Десет портрета и десет разговора назив је Павловићеве књиге у којој се новинарска форма интервјуа уздиже до нивоа првокласне књижевности. Чини је избор од десет разговора насталих у периоду од 1969. до 2014. године, вођених са најзначајнијим ствараоцима југословенског и српског културног простора, међу којима су Меша Селимовић, Данило Киш, Милош Црњански и Скендер Куленовић.

Вишедеценијска истраживања на пољу фолклористике Бранка Златковића сабрана су у књизи Мале приче Вука Караџића у којој се реформатор српског писма појављује као књижевни јунак, смештен у биографски и наративни оквир који повезује научно проучавање са литерарном интерпретацијом.

У оквиру свечаности обележено је и 36 година рада издавачке куће „Прометеј“ која је током претходне године изнедрила 200 наслова и понела признање за издавача године на 68. Међународном сајму књига у Београду.

Награда „Дејан Медаковић“ додељује се од 2008. године за дела која су по свом духу, темама и естетским начелима сродна стваралаштву и вредностима истакнутог српског интелектуалца и ствараоца.

Уз кућног љубимца – „малог помагача“ успева да открије неку врсту склоности за јавни наступ и да пронађе начин како да се изрази. Златно срце и друге књиге едиције Посебни пријатељи уче децу да различитост није препрека већ позив на прихватање.

„Ја сам желео да се прикажу и ситуације које су тешке за њих, ситуације у којима им није лако, потребна им је помоћ, али исто тако ситуације у којима су они веома храбри, истрајни и могу постизати успехе у различитим активностима. И то је у ствари та веза, тај спој, прво је упознавање, затим разумевање и на крају прихватање те деце“, рекао је Горан Марковић, аутор књиге.

За нараторе у књигама и подршку деци са развојним сметњама бирао је животиње које у стварном животу на њих могу деловати благотворно и чак имати терапијску улогу.

„У овим причама имамо пса водича слепог дечака, затим кунића, мачку расе мејн кун која може деловати врло благотворно на децу са аутизмом, имамо и понија, позната је хипотерапија као начин подршке деци која имају церебралну парализу и наравно друге животиње“, рекао је аутор књиге.

Алекса Јовановић илустровао је целу едицију Посебни пријатељи. На Београдском сајму књига Златно срце добило је признање за најлепше дело намењено деци. Књизи је припала и награда УЛУПУДС-а за илустрацију.

„Фокус је био углавном да се деца која се појављују као главни јунаци у овим књигама представе на један начин где ће они бити једнаки са њиховим другарима и где ће ти њихови другари просто да препознају њихове специфичне таленте и све оно зашта су они способни као појединции и да ће они некако у тој својој заједници бити равноправни и да ће имати своје место“, истакао је Алекса Јовановић, илустратор.

Едиција Посебни пријатељи помаже деци у развијању саосећања и толеранције. Такође подстиче родитеље, васпитаче и учитеље да са децом разговарају и помогну им у испољавању осећања и изражавању мишљења у вези са тешкоћама њихових другова.

Предраг Пеђа Милошевић је на уметничкој сцени четири деценије и изградио је препознатљив стил, промишљени ликовни свет метафора и снова.

„Знате, уметници цео живот воде бригу колико су они оригинални. А, у ствари, цела оригиналност је признати у једном тренутку да сте обични, као и сваки други човек, али имате неку повећану сензибилност и треба само њу да приказујете, своју емоцију и ту сензибилност и у крајној линији, то публику и занима. Тај ваш осећај и ваша реакција на окружење“, сматра Предраг Пеђа Милошевић.

Пурпурни и тиркизни циклуси, жудња за хармонијом и лепотом, смиреност и пролазност одликују његову оригиналну поетику. Између интуиције, ванвременског дара, интимног тумачења митова и дубоко проживљених призора ренесансних градова.

„Та његова поигравања са стварношћу и са прошлошћу које потенцира и кроз одабир архитектонских елемената. Рецимо, ту видимо често елементе као што је лук, као што су камени портали који симболзују управо тај пролаз из једног у други свет. У томе је, рекао бих, Пеђа специфичан и у томе је суштина његове поетике“, наглашава историчар уметности Дејан Вукелић.

Пеђа Милошевић се дуго бавио истраживањем техника старих мајстора и о томе је написао књигу Сликарева тајна. Тајна његовог стваралаштва може се видети до 30. јануара у Галерији РТС-а.

1931. Бил Грахам је немачко-амерички организатор концерата. Сматра се једним од најутицајнијих концертних промотера радећи са највећим именима рок музике. Покренуо је каријере многих музичких звезда у свом славном Филмор аудиторијума у Сан Франциску и Филмор Исту у Њујорку. У ”Кућу славних рокенрола” је примљен 1992. Умро је 1991.

1935. Елвис Преслије амерички музичар, певач и ”Краљ рокенрола”. О њему су написане стотине књига, снимљени многи филмови, о безмало сваком тренутку његова живота се зна све, па се због тога вреди подсетити неких момената из тако богате каријере. У аугусту 1953. Елвис је посетио студио Sun Records. Намеравао је да плати за неколико минута у студију како би снимио двострани ацетат диск (врста грамофонске плоче које се одмах након снимања могла репродуковати) са песмама: My Happiness и That's When Your Heartaches Begin. Годину дана касније Елвис је снимио песму That's All Right Mama и све остало је историја. Елвис је имао црни појас, седми дан у каратеу. У каријери је снимио преко 600 песама, а није написао ниједну. Елвис Пресли је умро 1977. године.

1937. Ширли Бејзи је велшка певачица. У јануару 1958. je постала први велшанин који је стигао до броја 1 на топ листама са песмом As I Love You . Снимила је и три песме које су се нашле у серијалу o Џемсу Бонду и то: Goldfinger (1964), Diamonds Are Forever (1971), и Moonraker (1979). Сматра се једном од најпопуларнијих певачица у Великој Британији.

1947. Дејвид Боуви је енглески певач, текстописац, мултиинструменталиста, продуцент, сликар, глумац и једна од највећих звезда рокенрол ере. Он је међу мојим првим идолима из младости, а његов је постер стајао на зиду у мојој соби. Албум "Space Oddity" омогућио му је успех у Великој Британији, доспевши међу десет најбољих у лето 1969., у лето мисије Аполо 11. Као ванземаљац глем рока Ziggy Stardust, постаје сензација у Великој Бритаији и остатку света. Након тог периода снима албуме комбинујући соул, диско, експериментални електронски рок са Брајаном Ином. Супер звезда постаје са песмом Let's Dance, која се идеално уклопила у МТВ почетке. Умро је 2016, два дана након што је објавио последњи албум “Lazarus”.

1999. Дамијано Давид је италијански певач и текстописц. Он је фронтмен рок групе Манескин, која је основана у Риму 2016. године. Бенд је постао познат победом на музичком фестивалу Сан Ремо 2021., а затим исте године победом на такмичењу за Песму Евровизије представљајући Италију са песмом Zitti e buoni .

 1946. Роби Кригер је.амерички гитариста и текстописац из Лос Анђелеса у Калифорнији .Био је гитариста у групи Дорс и написао је неке од најпознатијих песама овог бенда, између осталих и Light My Fire,Love Me Two Times, Touch Me иLove Her Madly. Магазин Ролинг Стоун га је ставио на 91 место своје листе ”100 највећих гитариста“.

1958. Стив Гарви је британски гитариста панк групе Buzzcocks . Са групом је објавио четири албума.

1973. Шон Полје денсхол музичар и глумац са Јамајке. До сада је објавио пет албума.

Догодило се 8. јануара

1957. Бил Хејлии његове комете су започели прву рокенрол турнеју по Аустралији свирајући два распродата концерта у Сиднеју.

1966. Битлсису доспели на прво место америчке листе синглова са песмом We Can Work It Out .

1973. Јоко Оноје објавила албум “Approximately Infinite Universe“ као двоструки албум. Рекла је новинарима: „Мислила сам да ако Џорџ Харисон може да објави троструки албум, онда и ја могу да објавим двоструки албум.“

1975. Три концерта групе Лед Цепелин у Медисон Сквер Гардену распродата су за рекордна четири сата.

1979. Канадска рок група Rush је проглашена за званичне амбасадоре музике у земљи од стране канадске владе.

1980. The Buggles су објавили свој дебитантски албум ”The Age of Plastic” у Великој Британији. На њему се налази песма Video Killed the Radio Star , која ће постати прва песма (и музички спот) икада емитована на MTV-ју.

2006.Група Строкс је стигла до првог места у Великој Британији са ”First Impressions Of Earth”, трећим албумом бенда.

2010. Џими Пејџје лансирао нови сет поштанских маркица у Великој Британији који садржи насловне стране албума издатих у последњих 40 година, укључујући Coldplay, Power, Corruption And Lies, New Order и Blur.

2016. Дејвид Боувије објавио свој двадесет пети и последњи студијски албум “Blackstar“, на дан свог 69. рођендана и два дана пре смрти. То је био његов први и једини албум који је достигао прво место на Билбордовој 200 листи албума у ​​САД.

Рођени 9. јануара

1941.Џоан Безје америчка фолк певачица, текстописац, музичарка и активистица. Вероватно најпознатија светска фолк певачица, позната по свом снажном сопрану и врхунским интерпретацијским вештинама. Била је међу првима који су снимали песме Боба Дилана, а извела је и три песме на Вудсток фестивалу 1969.

1943. Скот Вокер је америчко-британски кантаутор и музички продуцент који је живео у Енглеској. Он је једна од најзагонетнијих особа у историји рока. Његове песме: The Sun Ain't Gonna Shine Anymore и Joanna,су имале велики утицај на многе музичаре. Као тинејџер је славу стекао у бенду The Walker Brothers.Умро је 2019.

1944. Џими Пејџ је гитариста и продуцент, најпознатији као члан група Јарбирдс и Лед Цепелин. Без сумње је један од најутицајнијих и најважнијих гитариста и текстописаца свих времена у историји рокенрола. Часопис Ролинг Стоун га је ставио на треће место на попису 100 највећих гитариста.

1950.Дејвид Роџер Јохансенје амерички певач, текстописац и глумац најпознатији као главни певач прото-панк бенда New York Dolls. Такође је познат по свом раду под псеудонимом Buster Poindexter. Умро је 2025.

1971. Ем Еф Дум је британско-амерички репер и продуцент плоча. Познат по својој замршеној игри речима и металној маски коју је носио на концертима. Умро је 2020. године.

Рођени на данашњи дан:1951. Crystal Gayle, 1963. Eric Erlandson (Hole), 1978. AJ McLean (Backstreet Boys) и Paolo Nutini

Догодило се 9. јануара

1955. Rosemary Clooneyје била на првом месту британске топ-листе синглова са песмом Mambo ItalianoПесму су забраниле све станице у власништву ABC-ја у САД јер „није испуњавала стандарде доброг укуса“.

1963. Чарли Вотс је напустио групу Blues Incorporated да би се придружио перспективном бенду под називом Ролингстонси.

1967. Бафало Спрингфилд је објавио једну од важнијих песама рок ере, For What It's Worth. Песму je написао Стилс као одговор на нереде у Лос Анђелесу 1966. године.

1970. Током турнеје по Великој Британији, Лед Цепелинсу се појавили у Ројал Алберт Холу у Лондону у ноћи 26. рођендана Џимија Пејџа. Џон Ленон, Ерик Клептон и Џеф Бек били су у публици.

1973. Лу Рид се оженио конобарицом по имену Бети у Њујорку.

1976. Квин је био на првом месту британске листе синглова са песмом Bohemian Rhapsody. Сингл је био на листи девет недеља, продавши више од милион примерака до краја месеца.

1982. Албум “Dare” од групеHuman Leagueје на првом месту британске листе.

1988. Витни Хјустон се уписала у историју рок ере са својом песмом So Emotional, која је њена шеста узастопна песма која се попела до броја један.

2003. Концертни клавир који је некада поседовао Елвис Пресли продат је за 685.000 долара.

2014. Часопис Ролинг Стоун је објавио анкету читалаца: 10 највећих дуплих албума свих времена. Првих 5 били су: Led Zeppelin “Physical Graffiti”, Bruce Springsteen, “The River”, The Rolling Stones, “Exile on Main Street", Pink Floyd, “The Wall”, а победник анкете били су Битлси, са својим деветим студијским албумом “The White Album".

Рођени 10. јануара

1945. Род Стјуартје шкотски певач и текстописац који је познат по раду у групама: Hoochie Coochie Men, Steampacket, Shotgun Express, Jeff Beck Group и Faces. Током своје каријере он је хваљен као најбољи певач своје генерације. Написао је неколико песама које су постали модерни стандарди као што су: Maggie May,Mandolin Wind,Reason to Believe,Sailing,Da Ya Think I'm Sexy?.

1953. Пет Бенатар је америчка певачица и текстописац. Песме попут Heartbreaker и Hit Me with Your Best Shot учиниле су је међународном звездом. Бенатар је постала икона МТВ ере, добивши четири награде Grammy и нанизавши низ поп хитова попутLove Is a Battlefieldи We Belong.

Рођени на данашњи дан:1930. Lyle Ritz (Wrecking Crew), 1935. Ronnie Hawkins, 1939. Scott Mckenzie, 1943. Jim Croce и 1948. Donald Fagen (Steely Dan)

Догодило се 10. јануара

1953. Jo Stafford је била на првом месту британске листе синглова са песмом You Belong To Me. Stafford је била прва жена која је доспела на прво место.

1958. Џери Ли Луисjе био на првом месту британске листе синглова са песмом Great Balls Of Fire.

1964. Први амерички албум Битлса “Introducing The Beatles“, објављен је за издавачку кућу Vee-Jay Records. На омоту албума били су Џон, Пол и Џорџ са њиховим сада већ чувеним фризурама „mop top“,

1966. Ненси Синатраје издала сингл These Boots Were Made For Walkin .

1973. АББА je снимила први сингл, песму Ring Ring на шведском, немачком, шпанском и енглеском језику за светско издање.

1976. Умро је Хаулин Волфу 66. години. Познате песме гитаристе, певача и свирача хармонике укључују Smoke Stack Lightning, Little Red Rooster и Spoonful.

1977. Рамонси су објавили свој други студијски албум ”Leave Home”. Садржи синглове Swallow My Pride, I Remember You и Carbona Not Glue.

1977. Мади Вотерс је објавио студијски албум ”Hard Again”. Издвојиле су се песме Mannish Boy, Bus Driver и I Want to Be Loved .

1985. Крис Ајзакје објавио свој дебитантски албум ”Silvertone”. Издвојила се песма Dancin.

1989. Лу Рид је објавио свој 15. албум ”New York”, за Sire Records. Албум садржи песме Dirty Blvd и Romeo Had Juliette.

1997. Џејмс Браун је добио звезду на Холивудској стази славних.

2008. Рејдиохед je заузео прво место америчке листе албума са албумом ”In Rainbows”’ Купци су могли да купе албум преко интернета по цени коју су сами одредили.

2016. Певач, текстописац, мултиинструменталиста, музички продуцент, уметник и глумац Дејвид Боуви преминуо је у свом дому у Њујорку два дана након што је објавио албум ”Blackstar” на свој 69. рођендан. Боуви је био легенда и сила природе, дајући нам пет деценија иновативних поп хитова, сценског умећа, најпродаванијих албума и незаборавних филмова.

2023. Умро је Џеф Беку 78. години. Дошао је до изражаја као члан групе Yardbirds, а потом је основао и био фронтмен групе Jeff Beck Group и групе Beck, Bogert & Appice. Године 1975. прешао је на инструментални стил са фокусом на иновативни звук, а његова издања обухватала су жанрове и стилове од блуз рока, хард рока, џез фузије и мешавине гитар-рока и електронике.

Рођени 11. јануара

1971. Том Роуландс је енглески музичар из дуа електронске музике Chemical Brothers. Дуо који су основали Ед Симонс и Том Роуландс у Манчестеру 1989. године постаје познат средином 90их спајајући различите музичке утицаје како би створили сопствени звук.

1971. Мери Џеј Блајџ је америчка певачица, текстописац и глумица. Често називана ”Краљицом хип хопа” Блајџ je освојила девет награда Греми, четири American Music Awards и дванаест Billboard Music Awards. Песме које су је прославиле су: Family Affair, Be without You,Not Gon' Cry,No More Drama, Everythin и друге.

1971. Миле Кекин је хрватски музичар, текстописац, глумац и некадашњи певач групе Хладно пиво. Група је објавила седам албума. Остварио је неколико споредних улога у тв серијама и филмовима.

Рођени на данашњи дан:1924. Slim Harpo, 1942. Clarence Clemmons (E-Street Band), 1946. Naomi Judd (The Judds), 1958. Vicki Peterson (The Bangles) и 1968. Tom Dumont (No Doubt)

Догодило се 11. јануара

1958. Датум објављивања сингла Елвиса Преслија,Jailhouse Rockпомерен је недељу дана након што Decca Records, британска издавачка кућа, није могла да испуни поруџбине од 250.000 примерака.

1963. Битлсису снимили своју прву ТВ емисију Thank Your Lucky Stars. Свирали су свој нови сингл Please Please Me.

1964. Louie Louie, песма групе Kingsmen је на првом месту америчке листе синглова.

1964. У Западном Холивуду, у Калифорнији, отворен је клуб „The Whisky a Go Go“. Овај клуб ће касније бити одскочна тачка за извођаче као што су The Doors и Mothers of Invention, Френка Запе.

1964. ”Ring Of Fire: The Best of Johnny Cash“ постао је први албум Џони Кеша на броју 1 када је дебитовао на „Billboard“ листи кантри албума.

1967. Џими Хендриксје снимио песму Purple Haze у студију De Lane Lea у Лондону. Хендрикс je касније изјавио да је песма била прича о сну у коме је ходао под морем.

1985. У Рио де Жанеиру је одржан рокенрол фестивал на коме су наступили: Queen, Rod Stewart, AC/DC, Whitesnake, Yes и Iron Maiden.

1986. Дуо Пет Шоп Бојс је са песмом West End Girls стигао по први пут до броја један у Великој Британији.

1992. Нирвана се појавила у емисији NBC-TV Saturday Night Live изводећи две песме Smells Like Teen Spirit и Territorial Pissings . Истог дана албум ”Nevermind” је стигао на прво место америчке листе албума.

2011. Cakeје објавио свој шести студијски албум ”Showroom of Compassion”. Садржи синглове Sick of Yo“, Long Timeи Mustache Man (Wasted).

2011.Cage the Elephantје објавио свој други студијски албум ”Thank You, Happy Birthday”. Издвојиле су се песме Shake Me Down, Around My Head, AberdeenиAlways Something.

2011. ScHoolboy Q је објавио свој дебитантскистудијски албум ”Setbacks”.

Рођени 12. јануара

1959. Per Gessle је шведски певач, текстописац и гитариста, најпознатији по раду у групи Роксет. Једна од највећих поп група 80их и 90их година која је продала 75 милиона плоча широм света. Доминирали су листама са песмама: The Look, Listen to Your Heart, Joyride и It Must Have Been Love.

1970. Зак де ла Роча је амерички певач групе Рејџ агенст д машин. Са песмом Killing in the Nameиз 1992. године својом звучном демонстрацијом против полицијске бруталности бенд је поставио своју заставу на сцену својим троструко платинастим првим истоименим албумом. Присетих се да смо са песмом Killing in the Name ушли у Нову 1993. годину. Цела дружина је заплесала пого и легенда каже да смо слетели на земљу тек када је песма завршила. Следећа два албума су такође добитници Гремија, ”Evil Empire” (1996.) и ”The Battle of Los Angeles” (1999.), потврђујући стечени статус.

1982. Ана Радоњић или Зое Кида је српска певачица, кантауторка и дизајнерка. Била је члан групе Земља грува која је настала 2007. године спонтаним окупљањем разних музичара око студија Грувленд. Широј јавности постају познати са синглом Најлепше жеље. Сарађивала је и са групама МистејкМистејк и Сви на под.

 1951. Крис Белје амерички музичар, композитор и певач, најпознати по раду у грипи Big Star. Група је популарност стекла са деби албумом ”#1 Record” (1972). Умро је 1978.

1954. Felipe Rose је амерички музичар и оригинални члан групе Вилиџ Пипл. На сцени је био у костиму индијанца.

1968. Raekwonје амерички репер о оснивач хип-хоп групе Wu-Tang Clan са којом је популарност стекао деби албумом ”Enter the Wu-Tang (36 Chambers)” из 1993. Објавио је седам соло албума.

Рођени на данашњи дан. 1926. Ray Price, 1946. George Duke, 1974. Mel C (Spice Girls) и 1993. Zayn Malik (One Direction)

Догодило се 12. јануара

1968. Група Manfred Mannје објавила сингл Mighty Quinn.

1969. Дебитантски истоимени албум групе Лед Цепелин је објављен у Великој Британији. За снимање албума је било потребно 36 сати студијског времена за које је плаћено 1782 фунти. Албум је провео укупно 71 недељу на листама у Великој Британији.

1971. Алис Купер је објавио свој трећи албум “Love It to Death“, достигавши 35. место на Билбордовој листи албума 200 и продавши се у милион примерака у САД.

1974. Џим Кроче је започео петонедељно задржавање на првом месту америчке листе албума са албумом ”You Don't Mess Around With Jim“.

1977. Кит Ричардсје кажњен са 750 фунти због поседовања кокаина пронађеног у његовом аутомобилу након што је гитариста имао саобраћајни удес.

1989.Шведски дуо Роксет објавио је свој први сингл у каријери The Look.

1993.Creedence Clearwater Revival, Doors, Sly & the Family Stone, Cream, Frankie Lymon, Dinah Washington и Etta James су постали нови станари ”Куће славних рокенрола”. Ван Морисон се није појавио на властитом пријему поставши тако прва и једина жива особа која то није учинила.

1995. Одлична класа је примљена у ”Кућу славних рокенрола”: Led Zeppelin, Neil Young, Martha & the Vandellas, Janis Joplin, Al Green, Allman Brothers Band и Frank Zappa.

1999. Бритни Спирсобјављује свој први албум ”…Baby One More Time”. До тренутка када је албум објављен, насловна песма је била доступна више од два месеца и била је на 4. месту у САД.

2010. Vampire Weekend су објавили други студијски албум “Contra”.

2010. OK Go су објавили трећи студијски албум ”Of the Blue Colour of the Sky”. Са албума су се издвојиле песме: WTF?, This Too Shall Pass, End Love, White Knuckles и All Is Not Lost.

2013. Rolls-Royce Silver Shadow из 1974. који је користио Фреди Меркјури продат је на аукцији за 74.000 фунти.

2015. Марк Ронсон објавио је свој четврти студијски албум ”Uptown Special”. Издвојила се песма Uptown Funk.

2023. Мајли Сајрус је објавила песму Flowers као главни сингл са свог осмог студијског албума ”Endless Summer Vacation”. Песма је имала огроман комерцијални успех, поставила је неколико рекорда и постала њен највећи хит.

Рођени 13. јануара

1929. Џо Пас је амерички џез гитариста. Пас је снимао и наступао уживо са пијанистом Оскаром Питерсоном, композитором Дјуком Елингтоном и певачицом Елом Фицџералд, и генерално се сматра једним од најзначајнијих џез гитариста 20. века због свог соло свирања гитаре, које се може наћи на снимцима као што је Virtuoso. Умро је 1994.

1961. Wayne Coyneје гитариста и певач америке рок групе Flaming Lips. Њихово издање ”The Soft Bulletin” из 1999. било је албум године часописа NME, a група је освојила у каријери и три нагдраде Греми.

1961. Graham McPherson, (Suggs), је певач енглеског ска бенда Меднес. Са звуком укорењеним у ска, група Меднес ужива у дугој каријери пуној хит сиглова, утицајних албума и задовољне концертне публике.

Рођени на данашњи дан: 1927. Liz Anderson, 1938. Daevid Allen, 1954. Trevor Rabin, 1957. Don Snow и 1862. Trace Adkins

Догодило се 13. јануара

1962. Чаби Чекерсе вратио на прво место америчке листе синглова са песмомThe Twist. Песма је први пут била на првом месту у септембру 1960. и постала је једина плоча која је била на врху листе два пута.

1968.Џони Кешје одржао концерт, који је снимљен за његов предстојећи албум уживо, у затвору Фолсом, близу Сакрамента, Калифорнија, пред 2.000 затвореника. Када је објављен, главни сингл Folsom Prison Blues постао је један од најпознатијих снимака у његовој каријери. Песма комбинује елементе из два популарна фолк стила, песме о возу и затворске песме, које ће Кеш наставити да користи до краја каријере.

1968.Smokey Robinson & the Miraclesстигли су до броја један на топ листи са песмом I Second That Emotion.

1993. Мјузикл ”Истинита прича” од групе AББAје премијерно приказан у Стокхолму.

2005. Chemical Brothers објавили су свој пети студијски албум ”Push the Button”. На њему се налазе песме Galvanize, Believe и The Boxer.

2016. Нови синглови Еда Ширана,Shape of Youи Castle On The Hillушли су на листу синглова на прво и друго место, што је било први пут да извођач заузме прва два места са новим песмама.

2017. Бенд The​​Regrettesје објавио свој дебитантски студијски албум ”Feel Your Feelings Fool!”. Садржи синглове A Living Human Girl, Hey Now, Hot и Seashore.

Рођени 14. јануара

1948. Ти Бон Барнетје амерички продуцент, гитариста и композитор. Свирао је у пратећем бенду Боба Дилана током 70их. Освојио је неколико Греми награда за музику у филмовима O Brother, Where Art Thou? (2000), Cold Mountain (2004), Walk the Line (2005), и Crazy Heart (2010).

1968. James Todd Smith професионално познат каоLL Cool J, је амерички репер, текстописац, продуцент и глумац. Он је један од првих репера који су постигли комерцијални успех серијом хитова као што су: Bigger i Deffer, Walking with a Panther, Mama Said Knock You Out, 14 Shots to the Dome и Mr. Smith.

1969. Дејв Грол је амерички певач, бубњар и текстописац. Са седамнаест година се придружује групи Scream, био је најдуговечнији бубњар Нирване, те фронтмен и оснивач група Foo Fighters и Them Crooked Vultures.

1982. Калеб Фоловил је певач и гитариста америчког рок бенда Kings of Leon. Након издавања албума ”Only by the Night” у септембру 2008. бенд је постигао успех на листама са песмама: Sex on Fire, Use Somebody и Notion .

Рођени на данашњи дан: 1930. Johnny Grande (Bill Haley and the Comets), 1938. Allen Toussaint, 1962: Patricia Morrison (Sisters of Mercy) и 1949. Lamar Williams (Allman Brothers Band),

Догодило се 14. јануара

1955. New York Rock & Roll Ball је концерт који је организовао Алан Фрид, и на коме су учествовали Drifters, Fats Domino, Big Joe Turner и Moonglows.

1956. Слушаоци су постали свесни новог талента који је дебитовао на листама са песмом Tutti Frutti. Реч је о Литл Ричарду.

1963. Чарли Вотс извео је свој први концерт као бубњар за Ролингстонсе у џез клубу Фламинго у Сохоу, у Лондону.

1967. Више од 25000 људи присуствује концерту Human Be-In-AуСан Франциску. Догађај је био претеча великих концерата на отвореном и на њему су наступили: Grateful Dead, Jefferson Airplane, Quicksilver Messenger Service и Big Brother And The Holding Company.

1973. Елвис Пресли је одржао свој концерт ”Алоха са Хаваја“ који је преношен на телевизији широм света путем сателита пред публиком од милијарду људи.

1977. Дејвид Боуви је објавио свој једанаести студијски албум ”Low“. Садржи синглове Sound and Vision, Be My Wife и Breaking Glass.

1978. Секс Пистолси су одсвирали свој последњи концерт у сали Winterland Ballroom у Сан Франциску где је Џони Ротен на почетку викнуо публици: Имате ли осећај да сте преварени.Бенд је последњи пут свирао са басистом Сидом Вишузом.

1984. Пол Макартни je био на првом месту британске листе синглова са песмом Pipes Of Peace.

1996.Оејзисje дошао на прво место британске листе албума са албумом "(What's The Story) Morning Glory”.

2016. Аделје била на првом месту америчке топ-листе албума са својим трећим студијским албумом ”25“. Албум је постигао огроман комерцијални успех, дебитујући на првом месту у више од 25 земаља.

Глумци се, осим по сцени, крећу и кроз публику, што ствара додатан утисак блискости.

„Верујем и у неку репетицију историјских догађаја, тако да мислим да је Бојић пред Први светски рат писао о неком лудилу које се дешавало у друштву, мислим да ми и то лудило живимо и дан данас”, каже редитељ Ђорђевић.

„Мени је ово први пут да сарађујем са редитељем Југом Ђорђевићем, са већином мојих колега из београдског дела ансамбла ове представе сам већ радио. Наравно, моје колегинице из Народног позоришта Републике Српске. Али имали смо дивну амтосферу”, каже Љубиша Савановић који тумачи лик адвоката Новаковића.

Друга копродукциона представа два позоришта имала је већ две премијере – у Бањалуци и у Београду.

Први пут су глумци два позоришта заједно наступили у Урнебесној трагедији, која се игра већ три године. У обе представе глумачке поставе су биле из оба града.

„Троје глумаца из нашег ансамбла, они су предвођени првакињом Нелом Михајловић, троје глумаца је из ансамбла Републике Српске у Бањалуци, а они су предвођени Љубишом Савановићем”, изјавила је Молина Удовички Фотез, уметнички директор драме, Народно позориште у Београду

Представа Госпођа Олга биће на репертоару Народног позоришта у Београду 27. јануара.

За све време, под кугом и између њених посета, Република је неуморно експериментисала са формама политичке владавине и организацијом власти. Владе/говерни су се звале Деветорица (Governo dei Nove), па Дванаесторица (Dodici), Петнаесторица (Quindici), Десеторица (Dieci), Једанаесторица (Undici); два, па десет приора, између и један милански Висконти кога су брзо отерали. Циљ је био да се пронађе најбоља варијанта смењиве и економски успешне секуларне владе. Хтели су демократију, што су и имали, прилагођено времену.

Сијенци су били успешни, богати, политички напредни, социјално свесни. Уз то спори, некако непрактични, а у уметности тврдоглаво "in stile bizantino", верни готици и златној византијској позадини, и то деценијама након што је Фиренца отишла у Ренесансу. Тако су показивали господство над Фиренцом.

Мирољубиви нису били, што тада нико није био, с тим да су освојено користили за добробит свих својих грађана, не уске мањине. Фреске у Сали географских карти (Mappamondo), највећој просторији Градске палате/Palazzo publico публицо без улепшавања показују сијенске трупе како иду на Grosseto да суседима пусте крв.

До 1555. су Сијенци развили тако јаки колективни идентитет, да су пад под фирентинске надвојводе Медичи, а преко њих и укључење у Римско царство немачких императора, доживели као тектонску катастрофу. Као да се земља поцепала, да се више никад не састави. Кад данашњи путник-емпат сиђе с воза на скромне пероне сијенске железничке станице, прво што чује је шапат „нас се поробило, нас се пробило...“.

У доба без нација, без фиксних територија, без правих држава, у доба кад су цареви држали двор док им смеће и смрад не постану неиздрживи, па ишли да га држе негде другде, очај Сијенаца није био ни примерен ни логичан. А опет је остао стваран, да и данас одређује карактер тог града.

Где идеш да плачеш кад изгубиш државу?

Тај тренутак 27. марта 1555. кад је сијенски говерно капитулирао пред снагама Тосканског надвојводства, нису уметнички пропратили савременици. На фрескираним зидовима Градске палате нема места за поразе. У првој сали од улаза се слави уједињење Италије пре једног и по века, које су поднели сасвим добро. Али да их поразе Фирентинци, то нису сварили ни данас. Као што се види, свако има свој 27. март.

Пораз је визуелно представљен тек 1882, на слици Последњи сати сијенске слободе“/slobode“/Le ultimeore della libertà senes. Аутор монументалног платна, два ипо са скоро пет метара, је Пиетро Алди (1852-1888), сликар из околине Гросета, области где су Сијенци највише освајали. Одатле је јасно колико је сијенски идентитет био заразан. Као атракција и припадање, не као куга.

На слици се види мали исечак Градске палате на главном тргу. У првом плану је капела, заправо минијатурна мермерна црква у форми лође, подизана неколико деценија у захвалност Марији Мајци Божјој да је зауставила кугу 1348. Кад се отворе весели градски водичи, у њима стоји да се на том месту држи миса уочи Палиа, чувене коњске трке око градског трга, оне где побеђују коњи, не јахачи.

Алди је „Капелу пјацу“ насликао у бојама браон печеног окера и чадји, као место неизрецивог очаја, последње сате пред последњи пораз. Жена пред олтаром подиже руке у молитви, иза ње пузи мушкарац у огртачу од зеленог баршуна. Са леве стране прилика у црном удара главом у мермер. Два војника у неверици седе на каменој клупи. Девојчицу с кикама, у узрасту кад се тешко зна разлика између слободе народа и поробљавања, исекло у ногама. Из позадине десно, приближава се група са носилима на којима лежи умирући војник.

Тешко да има слике у историји уметности која шири тако темељно одсуство наде. Можда по емоцијама дођу близу платна са Наполеоновим повлачењем из Москве, на пример она од Адолфа Нортена, Јана Хелминског или Едуарда Швебаха. Али ту је идентификација отежана, осим за Французе, јер се ради о пораженим освајачима. Сијенцима су освајачи ушли у кућу и сломили им дух, то је горе.

Ни поређење са платном Уроша Предића Косовка девојка (1919), које симболизује највећи српски пораз 1389, не достиже очај са Алдијеве слике. Ако се погледа сродан пиета-мотив, где једном лепота девојка, други пут старија жена придржавају главу војника, опет би се рекло да је код Предића више наде. Српски борац се наслања на, уздиже са мртвог турског војника, значи противник је поражен. Знамо да није, али то је свеједно порука наде, хоће једном, има дана, долази боље. Поготово у комбинацији са другом карактеристиком, да га девојка поји водом. Вода је живот, не нужно његов лични, али језиком симбола живот покољења.

На Алдијевој слици војник лежи на камену, шлем бачен поред. Фигура која га држи, свеједно да ли је супруга, мајка или алегорија слободе, не пружа му воду. Не даје му ништа, не гарантује ништа, осим да ће бити ту док не умре. Уз све остало, та условно женска фигура упадљиво носи Дантеов нос и полупрофил. Пакао, ту нема наде.

У провери историјских датума читалац ће наћи да су фирентинске трупе ујахале у Сијену у априлу 1555. То је тачно. Алдијева слика показује датум у марту када је донета одлука да се капитулира. Сијенске власти су тог дана одлучиле да је ситуација безизлазна, да је непријатељ надмоћан, и да спрече даље смрти, послали амбасадора да понуди капитулацију. С мало маште се може рећи, она лежећа фигура у огртачу од зеленог баршуна, то је амбасадор.

Одатле очај сијенских грађана, јер знају шта долази. Одатле и наслов, Последњи сати слободе. Фирентински освајач још није ту, потрајаће данима док стигне, али да ће доћи, то је извесно.

Платно Пиетра Алде нећете пронаћи у Градској палати, јер у њој има места само за победе. Видећете га стотинак метара даље према катедрали, у Музеју Santa Mario della Scala, бившој Болници Марије од Степеница. Тамо заузима добар део зида у једној пустој, по декору занемареној сали резервисаној за романтизам деветнаестог века.

Управо то је још један драмски моменат са Алдијевог платна. Сликар за сетинг није изабрао сијенски Дуомо, катедралу, већ Градску палату. Сијенци нису ишли да плачу пред симболима небеске, већ земаљске моћи. Бог им је био сигуран, толико су му веровали, иако су религиозно били доста млаки, само пазили да се не примети. Али су град изгубили, слободу и понос изгубили, то им је било много горе. Зато клече и гурају се пред минијатурном црквицом-лођом, јер она плитко провирује с фасаде иза које су столовале владе људи за људе.

Bene comune: Све за јавно добро

У време највеће политичке и економске моћи, а то је прва половина четрнаестог века, Деветорица су наручила фрескирање сале у којој су се састајали и која се тако и звала, Сала Деветорице. Била им је потребна круна успеха. Успут, и подсетник да неће скренути са пута добре владавине.

Ангажован је локални уметник Амброђо Лоренцети/Амброгио Лорензетти (1290 – 1348), који је три зида покрио са шест међусобно повезаних алегоријско-наративних сцена. Централни најужи зид заузима Алегорија добре владавине. У горњем регистру, статично и достојанствено, седе персонификације Правде, Мира, Храбрости, Разума, Доброте и Умерености, а између њих једини мушкарац, алегорија Сијене као bene comune, добре заједнице. Изнад Правде лебди Сапиентиjа, Божја мудрост.

Тако су Деветорица улазила у салу, кроз врата испод Добре владавине. Правда и опомена су им седеле за вратом. Када би се распоредили за столом, поглед би им се отварао на два дужа зида. С десна, гледано према Доброј владавини, ређале су се у логичном следу Ефекти добре владавине у граду, па Ефекти добре владавине на селу. Сви раде за живот.

На супротном зиду, с десна на лево, у нелогичном следу за наше културе које читају у обрнутом смеру, показана је Алегорија лоше владавине, у наставку Ефекти лоше владавине у граду и Ефекти лоше владавине на селу. Централну позицију заузима алегорија Тиранина, хибрид човека, вукодлака и ђавола, са побочним персонификацијама Суровости, Издаје, Преваре, Беса, Свађе и Рата.

Фреске с ефектима лоше владавине су застрашујуће. Биле би и горе да нису тако оштећене. Питање је зашто су у таквом стању, да ли због тога што су се излизале од честе употребе, или је фалила мотивација за њихово одржавање. И оно што је остало је довољно – све се распада и руши, ништа се не одржава и не поправља. Једина мануфактура је производња оружја. Земља лежи необрађена, животиње крепавају, влада глад. Две војске с две стране марширају једна на другу. Нико не ради, осим за смрт.

„Буон“ и „мал говерно“ Лоренцетија су и данас магнет који привлачи на стотине туриста дневно. Није грешка рећи да осим на особуко, људи екстра долазе у Сијену да виде добру и лошу владавину, без обзира какву имају код куће. Ствар је само у томе да тај ликовни програм ни уметник ни Деветорица нису тако звали. Како тачно, није познато. Двеста година касније је Вазари те фреске звао „Слике Мира и Рата“, што има смисла. Касније интерпретације су „Поеме моралног васпитања“.

Кад тачно су Лоренцетијеве фреске не само у слици него и по имену постале програм политичких алегорија и последица, није познато. Најбоље је типовати на средину деветнаестог века и рађање историје уметности као академске дисциплине. Имена одговарају пројекцијама низа генерација, укључујући и данашње, које сањају добру владавину и надају се да она неће скренути у лошу.

То су сијенски грађани оплакивали у марту 1555, да губе избор измедју домаће добре и домаће лоше владавине.

Градитељи против рушитеља

Свеједно да ли у секуларним институцијама или сакралним објектима, сијенски ликовни програми откривају непобитни фокус: На зидање. Напредак се у Сијени мерио градњом. Не у првом плану као архитектуре, већ више технички, као ствар конструкције, инжињерства, планова, скела, шестара и мистрије. Страст подизања и одржавања кућа није само везана за Сијену, већ за све градове и насеља који су били део њене републике, као Сан Дјимињано, или Пиенца.

То је прича коју причају Ефекти добре владавине, градња. Сви журе, на селу се окопавају њиве, скупља жито, гаје се овце, воде се свиње на клање. У граду раде занатлије, праве се ципеле, носе се бале свиле, броката и вуне, група лепотица, наводно Венериних ћерки, игра на тргу. Изнад свега лебди полет добре градње, подижу се скеле, окупљају каменоресци, дрворесци и зидари, а архитекте заузимају позе да их се препозна у гужви градилишта.

Некад би неимари направили добро, али није имао ко да настави. Није било никог да одржава, као што показује детаљ из Лоше владавине. Некад су се градитељи уздали у вишу силу, на пример на полиптиху Свете Фине у Пинакотеци Сан Ђимињана. Надстрешница на новој згради се руши, радници падају, али се с неба спушта светица Фина да их ухвати.

Некад су рушење прихватали са резигнацијом, као понизност пред вишом силом. Бог сруши, Бог подигне. Катедрала у Сан Ђимињану на читавом левом зиду дугог брода показује старозаветни фреско-циклус. На једној од слика види се како Јахве за опкладу руши Јовову кућу и убија му децу. По писаним доказима, опклада је била са Сатаном, али је могла да буде и са Тиранином из Лоше владавине.

Судбина Јова иде даље, каже наративни тон фрески. Даће Бог, иако не више исту децу, али можда бољу кућу.

Градили су Сијенци с пуно елана. Повремено би им се ствари рушиле, али су они ишли даље, све до марта 1555. Онда више нису ишли даље, него су се вртели у кругу, што, с обзиром на лепоту Сијене, и није тако лоша судбина, напротив.

„Божић код књегиње" почеће причом о Божићу у пригодно декорисаном простору Конака.

Следи шетња кроз Конак уз водича. Мали концерт за окупљене приредиће пијанисткиња и композиторка Катарина Ранковић.

После музичког предаха, деца ће моћи да у изузетном амбијенту дворишта Конака трагају за поклонима који су за ову прилику спремљени и бесплатни су.

„Божић код Кнегиње" биће на фотографијама сачуван за успомену, а после сликања следи разгледање изложбе „Божић у Београду" и дружење за крај.

Јединствена породична забава у духу празника, доступна је бесплатно за све заинтересоване.

У протекле 23 године БФИ је учинио Србију једном од светских престоница уметничке игре и створио верну публику која жељно ишчекује из издања у издање фестивала, да види најновија достигнућа играча и кореографа из свих крајева планете.

Видели смо до сада  преко 580 кореографских радова, а програме је сваке године пратило око 15.000 гледалаца и 100
акредитованих новинара из земље и иностранства.

Последњих година фестивал обрадује и публику ван престонице па је сцена Српског народног позоришта у Новом Саду почела да се подразумева.

Ове године придружује се фестивалу и нови простор у креативном центру Ложионица. Ту је и један куриозитет: на отвореним базенима Ташмајдан, спрема се да публику остави без даха представа RoZéO, спој игре, акробатике и жеље
да се вратимо природи кроз оду живом свету који нас окружује и коме је човек постао највећа претња.

Програм је спреман и чека на сајту фестивала, а од данас ту је и спот који најављује 23. Београдски фестивал игре.

Ти необични и благи становници долине, која носи њихово име, деценијама освајају читаоце. Дуговечност им је донела естетска и васпитна вредност дела Туве Јансон.

Иако не волим похабане синтагме овде је неизбежно рећи да је "књига за децу и одрасле".

Читате је најмањима у породици, а себе урањате у дубоко размишљање о темељним вредностима живота.

Стећи ћете нова дивна познанства, породицу Мумина, њихове необичне госте, Софронија, најбољег другара главног јунака, госпођицу Шмрц, открићете моћи чаробњаковог шешира, али и страшне Kараконџуле.

Бродом "Пустоловина" до тајанственог острва

Kада породица послуша позив најстаријег Мумина и укрца се на брод симболичног назива "Пустоловина", крећу на пут неизвесности ка тајанственом острву. Суочиће се с тешкоћама, али ће упознати нове пријатеље и понеког непријатеља. Мумини стварају ново боравиште у старом светионику.

После дуготрајног чишћења и сређивања, када је Тата Мумин унео кревете које је направио "светионик је коначно почео да личи на дом". Следило је узбудљиво решавање проблема исхране. Море је помагало и одмагало. И онда нешто лепо, неочекивано Мумин се заљубио у морску коњичицу са љубичастим шишкама. Рађала су се нова пријатељства и авантуре.

Повратак у дом

Ипак, чежња за домом их враћа у Муминову долину.

Једна од средишњих тема књиге јесте дом, не као физичко место, већ као појам, симбол осећаја сигурности, разумевања и прихватања. Повратак у Муминову долину не значи бекство од промена, већ спремност да се оне прихвате и превазиђу. Ликови схватају да дом није искључиво место у простору, већ у међусобним односима, стрпљивом и посвећеном зближавању, јачању и очувању најтананијих нити које их повезују. Та порука посебно је значајна за младе читаоце, јер их учи да сигурност не потиче из непроменљивости. Њен основ је међусобна брига и поверење.

Јунаци су, као и у осталим књигама из муминовског циклуса, разноврсни и упечатљиви. Мумин има све одлике симпатичног тинејџера, Мама Мумин је оличење топлине, спокоја и безусловне љубави, Тата Мумин "пустолов, филозоф и љубитељ ватромета" представља потребу за смислом, припадањем и личним идентитетом. Споредни ликови Сниф, Мала Ми, Тофили и Вифили и остали уносе посебну топлину, хумор и динамику, другачије погледе на свет.

"Жал за прошлошћу никога није усрећио."

Стил писања Туве Јансон је једноставан, али изразито сугестиван. Језик је прилагођен млађим читаоцима, док истовремено носи дубоку симболику која не промиче пажљивом читаоцу. Описи природе, годишњих доба и атмосфере Муминове долине прожети су фином меланхолијом, чежњом, надом.

Баш то плетиво од благе туге и оптимизма даје књизи посебан тон, који Јансонова увек ставља печат на своје књиге.

Шта је још важно за снажан доживљај књиге? Одличан превод Татјане Милосављевић, пажљиво извајан текст и илустрације које прате дух оригинала. Оне нису само декор, украси на јелки текста, већ продужетак наратива, дубље урањање у емоције малених створења и атмосферу света царства Мумина.

Књига као честитка са снажном поруком

Пред малим читаоцима је топла и блага прича о повратку кући и пријатељству, одраслима је рефлексија о пролазности, сећањима и потреби да се пронађе равнотежа између онога што је било и онога што јесте. Вишеслојност приче децу уводи, а одрасле враћа у једну долину. Kада се такав класик, какав је Туве Јансон, савремено представљен, нађе пред новим читалачким нараштајима сви су на добитку. Прави поклон који блиста под јелком, ода дому, прича која подсећа да увек може да се гради изнова, да промене нису непријатељ већ простор за корак напред, да је истинска срећа у сигурним темељима заједништва и разумевања.

"Жал за прошлошћу никога није усрећио. Морамо отворити врата променама и следити своје снове." Тако каже Тата Мумин.

Kњига је дирљива честитка са снажном поруком. Запловимо са дивним малим књижевним бићима у нову годину и учимо од њих!

1942. Корнелије Ковач је српски композитор, пијаниста и аранжер. Своју прву групу БКБ је основао 1961. У Сарајево се сели 1966. и придружује се групи Индекси са којом остаје две године. По повратку у Београд оснива Корни групу у којој испољава сав свој таленат. И данас је на цени први албум ”Корни група” издат 1972. године. Са песмом Моја генерација наступа 1974. на Песми Евровизије. Писао је музику за тв-серије, позориште и филм. Умро је 2022. године.

1942. Country Joe McDonald је амерички певач и гитариста који је у каријери дугој 60 година снимио 33 албума. Он и Bari Melton су 1965. основали психоделичну групу Country Joe and the Fish.

1950. Морган Фишер је енглески клавијатуриста и композитор, најпознатији као члан групе Mott the Hoople.

1956. Енди Гил је енглески гитариста и продуцент, један од оснивача групе Gang of Four 1976. године. Група је поуларност стекла деби албумом ”Entertainment!”. Као продуцент је радио са: Red Hot Chili Peppers, Jesus Lizard, Stranglers, Futureheads, Michael Hutchence и Killing Joke. Умро је 2020.

1958. Joseph Robert Saddler, познат као Грандмастер Флеш је ди-џеј, репер и продуцент са Барбадоса. Био је први ди-џеј који је рукама производио звук померајући плочу лево-десно и тако створио ди-џеј технику Quick Mix Theory. Оснивач је групе Grandmaster Flash and the Furious Five са којом је примљен 2007. године у ”Кућу славних рокенрола”.

Догодило се 1. јануара

1953. Умро је Хенк Вилијамс, икона кантри музике.

1956. Песма Rock Around the Clock од Били Хејлија је по други пут на првом месту британске листе синглова.

1959. Џони Кеш је свирао бесплатни концерт за затворенике калифорнијског затвора Сан Квентин.

1962. Група Битлси је одбијена од стране дискографске куће Decca Records у Лондону. Шеф Дик Ров их је одбио и то се сматра једном од највећих грешака у историји музичке индустрије.

1964. На БиБиСи телевизији је премијерно приказана прва епизода музичке емисије Top of the Pops. Наступили су: Дасти Спрингфилд (“I Only Want to Be with You”), Ролингстонси (I Wanna Be Your Man), Dave Clarka Five (Glad All Over) и Hollies (Stay).

1967. Дорси су дебитовали уживо на телевизији Shebang, изводећи песму Break on Through.

1969. Часопис Билборд је обавестио да је по први пут претходне године продаја албума надмашила продају синглова.

1977. године, бенд The ​​Clash је свирао прве вечери на првом правом панк месту, клубу The Roxy у Лондону.

1982. Група АББА је имала последњи наступ уживо на концерту у Стокхолму.

1984. Умро је Алексис Корнер.

1989. Нирвана је потписала уговор са Sub Pop Records из Сијетла.

2002. Ерик Клептон се оженио 25-годишњом Мелијом Макенери, мајком своје бебине ћерке, на тајној церемонији у цркви Свете Марије Магдалене из 15. века у Риплију, Сари, у Енглеској.

2005. У већем делу Европе, ауторска права су истекла на бројне класичне поп и рокенрол песме снимљене 1954. године и раније, укључујући „Rock Around the Clock“ Била Хејлија и „Only You“ групе The Platters.

2011. Чак Бери је прекинуо концерт у Конгресном позоришту у Чикагу, Илиноис, након што се срушио на сцени сат времена након почетка представе. Бери се срушио преко клавијатуре и није се померао неколико минута пре него што му је помогнуто да сиђе са сцене. Вратио се 15 минута касније, само да би скоро одмах био приморан да поново изађе.

2023. Магазин Ролинг Стоун је прогласио Арету Френклин најбољом певачицом свих времена. Прате је Витни Хјустон, Сем Кук, Били Холидеј, Мараја Чери, Реј Чарлс, Стиви Вондер, Бијонсе, Отис Рединг и Ал Грин.

Рођени 2. јануара

1936. Roger Dean Miller Sr. је амерички певач и текстописац, познат по својим хитовима King of the Road, Dang Me и England Swings. Умро је 1992.

1954. Глен Гоинс је амерички певач и гитариста групе Parliament-Funkadelic. Као члан групе је примљен у ”Кућу славних рокенрола” 1997. Умро је 1998.

1961. Зоран ”Кики” Лесандрић је српски композитор, гитариста, певач и продуцент. Са групом Пилоти је стекао популарност 80их година песмама: Не веруј у идоле, Сви смо ми анђели, Као птица на мом длану, Иза облака и друге. Писао је за многе извођаче као што су: Марина Перазић, Дејан Цукић, Викторија и други.

Рођени на данашњи дан: 1942. Michael George "Chick" Churchill (Ten Years After), 1957. Ricky Van Shelton и 1993. Bryson Djuan Tiller

Догодило се 2. јануара

1926. Изашао је први број часописа Melody Maker.

1941. Сестре Ендруз су први пут снимиле Boogie Woogie Bugle Boy 1941. године у студију Дека у Холивуду, Калифорнија.

1954. Eddie Calvert је на првом месту британске листе синглова са песмом Oh, Mein Papa. Ово је био први број један који је снимљен у студију Еби Роуд.

1969. Битлси су се окупили у студију Еби Роуд да би почели снимање албума ”Let It Be”.

1969. Албум ”Two Virgins” од Јоко Оно и Џона Ленона су забраниле власти у Њу Џерсију због голишаве фотографије пара на насловној страни албума.

1978. Два месеца након напуштања бенда, Ози Озборн се поново придружио бенду Блек Сабат.

1979. Сиду Вишузу је почело суђење у Њујорку због оптужбе да је убио своју девојку Ненси Спунген.

2003. Фифти Сент је ухапшен у Њујорку пошто је полиција пронашла пиштољ у његовом ауту.

2005. Грин Деј су са албумом ”American Idiot” на првом месту у Великој Британији.

2016. Адел је била на првом месту америчке топ-листе албума са својим трећим студијским албумом „25“. Албум је постигао огроман комерцијални успех, дебитујући на првом месту у више од 25 тржишта и оборивши рекорде продаје у првој недељи у више земаља.

Рођени 3. јануара

1916. Максин Ендруз је америчка певачица групе Andrews Sisters. Кроз дугу каријеру продале су преко 75 милионa плoча. Њихова песма Boogie Woogie Bugle Boy из 1941. године се сматра раним примером буги-вугија. Умрла је 1995.

1926. Сер Џорџ Мартин је енглески продуцент, аранжер, композитор и музичар. Радио је као продуцент за издавачку кућу ЕМИ. Мартин је продуцирао све албуме Битлса осим последњег и често је називан ”петим Битлсом”. Умро је 2016.

1939. Џин Самерс је амерички рокабили певач, текстописац и гитариста. Његове најпознатије песме су: School of Rock 'n Roll, Straight Skirt, Big Blue Diamonds, Nervous и Gotta Lotta That. Примљен је у ”Кућу славних рокенрола” 1997. године. Умро је 2021.

1945. Стивен Стилс је амерички музичар и певач, познат по раду у групама Buffalo Springfielda, Crosby Stills Nash & Young и Manassas. На његовом првом соло албуму ”Stephen Stills” (1970.) гостовали су Џими Хендрикс и Ерик Клептон.

1946. Џон Пол Џонс је британски клавијатуриста, басиста и продуцент. Као сешн музичар је радио са Ролингстонсима, Јарбирдсима, Џеф Беком и Лулу. Славу је стекао са групом Лед Цепелин са којом је објавио осам албума. Продуцирао је албум ”Automatic For The People” од групе R.E.M.

1975. Tомас Бангалтер је француски музичар, продуцент, ди-џеј, певач и текстописац. Најпознатији је као члан дуа Дафт Панк. Са групом је објавио четири албума. Радио је и у групама Stardust и Together.

Рођени на данашњи дан: 1943. Van Dyke Parks, 1946 Robert John и 1980. Kurt Samuel Vile

Догодило се 3. јануара

1964. Битлси су се по други пут појавили на америчкој телевизији када је пуштен спот са песмом She Loves You.

1969. Гостујући у телевизијском шоу који је водила Лулу, Џими Хендрикс је одсвирао песме Voodoo Child и Hey Joe.

1970. B.J. Thomas је започео четврту недељу на броју један у САД са песмом Raindrops Keep Fallin' On My Head. Песму је написао Берт Бакарак.

1976. Песма Hurricane од Боба Дилана је стигла до 33 места на Билбордовој листи, што је изазвало довољно пажње да бивши боксер Rubin 'Hurricane' Carter буде пуштен из затвора.

1976. Bay City Rollers су са песмом Saturday Night на првом месту америчке листе синглова.

1987. Арета Френклин је постала прва жена која је примљена у ”Кућу славних рокенрола”. Френклин је примљена на другој церемонији на којој су поред ње примљени Марвин Геј, Бо Дидли, Рој Орбисон и Мади Вотерс.

2002. Браћа Галагер су освојила 40% гласова магазина Твој дом у анкети: Поред којих особа не бисте волели да живите.

2014. Умро је Фил Еверли, члан групе Everly Brothersa.

2017. Продаја винилних плоча је премашила бројку од три милиона комада у Великој Британији. Најпродаванији албум је ”Blackstar” од Дејвида Боувија.

2019. Род Стјуарт је оптужен од стране полиције на Флориди да је учествовао у тучи у којој је учествовао и његов син Шин.

2020. Умро је шведски певач и гитариста Бо Винберг. Био је члан групе The Spotnicks, која се заједно са бендовима The Shadows and the Ventures сматра једним од најпознатијих инструменталних бендова 1960-их. The Spotnicks су били познати по ношењу костима „свемирских одела“ на сцени и по свом иновативном звуку електронске гитаре.

Рођени 4. јануара

1942. Џон Меклафин је британски гитариста. Каријеру започиње у Енглеској, а 1969. се сели у САД и свира са Мајлсом Дејвисом. Потом оснива групу Махавишну оркестра (1970-76 и 1984-86) која је постала позната по интерпретацији џез-фузије. Часопис Ролинг Стоун га је 2003. ставио на 49. место своје листе „100 највећих гитариста свих времена“

1955. Марк Холис је енглески текстописац, певач и суоснивач групе Talk Talk. Написао је или је коаутор за већину познатих песама групе It's My Life, Such a Shame и Life's What You Make It”. Група је објавила пет албума. Умро је 2019.

1956. Бернард Самер је енглески музичар, продуцент и један од оснивача група Joy Division, New Order, Electronic и Bad Lieutenant. New Order је састав основан 1980. године и познати су као родоначелници електронске музике. Током својих година, објавили су 10 студијских албума. Најпознатији су по песми Blue Monday из 1983.

1960. Мајкл Стајп је амерички певач, текстописац, уметник, најпознатији као члан групе R.E.M. Стајп је објавио осам соло албума. Незабораван је концерт који је група одржала на Београдском сајму 2005. Са групом R.E.M. је постао члан ”Куће славних рокенрола” 2007. године. У међувремену је почео да слика.

1962. Robin Andrew Guthrie је шкотски текстописац, продуцент, музичар, најпзнатији као суоснивач бенда Cocteau Twins. Група је у периоду од 1979-1996. објавила девет албума.

1965. Beth Gibbons је енглеска певачица и текстописац групе Portishead са којом је издала четири албума.

Рођени на данашњи дан: 1946. Arthur Lee Conley, 1958. Lorna Doom (Germs), 1959. Vanity, 1965. Caitlín O'Riordan (Pogues) и 1989. Labrinth

Догодило се 4. јануара

1936. Билборд Магазин представио је прву листу поп музике која је рангирала плоче по националној продаји; виолиниста биг бенда Џо Венути био је први број 1.

1954. Елвис Пресли је снимио демо траку за четири долара. Снимио је песме Casual Love Affair и I'll Never Stand In Your Way у Мемфису. Власник студија Сем Филипс је тражио број телефона од Елвиса када је завршио са снимањем.

1965. Gary Lewis & the Playboys су објавили свој први сингл This Diamond Ring.

1965. Leo Fender је продао компанију Fender Guitar Company за 13 милиона долара компанији CBS.

1967. Група Дорс је објавила истоимени деби албум. Са албума су се издвојиле песме Light My Fire, Break On Through и The End. Оригинални албум је продат у 20 милиона примерака.

1967. Џими Хендрикс је започео турнеју појавивши се у клубу Бромел у Лондону. Турнеја је имала 240 концерата, често и два у једном дану.

1970. Битлси, без Ленона су ушли последњи пут у студијо да би снимили песму Let It Be коју је написао Пол Макартни.

1975. Елтон Џон је на првом месту америчке листе синглова са песмом Lucy In The Sky With Diamonds.

1979. Клуб Стар у Хамбургу, где су почели Битлси је поново кренуо да ради.

1983. Дуо Eurythmics је објавио свој други студијски албум ”Sweet Dreams (Are Made of This)”. Садржи синглове This Is the House, The Walk, Love Is a Stranger и Sweet Dreams (Are Made of This).

1985. Умро је Фил Лајнот.

1991. Нирвана је потписала уговор са Гефен Рекордс. У септембру те године објављен је њихов албум Nevermind.

1992. Група Симпли Ред је са албумом ”Stars” на првом месту у Британији.

2009. Слушаоци радијске станице Planet Rock су прогласили Роберта Планта за најбољег певача свих времена.

2010. Лана Дел Реј објавила је свој истоимени деби студијски албум.

2011. Умро је Гери Раферти.

2020. Мараја Кери постаје прва уметница која је доспела на врх листе „Hot 100“ у четири различите деценије када њена песма All I Want For Christmas Is You стигла на прво место листе..

Рођени 5. јануара

1923. Сем Филипс је амерички продуцент и власник студија Sun Records. Са слоганом ”Снимамо све било где и било када” кроз студио су прошле многе будуће звезде. Један од пионира рокенрола који је открио Елвиса Преслија. Умро је 2003.

1934. Фил Рамон је амерички текстописац, виолиниста, сниматељ и легендарни продуцент албума Били Џоела, Елтон Џона, Френка Синатре, Арете Френклин, Боба Дилана, Мадоне и других. Умро је 2013.

1949. Џорџ Браун је клавијатуриста, бубњар и суоснивач бенда Kool & the Gang. Хладиша и банда како смо их звали су били дивљи соул и фанк бенд из Њу Џерсија. Познати су по песми Celebration из 1980.

1950. Крис Стејн jе амерички музичар, познат као суоснивач и гитариста групе Blondie. Компоновао је хитове групе као што су: Heart of Glass, Dreaming, Repture и друге. Познат је као врсни фотограф.

1969. Brian Hugh Warner, професионално познат као Мерлин Менсон је амерички музичар и певач истоименог бенда. Популарност је стекао са албумима ”Portrait of an American Family”, ”AntiChrist Superstar” и ”Mechanical Animals”.

Рођени на данашњи дан: Athol Guy (the Seekers), Grady Thomas (Funkadelic) и Grant Young (Soul Asylum).

Догодило се 5. јануара

1959. Бади Холи је објавио сингл It Doesn't Matter Anymore.

1965. Сјупримс су започеле нову годину концертима у Хитвилу, где су снимиле песму Stop! In The Name of Love.

1966. Група Ху је наступила у телевизијској емисији The Whole Scene Going.

1967. Tommy James & the Shondells су објавили сингл I Think We're Alone Now.

1973. Брус Спрингстин је објавио свој дебитантски албум ”Greetings from Asbury Park, NJ“. Албум је имао просечну продају, али и позитивне критике. Издвојили су се синглови Blinded by the Light и Spirit in the Night.

1979. Умро је Чарлс Мингус.

1979. Принс је дебитовао уживо на концерту у Минеполису.

1980. Мајкл Џексон је са песмом Rock With You на првом месту у САД.

1991. Мадона је са песмом Justify My Love на првом месту америчке листе синглова. Песму је написао Лени Кравиц.

1991. Група Aјрон Мејден је са својом песмом Bring Your Daughter To The Slaughter на првом месту у Великој Британији.

2003. Аврил Лавињ је објавила деби албум ”Let Go”.

2015. Тејлор Свифт је са својим петим албумом ”1989” на првом месту у САД.

2024. Краљевска пошта је објавила да издаје сет од 15 марака у част групе Спајс Гирлс, једне од најуспешнијих поп група на свету, поводом њихове 30. годишњице. То је био први пут да је Краљевска пошта посветила цело издање марака женској поп групи.

Рођени 6. јануара

1924. Earl Eugene Scruggs је амерички музичар познат по популаризацији свирања бенџа са три прста, који се сада назива "Scruggsov стил". Умро је 2012.

1938. Адријано Челентано је италијански певач, композитор, глумац, филмски редитељ и ТВ водитељ. Назван је Il Molleggiato („опружни”) због његовог енергичног плеса. Челентанови бројни албуми често су уживали комерцијални и критичарски успех. Са око 150 милиона продатих плоча широм света, он је други најпродаванији италијански музички уметник. Због своје плодне каријере, како у Италији, тако и у иностранству, сматра се једним од стубова италијанске музике.

1946. Сид Барет је британски гитариста, певач, текстописац, суоснивач групе Пинк Флојд и свакако једна од необичних појава у рокенролу. Барет је предводио групу у периоду 1965-1968. године у коме су објавили револуционарни албум ”Piper at the Gates of Dawn”. Након одласка из групе објавио је два албума. У народној машти је остао симбол протраћеног потенцијала и трагедије веће од живота. Умро је 2006.

1947. Alexandra Elene MacLean Denny је енглеска певачица и текстописац фолк-рок групе Fairport Convention. Након одласка из групе објавила је четири соло албума. Умрла је 1978

1953. Малком Јанг је аустралијски гитариста, најпознатији као суоснивач, ритам гитариста, пратећи вокал и текстописац у аустралијској хард рок групи AC/DC. Осим кратког одсуства 1988, био је са бендом од његовог почетка новембра 1973. до трајне пензије 2014, због здравствених разлога.. Јанг и остали чланови групе AC/DC су примљени у ”Рокенрол кућу славних” 2003. Умро је 2017.

1959. Kathy Sledge је америчка певачица вокалне групе Sister Sledge. Познате су по песмама We Are Family и He's the Greatest Dancer.

1986. Алекс Тарнер је британски композитор, гитариста и певач, најпознатији као члан рок бенда Артик Манкис. Група је популарност стекла са албумом ”AM” (2013.), који је пратио и хит Do I Wanna Know?. Група је до сада објавила седам албума.

1999. Taurus Tremani Bartlett познат као Polo G је амерички репер. Прославио се са хитовима Finer Things, Pop Out и Rapstar.

Догодило се 6. јануара

1956. Елвис Пресли је наступио у теретани средње школе у Рандолфу и то је био последњи пут да је свирао у малој дворани.

1958. Компанија Gibson је представила нови модел електричне гитаре назван Flying V. Гитару су свирали Алберт Колинс, Џими Хендрикс, Марк Болан и други.

1966. Одржана је Београдска гитаријада под слоганом ”ТВ новости дају шансу електричарима”. Фестивал је одржан на Београдском сајму и наступило је 56 група. Више од 10.000 људи је било присутно на првој полуфиналној вечери, а финале је одржано 13. јануара. У финалу су наступили: Елипсе, Силуете, Беле вишње, Идоли, Пламених пет, Плави дечаци и други. На финалној вечери је било присутно преко 15.000 људи, а победила је група Елипсе.

1975. Група Пинк Флојд је почела снимање свог деветог албума ”Wish You Were Here” у студију Еби Роуд у Лондону.

1977. EMI Records је раскинуо уговор са Секс Пистолсима.

1979. Група Вилиџ Пипл је са песмом Y.M.C.A по први пут на врху британске листе синглова. На свом врхунцу сингл се продавао у преко 150.000 примерака дневно.

1987. Ерик Клептон је започео шестодневну серију концерата у лондонском Ројал Алберт Холу.

1990. Фил Колинс је трећу недељу на првом месту листе Билборд 200 са албумом ”…But Seriously”. Са албума су се издвојиле песме I Wish It Would Rain Down, Something Happened on the Way to Heaven и Another Day in Paradise.

1992. Тори Амос је објавила свој дебитантски соло студијски албум ”Little Earthquakes”. Садржи синглове Me and a Gun, Silent All These Years, China, Winter и Crucify.

1993. Дејвид Боуви је наводно изгубио скоро 5 милиона долара од ауторских хонорара због преваре повезане са италијанском мафијом.

1993. Басиста Ролингстонса Бил Вајман је напустио групу након 30 година службе. „Отишао сам јер нисам видео да ће се нешто ново десити у будућности“, казао је он. „Схватио сам да ако будемо свирали још 10 година, и даље ћу свирати Jumpin' Jack Flash, Honky Tonk Women, Street Fighting Man док се не спакујемо.“

1997. Две бронзане бисте вредне 50.000 фунти су украдене из врта Џорџа Харисона. Лопови су прескочили зид висине 10 метара.

2009. Animal Collective је објавио свој осми студијски албум ”Merriweather Post Pavilion”. На њему се налазе песме My Girls, Summertime Clothes и Brother Sport.

2015. Rae Sremmurd је објавила свој дебитантски албум ”SremmLife”. На њему се налазе песме No Flex Zone и No Type.

Рођени 7. јануара

1937. Paul Revere Dick је амерички музичар, најпознатији као вођа бенда Paul Revere & the Raiders. Бенд је популарност стекао раних 60их година низом хитова. Умро је 2014.

1946. Јан Венер је суоснивач часописа „Ролинг стоун” и ”Рокенрол куће славних”. Прво издање часописа је објављено 9. новембра 1967. године, а на насловној страни је представљен Џон Ленон у костиму за филм Како сам победио у рату.

1948. Кени Логинс је амерички текстописац, гитариста и певач. Успех је доживео радећи филмску музику за филмове Footloose(1984) и Star is born(1976).

Рођени на данашњи дан: 1959. Kathryn Valentine, 1965. Vladimir John Ondrasik III и 1974. John Rich

Догодило се 7. јануара

1955. Бил Хејли је са песмом Rock Around the Clock по први пут ушао на листе у Великој Британији где ће стићи до 17 места. Седам месеци касније ће бити на броју један са обе стране Атлантика.

1964. Long John Baldr је основао групу Hoochie Coochie Men са Род Стјуартом и Гофом Брендфордом на гитари.

1964. Умро је енглески блуз музичар Cyril Davies.

1971. Група Блек Сабат је објавила албум ”Paranoid” и САД. Са албума су се издвојиле песме War Pigs и Iron Man.

1972. Дејвид Боуви је објавио сингл Changes са свог четвртог албума ”Hunky Dory”.

1980. Пинк Флојд су објавили албум "Another Brick In The Wall (Part 2)" у САД.

1994. Група Оејзис је почела снимање свог дебитантског албума ”Definitely Maybe”.

2006. Пинк се удала за Карија Харта у Костарики.

2007. of Montreal су објавили свој осми студијски албум ”Hissing Fauna, Are You the Destroyer?“. Садржи синглове Faberge Falls for Shuggie, She's a Rejecter, Heimdalsgate Like a Promethean Curse, Suffer for Fashion и The Past Is a Grotesque Animal.

6.

"Тај моменат заправо, да се трага за нечим авангардним, модерним и иноватним је као једна врста баштине ове награде. С друге стране у том дугом историјату,  ми видимо заправо и смену одређених идеолошких парадигми које су се преламале кроз ову награду. Ми уочавамо не само неке основне тачке око којих се као некакви концентрични кругови, одређена дела и одређене тенденције збијају. Уочавамо и промењен однос према детету и култури детета уопште", рекла је Јелена Пнић Мараш.

Награда која доследно негује високе уметничке и етичке стандарде међу првим је признањима тог типа у Европи. Претходила је немачкој, као и чувеној Андерсеновој награди за стваралаштво намењено деци.

"Награда Невен траје и много је важна у оквирима српске културе, књижевности и друштва и исто тако ја мислим да се може рећи и једнако важна и у европском контексту. Она је једна од репрезентативних европских награда за књижевност, то је можда мало прејако рећи, али мислим да њени добитници спадају у ранг европски важних писаца за децу", рекла је Зорана Опачић.

Књига сачуваном архивом представља живот "Невена" кроз бурне друштвене промене, али и показује да се некада систематски и буџетски више улагало у литературу за младе.

"Кроз ових седамдесет година, и кроз бомбардовање и кроз распад бивше земље и кроз велике ратове који су се дешавали, награда је опстајала уз мање или више средстава, али углавном на ентузијазму волонтера и активиста "Пријатеља деце Србије", који су се трудили да награду одрже у животу и да је развијају. Јако смо поносни што славимо 70 година њеног постојања", рекао је Божидар Димић.

Награда названа по листу Чика Јове Змаја визуелно препознатљива по пресованом цвету невена - ликовном решењу Душана Петричића негујући квалитет и даље сија - остаје један од најпоузданијих орјентира у свету литературе намењене деци.

– У време кад се говори да је време поезије прошло и да су песници отпевали своје, одједном се појављује једна публика, љубитељи, читаоци поезије који долазе да слушају само речи свога матерњег језика. И сваки пут некога тим новцем, најчистијим који постоји на свету, који дају љубитељи поезије, помогнемо нешто и некога који је у некој невољи.

Овог пута ћемо дати за цркву на гробљу у Колашину. Да не причам ко је све тамо на том гробљу, али тамо ће да се подигне црква на ливади коју је опет неко дао за своју душу. Да се ту подигне црква за душе које тамо леже.

Недавно су објављене две Ваше нове књиге и представљене су у Матици Српској у Новом Саду. Да кажемо прво нешто више о песничкој збирци Нигде никог немамо куд у којој су песме, како је критика рекла, на неки начин и сведочанство и опомена.

– То је нека најкраћа дефиниција нашега данашњега положаја. Не само нашег, него целога света. Тако да је довољно да се загледамо у тај наслов па да знамо све о чему је реч. Оптимизам је обавезан. Рачунају многи да ћемо нестати, али ако буду рачунали као што су до сад рачунали, нећемо нестати никада.

Још једна књига је промовисана те вечери. То је књига Мој друг Ђидо. Ви сте заправо написали меморско штиво посвећено Миловану Ђиласу. Дружили сте се готово 30 година, упркос идеолошким и политичким разликама.

– Јесам. Тридесет година смо се дружили, а 30 година после његове смрти ја сам написао књигу Мој друг Ђидо. То је можда први пут да је неко са ове друге поражене стране назвао другом некога са оне победничке.

Довољно се опет загледати у тај наслов па видети да је реч о помирењу и да је реч о једном човеку који је назван херојском личношћу, кога је савест натерала да се побуни против тиранина. То је јединствена појава у нашој модерној историји, а он је мене изабрао за свога пријатеља и друга.

И мада је он имао 60, а ја 30 година, ми смо били сабраћа и он је знао зашто је мене потражио још онда. Ја сам тога постао свестан много касније. То је била његова замисао и он је био тај који је рачунао да ћу једног дана написати ту књигу чије мото, Јејтсови стихови: Мржња ума, гора је од сваке друге, од странчарења се клони као од куге.

Да се присетимо ваше чувене поеме Кад будем још млађи. Ближи се Нова година, шта бисте нам саветовали? Како да ми у следећој години будемо сви још млађи?

– То више није никакав проблем и то нико више не сматра неком досетком или хумором, него свако може да сам одлучи да ли ће бити стар или млад. Било је некада нешто свето и нешто профано, а сада триумфује профано и свакодневно.

Али, поезија остаје прва жеђа српског народа, како је рекао Винавер, или оно што је рекао Његош: Свемогућство светом тајном шапти само души пламена поете, или оно шта је ово друго до општега оца поезија. И вера у поезију не престаје и ниједна реч не пропада и ниједан стих прави и велики није умро, и ниједна реч није рођена залуду и не може умрети. Иако привремено умре, увек ће се родити неко који ће поново оживети.

Сања Бојанић: О женском питању или сексуалном капиталу (Академска књига);
Драган Бошковић: Света Тереза Авилска (Блум издаваштво);
Горан Гаврић: Лични идентитет и филм: тело и измењена стања свести (Албатрос плус);
Корнелије Квас: Андрићева поетика сумње (Академска књига);
Кристијан Олах: Светлост из пепела – холокауст и књижевност (Институт за књижевност и уметност);
Милан Попадић: Како да разговарамо са споменицима (Центар за музеологију и херитологију, Филозофски факултет у Београду);
Ивана Љ. Стојановић Прелевић: Ка глобалној медијској етици (Српско филозофско друштво);
Милош Тодоровић: Самоафекција и трансцеденција – о основама Кантове теоријске филозофије (Академска књига);
Весна Тријић: Легенда о Ђиласу (Катена Мунди).

На следећој седници, која ће бити одржана 12. јануара жири ће донети одлуку о најужем избору од три дела о којима ће се разговарати крајем јануара на јавном заседању, у студију Радио Београда 2, када ће, у директном радијском преносу, бити донета одлука о добитнику овогодишње награде „Никола Милошевић”.

Награда ће бити уручена 9. фебруара, на обележавању 68. рођендана Радио Београда 2.

У старом граду налази се и синагога, која је управо реновирана. То је снажан знак за вековима стару јеврејску заједницу у Тренчину. Она је срце града, знаменитост и место бројних догађаја.

Тренчин има 55.000 становника. Као и читава земља, град близу чешке границе пати од исељавања – пре свега из политичких разлога. Људи су незадовољни левопопулистичком владом Роберта Фица, која сарађује са националистима и заузела је курс конфронтације са ЕУ и НАТО. Против проруске владе у Словачкој људи редовно излазе на улице.

Фестивал за цео град

Година културне престонице, под мотом „Буђење радозналости“ (Awakening Curiosity), треба да понуди алтернативу – не високу културу, већ фестивал за све. Планиране су бине за уличне уметнике, квартовске прославе и акције које треба да ојачају заједништво. Град жели посебно да постане привлачнији за младе.

Уместо опере, у Тренчину постоји културни центар који је реновиран за осам милиона евра. Опремљен је салама за плес и позориште, атељеима, радионицама и високопрофесионалним филмским студиом.

Тиме се желе привући људи из области уметности и културе и подстаћи их да остану у граду – по узору на словачки град Кошице, који је био престоница културе 2013. и који од тога и данас има користи.

Оулу: „Културна климатска промена“

Финска на крајњем северу Скандинавије спада међу земље са најсрећнијим становништвом на свету. Позната је по хокејашима, саунама, мрачним хеви метал бендовима, као и необичним светским првенствима – у ношењу жена, бацању гумених чизама или свирању ваздушне гитаре. Са телекомуникационим гигантом „Нокијом“, Финска је и глобално важан технолошки центар, а земља има и богату културну сцену.

Све то Оулу жели да представи 2026. године. Овај град у северној Финској, са око 220.000 становника, налази се око 600 километара од Хелсинкија. „Нокиjа“ има кампус у граду који је фокусиран на 5Г и 6Г технологије, а истраживање и образовање су високо цењени. Исто важи и за уметничку сцену, дубоко повезану са природом.

Лед, сауна и светлост

Концепт који стоји иза свих догађаја звучи амбициозно: ново и неочекивано треба да се споји, а људи да се повежу кроз културу. Уметност и природа треба да буду спојене на досад непознате начине. Програм обухвата „типично финске“ теме као што су снег, лед, сауна, светлост и тама. Четири годишња доба имају посебно место у планирању програма.

У складу са тим, мото у Оулуу гласи „Културна климатска промена“. Тиме се не мисли само на трајно обогаћивање културног живота, већ и на велику еколошку одговорност коју носимо.

Култура као мотор – зашто Европа слави своје градове

Када су грчка министарка културе Мелина Меркури и њен француски колега Жак Ланг 1985. године покренули идеју „Европског града културе“, желели су да Европу културно повежу након деценија Хладног рата. Атина је била први град који је носио ту титулу и тиме је започет концепт који данас важи за један од најуспешнијих културних програма ЕУ.

Према Европској комисији, престонице културе треба да „учине културну разноликост Европе видљивом, ојачају осећај припадности заједничком културном простору и подстакну допринос културе развоју градова“, како је наведено на веб-сајту Европске комисије.

Од 1985. године више од 70 градова – поред метропола као што су Париз, Амстердам или Мадрид, и многи мањи градови – носили су ту титулу. Успех је мерљив.

Анализа утицаја ЕУ из 2023. године показала је да су између 2013. и 2022. године градови домаћини организовали просечно 1.000 до 1.200 културних активности по насловној години, које су привукле укупно 38,5 милиона људи.

Број посетилаца порастао је у изабраним градовима у просеку за 30 до 40 одсто. То је снажно подстакло међународну видљивост и културни туризам.

Успешни и мање успешни примери

Шкотски Глазгов (1990) се трајно трансформисао из индустријског у културни град. Ливерпул (2008) је успео да се ослободи свог лошег имиџа. Есен и Рурска област (2010) искористили су титулу да добију ново, постиндустријско лице: рудници су постали културни центри, индустријске грађевине Унесково светско наслеђе. Матера се 2019. преобразила из „најсиромашнијег града Италије“ у симбол европског препорода.

Неки градови, међутим, нису успели да се трансформишу – као Вајмар 1999, који је привукао седам милиона туриста, али је ипак завршио са дефицитом од 13 милиона евра. Бугарска престоница културе 2019, Пловдив, забележила је велике успехе, али нису сви имали користи од тога, рецимо ромска мањина у граду.

Недавно је завршен и програм културне престонице за источнонемачки Кемниц. Град је желео да се ослободи имиџа екстремне деснице који га прати од нереда 2018. године. Ипак, према критикама, у програму је било мало суочавања са десничарским екстремизмом.

Упркос великим догађајима и издашној финансијској подршци ЕУ, у неким бившим престоницама културе напори за одржив културни развој брзо су се угасили када титула није била праћена дугорочном културном стратегијом.

„Престоница културе није фестивалска година, већ процес промене“, нагласила је комесарка за културу ЕУ Илиана Иванова 2023. године.

Фокус на одрживости

У међувремену, све више престоница културе усмерава се на одрживост, друштвени ангажман и дигиталне иновације. Многи програми Европске уније подржавају пројекте који повезују уметност са урбаном екологијом, циркуларном економијом или културним наслеђем – посебно „мале“ пројекте.

У том смислу, Оулу 2026 представља својеврсно европско експериментално поље: култура као алат у борби против климатских промена. Тренчин се, пак, ослања на друштвену одрживост – радозналост, образовање и учешће као основу демократског друштва.

И управо то је суштинска идеја овог европског светионика – култура као заједнички језик који превазилази националне границе и показује да се заједништво може искусити не само политички, већ и културно .

„Ово је заиста једини музеј који је основан на самом локалитету и где су изложени предмети који потичу само са локалитета. Бићете у прилици да чујете искуства наших аутора ове изложбе, дакле првих који су дотакли те предмете после 2000 година“, истиче др Снежана Голубовић, директорка Археолошког института САНУ.

Кључну подршку оснивању и опремању музејске поставке дало је Министарство културе кроз више пројектних циклуса у вредности већој од 80 милиона динара. Тиме је омогућено да се предмети пронађени на Виминациуму представе у аутентичном простору и контексту у коме су настали.

„Археологија је темељна наука памћења без које би историја остала без гласа, а културни идентитет без упоришта. Зато Република Србија археологију не посматра као споредну дисциплину, већ као један од стубова очувања културног наслеђа и научне истине о простору на коме живимо“, навео је министар културе Никола Селаковић.

„Посебну вредност овом музеју даје чињеница да је настао као део живог археолошког локалитета у непосредној вези са истраживањима која трају деценијама и чине оригиналну српску археолошку школу. Овде се знање не само чува већ и стално ствара захваљујући мултидисциплинарном раду археолога, научника истраживача који Виминацијум сврставају међу најсавременије научно истраживачке центре“, наглашава премијер Ђуро Мацут.

Кроз артефакте који сведоче о богатом животу у некадашњој престоници Горње Мезије и логора славне “VII Клаудијеве легије побожне и верне”, Виминацијум поново постаје место сусрета науке, културе и образовања.

После дуго времена без запошљавања нових играча, ове године је у стални радни однос примљено 12 младих уметника. Међу њима су и прваци балета – Kатарина Зец и Артемиј Макаров.

Са играчима су радили чувени кореографи Јакопо Годани, Маша Kолар, Енрико Морели, Ицик Галили, Паоло Манђола, Елдар Алијев и Анабел Лопез Очоа.

Међу гостујућим балетским педагозима и балет мајсторима били су Александар Антонијевић, Ериберто Верарди, Уго Ранијери, Ивет Родригез, Лорена Химандез, Kарлос Монталван, Еми Kорфија, Олга Панго, Михаил Завјалов, Габор Kевехази...

Први пут, новосадски Балет је играо у Болоњи, Трсту и Басану дел Грапи,као и на фестивалима у италијанској Горици и у Сарајеву. Играчи СНП-а Kатарина Зец и Хју Луис наступили су и на Међународном балетском гала концерту за Црвени крст Италије у Удинама.

Домаћа публика дуго ће памтити наступ чувених балетских звезда Јане Саленко и Данила Симкина, који су као гости Балета Српског народног позоришта у представи Лабудово језеро у октобру ове године.

Такав приступ и предан рад свих чланова ансамбла донео је позитивне оцене међународне критике у часописима попут Ballet 2000, Danza e Danza, La Republica, Il Giornale, Corriere della sera...  Aли и домаћа признања: награду Инфант фестивала и признање „Најбоље из Војводине" које додељује Привредна комора Војводине.

Последњи дан ове по много чему рекордне године за Балет СНП-а, означиће стото извођење представе Kрцко Орашчић на сцени „Јован Ђорђевић".

Директорка Балета Аја Јунг најављује и нову премијеру. „Након неколико дана одмора, почињемо рад на великој класичној продукцији. Реч је балету Жизела, за који ће кореографију потписати дугогодишњи првак Kанадског националног балета, Александар Антонијевић. Јануар нам доноси jош три представе Kрцко Орашчић, али и два извођења балета Дон Kихот у коме ће као гост у улози Базила наступити Еснел Рамос, првак Великог канадског балета из Монтреала", рекла је за крај успешне године Аја Јунг.

1940. Рик Данко је амерички басиста и вокал бенда групе Тhe Band. Данко је свирао са бендом до његовог опроштајног концерта 1976. године, који је документован као филм „Последњи валцер“ режисера Мартина Скорцезеа. Објавио је истоимени соло албум 1977. и два албума као део фолк трија Данко/Фјелд/Андерсен. Данко је преминуо 1999. године.

1946. Меријен Фејтфул је енглеска певачица. Популарност је стекла са песмом As Tears Go By из 1964. Објавила је 22 студијска албума.

1961. Џим Рид је шкотски композитор и певач групе Jesus and Mary Chain. Са групом је објавио осам албума.

1966. Брајан Холанд је амерички гитариста, певач и суоснивач групе Offspring. Са групом је објавио 11 албума.

Рођени на данашњи дан: 1941. Ray Thomas (The Moody Blues), 1942. Rick Danko (The Band) и 1961. Mark Day (Happy Mondays)

Догодило се 29. децембра

1956. Елвис Пресли је ушао у историју рокенрола када је његових десет песама било на Билбордовој Топ 100 листи.

1962. Боб Дилан је наступио у клубу Трубадур у Лондону.

1965. Сањалице су биле југословенски и српски рок бенд из Београда. Бенд је познат као један од првих женских бендова у Југославији и пионира југословенске рок сцене. Бенд је званично основан 1. јануара 1965. године, а први наступ су имале 29. децембра 1964. године у Пионирском парку у Београду. Прву поставу бенда чинииле су Љиљана Мандић (вокал, гитара), Слободанка Мишћевић (ритам гитара, вокал), Љиљана Јевтић (бас гитара), Војислав Вељковић (бубњеви) и Радомир Вуковић (клавијатуре).

1973. Џим Кроче је на броју један америчке листе синглова са песмом Time In A Bottle.

1982. На Јамајци су издати сетови комеморативних марака у знак сећања на Боба Марлија. Сматра се једним од најутицајнијих музичара свих времена и заслужан је за популаризацију реге музике широм света, као и за симбол јамајчанске културе и идентитета.

1984. Бенд Ејд је на првом месту британске листе синглова са песмом ​​Do They Know It's Christmas.

2013. Јединствени потписани примерак ”Аутобиографије” од Морисија је продат за 8300 фунти, а сав приход је поклоњен у добротворне сврхе.

Рођени 30. децембра

1928. Бо Дидли је амерички певач, гитариста и један од пионира рокенрола. У ”Кућу славних рокенрола” је примљен 1987. године. Мик Џегер је за њега рекао да је Дидли оригинални музичар који је утицао на чланове Ролингстонса. Умро је 2003.

1946. Пети Смит је америчка певачица, песникиња и визуелна уметница. Смитова је са својим дебитантским албумом ”Horses” из 1975. значајно утицала на појаву и развој панк покрета, чиме је себи прибавила надимак ”Кума панка“. Године 2010. је добила награду National Book Award за књигу мемоара Just Kids. До сада је објавила једанаест студијских албума.

1947. Џеф Лин је енглески музичар, кантааутор и продуцент. Лин је члан групе Electric Light Orchestra (ELO), од њеног оснивања 1970. године. Компоновао је неке од најпознатијих песама групе: Evil Woman, Livin’ Thing, Telephone Line, Mr. Blue Sky, Don’t Bring Me Down и Hold On Tight”. Свирао је и у супер групи Traveling Wilburys, у којој су поред Лина свирали и Боб Дилан, Џорџ Харисон, Рој Орбисон и Том Пети.

1969. Џеј Кеј је британски композитор и певач, најпознатији по раду у групи Џамироквај. Група је популарност стекла 90их година свирајући есид џез и фанк музику. Бенд је до сада продао преко 26 милиона албума широм света.

1986. Ели Голдинг је енглеска певачица и текстописац. До сада је продала више од 27 милиона албума, освојила је и три Брит награде, што је чини једном од најуспешнијих британских певачица у 21. веку.

Рођени на данашњи дан. 1937. Paul Stookey (Peter, Paul and Mary), 1942. Mike Nesmith (The Monkees), 1945. Davy Jones (The Monkees), 1978. Tyrese, 1982. Wesley Schultz (The Lumineers), 1995. V (Kim Tae-hyung) (BTS) и 1995. Jimin (Park Ji-min) (BTS)

Догодило се 30. децембра

1963. Ролингстонси су наступили у клубу Студио 51 у Сохоу, Лондон. Концерт је најављен као ”Ритам и блуз са Ролингстонсима”.

1966. Пинк Флојд и Софт Машин су наступили у клубу Бларни у Лондону.

1969. Питер Торк је напустио групу Манкис.

1970. Елвису Преслију је приређена приватна тура по седишту ФБИ-ја у Вашингтону. Елвис је затражио и добио дозволу за ношење оружја у свакој америчкој држави.

1974. Боб Дилан је снимио две песме за свој албум “Blood on the Tracks“ у Студију 80 у Минеаполису: Lily, Rosemary and the Jack of Hearts и If You See Her, Say Hello.

1978. Емерсон, Лејк и Палмер су се распали.

1982. Todd Rundgren је објавио свој десети студијски албум “The Ever Popular Tortured Artist Effect“. Садржи синглове Hideaway и Bang the Drum All Day.

1999. Џорџ Харисон је више пута избоден ножем током покушаја пљачке у раним јутарњим сатима у својој кући у Хенлију на Темзи, близу Лондона. Педесетшестогодишњи музичар и његова супруга Оливија су се борили са уљезом и успели су да га задрже док нису стигле власти. Пар се опоравио од повреда у оближњој болници.

2005. Група The Strokes је објавила свој трећи студијски албум “First Impressions of Earth". На њему се налазе песме Juicebox, Heart in a Cage и You Only Live Once.

2009. Нил Јанг је добио награду Канадског реда.

Рођени 31. децембра

1930. Одета је америчка певачица, често називана ”Гласом покрета за људска права” у САД. Била је једна од најважнијих фолк певачица у 50им и 60им годинама. Утицала је на многе извођаче између осталих на Боба Дилана, Џоан Без и друге. Умрла је 2008.

1942. Енди Самерс је енглески гитариста, најпознатији по раду у групи Полис. Оригиналну поставу групе чинили су певач и бас гитариста Стинг, певач и гитариста Енди Самерс и Стјуарт Копланд, бубњеви, вокал, удараљке. Група је у светским размерима постала позната крајем 1970-их и сврстава се међу прве успешне новоталасне бендове. Група је објавила пет албума. Као члан групе је примљен у ”Кућу славних рокенрола” 2003. године.

1943. Џон Денвер је амерички композитор и певач. Денвер је био један од најпопуларнијих акустичарских музичара у 70им годинама прошлог века. Његови албуми уживали су велики успех, посебно у САД где су и добијали бројне награде. Најпознатије његове песме су: Take Me Home, Country Roads, Annie's Song, Rocky Mountain High, Calypso, Thank God I'm a Country Boy и Sunshine on My Shoulders. Умро је 1997.

1948. Дона Самер је америчка певачица која је стекла славу током диско ере. Позната је по песмама као што су Hot Stuff (1979), I Feel Love (1977), Last Dance (1978), Bad Girls (1979), Love to Love You Baby (1975) и She Works Hard for the Money (1983). Умрла је 2012.

1960. Пол Версеберг је амерички музичар, певач, композитор и гитариста, најпознатији по раду у групи Риплејсмент. Након распада групе 1991. почиње са соло каријером у којој објављује три албума.

Рођени на данашњи дан: 1947. Burton Cummings (The Guess Who). 1951. Tom Hamilton (Aerosmith), 1963. Scott Ian (Anthrax), 1972. Joey McIntrye (New Kids On The Block) и 1977. Psy

Догодило се 31. децембра

1961. Бич Бојси су дебитовали уживо у Лонг Бичу, Калифорнија.

1962. Боб Дилан је свирао у пабу King And Queen у Лондону.

1970. Пол Макартни је поднео тужбу против остатка бенда како би раскинуо њихово партнерство. Битлси су се службено распали у јануару 1975. године.

1973. Група AC/DC је дебитовала уживо на концерту у Сиднеју.

1996. Пол Макартни је добио титулу Сер.

2010. Група САРС је објавила други албум ”Перспектива”.

2023. Тејлор Свифт је престигла Елвиса Преслија по броју недеља проведених на првом месту листе албума. Њен рекорд је 68 недеља на броју један у САД. Рекорд држе Битлси са 132 недеље.

Џон Ленон

‘Whole Lot of Shakin’ Going On’ (Jerry Lee Lewis)

‘Good Golly, Miss Molly’ (Little Richard)

‘Heartbreak Hotel’ (Elvis Presley)

‘Some Other Guy’ (Richie Barrett)

 ‘Be-Bop-A-Lula’ (Gene Vincent)

‘Hey Jude’ (The Beatles (Paul McCartney)

‘Oh! Darling’ (The Beatles (Paul McCartney)

‘Rock Lobster’ (The B-52s)

‘Heart Of Glass’ (Blondie)

‘The Tide Is High’ (Blondie)

Елвис Пресли

„I'm So Lonesome I Could Cry“ (Хенк Вилијамс)

„Green, Green Grass of Home“ (верзија Тома Џонса)

„Unchained Melody“ (верзија Роја Хамилтона)

„How Great Thou Art“ (разне, посебно верзија Стејтсмен квартета која је утицала на њега)

„Known Only to Him“ (Стејтсмен квартет/Стјуарт Хамблен)

„Something“ (Битлси)

„Snowbird“ (Ен Мари)

„My Way“ (Френк Синатра)

Боб Дилан

„Wichita Lineman“ (Глен Кембел)

„Pretty Maids All in a Row“ (The Eagles)

„Lonesome Town“ (Рики Нелсон)

 „Bony Maronie“ (Лари Вилијамс)

 „Waterloo Sunset“ (The Kinks)

 „Rumble“ (Link Wray)

„Whatever Happened to Christmas“ (Frank Sinatra)

 „Sail Away“, „Burn Down the Cornfield“ и „Louisiana“ (Ренди Њуман)

 „Sam Stone“ и „Donald and Lydia“ (Џон Прајн)

„The Law“, „Darkness“ и „Going Home“ (Леонард Коен)

 Кит Ричардс

„Please Please Me“ (Битлси)

„Little Queenie“ (Чак Бери)

 „Mystery Train“ (Елвис Пресли)

 „Learning The Game“ (Бади Холи)

„Lusille“ (Литл Ричард)

 „Rollin' Stone“ (Muddy Waters)

 „Love in Vain“ (Robert Johnson)

 „Wee Wee Hours“ (Chuck Berry)

 „These Arms of Mine“ (Otis Redding)

 „Extra Classic“ (Грегори Ајзакс)

 „The Four Seasons (Spring)“ (Антонио Вивалди)

Пол Макартни

„God Only Knows“ (The Beach Boys)

 „Heartbreak Hotel“ (Елвис Пресли)

 „All Shook Up“ (Елвис Пресли)

 „I Want You, I Need You, I Love You“ (Елвис Пресли)

 „Sweet Little Sixteen“ (Чак Бери)

 „Tutti Frutti“ (Литл Ричард)

 „Beautiful Boy“ (Џон Ленон)

 „Mr. Tambourine Man“ (Боб Дилан)

 „Fields of Gold“ (Стинг)

„Just the Way You Are“ (Били Џоел)

„Marwa Blues“ (Џорџ Харисон)

Лу Рид

„Wichita Lineman“ (Глен Кембел)

 „Mother“ (Џон Ленон)

 „Brownsville Girl“ (Боб Дилан, коаутор са Семом Шепардом)

 „Stay with Me“ (Лорејн Елисон)

 „Mystery Train“ (Елвис Пресли)

 „The Fat Man“ (Fats Domino)

 „Walk Away Renée“ (The Left Banke)

 „Change of the Century“ (Ornette Coleman)

 „O Superman“ (Laurie Anderson)

„Rock Lobster“ (The B-52’s)

Дејвид Боуви

„Across the Universe“ (Битлси)

„Mother of Pearl“ (Roxy Music)

„The Electrician“ (The Walker Brothers)

„Tom Violence“ (Sonic Youth)

„Try Some, Buy Some“ (Рони Спектор)

„Beck's Bolero“ (Џеф Бек)

„Some Day My Prince Will Come“ (Мајлс Дејвис)

„True Fine Mama“ (Литл Ричард)

„Epsilon in Malaysian Pale“ (Едгар Фроз)

„See Emily Play“ (Pink Floyd)

Џими Хендрикс

„Hound Dog“ (Елвис Пресли)

„Killing Floor“ (Howlin' Wolf)

„Mannish Boy“ (Мади Вотерс)

„Tutti Frutti“ (Литл Ричард)

„Sunshine of Your Love“ (Cream)

„All Along the Watchtower“ (Боб Дилан)

„Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band“ (Битлси)

„21st Century Schizoid Man“ (King Crimson)

„The Planets“ (Густав Холст)

„Goldberg Variations“ (Ј.С. Бах)

Горан Косановић

"The Jean Genie" (Дејвид Боуви)

“20th Century Boy” (Ти Рекс)

“Whole Lotta Love” (Лед Цепелин)

“Purple Haze” (Џими Хендрикс)

“God Save the Queen” (Секс Пистолс)

”Baby, I Love You” (Рамонси)

”Miss You” (Ролингстонси)

”A Day in the Life” (Битлси)

“Supersonic” (Оејзис)

”Русија” (Идоли)

Џон Ленон: „Ако сте покушали да рокенролу дате друго име, могли бисте га назвати „Чак Бери““.

Лестер Бангс: "Рокенрол је став; то није музичка форма стриктне врсте. То је начин на који се ствари раде, приступа стварима."

Брус Спрингстин: „Рокенрол никада није био о одустајању... Никада, никада о предаји”.

Лу Рид: „Да нисам чуо рокенрол на радију, не бих имао појма да на овој планети постоји живот“.

Елвис Пресли: Рокенрол музика те тера да се крећеш ако то осетиш.

Курт Кобејн: Прихватио бих казну затвора ако је рокенрол незаконит.

Литл Ричард: Навео је да је Елвис, иако је можда краљ, био краљица рокенрола.

Драгољуб Ђуричић: Мислим да је рокенрол једна од највећих и најбољих измишљотина човечанства. Рокенрол је слобода, бунтовност, а тога недостаје у 21. веку.

П.С. Таман када сам мислио да сам са изложбом ”Новогодишња изложба” у галерији Звоно привео креативну годину крају, стигао сам да урадим спот за песму Клима нам се клима од групе Српски Свемирски Програм, чији сам члан. Куриозитет је да смо са овом песмом конкурисали за Беовизију 2026. године. Нисмо прошли, C'est la vie. Пробаћемо са новом песмом следеће године поново. Чувајмо планету.

Објавио је књиге песама: Осјећајне пјесме и једна коњска (1984); Чарапе у трави (1987); Дебеле девојке (1990); Горе главу висибабо (1993); Музини ветрови (1995); Dlan&lopata (2009); О стварима које је Хомер пропустио (2022).

Под псеудонимом Т. Х. Раич објавио је романе: Опет силована (1990); Најбоље од Џека Трбосека (1995); Речник афродизијака (1997); Човек без костију (2003); Ко је рекао живели (2011).

Добитник је књижевних награда „Марко Миљанов“, „Рамонда сербика“, „Бранко Миљковић“, „Бранко Ћопић“, „Ђура Јакшић“ и Змајеве награде.

Приредио је неколико песничких и прозних антологија. Био је уредник у ревији Овдје, Књижевности и Београдском књижевном часопису. До пензионисања радио је као уредник у Издавачкој кући „Службени гласник“.

Био је члан Удружења књижевника Црне Горе, Српског књижевног друштва и српског ПЕН центра.

Време и место сахране биће накнадно саопштени.

„Могу да чују све податке о томе како смо ми у време Сецесије имали свог, па да кажем, Хофмана, и некога, па да кажем, по узору на бечку Сецесију имао тзв. народни стил, и заиста остао негде занемарен", рекла је Јелена Медаковић, секретарка за културу Града Београда.

„Док се у остатку поставке налази низ фотографија, личних докумената, библиотечки фонд. Дакле, све оно што је припадало Јовану Цвијићу. Кућа, сама поставка хронолошки прати његов живот", каже Теодора Попадић, историчар уметности, Музеј града Београда.

Иако су музеји били отворени до два сата ујутру, многи посетиоци су остали дуже него што су планирали у неком од легата и нису стигли да обиђу баш све поставке.

„У овом музеју, као у већини, заправо је да будем у простору где су наши дивни научници и људи који су заиста задужили ову земљу, да будем у том простору и да се подсетимо како се некад живело", рекла је Божана Мирков, посетилац.

У Музеју Иве Андрића, представљена је поставка која хронолошки прати живот нашег нобеловца. У Салону Музеја града Београда, уз диско амбијент, приређена је изложба савременог уметника Боре Нановића.

Поред тога, организовани су и програми у Конаку кнегиње Љубице, Завичајном музеју Земуна и Легату Петра Лубарде.

Ко зна, можда је неко од тих тихих и ћутљивих пензионера био високи официр Штазија, задужен за славног књижевника Хајнера Милера.

Управо у то време био сам заокупљен превођењем његове поезије. Кроз прозор, са осмог спрата зграде, на почетку Молштрасе, видео сам исти онај источни Берлин који је Милер последњи пут гледао петнаестак година раније. Али град се толико брзо мењао, да би га, да којим чудом васкрсне, већ у време мог преводилачког рада вероватно једва препознао.

Анђео историје

Овај песник је деценијама преферирао „живот у материјалу“ – тим речима је једном образложио своје редовне повратке у Источни Берлин након боравака на Западу, чак и у временима када је са немачког истока бежао ко год је могао. Иза Гвоздене завесе је за Милера све било литерарна грађа, па и сам његов живот. Тим својим ставом је навукао бес понеког западног фељтонисте, пошто је остао да живи тамо где су му забрањивали књиге и комаде, само зато јер је ту могао боље да пише. Ипак, у поређењу са његовим дубоко проживљеним естетско-политичким опсесијама, готово све што је дошло након њега изгледа као део светлуцаве површине потрошачког мора.

Можда је Милер попут Бенјаминовог злосрећног Анђела песник који нам стално измиче, док га рајски ветар гура у будућност.

Текст који је Милеру послужио као полазиште за неколико његових песама јесте познати фрагмент Валтера Бенјамина О појму историје из 1940. у којем аутор слику Паула Клеа Angelus Novus схвата као Анђела историје. Окренут нашем тренутку који се стално, попут живе лаве стврдњава у прошлост, Анђео би желио да помогне људима изможеденим перманентном катастрофом. Но, из раја дува јак ветар који анђеле тера у будућност. Бенјаминов Анђео историје не нуди избављење, он је ужаснути посматрач нагомилавања рушевина. Милер је свог Анђела 1958. пустио да наслути будући покрет историје. И макар у наговештеном лепету крила сачувано је нешто наде. Године 1992. је Злосрећни анђео потпуно обезличено биће, а историја лишена леве есхатологије опет постаје непознаница.

Треба имати на уму да је Хајнер Милер сам себе назвао злим Анђелом и да је на питање у шта верује најчешће одговарао – у виски. Или, ако би питање схватио озбиљније: „Верујем једино у конфликт. Иначе не верујем ни у шта“. Управо из тог неверовања настале су његове најбоље песме.

Не би ме чудило ако би људи са ових простора у његовим стиховима брже препознавали своју истину него тамо где ју је Милер покушавао формулисати. Јер, за разлику од срећно уједињене Немачке, ове је крајеве у време Милерове смрти, походио Анђео очајања. Сада, три деценије касније, има доста посла између Украјине и Палестине.

Епитаф пропалој држави

Једног сивкастог јесењег дана отишао сам у Улицу Шосе, надомак бившег Зида. На тамошњем гробљу сахрањен је и Хајнер Милер. На његовом уском, црвеном обелиску уклесани су тек име и презиме, што не говори о значају овог драмског писца и песника. Величина је можда управо у потпуном одсуству патетике. Ако је надгробник последња порука некога ко је отишао, упућена нама који смо још увек привремено ту, онда би Милерова порука могла гласити – немам шта да вам поручим. Консеквентно одбијање да нам олакша приступ свом свету јесте став која га је надживео.

Након што је још за живота заузео место у пантеону немачких литерарних величина, песник Милер је три деценије након смрти помало потиснут у други план, а да није честито ни прочитан. Вероватно узроке треба тражити у непрозирности прашине која се дигла око „краја историје“, како је амерички политиколог Франсис Фукујама назвао тотални тријумф Запада у Хладном рату. Кроз ту прашину, која је у Немачкој била нарочито густа услед рушења Берлинског зида, неко се време нису могле сагледати праве димензије људи и појава. И онима који Милеру баш и нису склони, као и онима који су га обожавали, сада постаје полако јасно да је он ипак сахрањен на правом месту – неколико корака од Хегела, Фихтеа, Брехта, Хајнриха Мана и Маркузеа.

Ходао сам тада од гроба до гроба, присећајући се сати, дана, месеци проведених са текстовима тих људи. Помислио сам да их на том месту узалуд тражим, јер једино у библиотекама они живе свој тихи загробни живот.

Исте године када је Милер умро, највеће немачко књижевно признање – Бихнерова награда – припало је тада тридесеттрогодишњем песнику са немачког истока, Дурсу Гринбајну. А тај је песник од својих почетака био нека врста Милеровог штићеника. Отуда је било сасвим природно да управо Гринбајн сачини репрезентативан избор Милеровог песништва који је 2000. године објавила једна од најугледнијих немачких издавачких кућа, „Зуркамп“.

У поговору том избору, објављеним под називом Крај рукописа Гринбајн констатује да је Хајнер Милер можда једини писац из генерације опхрване „левом меланхолијом“ који је све до краја покушавао и успевао да се избори за преко потребну дистанцу према себи, литерарном канону и садашњости као продукту историје. Гринбајнов закључак гласи: „Најмање што се може рећи јесте – он је радио на будућности немачког стиха. Но, све док овај аутор не буде до краја откривен, његов ће глас остати пригушен, као иза Гвоздене завесе, као реликт историје двадесетог века. То што је написао до тада ће стајати, пре свега, као епитаф једној пропалој држави. Њега би требало стално изнова ишчитавати, и то из темеља другачије“.

У последњих неколико година Милер добија на значају, а и рецепција се обнавља. Архив Хајнера Милера храбро се ухватио укоштац са великим необјављеним наслеђем. Захваљујући томе неке од песама су постале накнадно доступне и преводиоцима.

Песник Хајнер Милер

Мада је Хајнер Милер свој књижевни успон почео као песник, иако је деценијама писао лирику и ту врсту израза пред крај живота опет интензивирао, ван Немачке је његова светска позоришна слава засенила његову поезију, која несумњиво заузима значајно место у немачком и европском песништву друге половине 20. столећа.

Да бисмо знали о чему је заиста реч у његовим песмама морали бисмо бити у стању да следимо његове асоцијације које осцилирају између великих имена и идеја: Шекспир, Софокле, Пушкин, Вергилије, Хомер, Момзен, Бенјамин, Маркс, Наполеон, Лењин, Рилке и Брехт, да споменемо само неке, присутни су у овим стиховима као наши савременици зато што их је Милер призвао за сведоке у процесу писања. Само што је рани Милер писање схватао као немилосрдну спознају историјске стварности, да би на крају пута оно за песника постало исто тако немилосрдан обрачун са сопственим илузијама.

Хајнер Милер се уопште не труди да нам фуснотама олакша разумевање тога што он зна док бележи свој текст. На ту тврдњу би овај писац вероватно одговорио ироничном опаском попут оне из аутобиографије Рат без битке: „Људи више немају навику да слушају прецизне текстове – чим је нешто прецизно формулисано, постаје неразумљиво“. Истовремено, Милеру је страна интелектуална поза, која није ретка међу епигонима Т.С. Елиота.

Овакав карактер Милерових лирских текстова је превођење повремено претварало у прави детективски посао. Нисам још увек имао издавача, али сам најпре за себе, па после и за имагинарне читаоце који ће једном хтети да се упусте у игру препознавања асоцијација, сачинио попис неких имена и појмова који се појављују у Милеровим песмама, уз краћа објашњења. Био је то импресиван глосар.

Милеру ова ерудитивна компонента његовог песничког текста није била у првом плану. Песников интелект је заправо грозничаво испитивао могућност уметничког премеравања односа наде и историјске стварности. Друкчије речено, истраживао је оправданост било какве утопијске наде која је до пред крај његовог живота била уклештена између тоталитарног „реалног социјализма“ и западног тоталног конзумеризма.

Милерова опсесивна питања још увек нису нашла дефинитивни одговор: Да ли је могуће људско друштво које би трајно уравнотежило две људске исконске потребе, за друштвеном правдом и за индивидуалном слободом? Да ли слобода искључује правду и обрнуто? Да ли су оправдане жртве настрадале у покушајима остваривања ових идеја? Или је човек тек болест ове планете, а историја – бесмислена кланица?

Напослетку, за просуђивање овог песништва не треба да буде пресудно то што нам се са наше глобализоване осматрачнице чини како је са пропашћу бољшевистичког модела социјализма покопана и свака нада у остварљивост радикално друкчијег, праведнијег људског друштва, те да је утопија коначно дифамирана као илузија. Хајнер Милер је пред крај живота још једном грандиозно опевао свој полувековни узалудни покушај да наслути ма какав финални смисао у људској историји.

Отац титоиста

Хајнер Милер је рођен 9. јануара 1929. у Епендорфу у данашњој покрајини Саксонији. Његов отац је био чиновник државне управе и уверени социјалдемократа. Због тога је по доласку нациста на власт био интерниран, потом пуштен. Но, „непријатељу народа“ нико није желео дати посао. Трбухом за крухом породица се сели на север, у Мекленбург, где је отац обављао најразличитије послове. У кући Милерових се стално расправљало о политици и литератури.

Крајем 1944. Хајнер Милер бива регрутован, најпре у радну бригаду, а потом и у Народни јуриш – Фолксштурм, последњу одбрану злочиначког режима, коју су сачињавали недозрели момчићи и старци. Тако доспева у америчко заробљеништво. Након завршетка рата Милер се враћа у родитељски дом, у источни део Немачке који је под контролом Црвене армије. Године 1947. породица се враћа у Саксонију, где се Милер укључује у рад литеране секције владајуће Социјалистичке партије јединства. Ту добија посао библиотекара, чији је задатак денацификација библиотеке. Према сопственим речима у то време је сакупио богату приватну библиотеку. Школу писања похађа 1949. у близини Дрездена, а већ наредне године објављује прве књижевне критике у листу Недеља.

Изгледало је да ће му каријера поћи узлазном путањом. Али 1951. године његовог оца партија оптужује за титоизам, отац схвата сигнал и бежи на Запад, ускоро му се придружују Милерова мајка и брат. Он остаје уз горко сазнање да сечиво велике идеолошке конфронтације попут скалпела цепа обичне људске везе. То ће доцније уродити добрим стиховима.

Милер се сели за Источни Берлин, пише за за листове и часописе. Упознаје Бертолта Брехта али није укључен у његов ансамбл. Године 1954. склапа брак са Ингеборг Швенкнер, књижевницом за децу и коауторком његових првих позоришних текстова. Наредне године Милер постаје научни сарадник источнонемачког Удружења писаца, а од 1957. већ ради као уредник у месечном часопису Млада уметност. На Народној бини је изведен његов први комад – колаж репортажа о Октобарској револуцији под називом Десет дана који су потресли свет. Наредне године Милер постаје научни сарадник позоришта „Максим Горки“ и стиче статус слободног уметника.

Његове прве драме изведене су 1958, а 1959. добија награду „Хајнрих Ман“, добија место драматурга у позоришту „Максим Горки". Драма Пресељеница тематизује одузимање земље сељацима. Изведена је 1961. и бива осуђена као контрареволуционарна. Милер је принуђен да изврши самокритику. Упркос томе искључен је из Удружења књижевника, а комад је након премијере забрањен. Године 1965. је забрањен и његов следећи позоришни текст. Милер пише за новине под псеудонимом Макс Месер. Његова супруга Инге након периода тешких депресија извршава самоубиство 1966. године.

Исте године Милер пише драму Тиранин Едип. Драма је изведена 1967, потом се Милер поново жени. Његова друга жена је Бугарка Гинка Чолакова. У више наврата одлази на дужа путовања у Бугарску. Шестогодишњи уговор као драматург „Берлинског ансамбла“ добио је 1970. Пише комад Маузер наслонивши се на Брехтову представу Мера. У њему преиспитује оправданост бруталних револуционарних мера. Комад остаје забрањен до пропасти комунистичког режима. Премијерно је изведен у Сједињеним Америчким Државама 1975, а у Западној Немачкој, у Келну тек 1980.

Хамфри Богарт из Саксоније

Милер 1975. одлази по позиву на Универзитет Остин у Тексасу као гостујући професор. Након повратка из Сједињених Држава постаје драматург берлинске Народне бине. Потписује петицију против одузимања држављанства кантаутору Волфу Бирману. Следе нова путовања по Мексику и Порторику, настају нови текстови од којих је најпознатији Германија, смрт у Берлину и Хамлетмашина. Хајнер Милер је у Западној Немачкој од 1981. добио скоро све значајне књижевне награде, а 1985. и ону најзначајнију – „Георг Бихнер“. Конкуренција система коначно почиње да ради за њега, пошто већ наредне године добија и најзначајнију источнонемачку књижевну награду. Осамдесетих је привилегован аутор са обе стране Зида, креће се слободно између две супарничке државе, члан је обе академије наука и уметности.

Године 1989. је један од иницијатора оснивања независних синдиката, говори на новембарском протестном скупу у Берлину. Након поновног уједињења Немачке ради углавном као режисер. Укупни програм франкфуртског фестивала Експеримента посвећен његовом делу. Европска театарска награда додељена му је 1991. Његово постављање Тристана и Изолде на сцену у Бајројту стручна критика означава као генијално. Исте године медији објављују да су службеници озлоглашеног источнонемачког Министарства за државну безбедност редовно разговарали са Милером. Он то потврђује. Испоставило се да у тим „информативним разговорима“ Милер никоме није нанео штету.

Године 1992. Милер се жени трећи пут, његова млада изабраница Бригите Марија Мајер бави се фотографијом. Исте године објављује контраверзну аутобиографску књигу Рат без битке, бива нападан и слављен. Потом приређује и објављује избор из поезије који га први пут целовито представља као песника. До краја живота писаће углавном поезију. Мада је договорено да средином деведесетих у Калифорнији режира један од својих комада, смрт је била бржа. Хајнер Милер је умро 30. 12. 1995. у Берлину.

Једни ће га због кожне јакне и дебеле цигаре памтити као „Хамфрија Богарта из Саксоније“, други пак као скептика за којег је сваки оптимизам био резултат недовољне информисаности. На последњој страници споменуте аутобиографије Хајнер Милер је записао: „До смрти морам живети са мојим противречностима, сам себи туђ колико год је могуће“. Његова поезија је, захваљујући, пре свега, добро однегованој дистанци према свему и свакоме, невероватно доследно истражила распон „између мало и ништа“ како је Милер у прошлом веку дефинисао свој историјски, уметнички, па тиме и људски маневарски простор.

Ако бих морао да издвојим реченицу која би најтачније описала став Хајнера Милера, одлучио бих се за један од његових последњих исказа: „За једног аутора је привилегија да за живота види како пропадају три државе“.