Милош Ковић, историчар, каже да ако постоји нека српска историјска личност која припада свету, онда је то Никола Тесла.

„Међутим, сведоци смо да се, нажалост, Тесла присваја у неким суседним културама, због тога смо присиљени да објашњавамо ко је заиста био Никола Тесла. Дакле, аутор ове књиге је такве податке сабрао на једном месту, тако да свако ко жели да размисли о томе ко је био Никола Тесла, одакле долази, ко су му родитељи, какво му је породично порекло, у каквом социјалном миљеу је стасавао, треба да узме ову књигу“, рекао је Ковић.

Према речима аутора, у књизи су обједињене чињенице о свему што чини Теслино српство и његову припадност Српској православној цркви са подацима који су били расути по архивима, препискама, новинама, у разним књигама.

Бранислав Станковић, аутор књиге, каже да се у неком тренутку двоумио да ли да стави то „Србин сам“, јер, просто, постоји један број људи за које је управо ова књига добродошла, који имају некакву одбојност према том националном.

„Али сам се ипак на крају одлучио, јер то ипак најбоље осликава смисао и идеју књиге и оно што је важно јесте да ову књигу неће написати ни Американац, ни Енглез, ни Француз, нико! Ово је био наш задатак да и на неки начин мој дуг према Николи Тесли и према нашем народу, да бих имао са чим да изађем пред Милоша“, каже Станковић.

Важна тема књиге, у први мах скривена, јесте уништење цивилизације око Николе Тесле, спаљена села и цркве и геноцид над Србима, о чему се аутор уверио путујући кроз Лику и Далмацију. Тесла, како наводи, није био литургичан, али јесте дубоко религиозан, поникао од лозе у којој је било 36 свештеника и монаха.

Аутор књиге наводи да је Тесла сам за себе рекао да је Србин, Југословен и Американац.

„Али да је дочекао крај Другог светског рата и сазнао шта се његовом народу догодило у Независној Држави Хрватској, велики је знак питања шта би остало од његовог југословенства“, истиче Станковић.

У књизи су и детаљи о сукобу Тесле и Пупина који није био епских размера, како је јавности представљен. Поука овог дела је и признање професора Еберта да „народ који поштује своје великане и сам је за поштовање“.

Бер је брзо банкротирао, а вила кренула на тежак пут, између банака, осигуравајућих завода, пролазних станара, британске војне управе и последњег власника који се судио са свима.

„Вила Бер је дело двојице архитеката од пре 95 година. Мој задатак је био да је вратим што ближе њиховој идеји, не да остварујем своје. Све даље је фасцинантно. Како се односити према историјској патини? Како показати да ни за куће нема повратка на старо? На крају смо се одлучили за оригинал са траговима употребе. Кућа се представља као живи организам, не случај перфектне санације“, истиче архитекта Кристијан Прасер.

„Имамо срећу да је са 650 квадратних метара дупло већа од многих објеката који су у употреби као музеји. Лосова kућа Милер у Прагу, Курбизјеова Вила Савој код Париза су мање. Зато смо музејску инфраструктуру сместили у подрум, а горње спратове оставили да сјаје“, наводи Лотар Триренберг, директор Музеја вила Бер.

И архитекте и наручилац су Јевреји. Преживели из породице Бер су емигрирали за Америку. Влах, и иначе заборављен као коаутор, умро је сиромашан у Њујорку. Франк је био боље среће. Отишао је у Шведску и постао светско име у дизајну ентеријерских штофова. Оно што се данас зове „шведски дизајн“, је изворно Франков дизајн.

„Вила Бер је представник модерне, док истовремено надилази модернизам. То је класична кућа са два улаза, која користи историјске цитате. Ако се погледа перспектива у којој стоје башта и еркер-прозори, види се да су визуелни утисак и интеграција пејзажа архитекти били важнији од пуризма. Белина зидова је остала, али је коригована флоралним мустрама Франкових штофова. То је модернизам у хедонистичкој фази“, објашњава Прасер.

Оно што су стварали Мис ван дер Рое , Адолф Лос или Јозеф Франк, најкраће је описати као концерт за степенице, стубове и греде иза фасаде са окулусом, воловским оком или бродским прозором. Тај тип архитектуре путује кроз време као осећај, иако је изворно дефинисан као функција.

Римска публика је поздравила наступ Енеса Халиловића, а песник је по завршетку вечери истакао да су овакви догађаји доказ да је савремена европска поезија и даље вредна пажње, јер кроз векове непрестано обнавља и умножава значења и сада улази у дигитално доба као важан сегмент духовности.

„Велика ми је част што сам овде у Риму, у Мађарској академији, представљао себе и Републику Србију на овој манифестацији поводом Дана поезије. Доказали смо још једном, ми песници из Европе, да је поезија жива, да постоји, и да су њена значења и те како потребна савременом свету. Желим посебно да се захвалим преводиоцу Мили Михајловић и службеницима амбасаде Републике Србије у Риму“, навео је Халиловић у изјави упућеној РТС-у.

„Не бих рекао да је тада било директног утицаја, више је то био суживот стрипа чији су аутори у Србији и Италији стварали без сазнања шта они други раде. И једни и други су до 1941. покушавали да направе добро, квалитетно дело. То су били истински мајстори попут Сергеја Соловјева, који се касније из Србије преселио у Италију и ту остао до краја живота. Међутим, шездесетих година се ситуација мења. У Србији се објављују нови италијански стрипови, као што су Блек Стена, Дијаболик, Алан Форд, чији наратив је непревазиђен. У то време неке приче Блек Стене писале су се у Србији и накнадно су објављиване у Италији и широм света“, објашњава Боно.

Стрип се временом мењао и данас више није онако популаран као што је то некада био.

„Данас стрип обједињује уметност, илустрацију и цртеж. Ми смо хтели да ова изложба буде омаж не само италијанским већ и српским уметницима. Зато смо представили поред Сергеја Соловјева и Бранислава Керца и Александра Зографа, који су објављивали стрипове и у Италији. Што се тиче италијанских аутора изабрали смо младе уметнике и тако смо покушали да покажемо колико је њихов приступ стрипу другачији, јер данашње генерације много мање читају и више их занима графички приказ и илустрација“, додаје Ђани Боно.

Изложба обухвата неколико тематских целина, које посетиоце воде на носталгично путовање у чудесан свет стрипа.

„Трећа тематска целина је најважнија, јер представља допринос чувеног писца Умберта Ека да стрип постане уметност. Осим што је био романописац он се бавио и семантиком. На овој изложби можемо да видимо како је на 20 страна анализирао текст једне стране стрипа. Основао је Салон стрипа и Линус и стрип пренео изван граница Италије“, истиче аутор изложбе.

Како су савремени аутори својим обрадама одали почаст класицима и какве су сада њихове авантуре читаоци могу да открију до 30. јуна на изложби италијанског стрипа у Музеју Југославије.

Написао је књиге Волеј и слух, Киш, Борхес и Марадона, писао је о Данилу Кишу, Бориславу Пекићу, Мирку Ковачу.

„Чудан човек је био Божо. Непоновљив, потпуно свој. Све што је радио радио је срцем. Срцем је читао књиге, срцем их је писао, срцем је радио представе, срцем је волео пријатеље и помагао и подржвао. Срцем је бранио пријатеље од свих грубости и неправди. Он је био завереник лепоте, завереник велике књижевности и велике уметности“, истиче Вида Огњеновић.

„Божу сам упознао пре пола века и провели смо многе године у послу. Он је оставио један велики траг у литератури. Мени је био неколико пута помоћник редитеља или драматург, и остале су иза њега значајне књиге, есеји, приче о писцима. Оно што је изузетно занимљиво, и за Божин живот изузетно драгоцено, то је љубав према фудбалу. Играо је сјајно фудбал и био један од највећих навијача Партизана“, подсећа академик Душан Ковачевић.

Божо Копривица знао је много тога, о позоришту, филму, фудбалу и књижевности.

„Свака моја књига је аутобиографска. Нема везе да ли је добра или не, али је аутобиографска. Ако гледате неку представу ви уносите својом енергијом да ли може да буде добра представа или лоша. Зависи како гледате, ако имате добру намеру. И то аутобиографско, ти људи које сам упознао од глумаца, писаца, боема, уличара… ти људи су ме научили да будем радознао“, говорио је Божо Копривица.

„Хвала вам од срца и да чувамо овај фестивал, да на њега стигну и они који данас студирају“, поручио је лауреат Златног ћурана.

Част да отвори званични такмичарски програм Дана комедије припала је Звездара театру и представи Удовица живог човека, писца и редитеља Душана Ковачевића.

У новом драмском тексту Ковачевић је препознатљивим тоном поново горак лек обложио слатким укусом, бавећи се овај пут савременим светом који хрли ка самодеструкцији.

„Људи су се од памтивека лечили смехом у самоодбрани кад су преживљавали тешке и болне дане. За мене је човек који се смеје добар и леп човек“, навео је Душан Ковачевић.

Образлажући свој избор представа селектор фестивала, Александар Милосављевић, истакао је да се савремена комедија данас налази између смешног и трагичног, у времену у којем граница није увек јасна.

„Нема јефтиног смеха, нема оног смеха који је на прву лопту, нема забављачког смеха, али има смеха који је аутентичан позоришни. И који уз тај смех оставља и простор, барем се надам, да публика после представе осети ту неку горчину која припада нашем времену и да размисли о ономе што је видела и чему се смејала“, наглашава селектор Дана комедије.

Пре представе, у фоајеу Културног центра у Јагодини отворена је изложба фотографија посвећена нашем легендарном драмском уметнику Данилу Бати Стојковићу. Организовано је у сарадњи са Југословенском кинотеком и сведочанство је о једној фасцинантној животној и глумачкој причи.

Пред почетак фестивала Јагодине је, како и приличи, дочекала светског путника Јованчу Мицића, који би данас, како рече Ковачевић, био заустављен на првој граници због биометријског пасоша.|

Унеско је у иницијативи да се прогласи Светски дан поезије, препознао начин да се изрази јединство у креативности људског ума. Као један од главних циљева обележавања дана поезије је да се подржи језичка различитост кроз песнички израз.

Циљ обележавања Дана поезије је да се охрабри успостављање дијалога између поезије и других уметности (сликарство, музика, позориште, плес), као и повратак усменој традицији рецитала и промоција проучавања поезије.

У Резолуцији која је усвојена 16. новембра 1999, на 25. пленарном састанку Унеска написано је: За Светски дан поезије проглашава се 21. март; позивају се државе чланице да узму активно учешће у обележавању овог дана, како на локалном тако и на националном нивоу, уз активно учешће националних комисија, невладиних организација и заинтересованих јавних и приватних институција (школе, општине, песничке заједнице, музеји, културна друштва, издавачке куће, локалне власти и тако даље).

Прослављање светског дана поезије у Србији

На овај дан се организују бројне манифестације, књижевне вечери, читања поезије, радионице и други културни догађаји како би се промовисала поезија, и како би подстакао јавни интерес за њу.

Културни центар Београда придружио се слављењу поезије 2001. године фестивалом „Светски дан(и) поезије. Ове године манифестација се одржава под називом „Наши дани". 

Програм име дугује песми Владислава Петковића Диса, са жељом да се у савремености препозна садржај наших дана, као и снага песничког поступка који може трансформисати личну и друштвену стварност. Иако су Светски дани поезије традиционално подразумевали гостовања страних аутора и ауторки, програм је ове године посвећен искључиво домаћим песницима, уметницима и издавачима, како би се боље разумела и подржала локална заједница, наводи се на порталу БКЦ.

У оквиру програма посебно место заузима наступ групе Наши дани, коју чине чланови Клуба за стара и одрасла лица при Геронтолошком центру Зрењанин, као и хора ХОР-РУК, омладинско-пензионерског колектива.

Програм „Наши дани" се састоји од целина: „Међу својима", „Трагови школског програма", „Нови корзо", „Библиотека у настајању" и „Поштовање записа".

Дан поезије се заправо у више градова Србије обележава манифестацијама које трају и више дана.

Посебним програмима овај дан се обележава и у Нишу у организацији Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша. Поводом деведесет година од рођења песника Бранка Миљковића, програм обележавања Светског дана поезије у том граду је од 2024. године прерастао у фестивал под називом „Проветравање песме".

Организованим читањем и казивањем стихова, чланови Друштва већ више од деценије јавно заговарају писање и читање поезије као чин слободе и креативности. Позив на фестивал „Проветравање песме” и ове године је отворен за све љубитеље поезије.

Ове године се, како наводе у Друштву, сећамо великана наше књижевности у аутентичном амбијенту Меморијалне поставке „Стеван Сремац / Бранко Миљковић”.

У програму за суботу, 21. март, у простору меморијалне поставке „Стеван Сремац / Бранко Миљковић” са почетком у 18 сати, најављени су Нови песнички гласови Ниша: представљање зборника „Други улазак у реку”. Учествују песници заступљени у зборнику и др Јелена С. Младеновић.

Био је драматург по позиву, у Југословенском драмском позоришту, Народном позоришту, Битеф театру, Звездара театру, Краљевском позоришту „Зетски дом", Црногорском народном позоришту и фестивалу Град театар у Будви. Приредио је Зборник о Данилу Кишу за часопис Арс. 

Са Емиром Кустурицом, снимио је играно-документарни филм Седам дана у животу једне птице за француску телевизију.

Остаће упамћен и по књигама Волеј и слух (1992) и Киш, Борхес и Марадона (1996), Дриблинг 1001 ноћ (2006), Само богови могу обећати (Љевак, Загреб, 2010; измењено и допуњено издање – Геопоетика, 2014), Дерби, мој дерби – много смо јачи! са Вулетом Журићем (2014), Луђак је вјечно дијете: партизански есеји (2015) И дечак може обећати: лична историја светских фудбалских првенстава (2018), Сан улице (2018), Данило Киш: вјежбанка (2019), Блуз два пријатеља у 54 тједна, са Миодрагом Раичевићем (2022), Луда књига (2024).

Био је, својевремено, председник жирија за доделу НИН-ове награде.

 "Борба о којој се није само причало, него се сакривала. То је спој њихових прича, истинитих прича наравно мало компримовано, мало сам се играо судбинама, али свакако база је и увек истина", истакао је Бранислав Влаховић, аутор књиге.

Књига „Титани са Кошара“ једна је од ретких едиција која тумачи савремену историју кроз приче учесника и актера, бележећи и њихове емоције као јединствено сведочанство о учињеној храбрости, жртви и истрајности бораца за одбрану Србије. Књига „Титани са Кошара“ биће представљена у свим већим градовима Србије.

Нови изложбени простор Археолошког парка Помпеја, Велико вежбалиште, у свом левом крилу нуди видео ерупције и органске експонате. Октобарска апокалипса 79. године после Христа трајала је 32 часа.

Помпеја је мртва и прекривена са преко шест метара пепела. Била је избрисана из колективне меморије све до 19. века.

Археолог Ђузепе Фјорели 1863. специјалном техником успева да шупљине настале декомпоновањем тела учаурених у вулканском пепелу испуни течним гипсом. Тако настају први отисци бола и агоније. Од 100 гипсаних одливака, 22 су део нове сталне поставке у десном крилу Великог вежбалишта.

„Ово место је постало неисцрпно благо за науку, археологију, историографију. Није било лако уклопити тај аспект, као и причу о огромној трагедији, посебно када говоримо о посмртним остацима. Циљ нам је био да нађемо средину између меморијала и научног архива. Тим пре, јер посетиоци показују посебно интересовање према одливцима, што је разумљиво пошто је смрт још увек табу. Посредством жртава Помпеје сагледавамо нашу крхост, рањивост, слабости. Истовремено, нашим односом према жртвама од пре 2.000 година нашу хуманост“, објашњава директор Археолошког парка Помпеја Габријел Цухтригел.

Гипсани одливци помпејског бола и смрти неописиво су сугестивни и дирљиви. За похвалу је стручно-истраживачки тим Помпеје који је успео у најтежем изазову – да жртве уз максимално уважавање представи на достојанствен, деликатан и примерен начин. 

Гипсани одливци, потресно су сведочанство о животу и катаклизми, нестанку једног града чији су становници умрли мученичком смрћу у једном дану.

1955. Брус Вилис је амерички глумац и певач. Глумио је у преко стотину филмова, док је најпознатији по улози Џона Маклејна у филму Умри мушки (1988) и његовим наставцима. Издао је студијски албум ”The Return of Bruno” (1987), а потом још два.

1959. Тери Хал је енглески певач ска групе Specials, која је основана 1977. године у Ковентрију. У следеће четири године постижу велику популарност са песмама A Message To You Rudy, Little Bitch, Ghost Town, Nelson Mandela и друге.

1966. Ања Рупел је словеначка певачица, текстописац, радио спикер и новинар. Године 1982. Ања је почела да наступа као вокал са синт-поп групом Видеосекс. Група је постала веома популарна у Југославији. Снимили су четири албума. Од песама се издвајају Земља плеше, Како бих волио да си ту, Детекстивска прича, Тко је згазио госпођу месец? и друге. Група је престала са радом 1992. године. Издала је и осам соло албума.

Рођени на данашњи дан 1928. Clarence Paul, 1944. Tom Constanten (Grateful Dead), 1946. Ruth Pointer (The Pointer Sisters), 1953. Billy Sheehan (Mr. Big) и 1953. Ricky Wilson (The B-52’s)

Догодило се 19. марта

1955. Филм „Blackboard Jungle“ је почео са песмом „Rock Around the Clock“ на уводној шпици. Укључивање песме у филм означило је прекретницу за рокенрол, трансформишући жанр из музичке нише у широко распрострањен културни феномен.

1962. Дебитантски албум Боба Дилана истоименог назива је објављен у САД. На албуму су углавном фолк стандарди са две ауторске песме Talkin' New York и Song to Woody. Друга песма је омаж великом узору Вуду Гатрију.

1964. Премијер Велике Британије Харолд Вилсон је уручио Битлсима награде за личности шоу-бизниса за 1963. годину у лондонском хотелу Дорчестер.

1965. Часопис „Tailor And Cutter“ објавио је чланак у којем се од групе Ролингстонс тражи да почну да носе кравате. Тадашња мода није укључивала ношење кравата са кошуљама и многи произвођачи кравата су се суочавали са финансијском катастрофом. Мик Џегер је о томе рекао: „Проблем са краватом је што може да виси у супи. То је такође нешто додатно за шта се обожавалац може држати када покушава да уђе и изађе из позоришта.“

1971. Ти-Рекс је на првом месту британске топ-листе синглова са песмом Hot Love. Прва од четири песме групе које су се нашле на првом месту британске топ-листе провела је шест недеља на врху листе. Два извођења песме у марту 1971. у емисији „Top of the Pops“, где се Болан први пут појавио на телевизији обучен у сјајну сатенску сценску одећу и са шљокицама, била су кључни окидач за глам-рок покрет.

1974. Група Џеферсон Ерплејн је престала да постоји под тим именом. Нови назив за групу је Џеферсон Старшип. Екипа музичара је остала иста.

1976. The Doobie Brothers су објавили свој шести студијски албум ”Takin’ It to the Streets”. Садржи синглове Takin' It to the Streets, Wheels of Fortune и It Keeps You Runnin'.

1990. Salt-N-Pepa објављују свој трећи студијски албум ”Blacks Magic”. Са албума су се издвојиле песме Expression и Let’s Talk About Sex.

1990. Depeche Mode објављују свој седми студијски албум ”Violator”. Садржи песме Personal Jesus, Policy of Truth и Enjoy the Silence.

2001. У Њујорку је одржана свечаност примања нових чланова у ”Дворану славних рокенрола”. Кит Ричардс је увео Џони Џонсона и Џемса Бартона, а касније је учествовао и на завршном џему са Боном, Пол Сајмоном и другима.

2001. Bonnie 'Prince' Billy је објавио свој други студијски албум под тим именом ”Ease Down the Road“. Садржи синглове May It Always Be, Just to See My Holly Home и Grand Dark Feeling of Emptiness.

2002. Flogging Molly су објавили свој други студијски албум ”Drunken Lullabies“. Садржи синглове Drunken Lullabies, What's Left of the Flag и Rebels of the Sacred Heart.

2006. Шакира је постала прва поп звезда која је објавила сингл само за мобилно преузимање. Њено издање, ”Hips Don't Lie“, није било издато као CD или за преузимање преко интернета, већ је било доступно само корисницима Verizon телефона.

2010. Џастин Бибер је објавио свој дебитантски студијски албум ”My World 2.0”. На њему се налази песма Baby.

2013. Група Low је објавила свој десети студијски албум ”The Invisible Way”. На њему се налазе синглови Plastic Cup, Just Make It Stop и So Blue.

2015. Ед Ширан је продао два милиона копија свог другог албума ”X” у Великој Британији и за то му је требало девет месеци.

2021. Лана Дел Реј је објавила свој седми студијски албум ”Chemtrails over the Country Club”. Садржи синглове Let Me Love You like a Woman, Chemtrails over the Country Club, White Dress и Tulsa Jesus Freak.

2021. Лорета Лин је објавила свој четрдесет шести и последњи соло студијски албум ”Still Woman Enough”. Издвојиле су се песме Coal Miner's Daughter (Recitation) и One's on the Way.

Рођени 20. марта

1915. Свакако једна од необичних појава у музици је и Sister Rosetta Tharpe. Америчка госпел и блуз певачица, текстописац и гитаристкиња је популарност стекла у 30им и 40им годинама прошлог века. Рокенрол је настао негде између цркве и ноћних клубова у души ове чаробне жене. Била је онде пре свих, поставши кумом рокенрола и помогавши да овај музички стил постане међународна сензација. Почела је да наступа 1936. године у Котон клубу у Харлему. Те године снима и песму Rock Me, која постаје велики хит. У следећим деценијама ће комбиновати разне музичке правце свирајући електричну гитару само онако како је то она знала. Примљена је у Дворану славних рокенрола 2018. Умрла је 1973.

1936. Ли Скреч Пери је јамајчански продуцент, композитор и певач познат по својим иновативним студијским техникама. Пери је био пионир у развоју даб музике 70их са својим ремиксима уз коришћење разних музичких ефеката. У Београду је свирао 2018. године. Умро је 2021.

1951. Карл Палмер је енглески бубњар и један од оснивача група Emerson, Lake & Palmer и Asia.

1972. Алекс Капранос је шкотски певач и гитариста групе Франц Фердинанд. Са својим другим синглом Take Me Out и албумом ”Franz Ferdinand” стичу велику популарност. До сада су издали шест албума.

1976. Честер Бенингтон је амерички музичар, познат као певач групе Линкин парк. Он је такође био певач у групама Dead by Sunrise и Стоун темпл пајлотс. Линкин парк је рок група из Калифорније основана 1996. За осамнаест година постојања група је продала преко седамдесет милиона албума и освојила два Гремија. Светску славу су постигли првим албумом ”Hybrid Theory”, који је продат у 32 милиона примерака широм света, што га чини најпродаванијим дебитантским албумом од албума „Appetite for Destruction“ групе Guns N' Roses (1987) и једним од најпродаванијих албума свих времена. Умро је 2017.

Рођени на данашњи дан 1917. Vera Lynn, 1959. Richard Drummie (Go West) и 1968. Fredrik Schnfeldt (The Wannadies)

Догодило се 20. марта

1965. Вероватно једна од најузбудљивијих турнеја икада је почела по Великој Британији, а укључивала је Стиви Вондера, Мираклес, Сјупримс и Темптејшнс. Први концерт је био у Лондону.

1969. Венчали су се Јоко Оно и Џон Ленон на Гибралтару.

1970. На луди камен су стали Анђела и Дејвид Боуви у Лондону.

1971. Ролингстонси су о свом трошку објавили рекламу преко целе странице у свим британским музичким новинама, одричући се било какве везе са објављивањем албума “Stone Age“ издавачке куће Дека, рекавши да је „по нашем мишљењу садржај испод стандарда који покушавамо да одржимо“.

1976. Група Статус Кво је на првом месту листе албума у Британији са својим трећим албумом ”Blue For You”, где ће провести три недеље.

1977. Лу Риду је забрањено да наступа у Лондонском Паладијуму због свог панк имиџа.

1977. T Rex су одсвирали свој последњи концерт, када су се појавили у Плесној дворани у Локарну у Портсмуту, у Енглеској.

1982. Joan Jett And The Blackhearts су на првом месту у САД са њиховом најпознатијом песмом I Love Rock 'n' Roll.

2007. Modest Mouse су на првом месту америчке листе албума са ”We Were Dead Before the Ship Even Sank”, њиховим петим студијским албумом.

2020. Умро је Кени Роџерс, певач и текстописац који је у богатој каријери имао 120. песама које су стигле на врхове листа. По многим анкетама проглашен је најбољим певачем свих времена.

Рођени 21. марта

1940. Соломон Берк је амерички соул певач и текстописац. Током 60-их година 20. века објавио је неколико запажених синглова, од којих је најпознатији био Everybody Needs Somebody to Love, који су касније обрадили многи други музичари. Часопис Ролинг Стоун га је уврстио на листу највећих певача у послератном периоду. Године 2001. је примљен у ”Рокенрол кућу славних”. Умро је 2010. године.

1950. Roger Hodgson је енглески певач, текстописац и оснивач рок бенда Supertramp. Hodgson је написао већину хитова групе, укључујући Dreamer, Take The Long Way Home, Logical Song, Give A Little Bit и друге.

Рођени на данашњи дан 1945. Rosemary “Rose” Stone (Sly and The Family Stone), 1949. Eddie Money, 1951. Russell Thompkins Jr (The Stylistics), 1956. Guy Chadwick (House Of Love), 1967. Jonas Berggren (Ace Of Base) и 1980. Deryck “Bizzy D” Whibley (Sum 41)

Догодило се 21. марта

1956. Елвис Пресли започиње турнеју пред 4000 посетилаца у Јужној Каролини. Друштво му на турнеји праве Јune Carter, Rod Brasfield, Hal и Ginger. Улазнице коштају један долар.

1975. Тенџери Дрим су објавили шести студијски албум ”Rubycon” који се сматра једним од њихових најбољих албума. Стигао је до десетог места у Великој Британији.

1976. Дејвид Боуви и Иги Поп су ухапшени због поседовања дроге у Њујорку.

1983. Пинк Флојд су објавили последњи албум ” The Final Cut” са Роџером Вотерсом.

1988. Група Pixies је објаила деби албум ”Surfer Rosa”. Албум је утицао на Пи-Џеј Харви, Курта Кобејна и Били Коргана.

1989. Bonnie Raitt је објавила свој 10. студијски албум ”Nick of Time“. Освојио је три Греми награде, укључујући и награду за албум године.

1989. Мадона је објавила свој четврти студијски албум ”Like a Prayer“, који истражује теме вере, породице и односа. Мадона је на албуму сарађивала са Стивеном Брејем, Патриком Леонардом и Принсом, а она је коаутор и копродуцент свих песама.

1991 Умро је Лео Фендер, један од пионира у историји електричне гитаре.

1995. Monster Magnet су објавили албум ”Dopes to Infinity”.

1995. Blessid Union of Souls су објавили деби албум ”Home”.

1995. Џоан Озборн је објавила деби албум”Relish”.

1995. Morphine су објавили трећи албум ”Yes”. Са албума су се издвојиле песме Honey White и Super Sex.

1999. Основан је БГ Синдикат, српски хип хоп састав из Београда. Настао је уједињењем група Ред Змаја, ТУМЗ (Техника управљањем микрофоном и знањем) и соло ем-сија Феђе Димовића (MC Flex), а касније су се придружили Шеф Сале, Прота и ди-џеј Ајрон. Неколико смо година били комшије тако да сам из прве руке имао информације шта група ради. Када сам 2004. године покренуо магазин Time Out један од сталних сарадника је био Шкабо. Драга су ми је успомена и пар заједничких фотографија које смо урадили када смо имали фото сешн за насловну страну магазина. До сада су објавили шест албума.

2000. Музички магазин Melody Maker је као најпроблематичније ликове из рокенрола прогласио Курта Кобејна и Шон Рајдера. Прате их Кит Ричардс, Кит Мун, Лиам Галагер, Куртни Лав и Мерлин Менсон.

2000. Cat Power су објавиле њихов први студијски албум ”The Covers”.

2000. Death Cab for Cutie су објавили албум ”We Have the Facts and We’re Voting Yes”.

2000. Пети Смит је објавила албум ”Gung Ho”. Са албума се издвојила песма Glitter in Their Eyes.

2000. Nickel Creek су објавили истоимени албум.

2004. У случају да сутра слете ванземаљци Ози Озборн би био прави лик да представља планету у разговорима са њима у анкети која је направљена на платформи Јаху. Освојио је 26% гласова.

2008. Група Panic at the Disco објавила је свој други студијски албум ”Pretty. Odd”. Садржи синглове Nine in the Afternoon, Mad as Rabbits, That Green Gentleman (Things Have Changed) и Northern Downpour.

Рођени 22. марта

1943. Џорџ Бенсон је амерички певач и гитариста. Његов албум ”Breezin” је сертификован као троструко платинасти, и био је број 1. на листи албума часописа Билборд 1976. године. Његови концерти су били веома добро посећени и запажени током 1980-их. Највећи Бенсонови хитови су: Give Me the Night и Nothing's Gonna Change My Love for You.

1943. Кит Релф је енглески музичар, најпознатији као главни вокал и свирач хармонике рок бенда The Yardbirds. Затим је основао бенд Ренесанса са својом сестром Џејн Релф, бубњарем Џимом Макартијем и клавијатуристом Џоном Хокеном. Умро је 1976.

1948. Ендру Лојд Вебер је британски композитор мјузикла. У медијима се описује као један од комерцијално најуспешнијих композитора. Неколико његових мјузикала изводи се више од једне деценије и на Вест Енду и на Бродвеју.

1950. Горан Бреговић је највећа југословенска рокенрол звезда. Симбол онога што музичар са ових простора може постићи, уз мало среће и пуно рада. У периоду 1974. - 1989. предводи групу Бијело дугме са којом постиже успех, рушећи све рекорде по продаји плоча, посећености концертима и медијској популарности. Након распада групе ради музику за неколико филмова. Последњих година предводи Оркестар за свадбе и сахране.

1960. Бојан Печар је српски музичар, најпознатији као басиста рок групе Екатарина Велика. Први бенд у коме је свирао је био „БГ 5“, а затим је прешао у бенд ВИА Талас. 1982. године је дошао у групу Екатарина Велика и у њој је остао до 1990. године када је отишао у Лондон где је свирао у бенду Lost Children са Којом. Умро је 1998. године.

Рођени на данашњи дан 1936. Roger Whittaker, 1937. Jon Hassell, 1957. Stephanie Mills, 1958. Pete Wylie (Wah!), 1963. Susanne Sulley (The Human League), 1973. Beverley Knight, 1981. Shawn Mims и 1986. Amy Studt

Догодило се 22. марта

1956. Карл Перкинс је скоро смртно повређен у саобраћајној несрећи близу Вилмингтона, Делавер, док је био на путу за Њујорк да би се појавио у емисији „Шоу Еда Саливана“. Перкинс је морао да проведе неколико месеци у болници. Док се довољно опоравио да настави каријеру, Елвис Пресли је већ обрадио његов хит Blue Suede Shoes, и Перкинсова путања се никада није заиста опоравила.

1963. Битлси су објавили дебитантски албум ”Please Please Me” у Великој Британији. Албум је лансирао ливерпулски квартет, и донео рок-поп музици ”Битлманију” која ће у следећех неколико година освојити музички свет.

1965. Боб Дилан је објавио свој пети студијски албум ”Bringing It All Back Home”. Песма Subterranean Homesick Blues је први Диланов сингл који је доспео на листу синглова, стигавши до 39. места.

1969. Два дана након венчања на Гибралтару, Џон Ленон и Јоко Оно започели су свој „брачни састанак“, позивајући представнике медија у своју хотелску собу у Амстердаму где су промовисали мир песмама, транспарентима и дијалогом. Ови догађаји су описани у песми Балада о Џону и Јоко.

1975. Тинејџерске звезде Bay City Rollers су на првом месту у Британији са песмом Bye Bye Baby.

1975. Лед Цепелин су уживали на првом месту америчке листе албума са шестим албумом ”Physical Graffiti”. Само првог дана је испоручен у милион примерака, а до сада је продато 16. милиона примерака.

1982. Iron Maiden је објавио свој трећи студијски албум, „The Number of the Beast“. Садржи синглове „Run to the Hills“ и „The Number of the Beast“.

1986. Изашао је први албум истоименог назива групе Црвена јабука.

1992. Бенд The Jesus and Mary Chain објавио је свој четврти студијски албум ”Honey’s Dead“. На њему се налазе синглови Reverence, Far Gone and Out, Almost Gold и Rollercoaster.

1993. Група Дипеш Мод је први алтернативни бенд из Велике Британије који је стигао до првог места Билбордове листе албума са ”Songs of Faith and Devotion”.

2005. The Decemberists су објавили албум ”Picaresque”.

2005. M.I.A. је објавила дебитантски албум ”Arular”. Са албума су се издвојиле песме: Galang, Sunshowers и Bucky Done Gun.

2005. Група Queens of the Stone Age је објавила четврти студијски албум ”Lullabies to Paralyze”.

2010. Laura Marling је објавила други албум ”I Speak Because I Can”.

2009. Лејди Гага је на првом месту у двадесет земаља са песмом Poker Face.

2019. Jenny Lewis је објавила трећи студијски албум ”On the Line”. Са албума су се издвојиле песме: Heads Gonna Roll, Wasted Youth и Red Bull & Hennessy. На албуму су гостовали Ринго Стар, Бек и други.

Рођени 23. марта

1944. Рик Окасек је амерички певач, најпознатији као дугогодишњи члан групе The Cars. Након распада бенда крајем осамдесетих, започео је соло каријеру, али је радио и као продуцент за бендове попут Bad Religion и No Doubt. Умро је 2019.

1953. Чака Кан је америчка певачица, позната као ”Краљица фанк музике”. У каријери која траје пет деценија освојила је десет Греми награда. Песме по којима је памтимо су What Cha' Gonna Do For Me, Do You Love What You Feel, Like Sugar, I Feel For You, I'm Every Woman и Ain't Nobody.

1960. Даворин Боговић је хрватски рок певач, најпознатији по раду у групи Прљаво Казалиште.

1961. Милутин Петровић је српски редитељ, сценариста, продуцент, музичар и универзитетски професор. Са Владимиром Ђурићем Ђуром формира бенд Хероји 1986. године у Београду. Две године касније издају једини студијски албум ”88”.

1968. Дејмон Албарн је енглески музичар, певач, текстописац познат по раду у групама Блур и Горилаз. У Великој Британији, он је можда више од звезде - јавна личност највишег ранга. Са продајом од око 35 милиона плоча и 24 албума са шест различитих постава, неоспоран је његов глобални успех и може се сматрати једним од највећих аутора последњих тридесет година у свету. Свирао је на Ехит фестивалу 2014.

Рођени на данашњи дан 1942. Jimmy Miller, 1944. Ric Ocasek (The Cars), 1944. Tony McPhee (The Groundhogs), 1948. David Olney (The X-Rays), 1966. Marti Pellow (Wet Wet Wet) и 1967. John Stohm (The Lemonheads)

Догодило се 23. марта

1956. Фетс Домино је отворио први дан тродневног концерта у Конектикету који је организовао ди-џеј Алан Фрид. Током концерата, 11 фанова је ухапсила претерано ревносна полиција. То је био лакмус тест за рок концерте и њихов утицај на младе људе, јер је психијатар Франсис Брејсленд касније сведочио да је рок музика „заразна болест, где музика привлачи адолесцентску несигурност и тера тинејџере да раде необичне ствари. Канибалска је и племенска“.

1956. Елвис Пресли је издао истоимени студијски албум који је провео десет недеља на првом месту Билбордове листе. Албум је први рокенрол албум који је стигао до првог места и први који је продат у милион примерака.

1963. Ruby and the Romantics су на првом месту америчке листе синглова са песмом Our Day Will Come.

1964. У Великој Британији је објављена Ленонова књига стихова и рима „Својим писањем“. Део садржаја је први пут објављен у Леноновој колумни „Beachcomber“ у ливерпулском недељнику Mersey Beat.

1972. У Њујорку је премијерно приказан филм Концерт за Бангладеш. Догађај је био први добротворни концерт и организовао га је Џорџ Харисон.

1974. Дајана Рос и Марвин Геј су са песмом You Are Everything на првом месту у Великој Британији.

1978. Bob Marley and the Wailers су објавили свој десети студијски албум ”Kaya“. Садржи синглове Is This Love и Satisfy My Soul.

1979. Van Halen су објавили други студијски албум “Van Halen II“. Издвојиле су се песме Dance the Night Away, Beautiful Girls и Somebody Get Me a Doctor.

1979. Journey објавили су свој пети студијски албум ”Evolution“. Садржи синглове Just the Same Way, Lovin', Touchin', Squeezin' и Too Late.

1983. ZZ Top су објавили свој осми студијски албум, „Eliminator“. Садржи синглове Gimme All Your Lovin', Sharp Dressed Man, TV Dinners и Legs. Албум Eliminator је комерцијално најуспешније издање групе ZZ Top, са продајом од 11 милиона примерака и дијамантским сертификатом у САД.

1991. R.E.M. су са албумом ”Out Of Time” на првом месту листе албума у САД. Успех прате и синглови Losing My Religion и Shiny Happy People. Спот за песму Losing My Religion је освојио две Греми награде и шест МТВ награда.

1992. Charlatans су објавили свој други студијски албум ”Between 10th and 11th”. Садржи синглове Weirdo и Tremelo Song.

1993. Butthole Surfers су објавили свој шести студијски албум ”Independent Worm Saloon”. Са албума су се издвојиле песме Who Was in My Room Last Night? и Dust Devil.

1993. P.M. Dawn су објавили свој други студијски албум ”The Bliss Album...? (Vibrations of Love and Anger and the Ponderance of Life and Existence)”. Садржи синглове I'd Die Without You, Looking Through Patient Eyes, More Than Likely и So On and So On.

2004. Iron & Wine су објавили трећи студијски албум ”Our Endless Numbered Days”.

2004. Madvillain (MF Doom and Madlib) су објавили деби албум ”Madvillainy”.

2004. Joanna Newsom је објавила деби албум “The Milk-Eyed Mender”.

2004. Blonde Redhead су објавили албум “Misery is a Butterfly”.

2004. Eagles of Death Metal су објавили деби албум ” Peace, Love, Death Metal”. Продуцент је био Џош Хом.

2011. Пит Таусенд је у интервјуу за Анкат магазин изјавио да је пожалио што је основао групу Ху.

2012. Мадона је објавила свој дванаести студијски албум ”MDNA”. Садржи синглове Give Me All Your Luvin', Girl Gone Wild, Masterpiece и Turn Up the Radio.

2015. Laura Marling је објавила пети студијски албум ”Short Movie”.

2015. Earl Sweatshirt је објавила албум ”I Don't Like S**t, I Don't Go Outside”.

2018. Џек Вајт је објавио свој трећи соло студијски албум ”Boarding House Reach”. Садржи синглове Connected by Love, Respect Commander, Corporation, Over and Over and Over и Ice Station Zebra.

Рођени 24. марта

1935. Керол Кеј је америчка музичарка. Једна је од најплоднијих бас гитаристкиња у рок и поп музици, свирајући на процењених 10.000 снимака у каријери која траје преко 66 година. Кеј је започела своју музичку каријеру 1949. године као гитаристкиња у џез клубовима у Лос Анђелесу и у турнејама са великим бендовима. Године 1957, желећи да остане код куће са својом растућом породицом, Кеј је почела да ради као студијска музичарка.Током врхунца својих година студијског рада, Кеј је постала део групе музичара из Лос Анђелеса познатих као Wrecking Crew.

1938. Холгер Чукај је немачки музичар, најпознатији по раду у групи Кен. Чукај је са својом дружином снимио неколико албума који су остали упамћени по амбијенталним музичким делима. Са песмом Spoon, група је имала свој први европски хит, а магазин Melody Maker их је прогласио најнапреднијим рок бендом. Умро је 2017.

1960. Нена је намачка певачица и глумица. Светску славу је стекла 1983. са песмом 99. балона. Песма је 1984. у САД-у имала златни тираж због продатих више од 500.000 примерака, и тако је постала прва песма на немачком језику још од 1961. која се налазила на једном од првих 10. места на америчким топ листама.

1970. Pasemaster Mace је амерички репер, продуцент, ди-џеј и једна трећина хип хоп групе Де Ла Соул. Група је основана 1988. у Њујорку и најпознатији су по својим чудним текстовима и доприносу у еволуцији хип-хоп музике.

Рођени на данашњи дан 1938. Don Covay, 1949. Nick Lowe (Brinsley Schwarz and Rockpile), 1964. Patterson Hood (Drive-By Truckers), 1970. Shannon Corr (The Corrs) и 1974. Chad Butler (Switchfoot)

Догодило се 24. марта

1945. Билборд је представио прву ЛП листу. На првом месту је Нет Кинг Кол са ”A Collection Of Favorites”.

1958. Елвис Пресли је отишао у војску.

1962. Мик Џегер и Кит Ричардс су имали своју прву плаћену свирку у клубу Илинг.

1965. Битлси су у акцији снимања филма Хелп у Енглеској.

1965. Првог дана њихове турнеје, басиста Ролингстонса Бил Вајман је погођен струјом са микрофонског сталака у Оденсеу, у Данској.

1973. O’Jays су на првом месту у САД са песмом Love train.

1973. Лу Рида је за задњицу угризао ватрени обожавалац на концерту у Бафалу, Њујорк. Ово није шала. Израз наклоности догодио се док се Рид спремао да свира класичну песму групе Велвет андерграунд Waitin' For The Man. Побеснели обожавалац, вриштећи „Leather!“ - избегавао је обезбеђење док је нападао Рида. Обожавалац је избачен, а Рид је касније прокоментарисао да у САД „изгледа да узгајају праве животиње“.

1986. Британски електропоп дует ”Пет шоп бојс” објавио је деби албум ”Please”. Са албума се издвајају песме West End Girls, Opportunities, Suburbia и Love Comes Quickly.

1986. Група Ван Хејлен је са седмим студијским албумом ”5150” напокон стигла на врх америчке листе албума. Можда је срећу донео нови певач Сами Хагар.

1990. Шинед О’Конор је на првом месту на листама широм света са албумом ”I Do Not Want What I Haven’t Got” и синглом Nothing Compares 2 U.

1991. Група Black Crowes је избачена као предгрупа на турнеји групе ZZ Top због критика упућених спонзору турнеје, а реч је о пивској компанији.

1992. Група En Vogue је објавила свој други студијски албум ”Funky Divas”. Садржи синглове My Lovin' (You're Never Gonna Get It), Giving Him Something He Can Feel, Free Your Mind, Give It Up, Turn It Loose и Love Don't Love You.

1998. NSYNC је објавио свој дебитантски студијски албум “NSYNC”. Садржи синглове I Want You Back, Tearin' Up My Heart, Here We Go и For the Girl Who Has Everything.

2000. Џек и Мег Вајт из бенда The White Stripes се разводе недуго након објављивања свог другог албума “De Stijl”. Упркос раскиду, бенд је остао заједно до 2011. године.

2002. Гарет Гејтс је постао најмлађи мушки соло извођач са 17. година и 255. дана који је стигао до првог места у Британији, са својим дебитантским издањем ”Unchained Melody”

2003. Placebo је објавио свој четврти студијски албум “Sleeping with Ghosts”. Издвојиле су се песме The Bitter End, This Picture, Special Needs и English Summer Rain.

2014. Future Islands су објавили албум ”Singles”.

Рођени 25. марта

1942. Арета Френклин је америчка соул певачица. Врхунац каријере јој је био крајем 60-их година 20. века. Песме попут Respect и Chain Of Fools убрзо су постале класика. Упркос личним проблемима, 1968. снимила је албум „Lady Soul“ који се продао у милионском тиражу. Крајем 70-их каријера јој почиње стагнирати, али јој улога у филму „Браћа Блуз“ враћа стару славу. Надимак јој је “Краљица соула“, а по неким изворима глас јој је имао распон од четири октаве. Умрла је 2018.

1947. Елтон Џон је енглески певач, текстописац, композитор и пијаниста. Са текстописцем Бернијем Топином почео је да сарађује 1967. и заједно су створили преко 30 албума од тада до данас. Током своје шездесетогодишње каријере, Елтон Џон је продао преко 300 милиона албума, што га чини једним од најуспешнијих музичара по броју продатих плоча. Уврштен је у “Кућу славних рокенрола” 1994.

Рођени на данашњи дан 1931. Tom Wilson, 1969. Cathy Dennis, 1975. Melanie Blatt (All Saints), 1975. Juvenile, 1988. Ryan Lewis, 1988. Big Sean и 1999. Iann Dior

Догодило се 25. марта

1958. Бади Холи је свирао свој последњи концерт у склопу британске турнеје у Лондону.

1965. Британска инвазија је у Кливленду где наступају Bobby Vee, Dusty Springfield, The Searchers, Heinz и The Zombies.

1967. Група Turtles је на првом месту америчке листе синглова са песмом Happy Together.

1985. The Power Station (супергрупа коју су формирали Роберт Палмер, Тони Томпсон из групе Chic и Енди и Џон Тејлор из групе Duran Duran) објавили је свој истоимени дебитантски албум. На њему се налазе песме Get It On (Bang a Gong), Some Like It Hot и Communication.

1985. Принс је освојио Оскара за најбољу оригиналну музику за филм „Purple Rain“. Чак и без филма, ”Purple Rain“ се редовно назива једним од највећих албума у историји музике, али као саундтрек је још више хваљен; 2007. године, часопис Vanity Fair га је назвао „најбољим саундтреком свих времена“.

1997. Daft Punk је објавио свој дебитантски студијски албум “Homework”, у САД. Садржи синглове Da Funk, Indo Silver Club, Around the World, Burnin' и Revolution 909.

1997. Група Dinosaur Jr је објавила свој седми студијски албум “Hand It Over”. Садржи сингл Take a Run at the Sun.

1997. The Notorious B.I.G. је објавио свој други и последњи студијски албум “Life After Death”. Са албума су се издвојиле песме Hypnotize, Mo Money Mo Problems, Sky's the Limit и Going Back to Cali.

2000. *NSYNC су поставили нови рекорд, пошто је у једном дану продато милион улазница за предстојећу турнеју групе.

2002. Група The Streets је објавила свој дебитантски студијски албум “Original Pirate Material”. Садржи синглове Has It Come to This?, Let's Push Things Forward, Weak Become Heroes и Don't Mug Yourself.

2003. Линкин Парк је објавио свој други студијски албум “Meteora”. Издвојиле су се песме Somewhere I Belong, Faint, Numb, From the Inside и Breaking the Habit.

2011. Бритни Спирс је објавила свој седми студијски албум ”Femme Fatale”. Садржи синглове Hold It Against Me, Till the World Ends, I Wanna Go и Criminal.

2016. Боб Молд је објавио свој дванаести соло албум ”Patch the Sky”. Са албума су се издвојиле песме Voices in My Head, The End of Things, Hold ”On, You Say You и Lucifer and God.

„Оно што инспирише абориџинску уметност је, пре свега, њихова земља. У односу на различите регионе у радовима су присутни и различити мотиви. Абориџинска, односно староседелачка уметност је најстарија жива уметност која датира од пре неколико стотина хиљада година. Цела Аустралија веома се поноси њоме“, каже Питер Трасвел, амбасадор Аустралије у Србији.

Уметност осликана на тканинама препричава снове и митологију. Изложбу чине радови око седам различитих уметница, од којих је свака представила мотиве свог региона.

„Аустралијска историја памти људе из других делова света који су се сусретали са Абориџинима и постоје делови историје на које нисмо поносни. Баш због тога желимо да побољшамо положај абориџинских жена. Њихов се положај разликује од региона до региона, али ово богатство културе које тај народ доноси је нешто што бисмо волели да буде интегрисано у свакодневни живот“, објашњава амбасадор Трасвел.

Истрајност којом су од сигурне куће дошле до могућности да искажу своју креативност, уједно представљајући једну од најстаријих култура, јесте оно што ову изложбу чини светском атракцијом.

„Дисциплина и такмичарски дух везани су за моћ. Наша тела нас обликују као средство потврђивања моћи. И управо спорт као посебно стање физичког перформанса је такво средство. А ми покушавамо да срушимо тај концепт“, каже кореограф Салво Ломбардо.

Ломбардов Спорт разматра савремене идеале „западњачког“ тела и очајнички покушај да се такво тело одржи на врхунцу и спречи његов пад.

„Главни фокус наступа је пад у смислу да је незнање шта пад значи сваки пут када се деси, чему може да нас научи. Како живети и остати у том стању је управо за нас енигма – сваки пут кад паднемо покушавамо да дођемо до решења и значења, али сваки пад је доживљен као први“, наводи Ломбардо.

Пад је,у представи, ипак, неизбежан. Као такав, он се на неки начин, и прихвати и заволи.

„Без икакве тежње за свођењем песничких рачуна, жири је проценио да је Дејан Алексић, као творац досадашњих дванаест књига песама, несумњиво један од најистакнутијих ауторских гласова савремене српске поезије. Посвећен непрекидном преиспитивању сопствених креативних поступака и домета, што је истовремено подразумевало и процес активног усвајања и подругојачења песничке и уметничке традиције (унутар и изван српских културних оквира), Алексић је свој поетски рукопис уобличио као особену синтезу двају магистралних токова новијег српског песништва.

У његовом стваралаштву остварен је необичан укрштај: неосимболистичког старања о односима и везама унутар самог текста, што је за резултат дало цизелиране форме (утврђене песничке облике у везаном стиху) и видно избрушен, те дисциплинован поетски израз – и, с друге стране, веристичког трагања за оном искуственом грађом, која би с обзиром на свој статус нечега испод прага поетизације и наративизације (минијатурног и минорног), била тематски продор у неочекивано", наводи се у образложењу жирија.

Биографија Дејана Алексића

Дејан Алексић је песник, драмски писац, романописац и стваралац књижевних дела за децу, рођен 1972. године у Краљеву. Дипломирао је на Одсеку за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду.

Објавио је дванаест песничких збирки, један роман, књигу драма, и преко двадесет књига за децу. Добитник је бројних значајнијих књижевних награда за поезију: „Васко Попа”, „Меша Селимовић”, Змајева награда Матице српске, „Бранко Миљковић”, Награда САНУ из Фонда „Бранко Ћопић”, „Мирослав Антић”, „Ристо Ратковић”, Бранкова награда, Матићев шал, Драинчева награда, „Исмет Реброња”, Просветина награда.

Поезија Дејана Алексића превођена је на десетак европских језика, а посебне књиге песама објављене су на шпанском, пољском, француском, словеначком и македонском.

За роман Петља добио је награде „Милош Црњански” и „Владан Десница”. За драму Вина и пингвина 2010. године додељена му је Пекићева награда.

Као аутор књига за децу заступљен је у читанкама и обавезној лектири за основну школу. Двоструки је добитник награда „Политикин забавник” и „Невен”, награде „Душан Радовић”, као и награде Змајевих дечјих игара за изузетан допринос литератури за децу и Међународног сајма књига у Београду, „Плави чуперак”, „Змајев штап”, „Гордана Брајовић”, „Раде Обреновић”, награде Града Ниша за књижевност за децу, „Гомионица”, Златно Гашино перо, Доситејево перо, Награде Радио Београда, Златни кључић Смедерева, уз међународна признања „Мали принц” и "White Raven".

На истој сцени на којој је први пут у источној Европи изведен Бекетов комад, његову поезију говорили су ирски глумци Рут Нега и Стивен Реј, који је са Бекетом и сарађивао.

„Једном приликом сам га питао да ми објасни значење једног стиха. Рекао је: 'Не размишљај о значењу. Размишљај о ритму. У њему је ствар'. Носим ту мисао са собом, шта год да радим, где год да идем“, истиче глумац.

Бекетову поезију поред ритма, одликује и кратка форма, прожимање језика и тишине. Управо на њима инсистирао је и редитељ, истичући снагу речи која одзвања у тишини и атмосфери позоришног мрака.

„Ако слушате поезију на такав начин да песме континуриано иду једна за другом, ви немате времена да сварите оно што сте чули. Тишина је један прелеп оквир, међупростор који нам омогућава да сагледамо песничку слику“, објашњава редитељ Алан Гисленан.

Након првог извођења, глумци и редитељ разговарали су са публиком о процесу рада на комаду, о позоришно-поетском перформансу као облику театарског израза, којим се акценат ставља на доживљај и емотивно искуство.

Тако младунче из Алибунара неочекивано добија прилику да управља летелицом, али и да испуњава задатке обилазећи необичне становнике у малим насељима широм Србије, од Багремова до Шљивица.

„Такав избор је из потребе да се имена тих места сачувају, да подстакну, можда, на неко додатно истраживање јер ишчезавају и већа, а не мања места. А свет је животиња и фантастичних бића зато што је некако свет маште увек стварнији од стварности“, истиче писац Угљеша Шајтинац.

Главни јунак, а са њим и читаоци, кроз ту духовито исприповедану авантуру долазе до драгоцених сазнања.

„Тешко је издвојити део који ми се највише свидео јер је сваки на свој начин поучан и занимљив, али бих издвојила део код слова Ђ када је алигатор авијатичар отишао код Ђачице Ђурђице и она му је рекла да смо ми заправо сами себи најстрожи наставници, да нико од нас самих не може да буде строжи према нама јер не знају колико смо се ми трудили за то нешто“, каже Ирина Ранчић, ученица 4. разред ОШ „Никола Тесла" у Раковици.

„Највише ми се свидело слово И у коме се помиње један истраживач инсект који има институцију на ирвасу. И главном лику је тај инсект рекао да не мора сваком човеку да верује зато што нису сви твоји пријатељи баш најбољи пријатељи и не мораш сваком човеку да верујеш. И то можемо да применимо у стварном животу“, сматра Константин Луковић, ученик 4. разред ОШ „Никола Тесла“ у Раковици.

Током одрастања за децу је најважније окружити их љубављу, каже Угљеша Шајтинац.

„Давати им слободу да примећују ствари, али не остављати их на милост и немилост свему што могу да виде и чују, већ са њима о томе разговарати. И бити не само неки неми преносилац суштине значења свега онога чему они су сведоци него да се истински њима бавимо“, наглашава писац.

Велика фантазбучна авантура подстиче аутентичност и креативна решења у васпитавању деце, усмеравајући пажњу са нових технологија на проживљено искуство и праве вредности. На крају подсећа и одрасле да се зарад снова, дете у сваком од нас, ослушкује и негује цео живот.

Има само 15 година, а већ је жена. Млада Татарка живи у патријархалном и тешком браку. Удата је за много старијег Муртазу који је по њеним речима добар муж. Знате ли зашто?
"Само мало је бије, а могао би много више."

Његова мајка, слепа и глува, кињи је по читав дан. Зулејха ради најтеже послове, а да све буде горе рађа девојчице које готово одмах умиру.

Пут у Сибир и сурова борба за опстанак

Онда читава земља доживљава преокрет, а Зулејха? Промену, само промену. Док други брутално из плишаног света с укусом кавијара и звуком мехурића пенушавца прелазе у смрдљиви вагон на путу у Сибир, Зулејха само један терет замењује другим теретом. Њен муж се супротставља обавезном откупу хране и црвеноармејац Игнатов га хладнокрвно убија.

Зулејха је протерана заједно са хиљадама других у удаљени регион. Следи дуго сурово путовање. Јахина га сјајно описује.

Као да су сви јунаци из романа руских класика оживели пред нашим очима. Какве нијансе у грађењу ликова! Свака честица ума и душе је огољена, сваку осећамо као да смо у том вагону. Како је ретка топлина снажна у окрутности! И боје су другачије. Сваку плаву неба, црвену, бутерастожуту полумесеца код Јахине ћете видети први пут.

Пред нашим очима Зулејха пуни године, деценије, сазрева. Када "оживи" метафорички наслов и јунакиња отвори очи, буди се изнутра, сазнаје, осећа, проналази снагу и љубав у суровим животним околностима. И не само симболично, у њој се истински рађа нови живот, син Јузуф.

Дух и снага преживљавања доминантна су тема која титра над сваком страницом романа. Од Зулејхиних првих шуњања по кући у покушају да избегне сусрет са злобном свекрвом, тихог хода међу маленим хумкама својих девојчица чија имена одзвањају у њеним ушима.

"Одуваш пепео па живиш и даље"

Потом, када у њен и наш читалачки живот улази као хладнокрвни убица Игнатов, црвеноармејац, командант транспорта бивших кулака, службеник задужен за њен воз који на моменте постаје човек, ризикује хапшење са сваким људским потезом према онима које води.

Посебно када у њему нараста страст. Јахина јој даје упечатљив литерарни оквир снажним сликама унутрашње борбе тог човека. "Игнатов није схватао како може да се воли жена. Могу да се воле велике ствари: револуција, партија, своја држава. А жена? Ма каква љубав какви бакрачи. Осећања, ватра емоција. Док гори - прија, кад прегори - одуваш пепео па живиш и даље." Плашио се "скрнављења речи волети".

Његов задатак је био да води групе некадашњих кулака. Свака "још једно зрнце песка бачено је на вагу историје. Тако једно по једно, зрнце по зрнце, народ ствара будућност своје државе."

Ликови, историја и универзална прича о људској издржљивости

И још једно зрнце у низу примера како физичке тешкоће губе битку у сукобу с душевном и менталном патњом, у борби за голо преживљавање, прво на дугом путу, а потом у суровој тајги на обали Ангаре, где група прогнаника различитих сталежа и вера поставља темеље новог друштва. Баш из различитости те чудесне заједнице израњају незаборавни ликови. "Интелигенција! Учтива до трњења зуба, понекад је дрска на речима, али у поступцима - смерна, млитава, покорна. Кукавна. И - жива, за разлику од многих сељака који нису издржали болести и глад."

Банкрот душе најбоље слика ауторка у лику чувеног професора медицине Волфа Карловича, који је убеђен да је заштићен од сваког ужаса јер живи у замишљеној љусци јајета. Стварни живот ће га натерати да из ње изађе. Још један од блиставих тренутака дела.

А како изгледа негативац? Упознаћете Горелова. "Горелов се свугде прилагоди". И с тако мало речи је већ све казано. А биће много чињеница у прилог, односно на штету његовом лику.

То су тренуци. Читав роман је успешна испреплетаност историјске стварности, узбудљиве радње, дубоког познавања људске душе и снаге тела, умећа преживљавања,воље. Разумео га је и доживео читалачки свет широм планете. Постао је међународни бестселер и донео ауторки престижне награде. Био је предодређен за филмско трајање.

"Прошли живот - јулбашки простори, опасни Муртаза, пакосна Вампирка, дуготрајно путовање у окованом дрвеном вагону, усмрделом од стотина људи - отишао је далеко, остао иза оних стрмих окука, тако да јој је изгледао као полузаборављени сан, мутна успомена. Ма је ли се све то догађало њој?" Пита се јунакиња.

Да, то је и оно питање које сам поменула на почетку: Колико можемо да издржимо, а да тога и нисмо свесни?

– Да, додала бих још да су и очекивања наше публике са којом смо расли свих ових година такође веома висока и у том смислу Фестивал, верујем да се увек померао у напред. Вечерас представа Акрама Кана и штутгардске трупе „Готије денса“. Већ у недељу компанија Јасмин Вардимон из Лондона и кореографкиња коју смо, сад могу да кажем, поносно открили пре 16 година и поставили тада њену представу на сцену Центра Сава.

Овог пута компанија ће наступити на сцени Српског народног позоришта у Новом Саду и доносе нам заиста један комад који обећава и који је већ обишао веома важне позорнице и фестивале.

Бројке којима располажемо су 15 трупа, компанија, 11 земаља, 20 представа, али у неком крешенду покрет нам представљате од акробатике до савременог плеса, до перформанса. Шта се све дешава са савременим плесом данас? Какве он све облике поприма?

– Некако је невероватна та савремена игра и уопште уметничка игра данас. Можда је најбољи доказ њене популарности у данашњем савременом свету то што су у великим метрополама заправо многа позоришта, многи драмски театри променили своју намену и постали позоришта искључиво за тај невербални театар, односно за савремену игру.

Тако да мислим да је ту и негде популарност нашег фестивала и та нека отвореност према различитим формама. Значи, заиста од нечега, могло би се рећи балетска естетика и игра у шпиц патикама, па све до тих најновијих форми, и уличне игре, и хип-хопа, и савременог циркуса, али ове године и игре на висини од 15 метара, коју нам доноси француска трупа „Грат сиел“ на отворене базене Ташмајдан.

Ко нам се све осим Јасмин враћа, ако га гледамо премијерно?

– Да, мислим да је и то једна од специфичности Београдског фестивала игре, што смо увек имали слуха за нове гласове који тек долазе и некако смо покушавали да их ставимо у тај рам са веома познатим, цењеним и важним кореографима који су се већ и те како афирмисали.

Тако да и ове године мислим да је та негде подела равноправна између Јасмин Вардимон, Акрама Кана, шпанског кореографа Маркоса Мораоа, а са друге стране сасвим неких нових аутора као што су Кјара Бартл из Аустрије или Саша Рива и Симон Репел који су одушевили планету са креацијом својом за церемонију отварања Олимпијских игара у Кортини.

О чему све проговарају представе које ћемо видети?

– Мислим да је савремена игра јако брза и да управо на те све друштвене прилике и феномене и ситуације одговори веома брзо. Тако да ми на Фестивалу видимо један широк дијапазон тема и све на неки начин су теме које нас и те како дотичу, које су и те како актуелне – од ратова, од страдања, од миграција, од фемицида, па све до неких тема које се баве екологијом, које третирају права жена, деце, мањина итд.

Тако да мислим да заиста јесу теме актуелне, неке су једноставније, неке су теже, али језиком игре заправо никога не обавезујемо да схвати баш оно што је можда кореограф хтео да каже, него да има једну апсолутну слободу у разумевању покрета и у разумевању једног уметничког дела.

У средишту приче је породица оптерећена одласком сина Ангела у Европу из које стиже успешна пословна жена Ангела. Испоставиће се да је она заправо њихов изгубљени син.

„Они имају јако пуно слојева, јако пуно контрадикција. Ја мислим да ту се оперира са појмом трагичког незнања и да је то заправо главни драмски генератор у Црном злату. И било ми је супер да са тим радим нешто“, каже редитељ Оливер Фрљић.

Породица у Црном злату трпи вишеструке транзиције – друштвене, политичке, етичке, родне и слика је времена у којем живимо.

„Имам тај осећај да ми у задњих 30 година као да пишамо уз ветар. Тако да осећа се то и у комаду. Осећа се и ту је време врло важно. Овај текст почиње једном песмом, 'где ги иду младе, луде године'. Одлетели сте као... као голубови“, напомиње Дуковски.

„Тај предивни Дејан Дуковски, ја њега стварно много волим као писца. Толико поетичан, и у ствари је супер та комбинација између њега и Оливера. Та Оливерова луцидност и његова поетика дају неки, како бих рекла, не ни хибрид, али неко читање које је узбудљиво на сцени“, истиче глумица Наташа Марковић која тумачи мајку, а Ангела, односно Ангелу, Ања Ћурчић. Димитрија, оца, игра Милутин Милошевић.

„Јако крут и тврд, не себичан, али заправо недовољно спреман да чује и види људе око себе“, описује свој лик Милошевић.

Црно злато је прича о балканској породици, биће смеха и туге, као и у животу. Црно злато у Београдском драмском позоришту публика с нестрпљењем чека.

„Уметнички институт у Детроиту имао је визију, набавио је ова ремек-дела пре негo што је остатак света схватио њихов значај и почео да их цени као што их ми данас ценимо. То је у складу са историјом града Детроита. Својом аутомобилском индустријом поставио је цео свет на четири точка, да би исто тако Институт, пре било ког другог музеја у Америци – дакле први, створио колекцију невероватних ремек-дела: Матиса, Реноара, Ван Гога, Сезана“, објашњава директор музеја у Детроиту Салвадор Салор Понс.

Постимпресионистичке слике Ван Гога тумаче стварност кроз ритмичке, живописне потезе четкицом, снажно комуницирајући уметниково емоционално стање. Шест Пикасових дела преносе сложеност његовог уметничког путовања са акцентом на кубизам.

„Један од есенцијалних нуклеуса изложбе су слике настале током Првог светског рата, којима се најављује нови стил. Издвојио бих три Матисова дела, од којих су два из 1917, док је треће ремек-дело Прозор настало 1905. Затим следе слике, које припадају периоду после Великог рата, па се мења и тематика, дела потписују Хекман и Кокошка“, истиче кустос Клаудио Замбјанки.

Поставку затварају дела немачке авангарде, попут Кандинског који експресивно и апстрактно приказује драму Немачке кроз дубока друштвена и духовна превирања првих деценија 20. века.

Импресионизам је стил снажног индивидуализма са отиском душе у песку. Управо зато је инспиративно предворје свих уметничких праваца 20. века.