После пет деценија рада у филму, када погледате свој разнолики опус, шта мислите, чије је оно гледало: ваше или друштва у коме сте стварали?

– Па, ја мислим и једно и друго. Зато што, било на који начин, било да је то комедија, ова пучка комедија, којих сам највише направио, и она је одраз друштва. Али и мој однос према свему томе.

Сценарије за потпуно два различита филма, Хајде да се волимо и Случај Хармс, написали сте у истој години. Како објашњавате ту вашу стваралачку ширину?

– Ја сам имао неколико озбиљних тема, али нисам имао среће са тим филмовима, јер су били или у невреме или скупи. Но, од тих двадесетак филмова, било је и ратних филмова, било је и дечијих филмова, било је десетак комедија, али и десетак, петнаест, озбиљних разних тема и прича.

Недавно је публика гледала повратак Жикине династије, за које је сценарије написала ваша ћерка Милена Марковић. Из ког угла сте гледали наставак те ваше приче, из угла оца, гледаоца или колеге?

– Па, из угла колеге, може да се каже. Прво, а после и остало може ту да се дода. Али најмање из угла оца. Никад нисам утицао на њу шта ће да ради, шта ће да пише. Од њене прве поезије, које је прве песме писала давно, није ми никад хтела да дâ рукопис, да ја увек нешто приметим и то, него ми да кад изађе књига.

Постоји анегдота да су Сулуде године настале за једну ноћ због опкладе. Колико има истине у тој причи?

– То је 100% истина. Нисам хтео да радим, наљутио сам се био, дефинитивно. Али онда одемо код бате у Кораћицу, седели, мало више попили, и ту се опкладимо у по два јагњета, Гидра и ја. Гидра је иначе мој кум, он је крстио моју ћерку Милену. Опкладимо се да ћу да напишем за ноћ.

Они брже, боље, Бата у комшилуку наручи јагње, мете их на ражањ, а пошаљу кола за Миру Лукић, једна дивна жена која дође на Космај, и ми узмемо собу. И ујутру, ја донесем 140 страница, и Гидра плати та два јагњета. То је и Бата помиње у својим сећањима тај детаљ, помиње и Гидра, то је детаљ који сви знају.

Ваша каријера није била једноставна. Било је периода када због политичких околности нисте смели ни да потписујете своје сценарије. Осамдесетих година основали сте једну од првих приватних филмских продукција у бившој Југославији. Шта је, по вашем мишљењу, најважнија лекција коју сте научили током ових пет деценија рада, а која би, по вашем мишљењу, можда помогла младима који тек улазе у свет филма?

– Код мене често долазе са текстовима млади људи. Прво што им кажем, што сам ја схватио: Ви имате ликове, може да буде комичан, може да буде овакав или онакав, али морају да буду логичне ствари које се догађају.

Надамо се да ће ваше искуство и савети користити и помоћи некоме. Хвала вам много на одвојеном времену.

„Краљица Наталија је била једна од наших најлепших краљица, али и једна од најтрагичнијих. Имала је веома буран живот, развод од краља Милана, прогон из Србије, а потом и трагичну смрт сина у Мајском преврату. На крају живота посветила се вери и замонашила, где је вероватно пронашла свој мир“, рекла је Драгнић.

Истиче да је, упркос тешкој животној судбини, краљица Наталија била изузетно вољена међу народом.

Публика током програма, поред разговора са „краљицом“, има прилику да проба чај и чоколадну торту припремљену по рецепту из 1890. године.

„То је рецепт који је пре неколико година пронађен на тавану. На њему је руком Јелене Грујић записано: ‘Служити када долази краљица Наталија’. Управо ту торту служимо и данас нашим посетиоцима“, објаснила је глумица.

Према њеним речима, идеја није да се историја посматра иза музејског стакла, већ да посетиоци постану њен део.

„Ово је јединствен доживљај. Историја се не гледа иза стакла, већ кроз разговор, амбијент и причу. Посетиоци заиста имају осећај као да су на чају са краљицом Наталијом“, рекла је Драгнић и позвала публику да програм посети 16. јула, као и у новом термину 26. августа.

Говорећи о припреми за улогу, глумица је признала је да је играње историјске личности представљало велики изазов.

„Одувек сам прижељкивала да тумачим историјске личности. То носи већу одговорност, па сам доста истраживала њен живот како бих што боље разумела каква је жена била и то пренела публици“, истакла је.

Највећа награда, додаје, стиже после представе, када публика наставља да се понаша као да је заиста пред краљицом.

„После извођења изађем као глумица да се фотографишем са посетиоцима, али они и даље остају у улози. Обраћају ми се са ‘Ваше Величанство’ и питају да ли смеју да стану поред мене. Тада знам да смо их заиста увели у тај свет“, закључила је Андријана Драгнић.

Уговор о финансирању потписали су министар културе Никола Селаковић и председник општине Кладово Горан Матовић. Министар Селаковић је истакао да верује да ће ова значајна инвестиција привући љубитеље како рекреативног, тако и културног туризма на „источну капију“ Србије, дајући нови подстицај локалном развоју.

Ово улагање је део шире подршке, с обзиром на то да је Министарство културе од априла 2024. године финансирало различите програме и активности у општини Кладово у укупном износу од 58,5 милиона динара, чиме се потврђује стратешки значај овог краја.

Пет векова историје као темељ будућности

Средства су конкретно намењена адаптацији и енергетској санацији мултифункционалне сале у оквиру Визиторског центра смештеног унутар зидина историјске тврђаве Фетислам.

Ова средњовековна тврђава, споменик културе од изузетног значаја, недавно је прославила 500 година постојања и представља туристички и културни епицентар региона.

Подаци Туристичке организације Кладова показују да је само у марту ове године тврђаву посетило 1.289 туриста, што указује на њен огроман потенцијал. Комплекс већ поседује и летњу позорницу са око 800 места, где се одржавају бројни културни догађаји, од позоришних представа до концерата.

Најновија инвестиција Министарства културе надовезује се на претходне, обимне радове на ревитализацији тврђаве. У недавној прошлости, у обнову и реконструкцију Фетислама уложено је око 1,3 милиона евра кроз пројекат „ЕУ за културну баштину и туризам“, који је финансирала Европска унија.

Сам Визиторски центар, у којем ће се одвијати радови, изграђен је уз суфинансирање ЕУ кроз програм прекограничне сарадње Румунија-Србија у периоду од 2017. до 2019. године. Ова континуирана улагања, која комбинују национална и европска средства, сведоче о препознатом значају Фетислама као кључне тачке културног наслеђа Подунавља.

Децентрализација културе као стратешки циљ

Програм „Градови у фокусу“, који је Влада Србије покренула 2016. године, осмишљен је са циљем децентрализације културног живота и јачања капацитета локалних самоуправа широм земље. Идеја је да се кроз улагања у инфраструктуру и програме створи мрежа градова који постају препознати као национални центри културног развоја, доступни свим грађанима.

За 2026. годину, кроз овај програм опредељено је укупно 394 милиона динара за подршку 30 пројеката. Поред Кладова, које је добило највећи појединачни износ, средства су ове године додељена и Зајечару, Књажевцу, Прокупљу и Босилеграду за реконструкцију домова културе, модернизацију биоскопске опреме и друге пројекте од локалног значаја.

Ова инвестиција у Кладову савршено се уклапа и у ширу стратегију развоја туризма у Подунављу, коју подржавају како Влада Србије, тако и Европска унија кроз Стратегију за дунавски регион. Јачање прекограничне сарадње, посебно са суседном Румунијом, у областима туризма и заштите животне средине један је од приоритета.

Развој културних локалитета попут тврђаве Фетислам ствара разноврснију и атрактивнију туристичку понуду дуж Дунава. Са обновљеном мултифункционалном салом, Фетислам ће постати још функционалнији културни центар, спреман да током читаве године угости конференције, изложбе и друге догађаје, додатно јачајући своју позицију истинске капије културе на истоку земље и повезујући богато наслеђе са савременим потребама посетилаца.

У Аникиној кући, ту поред Бетовенових стаза, ова аустријско-српска пијанисткиња поново зове на дружење уз класичну музику и пробрана књижевна дела.

Гошћа је Елизабета Леонскаја, још једно врхунско име глобалне клавирске сцене. Извела је Бетовенову Сонату 32, опус 111, његову последњу. Коју причу прича тај тужни мол?

„Већ је прича за себе то што је последња. Значи, он је завршио са циклусом 32 сонате. Није компоновао три-четири става као иначе, него је завршио у тој некој специјалној сфери“, наводи пијанисткиња Аника Вавић.

„Један од највећих генија који је икад живео знао је већ са 32 године да се његово чуло слуха никад неће вратити. Каква је то само патња за једног композитора, какво срце! У својој последњој сонати Бетовен се упутио на емотивно путовање кроз судбину. И наравно он ту није сам, увек је говорио да кад компонује разговара са богом. Други став сонате подиже се равно на небо, онда понизно спусти на земљу, ту где смо ми“, каже пијанисткиња Елизабета Леонскаја.

Бургова глумица Петра Морце читала је новелу Сироти музичар Франца Грилпарцера. Грилпарцер је написао говор који је читан на Бетовеновој сахрани 1827. године.

У најтоплијој бечкој ноћи од почетка мерења, носталгија је давала тон. У реалном свету, све тече добро у Аникиној каријери.

„Почетком децембра ћу бити поново у Лисабону. Ја сам са Гулбенкиан симфонијским оркестром пуно пута свирала. Овог пута се враћам и изводим португалско прво извођење Концерта број 4 Родиона Шчедрина, чију сам руско-аустријско-финску премијеру свирала с Гергијевим, а немачку у Вајмару. У Србији још није извођен, што би била моја велика жеља. За то сам се борила свим силама. Требало је да свирам с Гергијевим концерт у Београду“, наводи Вавићева.

Високо у виноградима изнад Беча, док полако попушта врелина дана, лако је веровати у лековиту моћ музике.

Вести које се овде слушају су из 1820. године и баве се дилемом коме је у ствари Бетовен посветио последњу сонату, својој бесмртној љубави, или цару.

Он Марији Терезији прилази без сензационализма и идеализације. И ова књига нам, како каже његов сорбонски ђак, Вељко Станић, помаже да схватимо шта би била историјска стварност, а шта каснија историјска тумачења.

„Лекција из политичке мудрости Марије Терезије је једна прича о Европи. Прича о европској равнотежи сила, о концепту европских монархија. Треба имати у виду да је то време пре успона модерног национализма, пре Европе нација, међутим, те идеје се осећају“, напомиње историчар Вељко Станић, преводилац књиге.

Неприпремљена за нову улогу Марија се не суочава само са проблемима свог неискуства. Постаје владарка над земљама које не чине једну целину, већ конгломерат различитих и удаљених делова, са празном касом, ослабљеном војском и уздрманим међународним поверењем.

„Марија Терезија је особа која у правом смислу уводи простор Хабзбуршке монархије у модерно доба. Јачањем административног апарата, централизацијом државе, владарка која Беч сврстава као једну велику културну престоницу, културну метрополу и од тог времена крећу културна зрачења, утицаји и на наш простор“, додаје историчар.

Жан-Пол Блед посебно се бавио културом и реформама у школству које је ова владарка спровела. Дефинишући образовање као политичко питање, за целокупне наследне земље, у сваком месту отвора основне школе, у чијем раду искључује сваку интервенцију црквених лица већ су учитељи световна лица, а плаћа их држава.

„Не треба губити из вида да су заправо те златне године њене владавине време деловања Доситеја Обрадовића. И он је заправо присталица тих идеја просветитељства, широке просветне политике“, истиче Вељко Станић.

Бледова књига пружа могућност за боље разумевање садашњости Европе, али исто тако и наших простора у ширем смислу.

Кроз филмске плакате, фотографије из породичне архиве Лаушевић и архивску грађу, изложба представља преглед богатог филмског и позоришног опуса Жарка Лаушевића, са посебним освртом на улогу у филму Официр с ружом, за коју је 1987. године на Пулском филмском фестивалу награђен Златном ареном за најбољу мушку улогу.

Изложба ће бити отворена за посетиоце током трајања фестивала, сваког дана од 10 до 19 часова.

У оквиру програма биће представљена и Монографија Жарко Лаушевић, у издању "Хипатије" из Београда, коју је приредила Радмила Станковић. Промоција ће бити одржана 10. јула 2026. године у 14 часова у Фестивалском центру 73. Пулског филмског фестивала.

Монографија доноси сведочења више од педесет Лаушевићевих сарадника и пријатеља, као и богату документарну грађу из приватне архиве Жарка и Аните Лаушевић.

На промоцији ће, поред приређивачице Радмиле Станковић, говорити Бенита Мариновић из издавачке куће "Хипатија", док ће разговор модерирати књижевник Ђорђе Матић, један од аутора текстова у монографији.

За Душана Ђукарића акварел је уметност која открива светлост, за којом он трага целог живота путујући од града до града.

„Цео живот, чини ми се да сам учио како да држим четку, како да сликам, а схватио сам само једно, да акварел треба научити слушати – слушати боју, слушати воду, слушати и контролисати ту случајност коју носи вода. Она преноси сваки додир четке и боје, а папир памти ту емоцију коју посматрач кад се нађе пред неком сликом, доживи, открије и поистовети са неком својом успоменом, неким својим осећајем. Откад тог момента слика почиње да живи и да се гради, а не откад уметник стави потпис“, објашњава уметник Душан Ђукарић.

У богатом опусу једног од најпризнатијих мајстора ове захтевне технике Душана Ђукарића посебно место заузимају мотиви Београда.

„У свакој згради, у свакој цигли уграђена је светлост и чини ми се када бих насликао град, односно када бих насликао сенку, тај град би био препознат само помоћу сенке. Тако да је акварел једна уметност која тражи од уметника да јој се прилагоди, да буде њен ученик, а не учитељ“, истиче Ђукарић.

Галерију Сингидунум основало је Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије 1980. године са циљем да у изложбеном и продајном простору галерије афирмише радове својих чланова.

„Ми се поносимо ових четрдесет шест година што смо ми изнедрили стварно неке, ухм, битне, ух, уметнике, односно оне који су освојили разне награде и, и признања светска у области примењене ликовне уметности, а опет дајемо шансу и младим колегама уметницима који су тек дошли са академије, који су тек постали чланови УЛУПУДС-а. Неко можда са страхом се пријављује и на наше изложбе и на наше конкурсе и то је, чини ми се, улога галерије Сингидунум која ево већ скоро пет деценија чврсто стоји овде“, истакла је Маја Шкаљац Станошевић, историчарка уметности.

УЛУПУДС има девет секција, чији чланови у Галерији Сингидунум организују бројне тематске, самосталне, ауторске и колективне изложбе.

Из музеја истичу да веза између колекције Орсеја и игре није случајна. Визуелни идентитет и амбијент Clair Obscur: Expedition 33 инспирисани су естетиком периода Бел епок и сликарством 19. века, које представља окосницу музејске збирке.

Аутори су као инспирацију користили дела Гистава Кајбота, Одилона Редона, приказе Париза Виктора Навлеа, као и архитектуру, скулптуре и препознатљиве симболе француске престонице, које су у игри добиле ново тумачење.

Посетиоци су имали прилику да разговарају са креативним директором студија Sandfall Interactive Гијомом Брошом и уметничким директором Николасом Максон-Франкомом.

Дискусију је водио главни кустос музеја Пол Перен, а посетиоци су могли да чују више о настанку игре и уметничким решењима која су јој донела бројна признања, укључујући девет награда на манифестацији Game Awards 2025.

Након разговора, у главном простору музеја одржан је концерт A Painted Symphony, на којем су композиторке Лоријен Тестар и Алис Дипор-Персије, уз клавирску пратњу Оране Донадје, извеле композиције из игре.

Догађај је био део ширег програма музеја, који је током недеље обухватио и изложбе посвећене Огисту Реноару – Реноар и љубав: Срећна модерност и Реноар цртач.

Посебну пажњу привукла је поставка која је упоредо представила до сада необјављене концептне илустрације из игре и одабрана дела из музејске колекције, указујући на сличности у визуелном изразу и тематским мотивима класичне и савремене уметности.

Услед великог интересовања, изложба ће трајати до 19. јула.

Уз Машу Вуковић, награду и посебно признање фестивала добио је и Лев Машаров, који се издвојио као један од најперспективнијих младих уметника.

Маша Вуковић и Лев Машаров имаће заједнички наступ идуће године на отварању 10. јубиларног Обоа феста.

Девети Обоа Фест одржан је у сали Београдске филхармоније од 27. до 30. јуна ове године.

Гост и ментор био је Доминик Воленвебер, соло енглески рог Берлинске Филхармоније и један од најугледнијих светских извођача на овом инструменту.

Подршку фестивалу пружили су СОКОЈ – Фонд за културна давања и Београдска филхармонија.

Често ствара инстиктивно, подстакну је књиге, лична размишљања, али највише омиљене музичке нумере.

„Слушам највише такорећи инструментале. Не волим класику, џез тешко, можда неку савременију верзију, онако да буде јачи ритам, волим јачи ритам, то је можда нешто што обележава све. Начин на који то утиче на радове мислим да је највише у боји, рецимо. Онда када је инструментал препун неких звукова, а имам добре слушалице које имају пун звук, онда то може да се осети. Имам доста радова које нисам изложила који имају текстове песама. Када песма имат текст и онда ме то инспирише ја то и запишем“, објашњава ликовна уметница Ђурђија Пендић.

У зависности од мотива и расположења, радови су црнобели или у боји. Када пожели да у свој уметнички израз дода и трећу димензију, израђује керамичке скулптуре.

Представе живог света повезује у целину и тако гради необичне ликове налик на људе, животиње и митска бића. Размишља апстрактно и зато у поезији Миодрага Павловића проналази везу са својим доживљајем света и уметности.

„Његов сензибилитет, начин на који изражава ствари су прилично слични начину на који их ја доживљавам. Има доста контраста, то је оно што волим код њега, што волим да изразим и у својим радовима – када једно изрази наоснову другог – значи, црно је црно у односу на бело које је бело. То код њега доста наслућујем и то волим код њега“, истакла је уметница.

Изложба Мета-морфоза Ђурђије Пендић у РТС Клубу траје до 8. јула.

Аутофикцијски текст кроз имагинарни разговор сина кога тумачи Миодраг Драгићевић и оца у улози Миодрага Крстовића пробија границе класичног позоришта. Емоција ипак остаје иста.

„Ако желим да то буде истина на сцени и да то буде онако сирова нека емоција и нешто с чиме ће људи да се поистовете и да верују томе што ја радим, просто да не буде глума – зезнули су нас са именом професије. Мислим, све је само није глума, јер кад глумиш, онда то није добро, онда се то види и просто лажно је. Тако да увек је исто. Ја се увек дајем, било да је ова форма или друга форма. Исти је ниво ангажмана с моје стране“, објашњава глумац Миодраг Драгичевић.

Представа у драматизацији Пола Паскоа прошле године имала је премијеру у Паризу. Пред домаћом публиком је форма на граници жанрова, али и медија. Идеја је истражити како се потиснута осећања могу поставити кроз преплитање монолошке и дијалошке форме.

„Прича о једном сину који је живео у сенци свог оца који покушава с њим да се суочи, а и даље што више одраста, све више схвата да заправо личи на свог оца и да и сам није у стању да искаже неке емоције“, истакла је редитељка представе Наташа Радуловић.

Филмски сегменти унутар представе Следећи пут када дотакнеш дно, које потписује Никола Полић отварају питање граница савременог театра и могућности да се катарза оствари у простору између позоришне и филмске уметности.

1936. Том Спрингфилд је енглески музичар, текстописац и продуцент плоча који је био истакнут на фолк и поп музичкој сцени 1960-их. Написао је неколико хит песама за Спрингфилдс Island of Dreams иSay I Won't Be There, и за Сикерсе I'll Never Find Another You, A World of Our Own, The Carnival Is Over и Georgy Girl. Умро је 2022.

1939. Пол Вилијамс јеамерички баритон певач. Био је познат по томе што је био један од оснивача и оригинални певач групе Темптејшнс. На много начина Вилијамс је био херој у првом периоду групе Темптејшнс, пре свега као водећи вокал. Лични проблеми и лоше здравље приморали су Вилијамса да се пензионише 1971. године. Умро је 1973.

1947.Марко Јанковић је српски новинар, радио и телевизијски водитељ, диск-џокеј и политичар.Године 1970. био је један од оснивача радија "Студио-Б" где након четири године хонорарног рада постаје стално запослен. Две године је био музички сарадник, а затим постаје водитељ-новинар и бави се искључиво рок музиком. Постаје један од најпознатијих диск-џокеја у земљи, а свој начин рада је прилагодио енглеском и америчком стилу пуштања музике са брзим темпом. Умро је 2023.

Рођени на данашњи дан: 1937. Dee Palmer (Jethro Tull), 1949. Roy “The Professor” Bittan (E Street Band), 1952. Gene Taylor и 1991. Burna Boy

Догодило са 2. јула

1956.Елвис Присли је снимио песму Hound Dog у RCA студију у Њујорку. Ово је био први пут да су пратећи вокали групе The Jordanaires сарађивали са Преслијем.

1962.Џими Хендрикс је почасно отпуштен из 101. ваздушно-десантне падобранске јединице након што је сломио скочни зглоб током свог 26. и последњег скока падобраном.

1969. Thunderclap Newman је на првом месту британске листе синглова са песмом Something In The Air, коју је продуцирао Пит Таусенд.

1969. Басиста Ноел Рединг и бубњар Мич Мичел су напустили Џимија Хендрикса након завршеног музичког фестивала у Денверу. Бубњар Мич Мичел ће се касније заједно са Билијем Коксом придружити Џимију на Вудсток фестивалу.

1971. Група Квин се појавила на Универзитету у Сарију у Енглеској. Ово је био први наступ групе у постави: Фреди Меркјури (главни вокал, клавир), Брајан Меј (гитара, вокал), Џон Дикон (бас гитара) и Роџер Тејлор (бубњеви, вокал).

1982 .Флитвуд Мек је објавио свој 13. студијски албум ”Mirage”. На њему се налазе песме Hold Me и Gypsy.

1982.Елвис Костело је објавио свој седми студијски албум ”Imperial Bedroom”. На њему се налазе песме Man Out of Time, Beyond Belief и You Little Fool.

1982.Немачки бенд Трио је са песмом Да, Да, Да на врху музичких листа у 30 земаља. Сингл је продат у 13. милиона примерака широм света.

1983. Род Стјуарт је на првом месту британске листе синглова са песмом Baby Jane.

1988. Трејси Чепмен је са својим истоименим албумом на првом месту британске листе албума.

1988. Мајкл Џексон је постао први музичар који је имао пет синглова на првом месту са једног албума. Реч је о албуму ”Bad” и песмама Dirty Diana, Bad, I Just Can't Stop Loving You, The Way You Make Me Feel и Man in the Mirror.

1991. Leaders of the New School su објавили свој дебитантски студијски албум “A Future Without a Past...“. Садржи синглове Case of the P.T.A., Sobb Story и Teachers, Don’t Teach Me Nonsense.

1991.Ексл Роуз изазвао је нереде током концерта групе Guns N' Roses након што је скочио у гомилу да би одузео камеру од обожаваоца у амфитеатру Риверпорт (сада Амфитеатар казина Холивуд) у Мериленд Хајтсу, Мисури. Више од 50 људи је повређено, а 15 обожавалаца је ухапшено.

1996.Нас је објавио свој други студијски албум “It Was Written“. Садржи песме Street Dreams и If I Ruled the World (Imagine That).

2001. Град Ливерпул је преименовао свој аеродром у „Аеродром Ливерпул Џон Ленон“.

2005. У 10 светских градова укључујући Лондон, Париз, Москву је организован концерт као помоћ у решавању проблема глади у
 Африци. Наступили су Pink Floyd, The Who, Madonna, U2, Coldplay, Sting, Scissor Sisters, Paul McCartney, Destiny's Child, Jay-Z, Bon Jovi, Bryan Adams, Neil Young, Bjork и Green Day.

2011.Кендрик Ламар је објавио свој дебитантски студијски албум “Section.80”.

2015. Удовица Бадија Холија, Марија Елена Холи, објавила је да је поверила права објављивања утицајног каталога свог покојног мужа групи за права на извођење уметника, BMG. Компанија је сада овлашћена да управља ауторским хонорарима широм света за скоро све Бади Холијеве снимке.

Рођени 3. јула

1943. Џудит Дурхам је аустралијска певачица, текстописац и члан  групе Сикерс. Група је постала прва аустралијска поп музичка група која је постигла успех на листама и продаји у Великој Британији и Сједињеним Државама и продала је преко 50. милиона плоча широм света. Дурхам је напустила групу 1968. да би наставила соло каријеру. 

1952. Енди Фрејзер је енглески композитор, музичар и басиста групе Фри. Умро је 2015.

1960. Винс Кларк је енглески музичар, композитор и оснивач групе Дипеш Мод. Група на основу усменог договора издаје први албум ”Speak and Spell”,1981. године за компанију Mute Records. Потом прелази у групу Erasure коју је основао са Ендијем Белом. Дебитовали су 1985. са синглом Who Needs Love Like That. Од 1986. до 1997. постигли су низ успеха; 24 њихове песме су биле међу првих двадесет хитова у Великој Британији. То их је уврстило у „синтпоп суперзвезде“.

Рођени на данашњи дан: 1929. David Lynch (The Platters), 1930. Tommy Tedesco (Guitarist), 1940. Fontella Bass, 1948. Paul Barrere (Little Feat), 1957. Laura Branigan, 1969. Kevin Hearn (Barenaked Ladies) и 1976. Shane Lynch (Boyzone)

Догодило са 3. јула

1967. У Лондону је одржана приватна журка групе Mанкис. Били су присутни Џон Ленон, Пол Макартни, Дасти Спрингфилд, Ерик Клептон, Лулу и сви чланови група Прокол Харум, Манфред Мен и Ху.

1968.Equalsi су са песмом Baby Come Back на првом месту британске листе синглова.

1969. Брајан Џонс је пронађен мртав у базену у својој кући у Хартфилду. Оснивач групе Ролингстонси био је познат под надимком "Elmo Lewis”.

1969. То је био први и последњи пут да су на Џез фестивалу у Њупорту наступили рок извођачи, међу којима су били Лед Цепелин, Џеф Бек и Тен Јерс Афтер. Публика није била одушевљена.

1971. Амерички певач, текстописац и песник Џим Морисон је пронађен мртав у свом стану у Паризу. 

1973. Након 182 концертна наступа Зигија Стардаста, Дејвид Боуви је објавио да ће се повући из наступа уживо, иако се на крају сазнало да се Зиги Стардаст - сценска личност - пензионише, а не сам Боуви. Само је његов гитариста Мик Ронсон знао за објаву, што је био потпуни шок не само за публику већ и за остатак Боувијевог бенда и екипе.

1974. Објављен је ”Up for the Down Stroke“, други албум америчког фанк бенда Parliament. То је њихов први албум који је објављен за Casablanca Records.. Његова насловна песмаје била први хит групе Parliament на топ-листама и остаје једна од најпознатијих P-Funk песама. Албум такође садржи фанк прераду песме групе Parliaments (I Wanna) Testify под називом Testify.

1976. По први пут после дванаест година, Брајан Вилсон се придружио бенду Бич Бојс на сцени на концерту у Анахајму, Калифорнија. Певао је главни вокал у песми In My Room.

1984. панк рок трио из Сент Полa, Hüsker Dü, објавио је свој други студијски албум “Zen Arcade” за SST Records.

1984. Калифорнијски панк трио Minutemen објавио је свој трећи албум ”Double Nickels on the Dime”. Гитариста/вокал Д. Бун, басиста/вокал Мајк Вот и бубњар Џорџ Харли снимили су материјал „вредан албума“ крајем 1983. године, али су били инспирисани да сниме још када су сазнали да њихове колеге из издавачке куће Hüsker Dü објављују дупли албум (Zen Arcade). Резултат је низ од 45 брзих песама које обухватају низ стилова, укључујући панк, кантри, џез и још много тога.

1985. Филм „Повратак у будућност“, са Мајклом Џ. Фоксом у главној улози као тинејџером који путује кроз време, почео је да се приказује у биоскопима.

1995. Група The Verve је објавила свој други студијски албум “A Northern Soul”.

2000. Професор са Харварда Роналд Фергусон је оптужио хип-хоп заједницу због заустављања напретка међу младим америчким црнцима због омаловажавања читања и учења.

2001. Група White Stripes је објавила свој трећи студијски албум ”White Blood Cells”. На њему се налазе песме Hotel Yorba, Fell in Love With a Girl и Dead Leaves and the Dirty Ground.

2021. Гвен Стефани и Блејк Шелтон су се венчали у Оклахоми.

Рођени 4. јула

1938. Бил Витерс је амерички певач и текстописац. Имао је неколико хитова у каријери дугој 18 година, укључујући Ain't No Sunshine, Grandma's Hands, Use Me, Lean on Me, Lovely Day иJust the Two of Us. Витерс је освојио три Греми награде и био је номинован за још шест. Витерс је примљен у Кућу славних текстописаца 2005. и Рокенрол кућу славних 2015. године.

1943. Алан Вилсон под надимком ”Слепа сова“, је амерички музичар, најпознатији као суоснивач, вођа, певач и примарни композитор блуз бенда Кенед Хит. Певао је и свирао хармонику и гитару са групом уживо и на снимцима. Вилсон је отпевао и два хит сингла:On the Road Again и Going Up the Country. Умро је 1970.

1953. Иван Пико Станчић је југословенски и хрватски музичар, бубњар, продуцент и академски сликар. Са деветнаест година је постао члан Групе 220, да би касније свирао у групи Тајм, а затим и у групи Филм.

Рођени на данашњи дан: 1948. Jeremy Spencer (Fleetwood Mac), 1958. Kirk Pengilly (INXS), 1963. Matt Malley (Counting Crows), 1963. Michael Sweet (Stryper, Boston), 1971. Andy Creeggan (Barenaked Ladies), 1972. William Goldsmith (Sunny Day Real Estate, Foo Fighters), 1977. Orri Pбll Dэrason (Sigur Rуs) и 1995. Post Malone

Догодило са 4. јула

1966. Битлси су једва извукли живу главу након два концерта у Манили. Пошто су одбили да се упознају са предесдником Маркосем и његовом женом, на путу ка аеродрому их је дочекала бесна руља док је полиција била склоњена.

1969. У Атланти је одржан дводневни фестивал на коме су наступили Janis Joplin, Led Zeppelin, Johnny Winter, Delaney i Bonnie, Creedence Clearwater Revival, Joe Cocker, Chuck Berry, Spirit, Chicago и Paul Butterfield.

1976. Група Клеш је дебитовала као предгрупа Секс Пистолсима на концерту у Шефилду.

1988.Кајли Миног објавила је свој дебитантски албум ”Kаyli”. На њему се налази песма The Loco-Motion.

1995.Објављен је дебитантски истоимени албум групе Фу Фајтерс .

2003. Добитник Гремија, Р&Б звезда Бари Вајт, преминуо је у 58. години у Лос Анђелесу.

2005.Sufjan Stevens је објавио свој пети студијски албум ”Illinois”. Издвојила се песма Go! Chicago! Go! Yeah!

2005.Миси Елиот је објавила свој шести студијски албум ”The Cookbook”. На њему се налази Lose Control.

2006. Џони Кеш је објавио постхумни албум ”American V: A Hundred Highways”. На њему се налазе песме God’s Gonna Cut You Down и Help Me.

2015.Певач Дејмон Албарн је уклоњен након петосатног сета са позорнице на Роскилде фестивалу.

2026. Тур де Франс је предстојеће 113. издање Тур де Франса. Трка ће се одржати од 4. до 26. јула 2026. године, са почетком у Барселони.

Рођени 5. јула

1943. Роби Робертсон је канадски музичар. Био је главни гитариста Боба Дилана средином касних 1960-их и почетком 1970-их, гитариста и текстописац групе Бенд од њиховог настанка до 1978. године и соло уметник. Робертсонов рад са Бендом био је кључан у стварању музичког жанра Американа. Уврштен је у Кућу славних рокенрола и Кућу славних канадске музике као члан Бенда и самостално. Налази се на 59. месту на листи 100 највећих гитариста часописа Ролинг Стоун. Умро је 2023.

1950. Хју Луис је амерички певач, текстописац и глумац. Луис пева и свира хармонику за свој бенд, Huey Lewis and the News. Бенд је можда најпознатији по свом трећем и најпродаванијем албуму ”Спортс” и њиховом доприносу у соундтрацку филма ”Повратак у будућност” из 1985.
1973. Рошин Марфи је ирска певачица, текстописац и продуцент плоча. Постала је позната 1990-их као половина поп дуа Молоко уз енглеског музичара Марка Брајдона. Након распада групе, започела је соло каријеру и до сада је објавила седам албума.

Рођени на данашњи дан: 1959. Marc Cohn, 1979. Shane Filan (Westlife), 1980. Jason Wade (Lifehouse), 1982. Dave Haywood (Lady A), 1985. Nick O’Malley (Arctic Monkeys) и 1986. Adam Young (Owl City)

Догодило са 5. јула

1954.Радећи први пут са Скотијем Муром и Билом Блеком, Елвис Пресли је снимио песму That's All Right. Сем Филипс је био продуцент првог Елвисовог сингла за Сан Рекордс.

1965. Марти Балин и Пол Кантнер формирали су групу Џеферсон Ерплејн. Бенд је следећег месеца дебитовао у Сан Франциску.

1966. Рокенрол је имао много кључних тренутака, али мало њих је тако јасних као када је Линда Кит, 20-годишњи британски Вог модел и фанатик блуза, позајмила готово непознатом Џимију Хендриксу бели Фендер Стратокастер, инструмент који ће постати заувек уплетен у легендарну и непревазиђену технику гитаристе. Једна особа која је с правом била оштећена овим гестом био је власник гитаре и Линдин младић, Кит Ричардс. Он и Брајан Џонс су јој посветили песму Ruby Tuesday. На њену препоруку менаџер Час Чендлер је дошао у Њујорк да чује уживо Џимија. Све остало је легенда.

1969. Ролингстонси су одсвирали чувени бесплатни концерт у Хајд парку у Лондону као омаж преминулом Брајану Џонсу. Џегер је у једном тренутку пустио у ваздух 3500 лептира. Било је присутно 250.000 посетилаца.

1986. Џенет Џексон је са албумом ”Control” на првом месту у САД. Са албума су се уздвојиле песме What Have You Done for Me Lately, Nasty, Control, When I Think of You и Let's Wait Awhile.

1993. Бјорк је објавила свој први соло албум након Sugarcubes-а, под називом “Debut”.

1999. Macy Gray је објавила деби албум “On How Life Is”. 

1999.Дуо Јуритмикс је најавио у Лондону своју прву турнеју након десет година паузе. Сав приход је дат у добротворне сврхе.

2003. Џони Кеш је последњи пут наступио уживо на ранчу Картер отпевавши песму Ring of Fire.

2019. Мадона је са четрнаестим студијским албум ”Madame X” на првом месту америчке листе албума.

Рођени 6. јула

1925. Бил Хејли је амерички музичар и пионир рокенрола. Са својом групом Бил Хејли и његове Комете стекао је популарност као пионир рокенрола. Њихове песме Rock Around the Clock, See You Later, Alligator, Shake, Rattle" i Roll, Rocket 88, Skinny Minnie и Razzle Dazzleсу им донеле популарност у целом свету. Умро је 1981.

1975. 50 Цент је један од најпознатијих и најпродаванијих америчких репера, те оснивач групе Џи-Јунит. Амерички репер Фифти Сент издао је пет студијских албума, десет микстејпова, два видео албума, четири компилацијска албума, један саундтрек албум, седамдесет и шест синглова и осамдесет и осам музичких спотова. Од јула 2014. године он је шести хип-хоп уметник који је продао највише албума у Сједињеним Државама. Незабораван је његов концерт из 2006. у Београду.

1979. Ник Честер је аустралијски текстописац, гитариста, певач и оснивач групе Џет. Његова песма Are You Gonna Be My Girlосвојила је награду као најизвођенија аустралијска песма у иностранству 2007. Увек волим да чујем ову песму. Са групом је објавио три албума.

Рођени на данашњи дан: 1937. Gene Chandler, 1952. Graham Oliver (Saxon), 1954. Nanci Griffith, 1959. John Keeble (Spandau Ballet), 1969. Michael Grant (Musical Youth) и 1987. Kate Nash

Догодило са 6. јула

1957. Пол Макартни и Џон Ленон су се први пут срели на концерту групе Quarry Men. Пред наступ групе, Макартни је импресионирао Ленона одсвиравши песме Twenty Flight Rock од Еди Кохрана и Be-Bop-A-Lula од Џин Винсета.

1963. Џемс Браун је стигао до броја два америчке листе албума са албумом ”Live at the Apollo”. Магазин Ролинг Стоун је албум ставио на 24. место листе “500 најбољих албума” свих времена.

1967. Група Пинк Флојд је први пут гостовала на телевизији БиБиСи промовишући песму See Emily Play.

1968. Ролингстонси су постигли свој пети сингл број 1 на америчким топ-листама када је песма Jumpin Jack Flash достигла врх топ-листа. Кит Ричардс се присетио да су он и Мик Џегер написали текст док су боравили у Ричардсовој сеоској кући, где их је једног јутра пробудио звук баштована Џека Дајера који је ходао поред прозора. Када је Џегер питао какав је то био звук, Ричардс је одговорио: „Ох, то је Џек - то је Џек који скаче.“

1971. Умро је великан Луј Армстронг. Иза себе је оставио богату каријеру трубача и певача. Песме по којима га памтимо су Hello Dolly,What A Wonderful World, When The Saints Go Marching In, ‘Ain't Misbehavinи We Have All the Time in the World.

1973. Група Квин је објавила свој дебитантски синглKeep Yourselyса којим нису стигли до топ листа.

1979. Бенд Б-52 је објавио свој дебитантски исзоимени дебитантски албум. На њему се налази песма Rock Lobster.

1979. Ван Мекој, позната по диско хиту из 1975. године The Hustle, је умро од срчаног удара у 39. години.

1981.Пет Бенатар је објавила свој трећи студијски албум ”Precious Time“. На њему се налази песма Fire and Ice.

1984.Public Image Ltd је објавио свој четврти студијски албум ”This Is What You Want... This Is What You Get“. На њему се налазе песме Bad Life и This Is Not a Love Song.

1985. Фил Колинс је на врху америчке листе синглова са песмом Sussudio са његовог трећег соло албума.

1987. Echo & the Bunnymenсу објавили свој истоимени пети албум. На њему се налазе песме Lips Like Sugar, The Game и Bedbugs and Ballyhoo.

1987.Група Grateful Dead објавили су свој 12. студијски албум ”In the Dark”. Издвојила се песма Touch of Grey.

1987.Starshipсу објавили свој други студијски албум ”No Protection. На њему се налазе песме „Nothing’s Gonna Stop Us Now“, „Set the Night to Music“ и „It’s Not Over (‘Til It’s Over)“.

1988.MTV је одбио да пусти Нил Јангов видео за песму This Note’s For You, позивајући се на политику против видео снимака који помињу производе. Видео је био пародија разних рекламних кампања, а текст песама помиње Кока-колу, Пепси, Милер и Бад.

2003. Бијонс и Џеј-Зи су са песмом Crazy In Love на првом месту листа са обе стране Атлантика.

2016. Дрејк је изједначио рекорд Мајкла Џексона након што је седам недеља заредом имао албум и песму на првом месту америчких листа. Његов албум ”Views” и песма One Dance су проглашени победницима у својој категорија на додели Греми награда.

2019. Са 13 недеља на првом месту, песмаOld Town Road од Lil Nas X оборила је рекорд за најдуже трајану хип-хоп песму на Hot 100 листи. 

2019. Звезда боса нове Жоао Жилберто преминуо је у 88. години.

2020.Енио Мориконе, композитор музике за многе филмове, укључујући ”Добар, лош и зао“, преминуо је у 91. години у Риму.

Рођени 7. јула

1940. Ринго Стар је енглески музичар, певач и глумац, најпознатији као бубњар Битлса.На већини албума групе, певао је водеће вокале макар за једну песму, као што су With a Little Help from My Friends, Yellow Submarine и Act Naturally. Објавио је 20 соло албума. Данас предводи свој ”Ол старс бенд“ приређујући гала концерте са оркестром који чине познати поп и рок музичари, углавном по САД. Глумио је у неколико филмова.

1950. Дејвид Ходо је амерички пласач и певач. Најпознатији је као члан групе Вилиџ Пипл, у којој је био лик грађевинског радника од 1978. до 1982. и од 1987. до 2013.

Рођени на данашњи дан: 1928. Mary Ford (Les Paul and Mary Ford), 1944. Linda Jansen (The Angels), 1941. Jim Rodford (Argent, The Kinks), 1962. Mark White (Spin Doctors), 1981. Synyster Gates (Avenged Sevenfold) и 1994. Ashton Irwin (5 Seconds of Summer)

Догодило са 7. јула

1966. Група Кинкс је са песмом Sunny Aponess на првом месту британске листе синглова. То ће бити и последњи број један групе.

1967. The Monkees започињу турнеју по САД са Џимијем Хендриксом као предгрупом.

1970. Објављен је ”Fun House” други студијски албум америчког рок бенда Stooges. Иако је у почетку био комерцијално неуспешан, Fun House је од тада развио снажну култну стечену публику. Као и његов претходник (њихов истоимени дебитантски албум из 1969.) и наследник (Raw Power из 1973.), сматра се интегралним делом у развоју панк рока.

1971. Венчале су се будуће велике звезде поп музике Bjorn Ulvaeus и Agnetha Faltskog у Веруму у Шведској. На венчање је непозвано стигло 3000 фанова групе који су направили хаос и том приликом је млада срећом лакше повредила ногу.

1978. Токинг Хедс су објавили свој други студијски албум ”More Songs About Buildings And Food”. Продуцент албума је био Брајан Ино.

1980. Оригинална постава Лед Цепелина одржала је свој последњи концерт.

1984. Принс је са песмом When Doves Cryпо први пут на врху америчке листе синглова. Сингл је продат у тиражу већем од милиона примерака

1987. Eric B. & Rakim је објавио деби албум ”Paid In Full”.

1989. Објављено је да су по први пут компакт дискови претекли у продаји винил албуме.

2003.Група Даркнес је објавила свој дебитантски албум ”Permission To Land” са којим су стигли до првог места британске листе албума, где ће остати четири недеље.

2006. Сид Барет је умро у 60 години живота. Са групом Пинк Флојд је снимио један албум, да би након одласка из групе објавио два соло албума.

2015.Научници са пет водећих универзитета су открили да су 163 песме Боба Дилана на неки начин повезане са климом. На другом месту су Битлси са 42 песме.

2018. Бенд Кјур организује концерт поводом 40. годишњице у лондонском Хајд парку као део годишње концертне серије British Summer Time. Фронтмен Роберт Смит изабрао је програм предгрупа, укључујући Slowdive, Editors, Ride, Interpol, Goldfrapp и The Twilight Sad.

2022. Једини примерак снимљене песме Боба Дилана, Blowin’ In The Wind је продат на аукцији за 1.482.000 фунти (1,7 милиона долара).

Рођени 8. јула

1936. Габи Новак је југословенска и хрватска певачица забавне музике, хрватско-немачког порекла. Њене вокалне способности, приметио је Бојан Адамич и позвао је да гостује на концертима „Биг Бенда” у Љубљани. Певала је песму Сретан пут из филма „Х-8”. Ускоро је наступила на Загребфесту сa песмом Љубав или шала. На Бледскомџез фестивалу 1958, певала је у дуету са Луисом Армстронгом. Објавила је 14 албума. Умрла је 2025.

1961. Ендру Флечер је енглески музичар и оснивач групе Дипеш Мод. Са групом је примљен у Кућу славних рокенрола 2020. Умро је 2022.

1970. Бек је амерички певач, текстописац, музичар и музички продуцент. Током 1990-их је стекао светску славу користећи различите музичке жанрове. Издао је 14 студијских албума. Његов сингл из 1993. године Loser је постао светски хит као и читав албум ”Mellow Gold”. Касније су уз критике успех доживели и албуми ”Odelay” и ”Mutations” који су добили Греми за најбољи албум алтернативне музике.Трећи пут је награду добио за албум ”Colors”.

1985. Џејми Кук је енглески текстописац, гитариста и суоснивач инди-рок бенда Артик Манкис са којим је снимио седам студијских албума.

Рођени на данашњи дан: 1930. Earl Van Dyke, 1944. Jaimoe Johanson (Allman Brothers Band), 1961. Graham Jones (Haircut 100), 1961. Toby Keith и 1963. Joan Osborne

Догодило са 8. јула

1954. Дјуи Филипс са мемфиског радија WHBQ пустио је нову песму That's Alright Mama у својој R&B емисији Red Hot & Blue. Поставивши тренутни хит, песма је одмах пуштена још 14 пута. Позиваоци станице инсистирали су да певач, локални дечак по имену Елвис Пресли, мора бити црнац. Сам Елвис, који је унапред знао за емитовање, сакрио се у локалном биоскопу, али је одговор био толико брз и позитиван да га је Дјуи пронашао за интервју уживо на радију касније те вечери.

1958. Музика из филма Оклахома је продата у тиражу од 500.00 примерака и тако је постала прва златна ЛП плоча. Певач Пери Комоје са песмом Catch a Falling Star добио златни сингл.

1965. Dave Clark Five је имао премијеру филма ”Catch Us If You Can” у Лондону. У филму се могу чути песмеCatch Us If You Can, Having a Wild Weeken и I Can't Stand It

1972. Бил Витерс је са песмом Lean On Me на првом месту америчке листе синглова.

1973.Група Лед Цепелин је са петим студијским албумом ”House of the Holy” на првом месту листе албума са обе стране Атлантика.

1981. ГрупаGo-Go's је објавила деби албум ”Beauty and the Beat”. Албум је продат у 3. милиона примерака

1995. TLC су са песмом Waterfalls на првом месту америчке листе синглова где ће остати седам недеља.

2007. Кемикал Брадерс су са шестим албумом ”We Are the Night” на првом месту у Великој Британији. На 50 додели Греми награда албум ће победити у категорији електронске музике.

2022. Шведски пост панк бенд Виагра Бојс је објавио трећи студијски албум ”Cave World”.

Светско првенство у фудбалу је у току. За све љубитеље фудбала песма од мене.

Фудбал као најпопуларнији спорт прати и музика. Представљамо вам неке од популарних фудбалских песама. 

Queen: We Are the Champions (1977)

Plácido Domingo: Mundial (1982)

New Order: World in Motion (1990)

Bob Sinclar: Love Generation, 2005)

Allez Allez Allez, Sergio (2000)

Ally's Tartan Army, Andy Cameron (1977)

Alt for Norge, Drillos (1994)

The Cup of Life,  Ricky Martin (званична песма 1998 FIFA World Cup) (1998)

The World at their Feet, John Shakespeare Orchestra (1970)

Mexico mi amor, Peter Alexander and the German national football team (1986)

Mostra tua força Brasil, Paulo Miklos and Fernanda Takai (2014)

Viva Hollandia, Wolter Kroes (2010)

Waka Waka (This Time for Africa), Shakira (званична песма 2010 FIFA World Cup) (2010)

Al Sur del Mundo, Noche de Brujas (званична песма Copa América 2015) (2015)

Football is my life, Leo Aberer and Shaggy (2012)

Força, Nelly Furtado (званична песма UEFA Euro 2004) (2003)

Новине Гардијан су дале своју листу популарних фудбалских песама. 

1. The Fall – Kicker Conspiracy (1983)

 2. Kirsty MacColl – England 2 Colombia 0 (1999)

3. AJ Tracey – False 9 (2017)

4. Richard Dawson – Two Halves (2019)

5. Youngs Teflon – Marcus Rashford (2017)

6. The Real Sounds – Dynamos vs Tornados (1986)

7. The Hitchers – Strachan (1997)

8. Animal Collective – Goalkeeper (2017)

9. Giuda – Number 10 (2010)

10. Billy Bragg – God’s Footballer (1991)

„Ја више прерађујем него што пишем“, наводи њене речи у предговору Кејси Сеп, америчка књижевница и званични биограф Харпер Ли. За њу је ова књига „временска капсула“ – која показује како су текли и живот и каријера Харпер Ли. Управо та њена реченица да више прерађује појашњава колико је трајало брушење карактера и обликовање ликова, али и скицирање ситуација и заплета које смо упознали у њеном култном роману.

Трећа књига „писца једне књиге“

„И адвокати су ваљда некад били деца“ – стоји као мото на почетку романа „Убити прицу ругалицу“;  зато би на почетку ове збирке приповедака и есеја „Земља слатке вечности“ могло да се напише: „И писци су сигурно некад били деца.“

И то се нарочито односи на њен први део, на осам приповедака које су написане пре 1960. године и које до сада нису објављиване у том облику. Ако бисмо били строги (али и правични) према књижевници – рекли бисмо да те приповетке заиста и изгледају као стилске вежбе за оно што је касније уследило и  не само то: неке од њих заиста су инкорпориране касније у „Убити птицу ругалицу“ (па и у „Иди постави стражара“). Нећемо овде откривати које – то може да буде летњи изазов за читаоце које воле да се играју књижевних детектива.

Као што први део књиге открива шта је било пре романа „Убити птицу ругалицу“ (и то се нарочито односи на прве три приповетке), други део нам открива шта је Харпер Ли радила после. И стилски, па и жанровски, роман који је прославио Харпер Ли је вододелница и овде, јер су приповетке написане пре и нису раније биле објављене, док осам есеја (чланака) који чине други део књиге написани су после 1960. И сви су већ негде објављени, али је ово први пут да су сабрани на једном месту.

Други део отвара њен текст написан за амерички Вог 15. априла 1961. године, а на крају је писмо Опри Винфри, објављено у њеном онлајн магазину 2006. године. А између, као у неком лексикону, нашло се свашта, укључујући и рецепт за хлеб са чварцима, као и текстове о Грегорију Пеку и Труману Капотеу. Као што је први део књиге неки вид интелектуалне забаве у стилу укрштених речи за проучаваоце (и љубитеље) књижевности, овај други део је посластица за новинаре (и оне који воле да читају новине).

О савременицима, туђим књигама и филму по сопственом роману

У есеју о Грегорију Пеку, Харпер Ли у ствари говори о снимању филма по њеном роману „Убити птицу ругалицу“. „Привид је био потпун“, записала је о утиску који је на њу оставио Грегори Пек у улози једног од главних јунака (он игра адвоката Атикуса Финча). Веома је занимљив тај сусрет писца са сопственим делом, али у другом облику. И готово је дирљиво то задовољство писца када схвати да је тим читањем његово дело добило нову вредност: „Касније у години, када сам одгледала завршен филм, доживела сам изненађење које ми је и даље једно од најзначајнијих искустава. Гледала сам надахнуту глуму. На наки чудесан начин, Атикус Финч Грегорија Пека превазилазио је привид.“

У књизи је и есеј о путовању у Канзас са Труманом Капотеом. „Оно што је Труман открио у Канзасу наводиће људе свугде да откривају сами себе“, пише Ли и тако наводи људе да откривају и позадину настанка његовог дела „Хладнокрвно убиство“,  али и да открију неку цртицу више о карактеру и темпераменту писца „Доручка код Тифанија“. („Сва дела се разликују, свако има печат исте осећајности и истог умећа.“)

„Сећате ли се када сте научили да читате“, пита књижевница на почетку свог писма Опри Винфри и одмах признаје да се тог времена уопште не сећа. Са читалачким искуством дугим седамдесет пет година, Харпер Ли супротставља полице у библиотекама мобилним телефонима и ајпедима и јасно је шта је њен одговор на питање да ли може да се плаче због Ане Карењине склупчан у кревету с рачунаром или то може да се догоди само „на меким страницама књиге“.

Зашто воли да истражује по библиотекама Харпер Ли појашњава и речима „када се потрудим да нешто научим, онда то и запамтим“. Тај последњи у књизи есеј последњи је и написан – 2006. године, пре тачно двадесет година. И има у њему много сличности са једном сценом из филма који се појавио у исто време када и ова књига. Наиме, „Ђаво носи праду 2“ имао је премијеру готово у исто време када је ова књига објвљена (занимљиво – први део филма је из године када је овај есеј објављен у „Опра магазину“).

Супротстављање Харпер Ли условно речено новим технологијама и страх да ће то олако стечено знање бити кратког века, у великој мери подсећа на оно о чему у филму на вечери која се симболично одржава у дворани поред Леонардове „Тајне вечере“ (сцена иначе ту није снимљена) разговарају Миранда (Мерил Стрип) и шашави милијардер Бенџи: како ће се завршити битка између креативности и уметности коју је створио и коју и даље ствара човек и онога што долази и што делује као да се „отело“ од човека.

Као у филму тако и овде имамо срећан крај (за сада срећан!), али сва остала питања и даље су отворена. Као сто су и даље актуелна питања о љубави и о свим њеним врстама и облицима испољавања, о чему је 1961. Харпер Ли писала за амерички „Вог“ (ето још једна паралела с филмом), позивајући се и на библијске цитате и на Сервантеса и показујући да је сваки добар писац најпре – читалац.

Зато је ова књига Харпер Ли добар избор за летње дане: може се читати у паузама између купања и дремке испод сунцобрана, не мора „одједном“. Мада може и тако. Може вас подстаћи да (поново) прочитате њен најпознатији роман, можда и да погледате филм, или пак да се вратите свим оним класицима о којима она пише, па затим своја осећања упоредите са сазнањима до којих о тим делима дођете питајући АИ на вашем телефону.

А кад смо код рецепта за хлеб, без удубљивања у улогу коју му у америчкој историји приписује Харпер Ли, рећи ћу само: прескупо и компликовано!

„Културни идентитет једне државе мери се неговањем културе на свим нивоима. Ово се интезивирало у последње време због тога што је Лесковац понео титулу престонице културе а надам се да ће и убудуће бити тако", проф. др Јелена Цветковић Црвеница, диригент.

Синоћним програмом Лесковац је показао зашто је ове године национална престоница културе. Ова више него оправдана титула је не мали залог за будућност.

„Ми постављамо стандарде, показујемо колико смо вредни али да можемо увек више. Ова престоница јесте програм али много више од тога ћемо добити. То је концертна дворана која је потребна граду, ту је музеј који ће обновити галерију и конференцијски простор, и наравно споменик Милану Обреновићу ослободиоцу", изјавила је директорка лесковачког Културног центра Сања Цонић.

На градском тргу и концерт руског „Бис Квит" оркестра из Сант Петерсбурга и национални ансамбл „Коло", програм какав приличи Лесковцу и Србији.

„Бесмртна песма“ једна је од његових најпознатијих и најцитиранијих песама, али и много више од тога. За многе, она је Микин лични тестамент – неколико строфа у којима је сажето оно што је целог живота говорио, писао и живео: да човек не нестаје онда када га више нема, већ онда када га више нико не носи у себи.

Песма је први пут објављена 1985. године, у збирци „Тако замишљам небо“. Посебну симболику добила је после смрти Мирослава Мике Антића, 24. јуна 1986. године.

Пред смрт, песник је оставио писмо адресирано на Дуду из комшилука, у којем је написао: „Кад ме буду износили, нека прочитају Бесмртну песму. А кад ме покопају, нека Јаника Балаж или Тугомир одсвирају Пира манђе коркоро. Нико не сме да ми држи говор.“

Тако је и било. Стихове „Бесмртне песме“ на сахрани Мирослава Мике Антића говорио је Миодраг Петровић, глумац Српског народног позоришта из Новог Сада.

Четири деценије касније, Миодраг Петровић поново говори „Бесмртну песму“ – овога пута за емисију РТС-а „Око магазин“.

„Лазарев избор нас увек обавезује. То је дан кад се Видовчицом умивају очи наше и душе да бисмо кроз сва маглена искушења историје јасно видели ко смо, шта смо, одакле долазимо и куда идемо. Нека овај Златни крст буде подсетник на победу духа над материјом. Хвала на овом пресветом дару који примам са заветом да ћу га носити као одбрану српске душе, српског имена и језика, тако ми Бог помогао“, рекао је Нешић.

Награду му је уручио прошлогодишњи добитник овог признања Братислав Р. Милановић.

Награда „Грачаничка повеља” припала је песнику Браниславу Матићу из Београда. Признање „Kондир Kосовке девојке“ добио је песник Бранко Стевановић, а награда „Перо деспота Стефана Лазаревића“ додељена је песникињи Ирени Плаовић.

Осим добитника награда, на видовданском пеничком бдењу своје песме казивали су и други песници са KиМ, централног дела Србије и шире.

Кад се уметност скупља четврт миленијума, крпљењу нема краја.

Друга показује инвестиције у ново. У главном делу изложено је најскупље из збирке – Микеланђело, Рубенс, Бош, Бројгел и Дирер. Четири визуелне стратегије, а све заједно раде у славу Дирерове студије зеца из 1502. године.

„Некад се чује: чему толико узбуђење, то је само зец на папиру. Али онда се отвара широки круг амбивалентног смисла. Кад се приђе ближе, импресија правог зеца је моментална. Значи, радио је на живом моделу у природи. Осим што нема живог зеца који ће позирати тако мирно. Дакле, Дирер је сликао препарираног зеца у атељеу. Ако јесте, зашто изгледа као да ће сваког тренутка одскакутати с подлоге?“, пита се Ралф Глајз директор Албертине.

„Тешко је из фундуса од милион објеката изабрати 80 најбољих. Некад је довољно узети најпознатије. Овде међутим доминира нешто друго. Одабрани су предмети који причају најлепше приче – о себи, о темпоралности, колекционарској страсти и рађању музеја. Као ова инсталација савремене италијанско-немачке уметнице Розе Барбе. То је улагање у оно што ће сутра преносити приче о нашем времену“, истиче кустос изложбе Кристоф Мецгер.

Чак и кад посетиоци прихвате да су карактеристике новог инсталација, кинетизам, симулација радних и материјалних процеса, опет се сви врате Диреровом акварелу. Њега увек прати осећај хитности, јер се излаже само на три месеца, једном у декади, и готово.

„Иако често копиран, Диреров зец је сачувао иконичку предност. У оку се види минијатурни рефлекс прозора што је просторни кључ, истовремено шифрирана порука којом аутор одаје поштовање реализму Старог бургундског сликарства“, објашњава Глајз.

За неког ко има 500 година, Диреров зечић се добро држи. Свеједно је он хронични пацијент који тражи непрестану пажњу рестауратора. Читави тимови се баве његовим здрављем, да ли крзно блиста, да ли око рефлектује, да ли се се папир тањи.

Колико дуго ће овај пољски зец још да траје? Барем овог лета се то питање не поставља. Ту је и радује се посетиоцима из целог света после година проведених у мрачном инкубатору.

„Кроз такве празнике грађена је свест о заједништву, свест о припадности и свест о одговорности према наслеђу које је стварано вековима, а у том процесу култура има незамењиву улогу. Она нам омогућава да прошлост разумемо не само као низ догађаја, већ као живо искуство које обликује наше вредности и наш поглед на свет. У овом дану сабрана је духовна свест српског народа утемељена на Лазаревој жртви, на Милошевом херојству и на Косовском завету који нас обавезује не само да памтимо, већ и да будемо достојни памћења”, рекао је Селаковић.

Министар је нагласио да изложба чува тај историјски и духовни континуитет кроз аутентичне предмете, од медаља и споменица до уметничких дела и писаних историјских сведочанстава.

„Пред нама се открива прича о једном времену у којем је држава кроз културу памћења обликовала сопствени идентитет. Посебно је важно што ова изложба показује да култура памћења није статична. Она се развија, обогаћује и прилагођава времену у коме живимо, чувајући суштину, али и проналазећи нове начине да се приближи савременом човеку. Тако се традиција не губи, она добија свој нови живот. Поготово је важно инсистирати на том сталном надограђивању традиције, управо из разлога што живимо у времену у којем је историјски ревизионизам израженији можда више него икад“, указао је Селаковић.

Подсећајући да су генерације наших предака давале допринос грађењу култа Видовдана, Селаковић је поручио да је изложба позив на дијалог, размишљање и на лично преиспитивање односа према прошлости, јер „тек када разумемо дубину сопственог наслеђа, можемо истински да разумемо и сопствено место у времену у којем живимо“.

Поручио је да спој наслеђа и савремених технологија омогућава да прошлост не остане затворена у витринама, него да проговори живо, разумљиво и снажно, нарочито младим генерацијама које су позване да Косовски завет преузму, разумеју, чувају и надограђују.

Улаз на изложбу је бесплатан 27. и 28. јуна 2026.

Нараторку, младу жену, налазимо на перону париске железничке станице док чека воз за Пољску, за градић Кјелце, из кога је после страшног погром Јевреја 1946. побегла њена породица.

Путовање је можда једноставно, али оно је и повратак на место ужаса. У центар тајне, коју покушава да разјасни.

„Она жели да подстакне, да се врати неком памћењу. Да утврди које је њено порекло, који су јој корени и које везе може да оствари са својим претходницима. Да на том путу пронађе своје корене које нема тренутно у животу. Јер осећа да егзистенцијално не припада нигде и жели то да разреши“, обајшњава Сесил Вајсброт.

Ток свести ове путнице, прати поворка гласова, који на моменат нестају, на моменат су духови. Они говоре да она мисли да зна, али да не зна, да само не доживи оно што су они доживели, да кад човек преживи нема шта да доживи.

„Роман сам написала као једну композицију, као музичко дело. Њена нарација се одвија у дугачким реченицама, а гласови се изражавају на кратак начин и то доприноси и ствара поесбну ритмику у роману“, додаје ауторка.

Наша путница није усамљена у неснађености са прошлошћу. У возу среће учитељицу која се враћа у свој родни град Освјенћим, који живи у тишини, загађен од историје. Од злогласног логора Аушвиц који је био смештен у њему.

Рођена деценијама после и она живи под теретом туђих живота и судбина. А сећања су најгори отров.

„Сви имају породичну или колективну историју иза себе. Треба да се ради на томе, да човек прихвати наслеђе, али да се ослободи терета. И проживи свој живот. Ја сам живела окружена причама о депортацији. И мени је требало и егзистенцијално, али и књижевно време да бих успела да напишем нешто на ту тему“, наглашава ауторка.

Романом Мерморијал Сесил Вајсброт на књижевни начин своди рачуна са свим катастрофама које је донео 20. век.

Њен дојам о сликараским радовима цитирао је на отварању изложбе директор Галерије Приштина са седиштем у Грачаници Небојша Јевтић.

„Поред свих различитости у приступима рукопису уметника, овогодишња продукција ипак има једну нит која је повезује. То је нит спокоја који неуморно обитава у нашим црквама, манастирима, споменицима културе, а који су уметници осетили током седмодневног боравка на Косову и Метохији. Тај дух се прожима кроз цео опус овогодишње колоније и даје наду за опстанак у тешким временима“, навео је Јевтић.

Награда „Лонгин“ за 2026. годину додељена је сликару Јошкину Шиљану, за свеукупно стваралаштво из области ликовних уметности. Због проблема техничке природе није присуствовао додели награде.

Награда „Димитрије Поповић“, за најуспешнијег младог ствараоца на Ликовној колонији, додељена је академском вајару и студенту мастер академских студија Стефану Бошкоћевићу из Штрпца.

„Мој рад говори о вечитој борби човека за опстанак, за борбу. Рогови су ту као мотив опстанка и те вечите борбе која је увек ту. Те борбе младих и нашег Димитрија и свих нас овде вечерас. Хвала“, рекао је награђени вајар.

Покровитељи колоније, изложбе и награда су Министарство културе Владе Републике Србије, Канцеларија за Косово и Метохију, Скупштина града Приштина и Општина Грачаница.

У преостала два дана до Видовдана, у Грачаници, Призрену, Бабином Мосту биће одржан избор за најлепшу Косовку девојку, затим песничко бдење, књижевни часови, Света архијерејска литургија и парастос страдалим српским јунацима на Газиместану.