Гошћа Београдске хронике глумица Бранка Петрић каже да је комад заснован на делу хрватског писца Томислава Зајеца. Драматург је Димитрије Коканов.

„Ми глумци морамо да пренесемо на гледаоце доживљај и интензитет правог живота, а опет смо у једној јако сведеној форми", рекла је глумица.

Радња комада Нестајање је смештена у интелектуалну вишу средњу класу хрватског грађанског друштва, где универзитетски професори, уметници, научни истраживачи, полиција… готово сви представници друштва учествују у колоплету интимних односа и законских преступа у злоупотреби деце.

„Сваки неки дан смо сведоци да се тако нешто збива на овом свету, или се открива, тако да је нама било јако драго што је дошао писац, тако да се и он поклонио са свима и са редитељком – публици", изјавила је Петрићева.

Прича паралелно прати радњу две породице, породице жртве и породице злостављача градећи тако динамичну драмску радњу богату врло снажним карактерима и сукобима, обртима и емоцијама.

Редитељка је Сања Митровић, професорка режије из Брисела.

У представи Нестајање играју још и Светозар Цветковић, Дејан Дедић, Дубравка Мијатовић, Милица Јаневски, Јелена Илић, Бранка Петрић, Наталија Степановић и Ђуро Брстина. „Сакупљено" је доста генерација на једном месту. С тим у вези, глумица је рекла да „међу глумцима нема година".

„Свако је донео неки своју врсту енергије и својим спецификумом учествовао у том комаду", рекла је.

Бранка је признала и да је на генералној проби имала трему и „да се тресла", што на премијери, како је рекла, није бипо случај.

Кућа је сазидана 1905. године, а за декорације је задужен Драгутин Инкиостри Медењак, уметник из Сплита и сакупљач народних орнамената и рукотворина у сврху оснивања српског националног декоративног стила.

„Постоји стална поставка која се не мења, међутим, постоје одређени предмети који се с времена на време промене или се због одређеног догађаја управо они презентују. Ето на пример ове године обележава се 100 година од добијања златне медаље Америчког института коју је Јован Цвијић добио 1924. Та медаља, реплика медаље, је изложена данас у поставци управо из тог разлога и може се видети", рекла је кустос Марија Петровић.

У сталној поставци Музеја налазе се ликовни радови, фотографије, Цвијићев истраживачки рад, његови лични предмети и географске мапе које се и данас користе. Такође, ту је намештај фолклорног стила са елементима сецесије, пресвучени везовима и тканинама из Цвијићеве колекције.

„Оно што је карактеристично јесте да се стална поставка која је доступна публици данас у музеју састоји из истраживачког и научног рада Јована Цвијића, као и део изложбе који говори о његовом животу, док се остатак заправо односи на просторије које су аутентичне и представљају заправо просторије у којима су живели Цвијић и његова супруга", додаје Петровићева.

Делови куће оштећени су током бомбардовања 1999. године, а намештај из дневне собе није сачуван. Међутим поједини сачувани, аутентични предмети попут столице за заљубљене, оригинално сликарство у улазном холу, као и аутентичне преписке Јован Цвијића обухваћени су сталном поставком овог музеја.

„Са Станојем Станојевићем и са бропјним професорима БУ био је мобилиса и учествовао је  у рату. Наравно, радили су оно што су најбоље знали, бавили су се превођењем страних часописа, документације, новинских извештаја. На основу тога слагали су мозаик шта непријатељска страна ради и шта савезници планирају. И као резултат његовог и Станојевог рада је изашла једна књига Српско турски рат, а Миланковић је све то педантно бележио, имао је свој ратни дневник“, рекао је аутор књиге Слободан Стојановић.

Иако су нам добро знани Канон осунчавања и Реформа јулијанског календара, мање је познат научников допринос изградњи војне инфраструктуре између сва светска рата.

„Пуних 14 година је он радио за потребе команде ваздухопловства, и тадашњег министарства војске и морнарице. Радио је на низ објеката: Хангари су посебно карактеристични, један је још сачуван. А као доказ квалитета тог рада је да су сви хангари за време немачког бомбардовања били гађани, али ни једна није срушен“, рекао је Стојановић.

За потпрдедника Српске академије наука и уметности биран је три пута.

„Колико је био уважаван, једна чињеница - ми смо дошли у посед документа из његове архиве, неке забелешке кратке, како он описује састанак код предсеника Тита, на којем се расправљало о производњи атомске бомбе“, рекао је Слободан Стојановић.

Милутину Миланковићу у част један кратер на тамној страни Месеца носи његово име, као и планетоид који су открили српски астрономи, али и медаља европског геофизичког друштва. А мало познате детаље из научниковог живота открива објављена монографија.

Без камере и фото-апарата не иде нигде, јер инспирација каже долази непозвана, у трену.

„Оно што је тренутно актуелно је триптих Древни сневач. Завршили смо први део филма о Бати из Вучја. Бата ту ствара једно дело и ако да Бог а даће да тај триптих заврши у Хиландару", каже филмси стваралац Илке.

Са камером се дружи више од три деценије а озбиљније се документарним филмом бави 15 година. Његова остварења постала су препознатљива широм Србије и региона.

Награде добија и на великим европским и светским фестивалима. Креативну енергију обнавља у разговору са пријатељима поред Власине.

„Он прославља Власотинце широм Европе на тим фестивалима и ми смо поносни на њега", каже Благоје Лукановић из Власотинца.

„Та његова уметност и све то што осваја те награде то је из његове доброте и људскости", додаје Далибор Илић, такође из Власотинца.

Илке има свакодневни ритуал. Обилазак обележја посвећеног Христифору Црниловићу чувеном власотиначком интелектуалцу, сакупљачу и чувару народног блага се подразумева. Прија му поређење са њим.

„Обично ме питају - Што толико снимаш што толико радиш зашто не видимо те снимке... Ја обично прво дете које видим кажем – Видиш оно дете. Да од њега његово дете, па следећа генерација – то ми је циљна група", каже Илке.

Увек свој, непретенциозан, скроман. И кад су се многи чудили шта и због чега ради није одустајао. Данас се Власотинчани поносе њиме јер знају да Илке ствара нешто посебно и важно за генерације које долазе.

„Ја сам се родила, када је он био у Грчкој, и чим је дошао, од првих мојих сличица, колико дечје сећање може да иде, ја се њега сећам. Увек је био присутан у мом животу. И тако су некако мама и бака, кад га најављују да долази, вероватно због мантије, рекли деда Попа, и остао је деда Попа“, објаснила је гошћа Београдске хронике, Снежана Милковић.

Додала је да је она унука његовог рођеног брата Душана, и самим тим и његова унука: „И на свим књигама које ми је он поклањао, свуда пише `Унуци Снежани`“.

Сматра да и након скоро 15 година откако се упокојио, сећање на патријарха Павла не бледи захваљујући његовим поклоницима. Снежана се присетила и свог одрастања.

„Он је био и патријарх и деда, али мени је прво био деда. Чак сам једанпут њему рекла – Знаш ли ти да ја тешко да могу да одвојим деду од патријарха. Он је рекао – Ти мислиш да ја то не знам. Наравно да је увек знао шта ће да каже. Чак га је мој син једном питао – Деда Попо како Ви увек знате шта треба да кажете. Он је рекао – Кад ти будеш имао 90 знаћеш и ти. Ја нисам имала никакав осећај нелагоде, ни осећај да разговарам са патријархом, јер је он пре свега био деда. И ја сам навикла да, кад год имам неку дилему, кад год желим да се о нечему посаветујем, да одем код њега“, испричала је Снежана.

Гошћа РТС-а рекла је да је њен деда био је врло приступачан, једноставан и да себе није сматрао посебним, иако то – јесте био.

Подсетила се и како је изгледало то када је размишљала да о њему пише књигу.

„Кад сам га питала да ли да пишем, рекао је – Пиши, само немој да испадне да величаш патријарха. Али и поред тога, ја сам се питала шта бива са људима који постану јавне личности, шта бива са њиховим приватним животом. И да ли ја имам право да сведочим и да пишем у њему. И онда сам решила да пишем, а да ли ћу објавити, одлучићу успут. И док сам писала, некако сам схватила да, у ствари су деда Павле и патријарх Павле једно. Да је то нераскидиво јединство, и да су потпуно у сагласју те две улоге. Јер је он живео по јеванђеоским принципима које је патријарх проповедао до краја и без остатка. Значи, он је принципе поштовао у потпуности, до најситнијих детаља“, прича Милковићева.

Поделила је са гледаоцима Београдске хронике једну ситуацију у којој се нашла са својим дедом: „Кад је мама била у болници, ишли смо да је обиђемо. И дошли смо у два, три минута до два. Портир каже да не може да се уђе док не буде два сата. И са нама је био и тада и управник Патриаршије је господин Мирослав Ракоњац и он пође да пита да ли може патријарх да прође ипак, да не чекамо та три минута. Међутим деда га је зауставио и сео и рекао – Како ћемо поштовати крупне ствари ако ситне не поштујемо. И сачекао је врло стрпљиво да уђемо кад је време“.

Књига Мој деда патријарх Павле имала је четири издања и распродата је.

Представљене су околности које су утицале на изумирање неандерталаца и појаву модерног човека са описима живота у време последњег леденог доба. Друга целина посвећена је Лепенском виру који је откривен између 1965. и 1970. године.

„Лепенски вир представља јединствено налазиште у свету, по томе што су ту откривене камене скулптуре из тог периода од пре 6.300 до 5.900 година пре наше ере, које су јединствене по стилу израде, по монументалности и која су откривене у стаништима која су имала трапезоидну основу која заправо нигде није откривена осим у Ђердапу“, каже аутор књиге, проф. др Душан Михаиловић.

На временској линији између Лепенског вира и Винче је Старчевачка култура, прва и најстарија земљорадничка култура на простору Централног Балкана. Обележила је другу половину седмог миленијума п. н. е. до ког сежу зачеци економије, занатске производње и употреба керамике.

Најпознатија представница неолита је фигурина Црвенокосе Богиње. На основу фигура сличних њој многи истраживачи тај период сматрају временом матријархата.

„Фигурине нам заиста доста тога говоре о међусобним односима у друштву, о статусу и положају одређених појединаца, о начину облачења, украшавања, о положају одређених домаћинстава и истакнутих појединаца у заједници“, истиче ауторка књиге, проф. др Јасна Вуковић.

Праисторијски времеполов заокружује Винчанска култура, коју су одликовала велика насеља са лепо уређеним кућама од дрвета и блата, развијено рударсво и металургија бакра.

Аутори су настојали да садржај књиге буде пријемчив, поучан, али и да понуди нова сазнања. Издање је богато опремљено фотографијама са најстаријих и новијих ископавања које до сада нису биле доступне јавности.

1945. Боб Сигер је амерички текстописац, музичар и певач. Године 1973. је окупио бенд Silver Bullet Band са групом музичара из Детроита. У каријери дугој шест деценија продао је 75. милиона плоча широм света. Сигер је примљен у Кућу славних рокенрола 2004. године, док је у Кућу славних текстописаца примљен 2012.

Рођени на данашњи дан: 1927. Ronnie Hilton, 1951. Davey Johnstone, 1960. John Flansburgh (They Might Be Giants), 1967. Mark Bryan (Hootie & the Blowfish), 1971. Chris Shiflett (Foo Fighters) и 1987. Meek Mill

Догодило се 6. маја

1965. У својој соби у Кливотеру на Флориди, Мик Џегер и Кит Ричардс су компновали песму (I Can't Get No) Satisfaction. Магазин Ролинг Стоун је песму ставио на друго место своје листе 500. најбољих песама свих времена.

1972. Дупли албум ”Prophets, Seers And Sages And The Angels Of The Ages / My People Were Fair And Had Sky In Their Hair But Now Their Content To Wear Stars On Their Brows” групе Ти Рекс је на првом месту листе албума у Великој Британији. У том тренутку је то био албум са најдужим насловом.

2002. Песма Bohemian Rhapsody од групе Квин је проглашена омиљеном песмом у Великој Британији. Следе Imagine од Џона Ленона, Hey Jude од Битлса, Dancing Queen групе АББА и други.

2004. Аукцијска кућа Кристи је остварила приход од 788.643 фунти након што је продала разноразне сувенире групе Битлси. Продали су Ленонов цртеж, примерак потписаног уговора групе и менаџера Брајана Епстајна, гитару Вокс на којој су свирали Џон и Џорџ.

Рођени 7. маја

1931. Teresa Brewer је америчка певачица која је у својој каријери снимила око 600. песама и била је популарна у 50.им годинама прошлог века. Умрла је 2007.

Рођени на данашњи дан: 1946. Thelma Houston, 1946. Bill Kreutzmann (Grateful Dead), 1955. Steve Diggle (Buzzcocks), 1969. Eagle Eye Cherry, 1974. Lynden David Hall и 1986. Matt Helders (Arctic Monkeys)

Догодило се 7. маја

1966. The Mamas & the Papas су са песмом Monday Monday на врху америчке листе синглова. Песма је освојила награду Греми.

1967. Pearls Before Swine почињу снимање албума ”One Nation Underground”. На албуму се налази песма Miss Morse која ће бити забрањена у Њујорку због текста у песми.

1978. За само осам сати је продато 90.000 улазница за концерте Боба Дилана у Лондону.

1983. Пол Велер је представио своју нову групу Style Council на добротворном концерту против нуклеарног наоружања у Лондону.

1989. „Како је пропао рокенрол“ је југословенски омнибус филм, који чине три независна дела: До извора два путића, Није све у љубави (има нешто и у лови) и Не шаљи ми писма, чији су редитељи Зоран Пезо, Владимир Славица и Горан Гајић, а сценаристи су Бранко Вукојевић, Александар Баришић и Биљана Пајкић. Музику за филм су написали Владимир Дивљан, Срђан Гојковић и Душан Којић.

2006. Snow Patrol је са албумом ”Eyes Open” на првом месту британске листе албума.

Рођени 8. маја

1911. Роберт Џонсон је један од најславнијих Делта блуз музичара. Уведен је и у Рокенрол дворану славних. Овај, према неким мишљењима, "Деда рокенрола" својим вокалним фразама, оригиналним песмама и гитарским стилом утицао је на широки круг музичара, међу којима су Лед Цепелин, Вајт Страјпс, Боб Дилан, Ролингстонси, Џими Хендрикс и Ерик Клептон, који је Џонсона назвао "најзначајнијим блуз музичарем који је икада живео". По легенди о његовом животу Волтер Хил је снимио филм ”Раскршће” Умро је 1938.

1940. Рики Нелсон је амерички певач, музичар и глумац. Одрастао је као син Озија и Харијет Нелсон и појавио се са њима и својим братом Дејвидом у популарној ТВ серији Авантуре Озија и Харијет 1950-их. Тамо је открио свој певачки таленат, што га је учинило идолом тинејџера. Између 1957. и 1973. имао је 53. песме на Биллбоард Хот 100., од ​​којих је 19. било у Топ 10. Нелсон се сматра једним од првих музичара у жанру рокенрола који је успео да овај стил уведе у мејнстрим. Умро је 1985.

Рођени на данашњи дан: 1943. Toni Tennille (Captain & Tennille), 1944. Bill Legend (T. Rex), 1951. Philip Bailey (Earth, Wind & Fire), 1953. Alex Van Halen (Van Halen), 1975. Enrique Iglesias и 1977. Joe Bonamassa

Догодило се 8. маја

1964. Битлси су у налету у Америци, где су њихове песме Want To Hold Your Hand, She Loves You и Can't Buy Me Love укупно четрнаест недеља на врху листе.

1965. Снимање промотивног спота Боба Дилана за песму Subterranean Homesick Blues се одржало близу хотела Савој у Њујорку.

1970. Објављен је ”Let It Be”, дванаести и последњи албум групе Битлси.

1976. АББА је са песмом Fernando на првом месту у Великој Британији. У исто време и њихов албум ”Greatest Hits” је на првом месту листе албума.

1993. Марк Нофлер је постао почасни доктор музике на факултету у Њукаслу.

Рођени 9. маја

1949. Били Џоел је амерички музичар, певач, текстописац и пијаниста. Почетком 70-их потписао је уговор са издавачком кућом Family Productions и тада се пробио својим првим соло албумом ”Cold Spring Harbor”. До сада је објавио тринаест албума.

1962. Дејв Ган је енглески певач и музичар, најпознатији као фронтмен и главни певач енглеског електро састава Депеш моуд. Депеш моуд (франц. Dépêche mode, најновије модне вести) је енглеска музичка група основана 1980. Од настанка групе до данас стил им се постепено мењао, од поп диско звука новог таласа осамдесетих, до мрачног таласа и за њих карактеристичног звука који се сврстава у алтернативну музику. Депеш Моуд је до данас продао преко 70. милиона албума широм света. Свирали су у Београду 2013. године.

Рођени на данашњи дан: 1914. Hank Snow, 1944. Richie Furay (Buffalo Springfield, Poco), 1950. Tom Petersson (Cheap Trick), 1953. John Edwards (Status Quo), 1965. Charley Drayton и 1971. Paul “Guigsy” McGuigan (Oasis)

Догодило се 9. маја

1964. Чак Бери је започео своју прву британску турнеју концертом у позоришту Асторија у Лондону. Подршка су били Енималси, Карл Денвер и други.

1966. На аудицији у клубу Whiskey A Go Go у Лос Анђелесу је наступила група Дорс.

1968. Група Stepenwolf је објавила сингл Born to be wild.

1970. Guess Who је са песмом American Woman на првом месту америчке листе синглова. Песма је настала случајно када су због проблема са звуком чланови групе на концерту кренули да џемују. Све је снимио један обожаватељ који им је поклонио снимак, који су чланови групе искористила и направили песму.

1981. Adam and the Ants су са песмом Stand And Deliver на врху британске листе синглова.

1987. Старшип су са песмом Nothing's Gonna Stop Us Now на првом месту британске листе синглова. Са 48. година певачица Грејс Слик је постала најстарија музичарка којој је то успело.

1998. Џими Пејџ се појавио са Шон Паф Дедијем у емисији Saturday Night Live где су извели песму Come With Me. Џими свира риф из песме Кашмир.

2020. У 87. години живота умро је Литл Ричард. Пионир рокенрола је постао познат по свом гласу, сценском наступу и песмама Good Golly Miss Molly, Lucille, Tutti Frutti и Long Tall Sally.

Рођени 10. маја

1909. "Mother" Maybelle Carter је америчка кантри музичарка која је међу првима користила Carterov scratch, са којим је гитара постала главни инструмент. Била је и члан групе Carter Family са којом је у периоду 1927-1956. стекла популарност. Умрла је 1978.

1957. Сид Вишос је британски бас-гитариста, бубњар и певач. Сид Вишос је био један од чланова панк-рок групе Секс пистолс. У својој краткој каријери, својим анархистичким ставом, постао је икона панк рока. Код нас се традиционално обележава Sid Vicious Day, такозвани „Сидовдан“, омаж Сиду Вишосу, сваког 2. фебруара на дан његове смрти. Умро је 1979.

1957. Karl Hyde је енглески композитир и уметник познат као члан електро групе Underworld. Снимио је албуме са Брајаном Ином. Са Риком Смитом је урадио песму за свечано отварање Олимпијских игара у Лондону.

1958. Владимир Влада Дивљан је српски рок музичар и један од најтелентованих ликова са рокенрол сцене. Крајем седамдесетих година био је члан џез-рок група Мерлин и Звук Улице, а од 1979. до 1984. године био је предводник вокално-инструменталног састава Идоли који је првобитно носио име „Дечаци“. Од 1985. године кренуо је са самосталном каријером, у оквиру које је наставио са поп-рок формом упоредо се бавећи филмском музиком. Умро је 2015.

1960. Боно је ирски певач, музичар, активиста, најпознатији као фронтмен групе Ју ту. Бенд чине: Боно, као вокал, усна хармоника и повремено гитара, Ди Еџ гитара и клавијатуре, повремено вокал и бас, Адам Клејтон као басиста и Лари Мален бубњар. Група је до данас продала више од 120. милиона студијских албума, шест пута је имала неки од албума на првом месту америчких топ-листа, а девет пута у Британији. Освојили су 22. Греми награде, највише након Стивија Вондера.

Рођени на данашњи дан: 1936. Larry Williams, 1944. Jackie Lomax, 1947. Dave Mason (Traffic), 1952. Sly Dunbar (Sly and Robbie) и 1968. Richard Patrick (Filter)

Догодило се 10. маја

1960. Сребрне бубе у саставу Џон Ленон, Пол Макартни, Џорџ Харисон, Стуарт Сатклиф и Томи Мур су били на аудицији за пратећи бенд Били Фурија.

1969. Моди блуз су са њиховим албумом ”On The Threshold Of A Dream” на првом месту у Британији.

1999. ”Remedy” је дебитантски албум енглеског двојца електронске музике Basement Jaxx. Са албума се издвајају песме Red Alert, Rendez-Vu, Jump n' Shout и Bingo Bango.

2010. Њујоршко позориште Аполо је почело да ставља бронзане плоче испред позоришта у част уметника који су ту наступали. Међу првима су ту почаст добили Џемс Браун, Мајкл Џексон, Смоки Робинсон и Ела Фитцџералд.

2023. Бијонсе је започела своју Ренесансну турнеју у Торонту. Турнеја је зарадила 570. милиона долара и видело ју је 2,7. милиона људи.

Рођени 11. маја

1941. Ерик Бардон је енглески текстописац, певач и један од најбољих рокенрол певача свих времена са својим дубоким и снажним гласом. Славу је стакао са групом Енималс, да би 1968. године напустио групу и крено у авантуру са групом Вор. Три пута је свирао у Београду.

1946. Зоран Симјановић је српски клавијатуриста, певач, композитор и један од заштитних знакова домаће рокенрол и филмске музике. Током шездесетих је свирао у музичкима саставима Силуете и Елипсе. Каријеру компоновања музике за филм је започео 1975. године. У богатој стваралачкој каријери остаће упамћен по музици коју је компоновао за домаће филмове, међу којима су „Мирис пољског цвећа”, „Национална класа”, „Сећаш ли се Доли Бел”, „Отац на службеном путовању“, „Маратонци трче почасни круг“, „Тито и ја“ и многи други. Умро је 2021.

1953. Ђорђе Балашевић је највећи чаробњак са речима на овим просторима када је поп музика у питању. Балашевић је југословенски и српски кантаутор, књижевник и сценариста. Био је члан група Жетва и Рани мраз, а 1982. је започео соло каријеру. Укупно је објавио 12. албума. Глумио је у неколико телевизијских серија, за које је писао и музику. Умро је 2021.

Рођени на данашњи дан: 1888. Irving Berlin, 1943. Les Chadwick (Gerry and the Pacemakers), 1947. Butch Trucks (Allman Brothers Band), 1966. Christoph Schneider (Rammstein), 1983. Holly Valance и 1986. Kieren Webster (The View)

Догодило се 11. маја

1963. Битлси су са својим дебитантским албумом ”Please Please Me” на врху британске листа албума и тамо ће остати 30. недеља што га чини албумом који је најдуже остао на првом месту у Великој Британији.

1970. Троструки албум Вудсток је на првом месту америчке листе албума. Пар на насловној страни су Боби Кели и Ник Ерколин.

1974. Чланови групе Лед Цепелин су гледали концерт Елвиса Прислија у Лос Анђелесу. Након несигурног почетка Елвис је зауставио бенд и у шали рекао: Пошто су у публици чланови Цепелина морамо да се уозбиљимо. Након концерта су се дружили пар сати, а најбоље је прошла Елвисова ћерка Лиса Мери која је добила аутограме свих чланова групе.

1981. Икона реге музике Боб Марли је умро у доби од 36. година. Године 1990. на Јамајци је 6. фебруар, датум Марлијевог рођендана проглашен националним празником.

2005. “Demon Days” је други студијски албум групе Горилаз. Гостовали су Де Ла Соул, Нена Чери, Ајк Тарнер и други.

2011. На аукцији преко Ибеја за 10.000 долара је продата винтаж мајца групе Лед Цепелин из 1979. године.

Рођени 12. маја

1928. Берт Бакарак је амерички композитор, пијаниста и продуцент. Бакарак је познат као аутор низа великих поп хитова које је стварао од средине педесетих до осамдесетих година, најчешће у тандему са текстописцем Халом Дејвидом. Највећи део његових песам био је посебно намењен за Диону Ворвик, а сарађивао је и са многим другим популарним извођачима. Умро је 2023.

1940. Norman Jesse Whitfield је амерички текстописац и продуцент који је радио у издавачкој кући Мотовн. Сматра се једним од твораца њиховох звука, а заслужан је и за жанр психоделичног соула. Умро је 2008.

1942. Јан Дјури је енглески текстописац, певач, глумац и оснивач бенда Ian Dury and the Blockheads. Са групом је објавио шест албума. Умро је 2000.

1948. Стив Винвуд је енглески мулти инструменталиста и певач. Био је члан група The Spencer Davis Group, Traffic, Blind Faith и Go. Винвуд је примљен у Дворану славних рокенрола 2004. године. Добитник је две Греми награде, а магазин Ролинг Стоун га је ставио на 33. место на својој листи 100. највећих певача.

Рођени на данашњи дан: 1946. Ian McLagan (Small Faces), 1950. Billy Squier и 1976. Matt Mangano (Zac Brown Band)

Догодило се 12. маја

1958. Everly Brothers су са песмом All I Have To Do Is Dream на првом месту америчке листе синглова и тамо ће остати четири недеље.

1965. Ролинстонси су снимили ”(I Can't Get No) Satisfaction” у Холивуду. Песма ће касније стићи на прво место у Сједињеним Америчким Државама.

1967. Албум ”Are You Experienced” од Џими Хендрикса је објављен у Великој Британији. Сматра се једним од најбољих деби албума, а Џими Хендрикс је са својим песмама и иновативним свирањем гитаре поставио нове стандаре у рокенролу. Налази се на 30. месту листе 500. најбољих албума по магазину Ролинг Стоун.

1971. Мик Џегер се оженио са Бјанком у Сент Тропеу. Међу гостима су били сви Стонси, Пол Макартни, Ринго Стар и Ерик Клептон.

1972. Ролингстонси су објавили још један класик, албум ”Exile on Main Street” за властиту издавачку кућу. Магазин Ролинг Стоун је албум ставио на седмо место 500. албума свих времена.

1984. Лајонел Ричи је са песмом Hello на првом месту са обе стране Атлантика.

2008. Амерички биолог Џесон Бонд је открио нову врсту паука и решио је да је назове по певачу Нилу Јангу.

2017. Кендрик Ламар је на првом месту америчке листе албума са четвртим студијским албумом ”Damn”. У међувремену је освојио Греми награду за најбољи реп албум године и Пулицерову награду за музику 2018. године, што га чини првим уметником који је ту награду освојио, а да није џезер.

У прве три године представа Иванов изведена је 45 пута. Жеља Иванова Николаја Алексејевича је да се видимо на стотом извођењу.

„Иванов је сваки човек који мисли, који осећа, који се пита зашто је овде, шта све има смисла. Педесет играња Чехова, Иванова, одједном човек постане свестан шта заправо пише у тексту. Свако ново извођење доноси неке мале истине које нам промакну у првих десет извођења или на премијери“, истиче Никола Ристановски.

Без здраве границе у љубави Ана Петровна допустила је да буде одбачена од човека кога воли, од родитеља чију је јеврејску кућу напустила и упркос доброти, доживи трагедију. Током осам година играња овог комада Нада Шаргин је у Ану уткала нови тон топлине.

„Љубавнија ми је, меканија. Више је волим и ја, изгледа и више је разумем. То ми прија, некако је природнија реплика, више верујем. Некако више знам шта је иза тих реплика и шта све стоји. Када дуго играте онда тек на неким извођењима откријете шта све може да стоји иза једне речи“, наводи Нада Шаргин.

„Наша представа је заправо један обред. Заједнички обред са публиком. То је обред у којем је душа у првом плану. Душа је нешто што баш не можемо да дефинишемо, али лако осетимо, а то је оно што је најтеже у позоришту“, напомиње редитељка Татјана Мандић Ригонат.

Иванов је емоционално мисаоно ткање које је донело многе награде и признања, узбуђења и радост, али и тугу.

Предраг Ејдус као Гроф Шабељски, затим Бранко Цвејић, Данијела Угреновић као Зинаида, вечно су напустили ову Чеховљеву интимну причу.

„Упамћен је као изванредно необичан човек. Он је остао потпуно веран себи и тој једној мрачној, готово мистификаторској поетици која је препуна хуманизма, препуна душе какав је и био као човек“, истиче проф. емеритус Ирина Суботић, историчарка уметности.

Повод за изложбу је капитална монографија посвећена Урошу Тошковића. Аутор је Бојан Крљић уз близу 400 цртежа, представљени су каталози изложби и фотографије из Тошковићевог живота.

„Покушао је да реконструише читав његов живот који је био турбулентан, немиран и кретао се од Црне Горе – од Херцег Новог, Цетиња, преко Београда до Париза, путовао је у Њујорк, Лос Анђелес. Имао је заиста немиран живот и на свим тим тачкама се налазе његови цртежи“, наводи Љиљана Ћинкул. 

Носећи немир одрастања за време Другог светског рата, ширину духа, фантастични и бруталистички израз који је био одлика његове епохе, Урош Тошковић је остао, према речима уметничке критике, један од најбољих светских цртача друге половине двадесетог века.

„Особама са аутизмом и генерално породицама са аутизмом је јако битно то разумевања и прихватање, зато што нас срећете свуда, у граду и у продавници и имамо та нека необична понашања некад. Просто треба имати разумевање да је неко другачији и да се прихвати такав, какав је“, каже Јелена Васић из Удружења „Корак по корак“.

„Представа је врло дирљива, али заиста подстиче на размишљање. Читава прича о инклузији је на нама, а не на њима. Ми смо ти који треба да прихватимо различитости“, наводи ауторка представе „Дар“, Милена Ђорђевић.

Град Пирот је обезбедио пратиоце за децу са аутизмом и изградио дневни боравак за децу са сметњама у развоју. Родитељима је важно и да деца имају где након завршене школе да раде и буду корисна.

„Наш следећи корак је отварање радно-окупационог центра. Њиховим отварањем омогућили би свим особама са сметњама у развоју да разбију предрасуде сами о себи и да покажу другима да неће бити на терет заједнице, већ да су њени активни и корисни чланови“, објашњава Маја Стаменовић из Удружења „Корак по корак“.

„Деца су код нас обухваћена од предшколског узраста, основно школски и средњошколски узраст, али самим тим кад деца изађу из система образовања, она потпуно нестају у систему. Нису корисни ни себи, а ни друштву. Због тога је ово једна јако лепа активност, која ће сутра отворити врата за неке друге активности, где деца могу да буду део шире друштвене заједнице, да буду корисни и људима око себе, а и самим себи корисни“, истиче дефектолог школе „Младост“, Бојана Ђорђевић.

Највећи број деце која похађају школу „Младост“ у Пироту су деца са неким обликом аутизма. Школа им омогућава да стекну знање и вештине, али њихово прихватање је обавеза свих.

Осветљава односе, имања и немања, обрасце понашања и грешке које се преносе из генерације у генерацију. Сликајући њихове боли и туге, и ма колико да су јој јунаци блиски, не сакрива им слабости и мане.

„У суштини, то су неке судбине које не би биле забележене јер нема их на новинским ступцима, нема их у књигама, а јунаци, нажалост или на срећу, заслужују да се и о њима понешто каже. У најбољем броју прича, макар понека реченица је истинита. И она је служила као шлагворт за расплетање прича“, каже Негослва Станојевић.

Још од прве књиге на заплањском говору читаоци су заволели и њене приче и наравоученија којима се обично завршавају. И нова збирка подстиче, како каже, на размишљање о томе где смо били, где смо сада и куда идемо.

„Многе ствари смо ми сазнавали од наших бака, од предака није важно од којих рођака, а сада нам неки стручњаци или назови стручњаци за велике паре продају то као некакву нову истину. А то је негде нама и у генима остало од наших предака“, наводи Станојевићева.

У причама од исечака из живота, које, каже, можда памти од детињства, па их сада домаштава, оживела је старе, заборављене речи и уградила их у садашњост.

„Негослава Станојевић је збирком Бомбе и бидермајер из регионалне књижевности прешла у модерну књижевност. Њена јунакиња Баба Грозда из дијалекта је имала јако много фанова. Ја се надам да ће овај богати раскошни, прецизни језик са фантастичним стилским освртом закораком дати могућност и широј читалачкој публици да се заинтересује за њу и да ово буде књижевност за будућност“, истиче блогерка Александра Николић Матић.

И у причама из даље прошлости и у онима ближим нашем времену, попут насловне Бомбе и бидермајер о НАТО агресији, Негослава Станојевић позива на људскост. Каже, и када пише о добром и када је тема зло, жели да подстакне на оно добро које постоји у сваком човеку.

У Музеју науке и технике сачувани су ентеријери који су настали у периоду између два светска рата. Будући да се у области архитектуре ентеријери најбрже мењају, просто мењајући и власнике, фотографије из збирке Музеја науке и технике стога врло често постају извори првог реда.

„На основу тих фотографија знамо како су аутентично изгледали ентеријери јавних и приватних простора. Врло често су и сами архитекти пројектовали ентеријере, што је подразумевало да су често израђивали и оригинални намештај, а то је изискивало сарадњу са уметничко-занатским радионицама и задругама, тако да су заправо настајала оригинална уметничка дела“, истакла је др Снежана Тошева, музејска саветница Музеја науке и технике.

Избором књига за библиотеку, слика за зидове и предмета за излагање у витринама, грађани су стварали простор према свом укусу, односно, ентеријер који ће одражавати њихове афинитите, образовање, укус, статус породице у друштву.

Поред уметничких дела и сувенира са путовања, београдске домове красили су најразличитији предмети који су били оличење њихове припадности грађанском друштву. Као европски конструкт, Оријент је доживљаван као имагинарни, романтични, идеализовани простор. Мода оријентализације из Европе, стигла је и у Краљевину Југославију.

„То се чешће дешавало код имућнијих грађана, који су доста путовали по Европи и свету и упознавали се са различитим концептима становања и приватног живота у другим земљама, те захваљујући тим путовањима, али и захваљујући образовању, они добијају жељу да макар једну просторију у свом стану посвете Оријенту, односно нечем што би било егзотично, што опет можемо да објаснимо као неку врсту бекства од стварности, неког ескапизма, с једне стране, а с друге стране опет фасцинацијом“,  објашњава др Владана Путник Прица, научна саветница Филозофског факултета у Београду.

Постоје различити примери – од уношења елемената са далеког Истока, попут „јапанског салона” у дому политичара Милана Стојадиновића, до оживљавања „босанских соба”, као у примеру Бранислава Нушића који је  пренео комплетан намештај из Сарајева у своју кућу у Београду.

На пољу просторне организације ентеријера модернизам је донео извесне новине, као што су брига о функционалности простора и задовољење хигијенских услова. С продором модернистичких идеја смањује се број декоративних предмета у ентеријеру.

У Музеју науке и технике, у оквиру заоставштине архитекте Бранислава Којића, чувају се прелепе фотографије ентеријера које је израдила његова супруга, такође архитекта, Даница Којић. Они су у међуратном периоду имали приватан архитектонски биро и у почетку су заједно пројектовали разне грађевине, учествовали на конкурсима, а временом се Даница Којић специјализовала за пројектовање ентеријера.

„У највећем броју случајева стил њених ентеријера је био у складу са екстеријерима пројеката које је пројектовао њен супруг Бранислав Којић. Тако је она пројектовала ентеријере у најразличитијим стиловима – у академском духу, затим ентеријере инспирисане народним градитељством, као и ентеријере у модерном духу. Употребљавала је различите материјале, а посебну склоност је имала ка дрвету, које је осим за израду намештаја употребљавала као оплату на зидовима или као греде на таваницама, што је давало у ствари посебну топлину тим просторима. Поред тога, нене ентеријере карактеришу префињеност и елеганција”, истиче др Снежана Тошева.

У часописима су такође постојале рубрике са саветима за уређење стана, али и упутствима за израду комадног намештаја. У међуратном периоду веома је било значајно формирање слике савршеног животног простора.

"Довољно је јужно да се избегну претерано ниске температуре, има довољне резерве слатке воде, налази се у демократској држави и не настањују је грабљивице којима је плен човек. Није превише мала, али је острво, дакле лакше се брани, зато што ће људи, верујте ми, морати да се бране."

То је препорука уваженог научника Новелија, једног од живописних јунака књиге.

Метафора склоништа

Заједничко свим протагонистима дела је да траже своју Тасманију.

Она све време лебди над страницама књиге јер је метафора склоништа, решења личних и глобалних криза насталих због лоших породичних односа, глобалног загревања, пандемија, тероризма, тровања резерви воде, побуне вештачке интелигенције, ауторитарних влада, ратова и једне која је "изашла из моде, добре старе нуклеарне зиме". Криза у свим облицима је, можемо слободно да кажемо, главна тема романа.

Главни лик је Паоло, четрдесетогодишњи физичар који се бави новинарством и жели да постане писац. Све то је и аутор. До те границе реч је о аутофикцији.

Паолова мала лична катастрофа 2015. године подударила се са оном која је потресла свет, терористичким нападом у париској концертној дворани Батаклан. Супруга Лоренца једне ноћи саопштила му је да "више не намерава…“ заправо - да не жели више да покушавају да постану родитељи.

Ми смо били систем консолидованих навика

"Ми нисмо били само љубавна прича у кризи, ми смо били и бесконачан број других нераздвојивих аспеката: систем консолидованих навика, мрежа друштвених односа, бирократски апарат. Морали смо да наставимо да радимо. И веома нас је мало коштало да наставимо да радимо.“

Иако му је тих дана лична бол била важнија од "оне планетарне, од гомилања гасова стаклене баште у атмосфери, повлачења ледника и подизања нивоа океана" решио је да се бави баш тиме. Одлази на новинарски задатак у француску престоницу на конференцију о клими.

Један од мени најзанимљивије обрађених феномена у роману је то утапање сопственог бола у глобалне бриге. Сетићете се како на обично питање: "Како си?" људи уместо једноставног одговора, крећу с оном чувеном "Видиш ли ти како нас трују, запрашују, вакцинишу, глобално загревају..."

У Паризу, а потом у градовима широм света, све до Токија, боравиће на сличним скуповима тражећи инспирацију за своју књигу о нуклеарној бомби. Тако прича о садашњости која угрожава будућност, о нама који угрожавамо природу и како нам она узвраћа.

Паралелно теку два пута, на једном, у тропима Паоло покушава да оживи брак, на другом да нађе инспирацију за књигу. На оба нас упознаје са низом ликова, бахатим богаташма у луксузним летовалиштима и посвећеним или помало чудним научницима.

Тасманија није простор већ тренутак

Када пише о атомској бомби неизбежно је подсећање на Хирошиму и Нагасаки. То је списатељски успон књиге. Без сувишних речи, са сведочанствима преживелих, чињеницама из прошлости, суочава нас с једном од највећих претњи човечанству - тако актуелном ових дана.

Мале атомске бомбе титрају у сваком јунаку књиге. Карол је нашао Бога тамо где га није тражио, Ђулио, Паолов друг са студија, остао је одан путу физичара, постао успешан али не зна да разговара са рођеним сином. Новели ће многим читаоцима бити омиљени лик. Тако предано проучава облике облака. Нема клишеа. Сви јунаци су аутентични, Ђорданови. Он је писац наших дана и заслужено лауреат престижне италијанске награде "Стрега".

Шта је најважније у овом делу? Нико не одустаје, нико се не предаје на путу ка некој својој Тасманији.

Волим да прочитам коментаре читалаца о књизи на друштвеним мрежама. Занимљиво је да их овај роман подстиче углавном на потрагу за решењима великих питања света.

Несумњиво: кренућете и ви у потрагу за својим сигурним острвом после ове књиге. Ја сам схватила да Тасманија није простор већ тренутак. Сваки у којем сте се пронашли. Неће свет сложити све коцкице. То можемо само ми, свако од нас, упркос свему, не тежећи апсолутној срећи.

„Ја нисам превише осетљив на награде, неколико сам их добио у животу. Али ово је прва из Војводине. Ја сам један војвођански Србин, рођен у Београду, пун поноса на своју равницу и све ми се привиђају сенке мојих дедова, 350 година у дужину, тако да сам се обрадовао на себи неуобичајен начин", рекао је професор Јерков.

Отворена је за јавност 1838. године, а идеја о оснивању настала је 12 година раније отварањем Матице српске у Пешти. Њено језгро је Летопис Матице, покренут 1824. године, чији је циљ био ширење књижевности међу народом, али и штампање српских рукописа.

Након скоро 200 година, данас има фонд од четири милиона књига и публикација, на српском и на више од стотину различитих језика.

„На једној страни је једна класична библиотека, класично књигохранилиште у којем се осећа укус и мирис књига, а на другој страни једна модерна институција културе која иде у корак са новим комуникационо-информационим технологијама", каже Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске.

Уз то што је најстарија српска национална, она је и прва јавна научна библиотека у Срба, има највећу збирку на свету старих и ретких српских књига, а сарађује са 320 институција у свету.

Прва је бибилотека код нас која има више од милион записа у електронском каталогу.

Неме инсценације Херберта Фрича, као што је ова, поседују други квалитет – оне су флаширане људске емоције.

„Театар је за мене превасходно музика. У таквом оквиру онда настају простори трансцендентног. Али то стање не може једноставно да се наручи. Позориште некад успева да се отвори у трансцендентно, некад не. Ја то радим преко ритуала и ритуализованих проба. Као кад се отвори вино, и пусти да „ради“ на ваздуху како би развило пуни укус“, каже Херберт Фрич.

Пре тачно 150 година су комуналне власти Беча наредиле затварање и прекопавање градских гробаља и отварање једног великог, Централног, тада ван градских граница. Скоро да није избила револуција.

Фрич сада захвата у бечку традицију "pompfineberer", речи коју је локални дијалект преузео из француског, а означава ливрејисане предводнике погребних церемонија.

Фричови Помпфинеберер су у првом делу представе гробари, у другом мртви који се ноћу диве светлима града у даљини, а у трећем – збуњени живи у бојама барбика и жвакаћих гума.

„Код Херберта никад не сме да буде превише мрачно и безадежно. Он увек и у најтежим темама успе да пронађе боје, да извуче комику, што онда шири спектар сценских уметности. Њега код људи пре свега занима покушај и неуспех, тражи грешке, слабости и дефиците. А како смо ми људи, и нама се на сцени догадјају све те ствари, што се аутоматски уграђује у представу“, наводи професорка књижевности Сабине Хаупт.

Шта је режисер хтео да покаже, да је смрт грешка?

„Не, никако грешка. Рекао бих смрт је интересантна, кад је то не би унизило. Ми потцењујемо властита сећања на некога кога више нема: На који начин мења квалитет живота то што мислимо на некога ко више није, наводно није, али на неки начин ипак јесте, јер остаје стваран за нас“, истиче Фрич.

Да ли је смрт катарзични моменат сваке људске културе? На индивидуалном плану, да ли је утеха? На друштвеном, да ли је смрт велики нивелатор који брише све разлике? Снажна Фричова режија која поставља суштинска питања чији су одговори – под земљом.

1899. Дјук Елингтон је амерички џез музичар, пијаниста и композитор. Био је водећа личност у историји џез музике. Његова музичка каријера трајала је више од пола века, а за то време компоновао је хиљаде популарних песама, као и музику за позориште и филм. Створио је један од најкарактеристичнијих звукова ансамбла западне музике и наставио је да свира оно што је назвао „америчком музиком” готово до краја живота, Умро је 1974.

1931. Лони Донеган је био британски скифл певач, текстописац и музичар, који се назива "Краљем скифла", правца који је утицао на британске поп и рок музичаре из 1960-их. Донеган је имао 30. хит синглова у Великој Британији. Био је први британски певач са два топ 10. хита у САД. Умро је 2002.

1933. Вили Нелсон је амерички композитор, гитариста, певач кантри музике, филмски и ТВ глумац. Добитник је 12. Греми награда, укључујући за Музичку легенду (1990) и Животно дело (2000). Уврштен у Кућу славних кантри музике (1993). Поред музичке каријере, глумио је у бројним филмовима и серијама, а најпознатији је по филму Барбароса (1982) и филму Лопов (1981).

1942. Клаус Ворман је немачки уметник, музичар и продуцент. Свирао је бас у групи Манфред Ман од 1966-1969., и учествовао је на снимању многих албума бивших чланова Битлса. Као продуцент је радио са бендом Трио на њиховом великом хиту Да Да Да.

1981. Том Смит је енглески музичар, најпознатији као певач, композитор, клавијатуриста и гитариста инди рок бенда Едиторс. Наводно има распон гласа од 4.75 октаве.

Рођени на данашњи дан: 1933. Rod McKuen, 1934. Otis Rush, 1945. Tammi Terrell, 1947. Tommy James (Tommy James & The Shondells), 1953. Bill Drummond (KLF) и 1968. Carnie Wilson (Wilson Phillips)

Догодило се 29. априла

1963. Ролингстонси су потписали уговор са Ендру Олдемом, након његове куповине првих снимака за 90. фунти. Његова је идеја да се клавијатуриста Јан Стјуарт не појављује на фотографијама бенда.

1977. Група Џем је објавила свој први сингл In The City, који је стигао до 40. места у Великој Британији.

2007. Арктик Манкис су са својим другим албумом ”Favorit Worder Nightmare” на првом месту у Британији.

Рођени 30. априла

1948. Вејн Крамер је амерички гитариста, певач, текстописац, продуцент и оснивач рок састава MC5. Група је постала позната по својим наступима и политичким ангажманом. Магазин Ролинг Стоун га је сврстао у 100. највећих гитариста свих времена. Умро је 2024.

1951. Марко Брецељ је југословенски и словеначки певач и кантаутор. Широј јавности је познат као фронтмен групе Булдожер. Након одласка из групе снимио је три студијска албума. Умро је 2022.

1973. Сајмон Ратклиф је енглески музичар познат по раду у групи Basement Jaxx. Електро дуо први успех постижу деведесетих година на андерграунд хаус сцени у Лондону, да би у наредним годинама постали популарни у целом свету са песмама Red Alert, Rendez-Vu, Romeo и Where's Your Head At.

Рођени на данашњи дан: 1943. Bobby Vee, 1953. Merrill Osmond (The Osmonds), 1957. Wonder Mike (The Sugarhill Gang), 1962. Robert Reynolds (The Mavericks), 1969. Paulo ‘Destructor’ Jr (Sepultura), 1971. Darren Emerson (Underworld), 1981. Justin Vernon (Bon Iver), 1982. Lloyd Banks (G-Unit) и 1992. Travis Scott

Догодило се 30. априла

1957. Елвис Присли је снимио песму Jailhouse Rock која се појављује у његовом трећем филму. Песма ће касније стићи до првог места у Британији, поставши тако његова прва песма на броју један.

1968. БиБиСи је покренуо Cilla Black Show, учинивши тако певачицу Силу Блек првим женским извођачем која је имала властиту ТВ емисију.

1983. Америчка блуз легенда Мади Вотерс је умро у својој кући у доби од 68. година. Његова музика је имала велики утицај на многе музичаре, укључујући Ерика Клептона, Ролинстонсе, Лед Цепелин и друге.

1983. Група Спандау Белет је са песмом True на првом месту британске листе синглова. Песма ће бити њихов једини број један.

1988. S'Express је на првом месту у Великој Британији са песмом Theme From S’Express, једном од првих песама музичког правца есид хаус.

Рођени 1. маја

1945. Рита Кулиџ је америчка певачица, текстописац и композитор. Током 70их и 80их година прошлог века владала је листама поп, кантри и џез музике. Освојила је две Греми награде. Песме по којима је позната су (Your Love Keeps Lifting Me) Higher and Higher, We're All Alone, I'd Rather Leave While I'm in Love и по песми за филм Octopussy из серијала о Џемсу Бонду.

Рођени на данашњи дан: 1930. Little Walter, 1939. Judy Collins, 1953. Glen Ballard, 1954. Ray Parker Jr., 1966. Johnny Colt (The Black Crowes, Lynyrd Skynyrd), 1967. Tim McGraw и 1968. D’arcy Wretsky (Smashing Pumpkins)

Догодило се 1. маја

1956. Џони Кеш је објавио свој класик, песму I Walk the Line, која је стигла на прво место кантри листе и продата је у 2. милиона примерака.

1965. Herman's Hermits су са песмом Mrs Brown You've Got A Lovely Daughter на првом месту америчке листе синглова.

1967. Елвис Присли се оженио са Присилом након осмогодишње везе у Лас Вегасу. Девет месеци касније, Присила je родила ћерку, Лису Мери, њихово једино дете.

1987. Основан је српски рок бенд Џа или Бу. Основали су га гитариста Небојша Симеуновић, басиста Душко Милојевић, бубњар Дејан Милојевић и гитариста и вокалиста Стојан Радићевић. До сада су снимили осам албума.

1993. ”Неко нас посматра” је последњи студијски албум српске рок групе Екатарина Велика (ЕКВ). Албум садржи обраду песме Истина машина рок групе Тајм, и једини је албум бенда на којем се налази обрађена песма. Албум је продуцирао Милан Младеновић, а на албуму су гостовали Тања Јовићевић и Жика Тодоровић.

Рођени 2. маја

1929. Линк Вреј је амерички гитариста, текстописац и певач који је стекао популарност 50их година прошлог века. Његов сингл Rumble из 1958. је стигао до 20. места на америчкој листи. У песми се први пут чују дисторзија и тремоло. Магазин Ролинг Стоун је Вреја ставио на 45. место своје листе 100. највећих гитариста. Умро је 2005. године.

1936. Engelbert Humperdinck је британски поп певач који је описан као један од најбољих певача балада. Међународни успех је постигао са песмом Release Me из 1967. године.

1950. Лу Грам је амерички текстописац и певач, познат као главни вокал рок групе Форинер. До сада су продали 80. милиона албума широм света. Највећи хитови ове групе су I Want to Know What Love Is и Waiting for a Girl Like You.

1985. Лили Ален је енглеска певачица. Светску славу је постигла са својим првим албумом ”Alright, Still” из 2005. Бавила се музиком све до 2010, од када је у стваралачкој паузи. Од фебруара 2009. године има своју ТВ емисију на ББЦ-у звану Lily Allen and Friends.

Рођени на данашњи дан: 1946. Lesley Gore и 1987. Justin Hayward-Young (The Vaccines)

Догодило се 2. маја

1969. Група Ху је представила своју рок оперу ”Томи” у Лондону. Године 1998. албум је уврштен у Гремијеву дворану славних због историјске, уметничке и утицајне вредности. До сада је продато више од 20. милиона примерака широм света.

1978. Кејт Буш је са својим дебитантским албум ”The Kick Inside” на првом месту британске листе албума.

1989. Енглески рок састав Стоун Роузис је објавио истоимени дебитантски албум. Магазин Кју га је прогласио петим најбољим британским албумом.

2007. У пољском граду Вроцлаву се окупило 1876. гитариста да би одсвирали песму Хеј Џо од Џимија Хендрикса. Организатори се хвале да је то био највећи гитарски бенд на свету.

Рођени 3. маја

1903. Бинг Крозби је амерички певач и глумац. Популарност је стекао улогама у филмовима ”Царски валцер” и ”Највећи певач Америке”. Са песмом White Christmas из 1954. срушио је све рекорде у продаји плоча. Умро је 1977.

1919. Пит Сигер је амерички фолк музичар и политички активиста, познат по томе што је низом популарних песама као што су Where Have All the Flowers Gone?, If I Had a Hammer (The Hammer Song), Kisses Sweeter Than Wine и Turn! Turn! Turn! почетком 1960-их потстакао велики препород фолк музике. Умро је 2017.

1933. Џејмс Браун је амерички певач, забављач и композитор. Признат је као једна од најутицајнијих личности у популарној музици 20. века и стекао је реноме пре свега својим певањем и „грозничавим“ плесом. Познат је као „кум соула“, а у другим приликама и као „највреднији радник у шоу бизнису“. Био је једна од кључних покретачких снага госпела, ритам и блуза, блуза, соул и фанк музике. Оставио је велики траг и у другим музичким жанровима укључујући рок, џез, реге, диско и денс. Музичку каријеру започиње 1953. године, успут снимивши брдо добрих песама као Please, Please, Please, Papa’s Got a Brand New Bag, I Got You (I Feel Good), Get Up (I Feel Like Being a) Sex Machine и друге. Умро је 2006.

Рођени на данашњи дан: 1934. Frankie Valli, 1951. Christopher Cross, 1953. Bruce Hall (REO Speedwagon), 1959. Dave Ball (Soft Cell), 1971. John Driskell Hopkins (Zac Brown Band) и 1977. Eric Church

Догодило се 3. маја

1952. Kitty Wells је снимила песму It Wasn't God Who Made Honky Tonk Angels са којом је стигла до првог места кантри листе. За то је добила хонорар од 125. долара.

1966. Џубокс је био југословенски музички часопис који је са прекидима излазио 20 година: од 1966. до 1986. Био је први и вероватно најзначајнији лист у СФРЈ који се бавио рок музиком и сродним темама, а такође и први источноевропски рокенрол магазин. Историја Џубокса могла би да се подели на два дела: први и краћи је период друге половине 60-их прошлог века када га је објављивала београдска издавачка кућа Дуга, а други је време од средине 70-их до средине 80-их када је издавач било предузеће Дечје новине из Горњег Милановца. У оба случаја редакција се налазила у Београду. Оснивач и први уредник Џубокса био је Никола Караклајић, међународни шаховски мајстор, те водитељ и уредник на Радио Београду. Први број је штампан у 100.000 примерака, и продат је у року од три дана.

1968. Џими Хендрикс је снимио песму Voodoo Chile која је објављена на албуму ”Electric Ladyland”. Хендриксов соло из песме је проглашен 11. најбољим солом свих времена.

1980. Dexy's Midnight Runners су са песмом Geno на врху британске листе синглова.

1986. Роберт Палмер је са песмом Addicted To Love на првом месту америчке листе синглова. Песму је снимио као дует са Чака Кан, али је због проблема у уговору њен глас уклоњен.

1997. Notorious B.I.G. је на првом месту у Америци са песмом Hypnotize.

1997. Katrina And The Waves су победили у Даблину на Песми Евровизије са песмом Love Shine A Light.

2019. Факултет Вејн из Детроита је доделио Џеку Вајту диплому почасног доктора хуманих књижевности за његов допринос уметности.

Рођени 4. маја

1937. Дик Дејл је амерички рок гитариста. Био је пионир сурф рока, називан и Краљем сурф гитаре. Експериментисао је и са ревербом. Умро је 2019.

1978. Лук Смит је енглески продуцент, композитор, гитариста и вокал групе Clor. Бенд је био краткотрајни петочлани бенд из Брикстона који је објавио истоимени албум 2005. Магазин НМЕ је албум ставио на прво место 100. најбољих албума које никада нисте чули.

Рођени на данашњи дан: 1942. Nicholas Ashford (Ashford & Simpson), 1951. Mick Mars (Mцtley Crьe), 1951. Jackie Jackson (Jackson Five), 1959. Randy Travis, 1970. Gregg Alexander (New Radicals), 1972. Mike Dirnt (Green Day) и 1979. Lance Bass (*NSYNC)

Догодило се 4. маја

1956. Џин Винсет је снимио класик рокенрола, песму Be Bop-A-Lula са којом је стигао до броја један са обе стране Атлантика.

1967. Young Rascals су са песмом Groovin на врху америчке листе синглова. Шефови издавачке куће прво нису хтели да је објаве сингл али су се предомислили на наговор ди-џеј Мареја.

1973. Лед Цепелин су започели своју северноамеричку турнеју која је проглашена најпрофитабилнијом рокенрол турнејом у историји Сједињених Држава. Профит је на крају износио више од 4. милиона долара.

1974. Grand Funk Railroad су са песмом The Loco-Motion на првом месту америчке листе синглова.

1996. Аланис Морисет је са албумом ”Jagged Little Pill” на првом месту у Великој Британији. Са албума су се издвојиле песме You Oughta Know, Ironic, You Learn, Hand in My Pocket и Head over Feet.

Рођени 5. маја

1937. Џони Тејлор је амерички продуцент и композитор, познат по песмама Who's Making Love (1968), Jody's Got Your Girl and Gone (1971) и I Believe in You (You Believe in Me) (1973). Тејлор је примљен у Кућу славних блуза 2022. Умро је 2000.

1959. Ian McCulloch је енглески музичар, познат као фронтмен групе Echo & the Bunnymen. Њихов дебитантски албум ”Crocodiles” из 1980. је скрено пажњу јавности да би са својим другим албумом ”Heaven Gore” постали популарни и стекли култни статус.

1981. Крејг Дејвид је британски текстописац и певач који је славу стекао сингловима Re-Rewind и Artiful Dodger из 1999. До сада је објавио шест албума. Освојио је две Греми награде.

1988. Адел је британска певачица и текстосписац. Она је један је од најпродаванијих извођача на свету, са продајом од преко 120. милиона плоча. Свој деби албум ”19.” објавила је 2008, а са њега су се издвојиле песме Chasing Pavements и Make You Feel My Love. Адел је освојила награду Брит за звезду у успону и награду Греми за најбољег новог извођача. Године 2011. Адел је објавила свој други студијски албум, ”21.”. Постао је најпродаванији албум на свету 21. века, са продајом од преко 31. милиона примерака. Албум је добио рекордних шест награда Греми, укључујући награду за албум године, као и награду Брит за британски албум године. Успех албума донео јој је бројна помињања у Гинисовој књизи рекорда. Све у свему Велика звезда.

Рођени на данашњи дан: 1942. Tammy Wynette, 1948. Bill Ward (Black Sabbath), 1955. Roddy Radiation (The Specials) и 1959. Steve Stevens

Догодило се 5. маја

1962. Музика за филм West Side Story је на првом месту америчке листе албума.

1967. Група Кинкс је објавила песму Waterloo Sunset као сингл који је стигао до другог места у Британији.

1969. Песма Get Back од групе Битлси је објављена у Америци. Џон Ленон је 1980. године тврдио да је Пол Макартни сваки пут када је певао песму гледао у правцу Јоко Оно.

1983. Песма Golden Brown групе Стренглерс је проглашена најемитованијом песмом 1982. године у Великој Британији на додели награда Ivor Novello.

 1984. Певач Џим Кер се оженио са колегиницом Криси Хајнд у Њујорку.

1984. Дјуран Дјуран су на врху британске листе сиглова са песмом Reflex.

1992. Рејдиохед су објавили свој ЕП ”The Drill EP”. У току снимања бенд се звао On a Friday, да би следећег месеца променили име у Рејдиохед.

1996. Rage Against The Machine су са албумом ”Evil Empire” на првом месту америчке листе албума. Албум је освојио и Греми награду за најбољи метал албум године.

2016. Ролингстонси су забранили Доналду Трампу да пушта њихову музику током председничке кампање. Њихова песма You Can't Always Get What You Want је посебно била популарна међу присталицама.

Тачно две стотине песама сабрано је у Цветник Ао, данче, ала си ми бео. Настајале су различитим поводима – 50 година од објављивања Радичевићеве поеме Ђачки растанак, век од песниковог рођења, али и као песничко-поетичке посвете његовом делу.

„Он је песник који је у ствари у српском језику створио чисту револуцију јер је на народном језику писао изванредне песме које нису биле оптерећене старословенским натрунима у поезији коју су писали песници везани за јаке институције тога времена, као што је Матица српска и слично. Он је заправо у сарадњи са Вуком Караџићем постигао много и донео оне вредности које дотад нису виђене.“, наглашава Ненад Грујичић, приређивач књиге.

Мада је рођен у Славонском Броду, ђак Карловачке гимназије, Стражилово је одабрао за место свог починка.Тако и Цветник започиње Бранковом жељом Јована Јовановића Змаја. Стихове су му посветили Његош, Лаза Костић, Алекса Шантић, Станислав Винавер, Растко Петровић, Милош Црњански…

О првом модерном српском лиричару певали су и Десанка Максимовић, Бранко Ћопић, Борислав Михајловић Михиз, Стеван Раичковић, Бранко Миљковић, Мирослав Антић, Милосав Тешић... Најмлађи аутор у Цветнику је Растко Лончар.

„Дакле, та антологија, односно овај Цветник показује линију раста свести о Бранку Радичевићу у поезији и она говори о томе да ћемо на тристоту годишњицу обележити или неке генерације после нас такође са обиљем нових песника и нових песама које ће настати у наредном веку“, наводи Ненад Грујичић.

Данас постоји близу стотину композиција на Бранкове стихове као и више награда названих по Бранку. А један од живих споменика Радичевићу је и песничка манифестација „Бранково коло“.

Поводом пола века њеног трајања, а у знаку 200 година од рођења Бранка Радичевића објављена је и књига Коло, коло, наоколо. Садржи записе и сећања Ненада Грујичића о песницима и уметницима који су били гости манифестације у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду.

Рад на зборнику почео је академијин одбор за изворе српског права 1938. године, настављен је после Другог светског рата, а прва књига објављена је 1975. године.

Учествовале су генерације правника, историчара и лингвиста.

„Издавање Законика цара Душана донетог на саборима 1349. те и 1354. године за нашу науку и уопште за нашу јавност догађај од изузетне важности јер је Душанов законик један од најзначајнијих правних споменика за проучавање законодавства и уопште живота српске средњовековне државе”, изјавила је академик Мирјана Живојиновић.

Закон је усвојен како би се српско царство уредило прописима за све поданике.

Прописана су права и обавезе сталежа и односи међу њима.

На тај начин уводио се ред у држави.

Иако је настао по узору на Византијско право, Душанов законик по много чему је оригинално дело.

„Оригинално је утолико што су многе његове одредбе у ствари потичу из обичајног права, и први пут су практично Душановим законом записани. Ту нема никакве сумње и оригинално је на крају крајева и утолико што у време када је донет, сви законици тадашње Европе су били писани на латинском језику, дакле то је једини законски зборник тога времена који је писан на народном језику”, каже проф. др Ђорђе Бубало, један од уредника Зборника.

„Али не разговорним језиком, него језиком државне канцеларије, Душанов законик је и богат извор српске средњовековне лексике. Ми се ту упознајемо са неким интересантним појмовима за које иначе и овако знамо, појам рецимо себар, или рецимо баштина, или прћија, кефалија и тако даље”, додаје проф. др Виктор Савић.

Оригинални рукопис Законика није сачуван, а преписи се чувају у Народној библиотеци Србије, Универзитетској и Патријаршијској библиотеци, Музеју православне цркве, Библиотеци Матице српске и Народном музеју у Вршцу.

Осим у Србији, постоје преписи и у Русији, Чешкој, Бугарској, Хрватској и Грчкој.

„Ово је просто празник културе данас управо овде када смо потписиањем три уговора са Задужбином Илије Коларца, градом Пожаревцем и градом Лесковцем озваничили јучерашњу одлуку Владе Републике Србије да издвоји из кредитне линије Банке Савета Европе 6.100.000 евра за реконструкцију и адаптацију и изградњу нових објеката посвећених култури", рекла је Маја Гојковић, потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе.

После 62 године очекује се адаптација Велике концертне дворане Коларчеве задужбине. Познато је да је једна од најакустичнијих у Европи, а реновирањем ће добити изглед какав заслужује. О значају реновирања говори и податак да су врата Коларца отворена за публику 365 дана.

„Коларац и његова концертна дворана исписују странице историје културе Србије од 1932. године. То је за задужбину која се самофинаннсира изузетно важан догађај. Ова задужбина има 147 година, ми се ближимо веку постојања и ова зграда има 92 године и наш основни циљ је да је учинио виталном и за наредни век", каже Александар Пековић, управник Задужбине „Илија М. Коларац".

Потписан је уговор и за пренамену Дома Војске у Лесковцу у Музичку школу и Градску концертну дворану. Реконструкција и доградња Галерије Милене Павловић Барили у Пожаревцу у коју спада изградња нове Галерије у дворишту Фондације, галеријски простор и обнова породичне куће чувене уметнице као споменика културе.

Скоро 900 слика коначно ће добити изложбени простор.

„Давне 1961. године Миленина мајка је оставила ту Задужбину града и тада је срушен део куће и направљен привремени галеријски простор и ето, ми смо тај приверемни простор имали до овог тренутка", рекао је Саша Павловић, градоначелник Града Пожаревца.

Радови почињу одмах. Из Министарства кутлуре истичу да су дозволе за иградњу издате.

Доба афирмације у струци доживљава после првог таласа убрзане обнове и изградње Београда, крајем педесетих и шездесетих година, када је постао експерт у пројектовању аеродромских објеката.

Од 1962. године, када је за пристанишну зграду Аеродрома „Београд“ у Сурчину, са групом аутора награђен Седмојулском наградом, у следећих десет година реализовани су његови пројекти за аеродроме у Титограду, Дубровнику, на Крку и Контролни торањ у Вршцу.

„Владислав Ивковић је професор на факултету, један вредан аутор, не само аеродрома, радио је он и друге значајне објекте као што су хотели, библиотеке, као што је Машински факултет у Новом Саду. Он је систематичним радом доказао се не само у нашој земљи него и ван ње“, наводи Инок Симеон, аутор изложбе.

Аутор је и пројеката за аеродроме у Алжиру, Јордану, Русији и Пољској.

„Његови пројекти су карактеристични по функционалности. Давао је значај добром коришћењу свих тих објеката и његов функционализам, оно што смо ми научили од неких архитеката ван Србије који су били носиоци и светионици архитектуре као што је Корбизије, Фрак Рајт, Гропијус Владислав је био ученик, а после тога и многе научио блиставом раду“, објашњава Инок Симеон.

Владислав Ивковић је и поред свих професионалних обавеза увек имао времена за породицу и пријатеље. Рецепт за успех налази се у љубави, јер кад се нешто воли ништа није тешко, каже његова унука, глумица Миона Марковић.

„Приватно је био велики господин благе нарави који је био у свом свету, обожавао је свој посао. То смо и ми као деца могли да видимо да ће да нас части кад добијемо кеца или тројку, а не петицу – то је безвезе. Био је зафркант благе нарави, волели су га пријатељи, волеле су га колеге“, каже Марковићева.

Циклус спомен изложби Великани српске архитектуре: Архитектура и живот – да мртве живим сачувамо, покренуо је Инок Симеон, замонашени архитекта Слободан Драговић, у жељи да сачува од заборава дела познатих преминулих српских колега, који су стварали средином и крајем 20. века.