украдене робе Пати Смит, 36 година након што је нестала. Међу стварима су били мајица коју је носила за насловну фотографију часописа Ролинг Стоун 1978. године и марама коју јој је поклонио покојни брат. Предмети су нестали у јуну 1979. године када је камион, који је превозио појачала, гитаре и другу музичку опрему вредну 40.000 долара украден.

2020. Beabadoobee је објавила свој дебитантски студијски албум “ Fake It Flowers ” . На њему се налазе песме Care, Sorry, Worth It, How Was Your Day? и Together.

Рођени 17. октобра

1933. Jeanne-Paule Marie "Jeannine" Deckers, позната као ”Певајућа сестра” је белгијска католичка кантауторица и вероватно једна од најнеобичнијих појава у популарниј музици. Она је са песмом Dominique била на првом месту америчке листе синглова. Код нас је песму обрадио Диего Варагић , српски и југословенски певач популаран током шездесетих и седамдесетих година 20. века. Синглица која се често могла да чује код нас у кући.

1972. Еминем је амерички репер, текстописац, музички продуцент и глумац. Заслужан је за популарност хип хопа у Средњој Америци, а Еминемов глобални успех и признати радови сматрају се заслужним за нестанак расне баријере и почетак прихватања белих репера у забавној музици. Објавио је 12 самосталних албума.

Рођени на данашњи дан: 1934. Rico Rodriguez (The Specials), 1941. Jim Seals (Seals & Croft), 1946. Jim Tucker (The Turtles), 1958. Alan Jackson, 1967. Rene Dif (Aqua), 1968. Ziggy Marley, 1972. Wyclef Jean и 1977. Chris Kirkpatrick (NSYNC)

Догодило се 17. октобра

1964. Manfred Mann је на првом месту америчке листе синглова са песмом Do Wah Diddy Diddy.

1969. Упркос проблемима са добијањем дозвола од Америчке федерације музичара као резултат пијења и туча на сцени на претходним ангажманима, Кинкси су коначно започели своју прву турнеју по САД после четири године.

1970. Jackson Five су по четврти пут на врху америчке листе синглова са песмом I'll Be There .

1975. Пол Сајмон ( који је 13. октобра напунио 85 година) објавио је свој четврти студијски албум ” Still Crazy After All These Years ”. Албум садржи четири песме које су се пласирале међу 40 најбољих: насловну песму, Gone at Last, My Little Town и хит број један 50 Ways to Leave Your Lover.

1977. Група Lynyrd Skynyrd објавила је албум “Street Survivors”, последњи на којем су учествовали фронтмен Рони Ван Зант и гитариста Стив Гејнс, будући да су обојица погинули три дана касније у паду авиона на путу ка Батон Ружу у Луизијани.

1978. Нил Дајмонд и Барбра Страјсенд су снимили песму You Don't Bring Me Flowers. Продуцент овог сусрета двеју суперзвезда био је Боб Гаудио, који је у холу студија држао спреман цео оркестар.

1980. Dire Straits су објавили свој трећи студијски албум ” Making Movies ”. На њему се налазе песме Tunnel of Love, Skateaway и Romeo and Juliet.

1980.Bruce Springsteen је објавио албум ” The River ”. На њему се налазе песме Hungry Heart, Fade Away, Sherry Darling, The River, Cadillac Ranch и Point Blank.

1986. ”Сид и Ненси“, биографски филм о басисти групе Секс Пистолс, Сиду Вишусу и његовој девојци Ненси Спанген, први пут се појавио на великом платну.

1988.The Waterboys су објавили свој четврти студијски албум ” Fisherman ’s Blues “ . Садржи синглове Fisherman's Blues и And a Bang on the Ear.

1992. Tasmin Archers је са песмом Sleeping Satellite на првом месту у Великој Британији.

1994. Група Jamiroquai објавила је свој други албум ” The Return of the Space Cowboy ” . На њему се налазе песме The Kids, Space Cowboy, Half the Man, Light Years и Stillness in Time. Сматран наставком дебитантског албума објављеног годину дана раније “The Return of the Space Cowboy” доноси сложеније композиције и бави се актуелнијим темама, укључујући губитак, живот на улици, употребу дрога, наду, протесте и проблеме са којима се суочавају староседеоци Америке.

2000. Џони Кеш је објавио свој 66. студијски албум ”American III: Solitary Man”. На њему се налазе песме I Won’t Back Down, Solitary Man, One и I See a Darkness.

2006. LCD Soundsystem је објавио свој студијски албум са једном песмом, 45:33 . Наручен од стране компаније Nike као део серије Nike+ Original Run, садржи сегменте Intro, You Can't Hide / Shame On You, Out in Space и Ships Talking.

2011. Noel Gallagher's High Flying Birds објавио је свој истоимени дебитантски студијски албум. На њему се налазе синглови The Death of You and Me, AKA... What a Life!, If I Had a Gun..., Dream On и Everybody's on the Run.

2020. Филмска верзија представе “American Utopia”Дејвида Бирна која се приказивала на Бродвеју од октобра 2019. до фебруара 2020. године премијерно је приказана на каналу HBO у режији Спајка Лија. Иако филм садржи многе песме из ” Stop Making Sense ” , концертног остварења које је Бирн снимио са групом Talking Heads, посебно се издваја обрада песме Џанел Моне Hell You Talmbout .

Рођени 18. октобра

1926. Чак Бери је гитариста, певач и текстописац, који се сматра једним од пионира рокенрол музике. Са песмама као што су Maybellene (1955), Roll Over Beethoven (1956), Rock and Roll Music (1957) и Johnny B. Goode (1958) поставио је темеље рокенрол музике. Бери је био међу првим музичарима који су примљени у ”Кућу славних рокенрола” на њеном отварању 1986. године; а за њега је речено да је је „поставио темеље не само за рокенрол звук, већ и за рокенрол став. Бери је укључен у неколико спискова „Највећих свих времена“ часописа Ролинг Стоун; заузео је пето место на листи 100 највећих уметника свих времена за 2004. и 2011. Умро је 2017.

1940.Jacques Higelinје француски поп певач који је стекао славу почетком седамдесетих година. Умро је 2018.

1947. Laura Nyro је америчка певачица и текстописац. Успех је постигла албумима ”Eli and the Thirteenth Confession” (1968.) и ”New York Tendaberry” (1969.). У ”Кућу славних рокенрола” је примљена 2012. Умрла је 1997.

Рођени на данашњи дан: 1949. Gary Richrath (REO Speedwagon), 1952. Keith Knudson (Doobie Brothers) и 1982. Ne-Yo

Догодило се 18. oктобра

1957. Пол Макартни је први пут свирао са групом Quarry Men у Ливерпулу. Поставу су чинили John Lennon, Paul McCartney, Eric Griffiths, Colin Hanton и Len Garry.

1964. Ерик Бардон и бенд The Animals су кренули на своју прву турнеју по Енглеској. Турнеја је почела у Манчестеру са предгрупама Карлом Перкинсом и Џином Винсентом.

1966. The Jimi Hendrix Experience су били предгрупа Џонију Холидеју на концерту у париској Олимпији.

1967. Џон Ленон је, правећи искорак изван рада са групом Битлси, одиграо малу, али незаборавну улогу у антиратној црној комедији Ричарда Лестера ”Како сам добио рат” (How I Won The War). Филм је на данашњи дан премијерно приказан у Лондону.

1968. Из рубрике Греота да се баци бележимо хапшење Џона и Јоко због поседовања марихуане. Ленон је следећег месеца платио казну од 150 фунти.

1968. Група Led Zeppelin (кратко позната као The New Yardbirds) одржала је свој први наступ у Великој Британији, у клубу „Marquee”.

1969. Група The Temptations је остварила свој други сингл број 1 у САД са песмом Can't Get Next To You.

1975. Сајмон и Гарфанкел су се поново окупили у другој епизоди емисије ”Saturday Night Live”, уз позитивне критике и добру гледаност.

1979. Buggles су са песмом Video Killed The Radio Star на првом месту британске листе синглова.

1985.The Cult је објавио свој други студијски албум “ Love “ . На њему се налазе песме She Sells Sanctuary, Rain и Revolution.

1988. Traveling Wilburys су објавили албум “ Traveling Wilburys Vol. 1 ”. Са албума су се издвојиле песме Handle with Care и End of the Line.

1988. The Bangles су објавиле албум ” Everything ”. Издвојиле су се песме In Your Room,Eternal Flame, Be with You и I'll Set You Free.

1988.Група Соник Јут је објавила албум ”Daydream Nation”.

1993. Група Cocteau Twins објавила је свој седми студијски албум ” Four-Calendar Café ” . На њему се налазе синглови Evangeline и Bluebeard.

1994. Група Digable Planets објавила је свој други студијски албум ” Blowout Comb ” . На њему су песме 9th Wonder (Blackitolism) и Dial 7 (Axioms of Creamy Spies).

1994.Scarface је објавио свој трећи студијски албум ” The Diary ” . На њему се налази песма I Seen a Man Die.

1994. Објављен је албум са музиком из филма ”Murder Was the Case”. Садржи насловну песму коју изводи Snoop Dogg, као и доприносе извођача као што су Ice Cube, Dr. Dre, Tha Dogg Pound и други.

1994. Група Melvins објавила је свој седми студијски албум ”Stoner Witch”.

2005. Слика голог Џона Ленона за насловну страну магазина Ролинг Стоун је проглашена најбољом насловном страном у последњих 40 година у САД.

2005. Мадона је признала да је написала понижавајуће писмо групи АББА тражећи да их семплује на њеном најновијем синглу Hung Up . Певачица је морала да тражи дозволу за песму Gimme Gimme Gimme и постала је тек други извођач којем је АББА дозволила да семплује њихов рад.

2011. Jane’s Addiction објавили су свој четврти студијски албум ”The Great Escape Artist”. Садржи синглове End to the Lies, Irresistible Force (Met the Immovable Object), Underground и Twisted Tales.

2013.Кејти Пери је објавила свој четврти студијски албум ” Prism“. Издвојиле су се песме Roar, Unconditionally, Dark Horse, Birthday и This Is How We Do.

2013.Пол Макартни је одржао импровизовани концерт у Ковент Гардену у Лондону пред више од 2.000 фанова током гужве за време ручка. Макартнијев најновији соло албум ”New“ објављен је исте недеље.

2019. Caroline Polachek је објавила свој дебитантски студијски албум ” Pang ” . Албум садржи инди-поп нумере као што су Door, Ocean of Tears, Parachute, So Hot You’re Hurting My Feelings и Look at Me Now.

Рођени 19. октобра

1944. Питер Тош је јамајчански певач, музичар, текстописац, композитор, некрунисани краљ реге музике и побуњеник против менталног ропства. Уздрмао је музичку сцену света и Јамајке као један од оснивача групе Вејлерс (1963–1974) и касније као соло музичар. Објавио је седам албума. Умро је 1987.

1946. Keith Reid је енглески текстописац и члан групе Procol Harum. Са групом је објавио 12 албума. Умро је 2023.

1967. Александар Петровић (Аца Селтик) је српски музичар, вокал и фронтмен групе Ортодокс Келтс. Ортодокс Келтс je српска музичка група из Београда која изводи традиционалну ирску музику комбиновану са рок елементима. Значајно су утицали на њену популаризацију у Србији и југоисточној Европи. Са групом је објавио шест албума.

Рођени на данашњи дан: 1947. Wilbert Hart (The Delfonics), 1948. Pat Simmons (The Doobie Brothers), 1960. Daniel Woodgate (Madness), 1960. Jennifer Holiday, 1972. Pras (The Fugees) и 1992. Lil Durk

Догодило се 19. октобра

1961. Хелен Шапиро је са песмом Walkin' Back To Happiness на првом месту у Великој Британији.

1966. Јарбирдс су стигли на своју прву америчку турнеју са Џеф Беком и Џими Пејџом. Након два концерта Бек је напустио турнеју због проблема са грлом.

1968. На својој опроштајној турнеји група Крим је свирала у Форуму, Лос Анђелес. Снимци са концерта су се касније појавили на албуму ”Goodbye Cream”.

1973. Bob Marley and the Wailers су објавили шести студијски албум Burnin' . Са албума су се издвојиле песме I Shot the Sheriff и Get Up, Stand Up .

1973. Дејвид Боуви је објавио свој седми албум ”Pin Ups“. Албум је колекција обрада неких од Боувијевих омиљених песама, укључујући песме бендова Pink Floyd, The Pretty Things, The Who, The Yardbirds и The Kinks.

1979. Tom Petty and the Heartbreakers су објавили трећи албум ” Damn the Torpedoes ”. Са албума су се издвојиле песме Don't Do Me Like That и Refugee .

1985.A-HA је на првом месту америчке листе синглова са песмом Take On Me, поставши тако први норвешки бенд који је стигао до броја један у САД.

1987.INXS је објавио свој шести студијски албум ”Kick”. Албум је изнедрио четири сингла међу 10 најбољих у САД ( New Sensation, Never Tear Us Apart, Devil Inside и Need You Tonight.

1991. На концерту у свом родном граду Манчестеру, Оејзис је одсвирао свој први наступ са Ноелом Галагером у постави.

1993. Pearl Jam је објавио свој други студијски албум ”Vs”. Садржи синглове Go, Daughter, Animal и Dissident.

1998. Група Кардиганс је објавила четврти студијски албум ”Гран Турисмо”.

1999. Група Handsome Boy Modeling School објавила је свој дебитантски студијски албум ”So… How's Your Girl? ”. На њему се налазе синглови Rock n' Roll (Could Never Hip Hop Like This), The Projects (P Jays) и Metaphysical.

1999. Pharoahe Monch је објавио свој дебитантски студијски албум ” Internal Affairs ”. Издвојили су се синглови Simon Says, Right Here (Remix) и The Light.

2004. Elliott Smith је објавио свој шести и последњи студијски албум ” From a Basement on the Hill ”. На њему се налази сингл Pretty (Ugly Before).

2004. Ted Leo and the Pharmacists су објавили албум ”Shake the Sheets”.

2004.Le Tigre су објавили албум ” This Island ”. Издвојиле су се песме New Kicks,TKO и After Dark. ”

2007. Џони Мар је постао гостујући професор музике на факултету Салфорд у Манчестеру.

2018. Greta Van Fleet је објавила деби албум ”Anthem of the Peaceful Army”. Са албума су се издвојиле песме When the Curtain Falls, You're the One и Lover, Leaver.

Рођени 20. октобра

1950. Том Пети је амерички кантаутор , гитариста и музички продуцент . Био је најпознатији као певач групе Tom Petty and the Heartbreakers , а касних осамдесетих година био је суоснивач групе Traveling Wilburys , а пре тога бенда Mudcrutch . У својој каријери, Пети је продао више од 80 милиона албума широм света . Пети је 2002. године примљен у ”Дворану славних рокенрола”. Умро је 2017.

1971. Снуп Дог је амерички хип-хоп музичар, глумац и продуцент. Музиком је почео да се бави заједно са својим пријатељем Вореном Џијем, иначе полубратом познатог репера Др. Дреа који је одмах уочио његов квалитет. Познат је и као велики пријатељ покојног Тупак Шакура. Поред соло каријере био је члан група 213 и Дог Паунд Гангста (Ди-Пи-Џи).

Рођени на данашњи дан: 1890. Jelly Roll Morton, 1925. Tom Dowd , 1951. Alan Greenwood (Foreigner), 1965. Norman Blake (Teenage Fanclub) и 1978. Paul Wilson (Snow Patrol)

Догодило се 20. октобра

1955. Елвис Пресли и Бил Хејли су свирали у средњој школи Бруклин у Кливленду.

1962.Bobby Picket t је на првом месту америчке листе синглова са песмом Monster Mash.

1969. Бенд The Who је отворио низ од шест узастопних наступа у њујоршком Филмор Исту, изводећи двочасовни концерт песама са свог рок-опера албума ”Tommy“.

1969. Против жеља осталих Битлса, Џон Ленон је објавио потресни сингл о свом одвикавању од хероина Cold Turkey, под именом Plastic Ono Band.

1969. Џон Ленон и Јоко Оно објављују свој ЛП албум ”Wedding Album“ (са фотографијом њихове свадбене торте и копијом венчаног листа).

1973. Ролингстонси су са песмом Angie на првом месту америчке листе синглова. Спораћ, како смо их звали, који ми је помогао да освојим пар женских срца.

1976. Лед Цепелин су имали премијеру филма ”The Song Remains The Same” у Њујорку.

1977. У авионској несрећи погинули су Ronnie Van Zant, Steve Gaines и Cassie Gaines из групе Lynyrd Skynyrd.

1978. Бенд The Police је дебитовао у САД у клубу CBGB у Њујорку.

1979 . Херб Алперт је започео двонедељн и пласман на прво м мест у америчке топ-листе синглова са песмом Rise, што је суоснивачу издавачке куће A&M Records омогућило његов други пласман на прво место у САД.

1979. Eaglesi су на првом месту америчке листе албума са ”The Long Run”, где ће остати девет недеља.

1980. U2 је објавио свој дебитантски албум ”Boy”, који је продуцирао Стив Лиливајт. Није донео хитове, али је песма I Will Follow постала једна од њихових најпопуларнијих песама.

1986. Били Ајдол је објавио свој трећи студијски албум ”Whiplash Smile”. Садржи синглове To Be a Lover, Don't Need a Gun, Sweet Sixteen и Soul Standing By.

1989. Nine Inch Nails су објавили свој дебитантски студијски албум ”Pretty Hate Machine”. Издвојили су се синглови Down in It, Head Like a Hole и Sin.

1992. Мадона је објавила свој пети студијски албум ”Erotica.” Садржи синглове Erotica, Deeper and Deeper, Bad Girl, Fever, Rain и Bye Bye Baby.

1992. The Sundays су објавили свој други студијски албум ”Blind”. Издвојиле су се песме Love и Goodbye.

1998. Фетбој Слим је објавио свој други студијски албум ”You’ve Come a Long Way, Baby“ у Сједињеним Државама (објављен је дан раније у Уједињеном Краљевству). Са албума су се издвојиле песме The Rockafeller Skank, Gangster Tripping, Praise You, Right Here, Right Now и Build It Up – Tear It Down.

2000. Ice-T је дебитовао као глумац у телевизијској серији „Ред и закон” (Law & Order).

2001. Истакнуте личности из света филма и политике, заједно са музичарима као што су The Who, Дејвид Боуви, Кит Ричардс, Мик Џегер, Елтон Џон, Ерик Клептон, Bon Jovi, Џејмс Тејлор, Џеј-Зи и многа друга велика имена, наступили су у „Медисон сквер гардену” на концерту телевизије VH1 под називом „Концерт за Њујорк” (Concert For New York City), организованом ради пружања помоћи жртвама и породицама страдалих у нападима 11. септембра. Током преноса прикупљено је више од 35 милиона долара донација.

2003. Еми Вајнхаус је објавила свој дебитантски албум ”Френк”.

2016. Little Big Town је објавио сингл Better Man, за који се касније открило да га је написала Тејлор Свифт, што је било први пут да је предложила песму другом извођачу.

2017. Марго Прајс је објавила свој други студијски албум ”All American Made”. Садржи синглове Weakness и A Little Pain.

Рођени 21. октобра

1917. Џон Биркс "Дизи" Гилеспи је амерички џез трубач, бенд лидер, композитор и певач. Гилеспи је био виртуозни трубач и импровизатор, настављач виртуозног стила Роја Елдриџа са додатком хармонске и ритмичке комплексности, што се пре тога није могло чути у џез музици. Комбинација музичког и сценског умећа, као и смисла за хумор, учинила га је водећим популаризатором нове музике зване би-бап. Његова беретка и наочари са оквиром од рога, скет певање, искривљена труба, надувани образи и ведар дух постали су најпрепознатљивији симболи би-бапа. Умро је 1993.

1940. Mанфред Мен је јужноафрички музичар, познат по раду у групама Manfred Mann, Manfred Mann Chapter Three и Manfred Mann's Earth Band.

1941. Steve Cropperје амерички гитариста, текстописац и продуцент. У богатој каријери је сарађивао са Отис Редингом, Вилсон Пикетом, Блуз Брадерсима и другима. Освојио је две Греми награде, а магазин Ролинг Стоун га је ставио на 36 место своје листе најбољих гитариста. Умро је 2025.

1946. Лукс Интериор је амерички певач и оснивач групе Cramps. Групу је основао са гитаристкињом Poison Ivy 1976. године. Сматрају се креаторима жанра психобили. Умро је 2009.

1947. Младен Бата Вранешевић је југословенски и српски музичар. Крајем 60их је свирао у групама Фалкон и Неопланта. Заједно са братом Предрагом 1978 је основао групу Лабораторија звука која је најширу популарност постигла учешћем на Опатијском фестивалу 1981. године са песмом Док вам је још време. Умро је 2006.

Рођени на данашњи дан: 1947. Tetsu Yamauchi (Faces, Free), 1952. Brent Mydland (Grateful Dead), 1953. Charlotte Caffey (The Go-Go’s), 1957. Steve Lukather (Toto), 1971. Nick Oliveri (Queens of the Stone Age), 1993. Kane Brown и 1995. Doja Cat

Догодило се 21. октобра

1957. Песма Jailhouse Rock од Елвиса Преслија постаје број 1 на америчким топ-листама. Неколико недеља касније, Пресли је играо осуђеника који је постао певачка сензација у истоименом филму.

1958. Бади Холи је снимио песме Raining In My Heart , Moondreams и It Doesn't Matter Anymoreу Њујорку.

1965. Група Спенсер Девис је снимила песму Keep On Running у Лондону. Песма ће стићи до првог места у јануару следеће године у Британији.

1967. Певачица Лулу је на првом месту америчке листе синглова са песмом To Sir With Love .

1971. Мик Џегер је постао отац када је његова супруга Бјанка родила ћерку Џејд у париској болници.

1972. Након седамнаест година Џак Бери је на првом месту америчке листе синглова са песмом My Ding-A-Ling .

1972. Кертис Мејфилд је започео четворонедељни низ на првом месту америчке топ-листе албума са саундтреком за филм Superfly.

1975. Том Вејтс је објавио свој трећи албум “Nighthawks at the Diner“.

1976. Канзас је објавио свој четврти студијски албум “Leftoverture“. Садржи синглове Carry On Wayward Son и What's on My Mind.

1977. Meat Loaf је објавио прекретнички албум “Bat Out Of Hell“.

1982. ”Равно до дна” је трећи албум рок групе Азра, снимљен уживо 21. октобра 1981. године, на концерту у клубу Кулушић у Загребу, а објављен као троструки албум у марту 1982. године од стране дискографске куће Југотон.

1983. Бенд The је објавио свој дебитантски студијски албум “Soul Mining“. Садржи синглове Uncertain Smile, Perfect и This Is the Day.

1983.Група Кјур је објавила сингл The Love Cats .

1985. Simple Minds су објавили свој седми студијски албум “ Once Upon a Time ”. На њему се налазе песме Alive and Kicking, Sanctify Yourself, All the Things She Said и Ghost Dancing .

1997. Елтон Џон је са песмом Candle in the Wind ушао у Гинисову књигу рекорда. За 40 дана, сингл је продат у тиражу од 31,8 милиона примерака.

2003. Група The Strokes је објавила свој други студијски албум “ Room on Fire ”. Садржи синглове 12:51, Reptilia и The End Has No End.

2003. Група The Shins је објавила свој други студијски албум “ Chutes Too Narrow ”. Издвојиле су се песме So Says I, Fighting in a Sack и Pink Bullets .

2006. ГрупаEvanescence је на првом месту америчке листе албума са својим другим албумом ”The Open Door”.

2016. Леонард Коен је објавио свој последњи албум “You Want It Darker”.

2016. Лејди Гага је објавила свој пети студијски албум “Joanne”. Садржи синглове Perfect Illusion, Million Reasons и Joanne.

Објавио је књигу позоришних критика Приказивачи вештина, роман Рајске преваре, зборник интервјуа, критика и есеја Трећи парадокс и Сагу о Вајферту, по којој је снимљена документарно-играна серија.

Драмско стваралаштво стајало је по страни због природе посла којим се бавио.

„Упркос томе што сам као позоришни критичар то радио, писао како сам писао, изрицао доста строго неке судове. Па сам онда морао да се определим за нешто што није баш много пријатно, а то је да одустанем бар привремено од тога да своје текстове нудим другима, али они су некако паралелно спонтано настајали и ево резултата", рекао је Арсић.

Бајка о сањару и псу је награђена 1979. године на конкурсу позоришта „Бошко Буха'', Наши која је писана чак 17 година могла би да се сврста у сам врх овдашњег драмског стваралаштва. Белег и Упредање ветра заокружују књигу Ни живот није све.

„И кад је писао теоријске, и кад је писао полемичке текстове он није имао длаке на језику. То се исто дешава и са његовим драмама. Он је објавио више драма, одлучио се да у књизи о којој се говори штампа четири, то су његове четири најбоље драме", каже Душан Стојковић, књижевник.

Драмски свет Владимира Арсића смештен је у дело на граници сна и јаве, стварности и симбола, пролазности и времена у коме је настало, чекајући да буде поново прочитано и постављено на сцену.

Наводећи да кроз вишедеценијски рад, а врхунски кроз епопеју Златни рез 42, Зафрановић не допушта да тама заборава прекрије најдубље ране прошлости, Удружење „Тесла научна академија" истакло је да Зафрановић уместо тога филмском траком хируршки прецизно буди колективну свест човечанства.

„Суочавајући нас са најтежим историјским искушењима, он не позива на поделе, већ кроз поштовање различитости и одбрану достојанства сваке жртве гради темеље за истински, дубоки мир међу људима", наведено је у саопштењу.

Зафрановић је изјавио поводом награде да би, кад год би помислио на неосвојиво - помислио би на Теслу, који би то сигурно решио и подарио целом свету напредак и доброту.

Награда је установљена 20. октобра 2024. године у Београду, а додељују је српско–амерички теслијанци, професори, доктори, инжењери, бизнисмени и родољуби окупљени у „Тесла научну академију".

Награда „Планетарни Тесла” додељена је и инжењеру Дмитрију Kруку и Научној фондацији Никола Тесла из Америке, а о осталим кандидатима, међу којима су: спортиста Мајкл Џордан, др Марк Сајфер, професор Стив Лоу, др Марк Лаки Џипси, прва жена у свемиру Валентина Терешкова, одлука ће бити донета до 1. новембра.

Свечано уручење награде најављено је за 10. новембар, Светски дан науке, у Атељеу 212 у Београду.

Изложба, чији је кустос Едвард Енинфул, бивши уредник британског издања часописа Вог, део је ширег културног повратка деведесетих.

Од бритпопа до телевизијских хитова

Песма Wonderwall групе „Оејзис" овог лета постала је незванична химна домаћина Светског првенства у фудбалу у Великој Британији, након што је прошлогодишња повратничка турнеја бенда распродата. И „Палп" је управо завршио светску турнеју.

Роман Ирвина Велша Трејнспотинг из 1993. године претворен је у мјузикл. Није изненађење ни то што је исто доживела љубавна прича Један дан, смештена у деведесете, која је нову публику стекла захваљујући „Нетфликсовој" серији из 2024. године.

Серија Љубавна прича, која у фикционализованом облику приказује трагичну везу Џона Ф. Кенедија Млађег и Керолајн Бесет, оборила је рекорде гледаности на стриминг платформама. Култна драма Овај живот сада је доступна на платформи Би-Би-Си-ја.

Вог је деведесете описао као „деценију којој се мода најчешће враћа“.

А то није све. У сезони за 2027. годину, лондонски Национални театар најавио је две нове представе које славе „оптимизам“ деведесетих. Једна ће бити драматизација успона Џона Мејџора до места британског премијера, аутора Џејмса Грејема, док ће друга, коју потписује Моира Бафини, приказати догађаје који су претходили Споразуму на Велики петак из 1998. године, кључном за мировни процес у Северној Ирској.

Деценија оптимизма и културне слободе

Управо је тај осећај оптимизма, чини се, у основи данашњег препорода деведесетих. У периоду између пада Берлинског зида и рушења кула Светског трговинског центра у Њујорку, демократија, економија и креативност су цветале – барем за неке, пише Гардијан.

Млади британски уметници, познати као Јанг Бритиш Артистс, и бритпоп поставили су Уједињено Краљевство на мапу савремене културе. Обични људи могли су да постану поп звезде, модни дизајнери и награђивани уметници. Фотографије из модних часописа уздигнуте су на ниво уметности, а Кејт Мос постала је лице епохе.

Одважна, младалачка и „стварна“ – таква је била културна слика Британије тог времена, позната под називом „Кул Британија“ (Cool Britannia).

Није зато чудно што је влада Нових лабуриста, након изборне победе 1997. године, брзо настојала да се повеже са овим културним таласом.

Гранџ естетика деведесетих често се тумачи као реакција на претераност осамдесетих, обележених политиком Маргарет Тачер. Ипак, како су показале прошлогодишње изложбе посвећене Лију Боверију и часопису The Face, омладинска контракултура развијала се већ током осамдесетих. Деведесетих је она постала део мејнстрима, наводи Гардијан.

Иза сјаја крила се и другачија стварност

Посматрана из данашње перспективе, „Кул Британија“ делује прилично усредсређено на Лондон и обележено елитизмом. Нити је живот био гламурозан за све.

Расизам, сида и сексизам чине важну позадину изложбе у „Тејт Бритену". Многе фотографије истражују шта је значило бити млада жена у времену када је слоган „моћ девојака“ (girl power) у креативним индустријама често био празна фраза.

Једно од најзначајнијих културних наслеђа тог периода јесте чињеница да уметнице које су тада стварале данас добијају велике самосталне изложбе. Међу њима је и овогодишња велика ретроспектива Трејси Емин у галерији „Тејт Модерн".

Носталгија за последњом деценијом аналогног доба

Овај повратак деведесетих, три деценије касније, не може се објаснити само такозваним „клатном носталгије“ – појавом да се култура циклично враћа естетици од пре тридесетак година, док утицајне личности попут Енинфула добијају прилику да поново обликују и представе сопствену прошлост.

Деведесете су биле последња деценија аналогног доба.

Носталгија за тим временом говори о чежњи за светом без паметних телефона, друштвених мрежа, селфија и стриминга. Људи су заједно гледали телевизију, слушали музику и плесали. За младе је то био период слободе, могућности и забаве.

Није тешко разумети зашто та слика привлачи генерацију „зед", која је одрастала у сасвим другачијем дигиталном окружењу.

Попут часописа који су некада настојали да ухвате дух свог времена, и тај свет је заувек нестао.

На прошлост се не осврћемо са бесом, већ са тугом.

Тикалов ликовни свет који је стварао деценијама – слике, цртежи и предмети на којима су приказани сусрети оностраног и реалности – чине изложбу у Галерији РТС-а

„Врло је занимљиво, врло су често мотив ти, ја их зовем 'Тикалови људи'. Јер свака његова слика као да нема само једну сцену. Него ми у свакој слици можемо да видимо више сцена где видимо 'његове људе' који или гледају у правцу нас који посматрамо или су кренули неким својим путем и као да су део неке његове алхемије, неког експеримента, као да су кренули као војска у неки свој свет. Значи његове слике су у ствари слике сна“, наводи др Марија Павловић, историчарка уметности и чланица Савета за ликовно стваралаштво РТС-а.

Михајло Ђоковић Тикало био је сликар загонетке, сликар филозоф, сликар фантастичних светова, једноставно – алхемичар уметности.

„Јако је занимљиво како је он спојио те своје две природе. То је природа када је био самотњак и када је радио и то је природа када се отварао ка свету, јер је он много волео да се дружи, имао је много пријатеља. И управо та дуалност је одлика и њега самог и његове уметности", додаје Павловићева.

У сваком свом делу, Тикало је оставио део себе, део снова, део питања које је постављао и одговора до којих је долазио. Изложба „Светост живота" биће отворена до 13. новембра.

Данас, 30 година од објављивања, ову своју књигу у којој метафором о чудовишном облику пубертета жену претвара у крмачу, карактерише као лажно невину и признаје да када би срела ту младу себе, да би јој рекла да је храбра.

„Ја бих тој младој Мари рекла: 'браво'. Ти си веровала у своје снове. Усудила си се да напишеш ту књигу и ниси никога питала да ли имаш право, већ си искористила своје право на слободу и урадила нешто што си сматрала да је потребно“, каже књижевница.

Мари Даријесек одувек су биле блиске несхваћене жене. У свом роману Бити овде, дивно је бави се животом немачке сликарке Пауле Модерсон Бекер, која је била жена испред свог времена, али чији је рад деценијама био маргинализован, а коју је Мари својим романом учинила видљивом.

„Када сам писала ту књигу, нисам имала утисак да радим на томе да жене буду видљивије, тако да сам јако срећна што сам дала свој допринос“, напомиње Даријесекова.

Духовита језиве неизвесности, Наш живот по шумама је дистопијски роман у коме жена психијатар бежи од дигитализованог и умреженог света који делује претећи, који доводи у питање наше идеје о будућности.

„Можемо да кажемо да је сајенс фикшн нешто што је блиска будућност. То је нешто што ће се десити следеће, ове године. Тако да сматрам да књига има и ту улогу да најави, да предупреди уколико може неке ствари, да је нешто алармантно и да сви морамо бити свесни, поготово ми књижевници“, наглашава књижевница.

Марида Риесек одувек књижевност посматра као алат за разбијање клишеа.

Монодрама у коопродукцији „Хабитуса“ и Крушевачког позоришта, за коју је текст и режију написала глумица Весна Станковић, премијерно је изведена пред публиком која добро разуме специфичан крушевачки менталитет и иронију.

Велика комичарка у овом комаду усамљена, али снажна, интимно своди рачуне свог живота на заласку глумачке каријере дуге шездесетпет година.

„Следеће године је обележавање 130 година од њеног рођења.Тако да је просто Боба некако одозго изабрала треутак, људе и време, и ми смо направили ову представу њој у помен, њој у част, њој у памћење“, наглашава глумица Драгана Врањанац.
Љубинка је пре монодраме, добила свој прозор сећања на фасади Крушевачког позоришта.

Марко Живић, глумац друге епохе, запамћен по таленту, духовитости и животној енергији, уз прозор и бисту на Тргу глумаца. У позоришту коме је остао веран до краја живота, простор намењен блиском сусрету глумаца и публике. Мала ноћна сцена „Марко Живић“ отворена је у кругу његових најближих пријатеља и сарадника.

„Значајније представе које смо нас двојица одиграли су биле Лет изнад кукавичијег гнезда и Не играј на Енглезе које су се играле, па ево, Лет се играо преко 250 пута, а Енглези отприлике преко 300 пута. Јако поштен колега на сцени, а као човек је био великог срца. Помагао је свима“, наводи Данијел Сич, глумац Београдског Драмског Позоришта.

„Мислим да је то некако највећи омаж који смо могли да му дамо. Да наставимо сећања на њега, да будемо и даље ту, да наставимо да радимо и да ова сцена буде прилика многим младим ауторима, уметницима који имају шта да покажу и кажу“, наглашава Бранислав Недић, управник Крушевачког позоришта.

Прилику да прва наступи добила је млада глумица Милица Димитријевић која се представила ауторским пројектом, монодрамом Кад се завесе спусте о животу и каријери још једне од крушевачких хероина, Радмиле Савићевић.

Програм је реализован у оквиру петих „Милијиних дана“, фестивала у част доајена српске глуме и дугогодишњег првака драме овог позоришта.

Из приче укорењене у ратним и историјским траумама Северне Ирске, кроз породичне односе и ритуале свакодневнице, настаје представа која трага за универзалним истинама.

„Најважније је било да дођемо до истине или бар тренутака истине на сцени и тих односа који су заправо дубоки, сликовити и реко бих тачни. Препознајете и асцоијативно, тако неке људе које познајете и неки моји пријатељи који су гледали ових дана кажу 'ово је моја ћерка', 'ово је моја бака', 'ово је моја комшиница', 'па ја имам у комшилуку овакву жену' итд. И то је најлепше у позоришу кад људи после неке представе могу да разговарају мало више и мало дубље о својим животима“, наводи редитељ Андреј Носов.

Користећи се реалистичним, документарним и надреалим средствима, представа говори о „костурима у ормару" – од оних који су последица конзумеризма и попуњавања унутрашњих празнина, до оних који се огледају у поновљеним грешкама.

„То можда знамо и из свог личног искуства да се све те ствари преносе и да како смо ми васпитани у неком духу то преносимо на своју децу иако то не желимо. А исто тако та вечита борба мајке и ћерке, што је негде генетски зацртана изледа у сваком бићу, женском са својом мајком, тако да сам ја растрзана на две стране“, објашњава Исидора Минић која тумачи улогу Џени О'Шеј.

Борба за моћ одвија се и у оквиру породице, а позоришна сцена подсећа да победа није најважнија. У представи играју Светлана Бојковић, Дара Џокић, Исидора Минић и Василија Јездић.

Признања за режију и сценарио припала су филмовима Жута слова, Како се развести током рата, Филипинка и Учитељ, док је посебно признање добио Нарцисо.

ФЕСТ је и ове године окупио филмска остварења из различитих земаља.

„Наравно да сам филмовима јако задовољан. Не само избором, не само чињеницом да су стигли, него и чињеницом да је свих 115 филмова приказано. Као што сам задовољан бројем гостију и тиме што сви гости, могу рећи, одлазе из Београда изузетно задовољни", рекао је Драган Јеличић, програмски и уметнички директор ФЕСТ-а.

Награду „Милутин Чолић“ за најбољи српски филм добио је Лордан Зафрановић за остварење Златни рез ’42: Дјеца Козаре.

Жири је филм наградио за снажан ауторски израз и доследно истраживање анатомије зла и историјских злочина, чиме се наставља ауторово дугогодишње бављење том темом.

„Моја жеља је да почне цивилизација добра, а не цивилизација зла. И чини ми се да смо ту негде на некој прекретници. Осећам да је сад већ пуна капа ратова, пуна капа убијања. Једноставно та звер у нама треба да нестане", изјавио је редитељ Лордан Зафрановић.

Награда „Небојша Ђукелић“ за најбољи регионални филм припала је хрватском остварењу Жене, луђаци и мало добрих педера.

У Регионалном такмичарском програму најбољи филм је грчко-кипарско остварење Држи се за мене, док су награде за режију и сценарио припале филмовима Последњи позив и Заједно сами.

Стручни жири једногласно је одлучио да награду додели Гоцићу, истичући естетски квалитет његовог приповедања и језичко богатство романа.

Председница жирија Слађана Илић навела је да дело отвара бројна питања о повезаности љубави и рата, стваралаштва и смрти, као и о природи зла.

„Наведена питања и теме нису нове, али због изузетних уметничких одговора на њих које је дао Горан Гоцић, као и отварања поља за инспиративне анализе, поређења и дискусије о њима, жири му је једногласно доделио награду 'Радован Бели Марковић'“, истакла је Илићева.

Овогодишњи лауреат тренутно борави и ствара у грчком селу Глоса, па је признање у његово име примила Катарина Петровић, која је прочитала и поруку награђеног писца.

„'Фиксер' је мој једини роман који чврсто, са обе корице, стоји на земљи из које сам потекао, баш као и дела Радована Белог Марковића. Он је доказао да писац не мора да се одмеће далеко да би читаоцу дочарао 'волшебни механизам који покреће свет'“, поручио је Гоцић.

Библиотека у Лајковцу, поред доделе књижевне награде, организује и бројне активности посвећене очувању успомене на Радована Белог Марковића.

Директорка библиотеке Снежана Шкорић истакла је да је ову годину посебно обележило објављивање „Новинарске бележнице“ Радована Белог Марковића, која садржи његове текстове објављиване у ваљевском листу „Напред“.

Како је навела, реч је о својеврсној хроници Лајковца и његових становника, која сведочи о преплитању новинарског и књижевног рада Радована Белог Марковића.

Награда се традиционално додељује у време пишчевог рођендана, у његовом завичају, у манастиру Светог Георгија из 14. века у Ћелијама код Лајковца.

„Вахид Хамрас је покушао да пронађе себе у стварности. И зато му је било потребно да се врати у прошлост. Његова стварност је била врло тешка, као и његова прошлост. А копање по прошлости је још изазовније јер отвара ране које нису се још зацелиле“, наглашава алжирски писац Абделатиф Улд Абдалах.

У причању прича иследницима, попут Шехерезаде, главни јунак Вахид реконстурише превару археолошке експедиције, која је довела до скрнављења гробнице локалног свеца. И истовремено реконструише свој живот, шта се догодило пре него што је отишао из села.

Принуђен да отвори срце другима како би могао да разуме себе и истину, која у Алжиру није филозофско питање, већ оно у шта сви верују вођени снагом обичаја и традиције.

„Шехерезада док је причала своје приче желела је да спасе само свој живот. Хамрасово приповедање је имало за циљ да открије прошлост и да се суочи са садашњошћу. Шехерезада је на крају смекшала срце цара и спасила се. Мој јунак је жртвовао себе како би његово друштво преживело. Ја док сам писао овај роман, писао сам о читавом друштву које треба да се спасе“, додаје писац.

Кроз призму арапског ноара Абделатиф пише о склоности савременог човека да све обезвреди и његовој жељи да стигне право на циљ, губећи радост пута и лепоту живота, што је он пронашао Београду и у игрању шаха на Калемегдану.

У категорији за млађи узраст, прво место припало је Божидару Пешеву за Дневник шумске веверице, друго Јасминки Петровић за Звездану шуму, а треће нашој колегиници Мирјани Пурић Карасовић за књигу Винчица.

„Леп је осећај управо зато што су деца наградила, то је најважније да они који читају дају оцену онима који пишу“, каже Божидар Пешев. 

Од шумских авантура до прича које откривају необичне светове, награђене су књиге које повезују различита интересовања најмлађих читалаца.

„На отварању је библиотекарка из Градске библиотеке управо то рекла, а ја ћу поновити, да су деца чак и сурова. Ту нема лажи, нема преваре. Ако им се нешто не свиђа они ће да устану, да крену, да оставе књигу“, напомиње Јасминка Петровић.
Када књижевност споји причу и знање, прошлост може да постане блиска најмлађима.

„До сада сам се надала, а сада имам и потврду да сам нашла прави начин да приближим најмлађима историјско благо винчанске културе кроз причу о свакодневици једне прадевојчице Винчице, а са друге стране ова награде је потврдила да су деца жељна знања“, наглашава Мирјана Пурић Карасовић.

Памтимо јунаке из књига, њихове пустоловине и светове у које смо, у детињству, макар и на неколико страница, могли да закорачимо.

На трагу Нушића који пише комедију, представом Уцвељени редитељ Ненад Тодоровић, показује трагедију нашег менталитета.

„Она покушава да нам објасни кроз последњу реченицу 'Како сам ја завршио у овој кући' – то је 'Како смо сви ми завршили у оваквом друштву'. Као што постоји комедија карактера и ситуације, ово је трагедија карактера и ситуације“, наглашава редитељ Ненад Тодоровић.

У представи игра девет глумаца.

„Ако је Нушић био писац кога знамо, писац менталитета и карактера нашег народа, ја бих рекао групе људи, доминантне групе људи у нашем народу, која се заправо претворила у нешто друго. То је најбоље објаснио Ненад кроз свој текст и режију“, наводи глумац Небојша Ђорђевић.

„Многа позоришта, рекао бих чак сва, покушавају да досегну ово што је ово ’мало‘ позориште успело да постигне, а то је да не пљује и не прозива туђу глупост, лицемерје и пад морала, него да управо окрене огледало ка нама самима“, напомиње глумац и кореограф Чарни Ђерић.

Представом Уцвељени приштинско Народно позориште са седиштем у Грачаници, почиње јесењу сезону, а обележава и свој 78. рођендан.

„За нас годишњица Народног позоришта у Приштини не представља једну пуку годишњицу као у неком уобичајеном, нормалном позоришту. Она представља доказ да смо још једну годину преживели и пружа нам наду да ћемо и наредну успети то да урадимо“, истиче Предраг Радоњић, директор Народног позоришта у Приштини.

Прва реприза представе Уцвељени биће уприличена и у Дому културе „Трепча“ у Звечану.

Означава унутрашње светове јунака различитог узраста, пола и друштвеног статуса, и начин на који они доживљавају сопствену егзистенцију.

Одлике Алексићевог приповедања су, по мишљењу Жирија, лирска истанчаност, психолошка изнијансираност, сувереност реченице, пријемчивост за детаљ, и посебна осетљивост за период детињства.

„Књежевна награда и признања припадају оној лепшој страни јавног књижевног живота, нарочито ако долазе под овако значајним именом, једним од најаутентичнијих гласова и наше, и светске приповедне прозе. Андрићева награда носи посебну тежину самим тим што, у мом случају, долази неком коме приповедна књижевност није матични простор књижевнога стваралачкога глашења. Ја сам првенствено песник и аутор књижевности за децу, а књига Хомункулус и друге приче о самоћи је заправо моја прва књига у овој врсти књижевног регистра“, наглашава лауреат Андрићеве награде, Дејан Алексић.

Према тестаментарној вољи Иве Андрића, од 1976. године Задужбина додељује награду за најбољу приповетку, циклус, односно збирку приповедака објављену на српском језику претходне године.

У време када се научни рад и креативно писање често посматрају као одвојене активности, Карсон је показала колико су они дубоко повезани. Њен рад подсећа нас да се мишљење и машта не надмећу једно с другим, већ се непрестано међусобно обогаћују. Резултат је опус који је истовремено интелектуално захтеван и креативно смео.

Карсон се без напора креће између античког и савременог света, не тако што брише историјске разлике, већ тако што у њима проналази своје место. У њеним рукама антика никада није ризница културног ауторитета нити складиште узорних текстова. Она је жив, нестабилан простор гласова, фрагмената, тишина и одсустава.

То је можда најочигледније у њеном односу према старогрчкој књижевности. Сапфа, Симонид, Софокле и Еурипид у делима Карсон не појављују се као предмети научне реконструкције. Они су саговорници.

Њихове речи прелазе векове како би осветлиле искуства која нам и даље измичу: жељу, тугу, чежњу, отуђеност и смртност. Карсонин дијалог са антиком показује да антички свет опстаје не зато што је сачуван, већ зато што и даље ствара нова значења.

Изнова и изнова, њено стваралаштво враћа се питањима удаљености. Између љубавника. Између језика. Између живих и мртвих. Између онога што се може сазнати и онога што мора остати недокучиво.

Жеља код Карсон ретко представља кретање ка поседовању; она је сусрет са одсуством. Њено писање задржава се у празнинама и међупросторима који обликују људско искуство, проналазећи у њима и бол и могућност. Мало је савремених аутора који су тако проницљиво писали о чежњи и њеним бројним облицима.

Та преокупација удаљеношћу нераздвојна је од њеног радикалног експериментисања са формом. Фрагментација, цитирање, прекиди и колаж постају начини промишљања сећања, жеље и губитка. Књиге попут Ерос горко-слатки (1986), Аутобиографија црвеног“ (1998), Лепота мужа (2001), Нокс (2010) и Флоут (2016) непрестано доводе у питање очекивања читалаца о томе шта песма, есеј, превод или књига могу бити.

Ипак, формалне иновације Карсон никада не делују као иновације саме ради себе. Оне произлазе из захтева тема којима се бави. Форма никада није украс; она је истраживање.

Утицај Ен Карсон

Оно што Ен Карсон издваја од многих њених савременика јесте спој интелектуалне смелости и емоционалне уздржаности. Језику, књижевности и људском искуству приступа са необичном одважношћу – али њен рад истовремено обележава дубока усредсређеност на одсуство, неизвесност и оно што се не може у потпуности изрећи.

Духовито, понекад поражавајуће и готово увек непредвидиво, њено писање захтева много од читалаца, али ту пажњу награђује ретким интензитетом. Читаоци, док читају Карсон, имају осећај да прате аутора који открива нове могућности унутар језика, а да је истовремено болно свестан његових ограничења.

Утицај стваралаштва Карсон већ се види код млађе генерације писаца и научника који се слободно крећу између критике, превођења, поезије и креативне прозе. Многи су научили из њеног примера да ове активности не морају бити раздвојене.

Оно што је Карсон оставила за собом није метод који треба опонашати, већ осећај интелектуалне слободе: спремност на експериментисање, прихватање неизвесности и поверење у то да строго промишљање само по себи може постати чин књижевног стваралаштва.

Нобелова награда често је одавала признање писцима који проширују наше разумевање онога што књижевност може бити. Ен Карсон несумњиво припада том кругу. Њен опус променио је однос између поезије и научног рада, антике и модерног доба, мишљења и осећања.

Још важније, показала је безбројним читаоцима да књижевност остаје један од најмоћнијих начина да се сусретнемо са оним што је удаљено, тешко и другачије.

Марина Олењина била је балерина, кореограф, балетски педагог, оснивач и први шеф Балета Српског народног позоришта.

Трочлани жири награду Александру Илићу доделио је за врхунске домете у уметничкој и савременој игри које је досегао као кореограф, солиста и педагог, оснивач Професионалонг удружења балетских играча.

„Посебно ми је задовољство што ми награду додељује Удружење балетских уметника Војводине, јер сам и сам новосадски ђак. Сцена и публика Новог Сада су увек са радошћу и одушевљењем поздрављали моје представе. Посебно бих издвојио рад са ансамблом Балета Српског народног позоришта, који су обележили неке од најбољих тренутака моје кореографске каријере”, рекао је Илић на вест о награди која му је додељена и која је још једна у низу бројних признања остварених током његове плодне каријере.

Плакета и бронзана статуета, рад академског вајара Ласла Силађија, Александру Саши Илићу, биће уручена 13. октобра, на сцени Опере и тетра Мадленианум, пред извођење његове кореографске представе Кармен – Свита и Болеро.

Та балетска представа, као и његови ранији радови, најбоље илуструје Илићево кореографско мајсторство и умеће виртуозног спајања модерног и класичног.

Иза гвоздене ограде два дуга реда столица, на једној седи манекен/лутка у људској велични. Ова у Бечу носи црте ауторке Кејт Милет. Изворно је то било лице младе Американке Силвије Лајкенс, којој је дело и посвећено.

„Кад сам овог лета преузела МУМОК, провела сам доста времена у 'дружењу' са збирком. МУМОК-ова колекција обухвата дванаест и по хиљада радова насталих у последњих сто година. Знала сам шта ми је циљ, визуелно представити карактер уметности као човековог сензибилног сапутника који на раменима носи морал друштва. Кад са тако опсежним фундусом планирате изложбу тог типа, потребно је једно дело, упечатљиво, смислено и шокантно, које ће активирати читаву поставку преко емотивног регистра. Инсталација 'Terminal Piece' испуњава ту потребу, јер је рођена из осећаја изолације и страха, спремности да се истина изговори или поднесе“, каже у изјави за РТС, Фатима Хелберг. 

У резултату, на пет нивоа показује се четристо дела близу једне стотине аутора. Ту су Јозеф Бајс, Марсел Бродхарс, Лучо Фонтана, Ребека Хорн, Сол Левит, Брус Науман, Микеланђело Пистолето, Сигмар Полке, Арнулф Раинер, Роберт Раушенберг, Сај Томбли, Франц Вест, Хајмо Цоберниг, да споменемо само неке.

Поставка је идејно компактан, емотивно непријатан визуелни дискурс, који се посетиоцу отвара кроз централни „терминални“ објекат, инсталацију Кејт Милет.

Силвијино детињство

Силвија Лајкенс (Sylvia Likens) је рођена 1949, у породици која је радила у циркусу, путовала с циркусом, наступала на сајмовима забаве. У америчком сленгу се тај друштвени слој зове "carnie people“. Деца Лајкенсових, а фамилија их је са Силвијом имала петоро, била су запуштена, гладна и без родитељске бриге.

У јулу 1965, преко низа случајности, Силвија и њена млађа сестра Џени су се нашле у кући Гертруде Банишевски, рођене Ван Фосан, американке холандског порекла. Гертруда је имала седморо властите деце из три службена и једног дивљег брака. Све везе су завршавале у насилним обрачунима, очеви нису плаћали алиментације, Гертруда није имала ни сталан посао, ни професију.

Лајкенсову децу је прихватила као хранитељка, за 80 долара на месец. Чим је, а то је било брзо, престао да стиже договорени новац, „хранитељка“ је почела да физички злоставља две девојке, практично девојчице, 16 и 15 година. Обе је тукла, али је била посебно фиксирана на Силвију, коју је затворила у подрум.

Од августа 1965, до коначног убиства крајем октобра, Силвија је била изложена страховитом мучењу и иживљавању. Њено убијање, физичко и ментално, трајало је пуна два и по месеца. Био је то тимски рад, у коме су поред Гертруде суделовали старији син и ћерка, плус двојица момака из суседства, осим Гертруде сви малолетни. Укупно пет особа, и Џени шеста једног тренутка, истина под претњом убиства на лицу места.

На суђењу починитељима детаљно је описано шта се догађало у подруму ужаса у Индианополису. Гертруде и ћерка су добиле доживотну у првој инстанци, син и момци из комшилука две до двадесет година.

Кејт Милет и инсталација бола

Америчку уметницу и активисткињу Кејт Милет (Kate Millett) рођену 1934 у Минесоти, умрлу 2017. у Паризу, европска публика пре свега познаје као рану теоретичарку и књижевницу феминизма. Њена докторска дисертација Сексуална политика из 1970. спада у стандардна дела женског ослобађања.

Феминизам је у међувремену обезвређен актуелном воук-културом, јер су жене сада у ситуацији да се ослобађају од мушкараца који тврде да су жене. 

Свеједно, Милет је са том књигом оставила класик феминизма.

Случај убиства Силвије Лајкенс је Милетову оставио у шоку. Практично сазнање да су људи уопште способни за тако нешто, гурнуло је у емотивну изолацију. Треба додати да се Гетруда на суђењу понашала театрално, као несхваћена мајка и хранитељка којој отимају децу. Никад се није покајала за учињено. Помилована је после двадесет година затвора.

Милетова је најпре направила инсталацију која се сада показује у МУМОК-у, а седам година касније, 1979, написала и књигу Подрум: медитације о жртви (The Basement: Meditation on a Human Sacrifice).

Изложба као црква

Визуелно поставка у МУМОК-у комбинује драматичну инсценацију и white cube – белу хладну галеријску коцку. Ту су полиптих Црни мед аустријске фотографкиње Биргит Јиргенсен, такозвана рањена платна француског енформелисте Жана Фотријеа, монументалне дрвене скулптуре Пољакиње Магдалене Абакановић, лирске асемблаже Луиса Гудмана, Американца рођеног у Азербејџану.

Нико од споменутих не живе више. До њих као и до уметности уопште улази се – кроз цркву.

Поставка нема дизајнера, него сценографа. То је Ана Виброк, позната и вишеструко награђивана позоришна сценографкиња из Немачке. 

„По мом схватању, до уметности се долази преко сакралних терминала. Улаз у њу треба да води кроз нешто што је као црква. Зато смо се у приземљу одлучили за инсенацију црквеног ентеријера. Ако инсталација Милетове активира поставку, инсталација цркве у приземљу је откључава. На други поглед, виде се преломи који мењају перцепцију сакралног. Наша црква нема олтар, исечена је према апсиди, из мобилне сакристије допире куцкање. Инспирација долази из цркве у Витенбергу, оне на чијим вратима је Лутер пре пет векова закуцао својих 95 теза“, објашњава Ана Виброк у интервјуу за РТС.

Фатима Хелберг шири причу о „цркви“ као прологу који посетиоца води у пет чинова поставке.

„Ова изложба је као бина, где постоје просценијум, дубина, бекстејџ, реквизити. Кад уметност посматрате кроз доживљај, онда схватате колико је повезана са вером. Уметност поседује моћ и енергију, због чега улази у простор сакралног. Постоје моменти у вери без којих уметности не би било. Не би постојала, да не додирује исте теме, исте емоције као и религија“, наглашава Хелбергова.

Уметност говори, људи ћуте

Уметничка дела стоје у дијалошком односу. Та реченица се данас чује на практично свим изложбама европских музеја, да објекти уметности комуницирају једни с другима, разговарају, међусобно размењују информације, равнодушни према људима. Рекло би се да је то мода времена, али и многа више – добро је да барем неко разговара.

Свакако се исплати посетити ову изложбу плавих, белих и мрачних соба, у којима се смењују декори готичке цркве и југендстил болнице.

Једно од њених најпознатијих дела, „Аутобиографија Црвеног“, из 1998. године, полази од мита о Гериону и Хераклу и претвара га у савремену причу у стиху.

У „Лепоти мужа“ Карсон спаја поезију и прозу како би говорила о љубави, прељуби и распаду брачне везе.

Њена дела карактерише спајање различитих књижевних форми, а једна је од најцењенијих преводилаца античких аутора, посебно грчких песника, чиме је класичну књижевност повезивала са савременим књижевним изразом.

Ен Карсон рођена је 1950. године у Торонту у Канади. Још током средње школе наставник латинског понудио јој је да је после часова учи старогрчки, а то интересовање одредиће њен каснији књижевни пут.

Студирала је класику на Универзитету у Торонту, где је стекла диплому, магистрирала и докторирала. Током каријере предавала је на више универзитета у Канади и Сједињеним Државама, укључујући универзитете Мекгил и Мичиген.

Међу фаворитима који су спомињани као могући добитници Нобелове награде за књижевност били су и кинеска књижевница Цан Сјуе, јапански писац Харуки Мураками, канадска књижевница Маргарет Атвуд, амерички писац Томас Пинчон, аустралијска књижевница Алексис Рајт и нигеријска списатељица Чимаманда Нгози Адичи.

Признања пре Нобелове награде

Ен Карсон је током каријере добила бројна књижевна признања. Међу њима су Грифинова награда за поезију, награда Т. С. Елиота, Лананова књижевна награда и Макартурова стипендија, позната и као „генијални грант“. Добила је и стипендије Гугенхајмове фондације и Америчке академије у Берлину.

Њен рад је током година привукао пажњу не само читалаца поезије већ и академске и књижевне јавности. Критичари су посебно истицали њену ученост, познавање класичне књижевности и спремност да преиспитује границе између поезије, прозе, есеја и превода.

Историјат Нобелове награде за књижевност

Нобелова награда за књижевност установљена је тестаментом шведског индустријалца и проналазача Алфреда Нобела из 1895. године, а први пут је додељена 1901. године. Нобел је предвидео да признање припадне аутору који је створио „најистакнутије дело у идеалном правцу“.

О добитнику одлучује Шведска академија, која ту улогу има од самог почетка доделе награде.

Предлоге за кандидате могу да подносе чланови академија и сродних институција, професори књижевности и лингвистике, претходни добитници Нобелове награде за књижевност и представници књижевних организација, а самостално кандидовање није могуће.

Награда се не додељује нужно за једну књигу, већ за целокупан књижевни опус аутора. Од 1901. до 2025. године додељено је 118 Нобелових награда за књижевност, које су припале 122 лауреата. Награда није додељена у седам наврата, углавном током Првог и Другог светског рата.

Међу познатим добитницима су Рабиндранат Тагор, Томас Ман, Ернест Хемингвеј, Албер Ками, Габријел Гарсија Маркес, Тони Морисон и Боб Дилан.

Награда се традиционално уручује 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела, а уз медаљу и диплому лауреат добија и новчани део награде.