„Да би био примећен, Курбе је провоцирао. И вербално и уметнички је газио конвенције, кршио сваки табу. На пример овде са „Спавачицама“. То је први пут у историји уметности да се обрађује лезбијска љубав, не митолошки или алегоријски, већ као реалистичан моменат. Курбе је увек тачно знао у који осињак да дирне да добије реакцију. Била је то комбинација личног карактера и свесне стратегије”, рекао је Ханс Петер Виплингер, директор.

Организаторима је успело да из париског Д'Орсеја добију главна дела. Само два фале: „Сликар у атељеу“, које је присутно као позоришни реквизит, и „Сахрана у Орнансу“. Остало је ту, укључујући и мајку свих скандала -детаљни исечак женске анатомије, платно познато под називом „Почетак света“.

„Курбе је генерално био скандалозан, не само његови актови. Он је брзо схватио да је сваки скандал добар, јер скандали продају слике. Размишљао је као добар бизнисмен. Али мора се знати да у његовом укупном делу женски актови имају малу улогу, 50 слика према хиљаду”, рекао је Никлаус Гидел, кустос.

„Кроз Курбеове портрете се провлачи читав регистар људских емоција. Једног тренутка је очајан, па феминин и нежан; негде духовит, па тежак, патетичан и депресиван. Био је предводник реализма, али у пејзажима му се романтизам увлачи у слику. Савременици га описују као грубог и директног, но мислим да се само крио иза бучне фасаде”, рекао је рекао је Ханс Петер Виплингер, директор.

Ако вам се учини да вам је неко платно јако познато, али вам име аутора измиче, то је највероватније Курбе. Исто тако, ако код других сликара постоји несигурност ком правцу припадају, овде је лако - то је немилосрдни реализам. Све ваљани разлози да се посети ова изложба, кад ускоро проради брзи воз Београд Беч.

Касне вечери 15. јуна 1994. године један његов насилни испад брзо прераста у опасност. Данијеле одлуком власти доспева на присилно лечење у римску болницу. Свестан је свог поремећаја и дефинише га као "помахнитали мотор у грудима".

"Откуд то да си овде?"

Основна тема романа и није ментална болест, већ тај мотор, "силина којом живот погађа". Болничко окружење, „лудаци“, атмосфера затворености и отуђења коју доживљава младић уводи нас у занимљиву јунакову самоанализу, причу о његовом животу и људском бићу уопште, појединцу каквог види околина и ововремена медицина.

"Данас се више не лече само ментални поремећаји, данас нам смета и недокучивост живота, чудо посебности неког појединца, а наука би све да обухвати, да систематично попише. Сад се већ све сматра поремећајем, јесте ли се икад запитали зашто?"

Ако и нисте сада ћете се сигурно запитати. А најчешће питање у болници без сумње је:

"Откуд то да си овде? Питање је глупо али радозналост воли извесности, и када их нема, и док смо мали и кад одрастемо."

Оно што посебно плени је чињеница да радња тече готово линеарно, а узбуђење и читалачко ишчекивање буквално бујају. Наратор је протагониста Данијеле.

Он дневнички бележи догађаје које понекад објективно, понекад на свој начин доживљава током боравка у болници. Роман је подељен на седам поглавља, седам болничких дана. Сваки лик има главну улогу у неком дану.

"Понижена честица свемира јер имају дијагнозу"

Данијеле дели собу са пет болесника, Ђанлуком, Мариом, Алесандром, Богородичицом, Ђорђом. Сваки од њих добио је савршен портрет у галерији коју је аутор мајсторски насликао. У реалном свету они су само пацијенти, број, понижена честица свемира јер имају дијагнозу: биполарни поремећај, депресивна стања, кататонија, анксиозност, шизофренија.

Менкарели отвара њихову начету душу у којој се сместило окрњено детињство, љубав, одрастање, отуђеност... Писац ме је задивио осећајем за детаље, метафорама, једноставним начином да нам шест душевних болесника приближи, да их не сажаљевамо већ разумемо и саосећамо са њима. Понекад је довољан надимак да видите пред собом лик јунака.

Замислите човека којег зову Богородичица! Он је изнова и изнова призива да му врати изгубљену душу. Ту је и малени врабац којег Марио храни измрвљеним колачићем добијеним од Данијелеа и црно-бела фотографија Ђорђове мајке... Не, није ово напети трилер, не ређају се догађаји и вратоломни обрти, већ танани изазови најдубљим осећањима читалаца.

Браћа коју му је понудио живот

За седам дана Данијеле плете мрежу веза са људима који су му на почетку били прави странци.

"Тих пет лудака нешто је најближе пријатељима што сам икад имао, и више од тога, они су браћа коју ми је понудио живот, пронађена у истој барци, усред исте олује, између лудила и нечег што ћу једног дана успети да именујем".

Данијеле тако сазрева. Живот сматра тешким, понекад бесмисленим, желео би да затвори очи, срце, јер више не може да пати од онога што види и осећа. "Патња је звер која се завлачи под кожу". Данијеле дефинише своју болест и као „потребу за спасењем“, за разумевањем. Проналази то делимично код људи са којима дели болеснички простор и дане, код своје мајке, код др Чимаролија, љубазног доктора на одељењу који "науку предаје у руке љубави", али не и код др Манчина, лишеног професионалног и људског саосећања.

"За лудаке свих времена"

Седмог дана Данијеле напушта болницу. Излечен? Просудићете сами. У сваком случају је на добитку због пробуђене свести о важности људских односа, али и о њиховој сложености.

У једну римску болницу сместио је Менкарели читаву планету, сву нашу потрагу за смислом, страхове, изазове, отуђеност, охолост окружења, разрушени свет вредности, али и скривену доброту коју треба наћи. Она "мирише на спас".

"Спасење. За себе. За моју мајку... за све синове и све мајке. И очеве... За лудаке свих времена, прогутане у лудницама историје... Моја бољка се зове спасење, зар је могуће?"

Читајте Менкарелија. Ту лежи одговор. Овај роман је део трилогије. Претходи му "Кућа погледа", а заокружује "Увек се враћати".

„Пет година касније, 1926. године у Београд је стигла из Лондона, где је провела неколико месеци Исидора Секулић. Обавестила је своје колеге о оснивању и деловању ПЕН центра и да она позива своје колеге да оснују Београдски Пен центар. Тако и буде, 26. фебруара, састану се писци Павле и Богдан Поповић, Исидора Секулић, Јован Дучић, Милош Црњански и Иво Андрић“, наводи Вида Огњеновић, председница Српског ПЕН центра.

Били су ту и гости – Отон Жупанчић, Густав Крклец и сви заједно су основали Београдски ПЕН центар, који ће на конгресу у Берлину бити прихваћен у велику ПЕН породицу. И одмах преузети повељу ПЕН-а, да књижевност не познаје националне границе, да не сме бити прогоњена због политичких идеја, као и да писац не може бити прогоњен и осуђиван због ставова и мишљења његових јунака.

Да је ПЕН за слободу речи и против сваке цензуре, jедну од најачин порука у својим првим годинама међународни ПЕН послао је управо са Конреса у Дубровнику 1933 године.

„Tо је била кобна година по Европу. Тада се националсоцијализам појавио као партија и као идеологија. Конгрес Међународног ПЕН-а је осудио Хитлеров долазак и међу првим међународним организацијама то обнародовао јавно“, истиче председница Српског ПЕН центра.

Током другог светског рата српски ПЕН, као ни међународни, није деловао. После обнављања рада шездесетих година на Бледу је одржан конгрес коме је присуствовао и чувени драмски писац Артур Милер, кога је управо ПЕН спасао од Макартијевог прогона.

Српски ПЕН центар штитио је како светске тако и домаће писце од сваког прогона. И свих ових деценија залагао се да се наша књижевност што више преводи у свету.

„За једну књижевност која није на великом језику, ми смо пласирани у свету одлично“, наглашава Вида Огњеновић.

Свој век трајања ово једно од наших најстаријих уметничких удружења, обележиће низом догађаја које ће организовати током године у градовима Србије.

По већ устаљеном обичају, фестивал најављује готово читав дипломатски кор акредитован у Београду. Амбасадори Израела, Велике Британије, Финске, Канаде, Швајцарске, Шпаније, Аргентине, Грчке, представници амбасада Француске, Италије, Аустрије и Немачке, дошли су да најаве најновије продукције из својих земаља и да као и сваке године, изразе своју подршку, по њиховој заједничкој оцени, једној од најзначајнијих културних манифестација у региону.

БФИ отвара 13. марта у Српском народном позоришту компанија Готје денс из Штутгарта са представом Окретање костију Акрама Кана.

Из канадске покрајине Квебек долазе две циркуске компаније, 23. и 24. марта у Позоришту на Теразијама и 25. марта  Атељеу 212 а њихов наступ обележиће уједно и Месец франкофоније.

Посебан куриозитет и како каже Јунг „велика авантура" биће извођења 4. и 5. априла на отвореним базенима Ташмајдана.

Осим простора на Ташмајдану, позоришним сценама ове године прикључиће се и нови простор у креативном центру Ложионица.

У то простору, већ 6. марта, као увод у 23. БФИ, играће се комади које су савремени кореографи међународне репутације Маша Колар и Барак Маршал, припремили за 13 младих играча из Србије у оквиру пројекта Караван игре, који Национална фондација за уметничку игру спроводи већ девет година захваљујући подршци швајцарске Фондације Арт ментор.

1928. Фетс Домино је амерички и , један од пионира . Домино је био једна од највећих звезда рокенрола током 1950-их и један од првих ритам и блуз уметника који су стекли популарност код беле публике. Колико су га сви ценили говори и податак да га је и Елвис Присли сматрао ”Краљем рокенрола”. Умро је 2017.

1932. Црна боја иде уз рокенрол. А Џони Кеш је човек који је синоним за црно. Џони Кеш је амерички певач, текстописац, гитариста, глумац и композитор који се широм света сматра једним од најутицајнијих музичара 20. века. Иако првенствено запамћен као икона, његове песме садрже елементе рокенрола, рокабилија, блуза, фолка и госпела. Управо ова музичка свестраност је донела Кешу ретку част да буде примљен у три различите куће славних (Кантри, и Госпел музике). Умро је 2003.

1971. Ерика Баду је америчка певачица, текстописац и музички продуцент. Под утицајем R&B-а, соула и хип-хопа,Баду је постала позната крајем 1990-их када ју је њен дебитантски студијски албум ”Baduizm” (1997) поставио у први план нео-соул покрета, доневши јој надимак „Краљица нео-соула“ од стране музичких критичара. До сада је објавила пет албума.

Рођени на данашњи дан 1945. Mitch Ryder, 1953. Michael Bolton, 1968. Tim Commerford (Rage Against The Machine), 1971. Max Martin, 1979. Corinne Bailey Rae и 1982. Nate Ruess (Fun)

Догодило се 26. фебруара

1955.Билборд је известио да су по први пут од њиховог представљања 1949. године, синглови са 45 обртаја у минути боље продавали од старих стандардних синглова са 78 обртаја у минути.

1965. Џими Пејџ је објавио сингл She Just Satisfies у Великој Британији. Пејџ је свирао све инструменте осим бубњева, отпевао и продуцирао песму.

1966. Ненси Синатра је на првом месту америчке листе синглова са песмом These Boots Are Made For Walking.

1969.Peter Sarstedt је на првом месту британске листе синглова са песмом Where Do You Go To My Lovely?.

1979.Током судског спора између групе Sex Pistols и њиховог менаџера Малколма Мекларена, откривено је да је од 800.000 фунти (1.360.000 долара) колико је бенд зарадио, остало само 30.000 фунти (51.000 долара).

1980.Након што су видели U2 како свирају на Националном боксерском стадиону у Даблину пред 2.400 људи, Роб Партриџ и Бил Стјуарт из Island Records-а у Великој Британији понудили су бенду уговор за снимање.

1983. Мајкл Џексон је са албумом ”Thriller” на првом месту америчке листе албума. Албум је био један од првих који је користио музичке спотове у промоцији албума. Песме Thriller, Billie Jean и Beat It редовно су се вртеле на МТВ телевизији. У међувремену је постао најуспешнији албум свих времена са продајом од преко 65 милиона примерака.

1985. What’s Love Got To Do With It, Тине Тарнер освојила је награде за песму године и плочу године на додели Гремија. Песма је била њен најуспешнији сингл и нашла се на албуму”Private Dancer”.

1997. Битлси су освојили три Греми награде за песму Free As A Bird.

2002. Би Џиз су свирали последњи концерт у Мајамију.

2002. Нора Џоунс је објавила свој дебитантски студијски албум ”Come Away with Me“. Садржи синглове Don't Know Why, Feelin' the Same Way, Come Away with Me и Turn Me On.

2008. Beach House је објавио свој други студијски албум “Devotion”. Издвојили су се синглови Gila, You Came to Me и Heart of Chambers.

2008. Erykah Badu је објавила свој четврти студијски албум ”New Americah Part One (4th World War)”. Садржи синглове Honey и Soldier.

2008. Panch Brothers су објавили свој дебитантски студијски албум ”Punch”. Садржи централну свиту The Blind Leaving the Blind, композицију у четири става Криса Тајла, као и сингл Punch Bowl.

2016. Бенд 1975 је објавио свој други студијски албум ”I Like It When You Sleep“. На њему се налазе синглови Love Me, Ugh!, Somebody Else, The Sound, A Change of Heart, She's American и Loving Someone.

Рођени 27. фебруара

1907. Mildred Bailey је америчка певачица из 30их година. Позната је под надимком ”Краљица свинга”. Популарност је стекла са песмама: For Sentimental Reasons, It's So Peaceful in the Country, Doin' The Uptown Lowdown, Trust in Me, Where Are You? и другим. Умрла је 1951.

1923. Декстер Гордон је амерички џез тенор саксофониста, композитор и вођа бенда. Умро је 1990.

1960. Paul David Humphreys је енглески текстописац, клавијатуриста, певач, најпознатији по раду у групи Orchestral Maneuvers in the Dark (OMD).

1971. Розонда Томас је америчка певачица, плесачица, глумица и чланица групе ТЛЦ, једне од најпродаванијих женских вокалних група свих времена. Група је стекла популарност серијом хитова као: Creep, Waterfalls, No Scrubs и Unpretty.

Рођени на данашњи дан 1910. Winifred Atwell, 1927. Guy Mitchell, 1954. Neal Schon (Journey), 1957. Adrian Smith (Iron Maiden), 1960. Johnny Roy Van Zant (Lynyrd Skynyrd) и 1981. Josh Groban

Догодило се 27. фебруара

1964. Фризерка из клуба Каверн, Шила Блек је на првом месту у Великој Британији са песмом Anyone Who Had A Heart.

1967. Пинк Флојд су снимили први сингл Arnold Layne који је компоновао Сид Барет.

1970. Чланови групе Jefferson Airplane кажњени су са 1.000 долара због коришћења вулгарног језика током концерта у Оклахома Ситију.

1971. Албум Џенис Џоплин ”Pearl“ достигао је прво место на америчкој листи, где је остао девет недеља. Џоплин је умрла од предозирања хероином три месеца пре него што је албум објављен.

1977. Краљевска канадска коњичка полиција је упала у хотелску собу Кита Ричардса где су пронашли хероин и кокаин. Ричардс је ухапшен и оптужен за трговину дрогом.

1984. Dead Can Dance су објавили истоимени деби албум у Аустралији.

1984. Nik Kershaw је објавио деби албум ”Human Racing”.

1984. Група Квин је објавила албум ”The Works”. Са албума су се издвојиле песме Radio Ga Ga и I Want to Break Free.

1995. PJ Harvey је објавила трећи студијски албум ”To Bring You My Love”.

1999. Бритни Спирс је на првом месту са обе стране Атлантика са песмом Baby One More Time. Постао је најпродаванији сингл те године у свету.

2009.U2 је објавио свој 12. студијски албум “No Line on the Horizon“. Синглови са албума укључују Get On Your Boots, Magnificent и I'll Go Crazy If I Don't Go Crazy Tonight.

2015. Purity Ring су објавили албум ”Another Eternity”.

2015. Умро је Леонард Нимој. Био је и и , познат по улози у филмској и ТВ сериј . Објавио је и два албума ”Mr. Spock's Music From Outer Space” и ”Two Sides of Leonard Nimoy”.

Рођени 28. фебруара

1942. Брајан Џонс је енглески музичар, текстописац и продуцент. Био је оснивач и гитариста групе Ролингстонси. Када су се код Џонса појавили проблеми са дрогом отпуштен је из бенда. Умро је месец дана касније 1969. утопивши се у базену. Са његовом смрћу створен је култ оних који су умрли са 27. година.

Рођени на данашњи дан 1943. Donnie Iris (Wild Cherry), 1948. Geoff Nicholls (Black Sabbath), 1957. Ian Stanley (Tears For Fears), 1957. Cindy Wilson (B-52’s), 1971. Nigel Godrich, 1977. Jason Aldean и 1994. Jake Bugg

Догодило се 28. фебруара

1963. Сем Кук је објавио девети студијски албум ”Mr. Soul”.

1963. Петси Клајн је имала последњи телевизијски наступ певајући San Antonio Rose и I Fall To Pieces.Трагично је погинула у ваздухопловној несрећи пет дана касније.

1970. Питер Грин је говорио о својим плановима за New Musical Express, истичући како сав зарађен новац жели да поклони. Следећих десетак година нажалост провешће по установама за ментално здравље.

1970.Лед Цепелин је одсвирао концерт у Копенхагену као The Nobs након што је Ева фон Цепелин - рођака конструктора ваздушног брода запретила да ће тужити групу ако се презиме породице користи у Данској.

1970. Сајмон и Гарфанкел су на врху америчке топ-листе синглова са песмом Bridge Over Troubled Water, која је такође била број 1 у Великој Британији у марту исте године.

1976. Пол Сајмон је на 18. додели награда Греми добио награду за најбољи поп вокални наступ и албум године. У свом говору поводом прихватања награде, Сајмон је рекао публици: Желео бих да се захвалим Стивију Вондеру што ове године није објавио албум.

1977. Реј Чарлс је нападнут на концерту када га је нападач из публике покушао да задави конопцем.

1979. Рики Ли Џоунс је објавила свој истоимени дебитантски студијски албум. Садржи синглове Chuck E.'s in Love и Young Blood.

1983. Група Ју-ту је објавила свој трећи студијски албум ”War”.Продуцирао га је Стив Лиливајт, а са албума се издвајају песме Sunday Bloody Sunday и New Year's Day.

1984. Мајкл Џексон је освојио рекордних осам Греми награда за свој албум “Thriller”.

1994. Ерик Клептон је одсвирао стоти концерт у лондонском Ројал Алберт Холу.

1995. Jewel је издала деби албум ”Pieces of You”. Са албума су се издвојиле песме Who Will Save Your Soul, You Were Meant for Me и Foolish Games.

1995. Adina Howard је објавила деби албум ”Do You Wanna Ride?”.

1995. Face to Face су објавили албум ”Big Choice”.

2000. Група Оејзис је објавила четврти студијски албум ”Standing on the Shoulder of Giants”. Са албума су се издвојиле песме Go Let It Out, Where Did It All Go Wrong?, Who Feels Love? и Sunday Morning Call.

2000. Eels су објавили трећи студијски албум ”Daisies of the Galaxy”:

2020. Real Estate су објавили албум ”The Main Thing”.

Рођени 29. фебруара 

1976.Џа Рул је амерички репер, певач и глумац. Рођен и одрастао у Квинсу, Њујорк, Џа Рул је постао познат по мешању гангстерског репа са поп и R&B сензибилитетом. До сада је објавио седам албума.

1984. Mark Derek Foster је амерички певач групе Foster the People. Са групом је објавио четири албума. 

Рођени на данашњи дан: 1904. Jimmy Dorsey, 1940. Gretchen Christopher (The Fleetwoods), 1972. Saul Williams и 1976. Ja Rule

Догодило се 29. фебруара

1958. Френк Синатра је на првом месту америчке листе албума са ”Come Fly with Me”, албумом који је замишљен као музичко путовање око света. Песме Isle of Capri, Autumn in New York, April in Paris и Blue Hawaii су у међувремену постали велики хитови.

1968. Битлси су за албум Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band, добили прву Греми награду. 

1980. Journey су објавили албум ”Departure”.

1988. Роберт Плант је објавио четврти соло албум ”Now And Zen”. 

2000. Steely Dan су објавили албум ”Two Against Nature”.

2000. Смешинг Пампкинс су објавили албум ”Machina/The Machines of God”.

2000. Beanie Sigel је објавила деби албум ”The Truth”. 

Рођени 1. марта

1904. Глен Милер је амерички џез тромбониста. Био је композитор, аранжер и вођа једног од најпознатијих оркестара ”Глен Милеров Биг бенд”. Музиком се бавио у ери свинга, када је било популарно плесати уз музику. Милерови снимци укључују песме In the Mood, Moonlight Serenade, Chattanooga Choo Choo, At Last, American Patrol и друге. Погинуо је у авионској несрећи 1944. године над Ламаншом.

1927. Хари Белафонтеје амерички певач, текстописац, глумац и друштвени активиста.Сматра се да је један од најуспешнијих поп звезда у историји. Познат је по надимку ”Краљ калипса”, због међународне популаризације тог музичког правца .Године . издао је албум ””, који је био први албум продат у више од милион примерака. Белафонте је био рани присталица 1950их и 1960их година, и један од повереника . Године 1987. постао је глобални амбасадор добре воље. Умро је 2023.

1944. Роџер Далтри је енглески музичар, певач и глумац, најпознатији као главни вокал и повремени гитариста у рок бенду Ху. Од оснивања 1964. године, Далтри ће са својим колегама испоручити много доброг рокенрола, а показаће се у међувремену да ће постати пионир хард-рока и један од најутицајнијих бендова . Са својим колегама из групе је примљен у ”Кућу славних рокенрола” . године.

1994. Џастин Бибер је канадски певач. Познат је по мешању неколико музичких жанрова, а одиграо је значајну улогу у развоју модерне . Открио га је амерички музички продуцент Скутер Браун, након чега је објавио дебитантски EP “My World" (2009) и убрзо постао идол тинејџера. До сада је објавио шест албума.

Рођени на данашњи дан  1958. Nik Kershaw, 1973. Ryan Peake (Nickelback) и 1987. Kesha

Догодило се 1. марта

1961. Елвис Пресли је потписао петогодишњи филмски уговор. Током каријере Елвис је снимио 31 играни филм и два документарна филма.

1966. Џин Кларк из групе The Byrds је објавио да напушта групу због страха од летења.

1967. Радећи у студију Abbey Road у Лондону, Битлси су почели да снимају нову песму Џона Ленона Lucy in the Sky with Diamonds. Песма је инспирисана цртежом који је његов трогодишњи син Џулијан нацртао.

1968. Џoни Кеш се оженио са Џун Картер.

1969. Џим Морисон је ухапшен на позорници у Мајамију.

1973. Пинк Флојд су објавили свој антологијски албум ”Dark Side of the Moon”. Чувени омот је урадила дизајнерска кућа Хипнозис. Албум је продат у преко 45 милиона примерака.

1974. Група Rush је објавила истоимени дебитантски албум.

1979. Спаркс су објавили свој осми студијски албум ”No. 1 in Heaven“. На њему се налазе синглови La Dolce Vita, The Number One Song in Heaven, Tryouts for the Human Race и Beat the Clock.

1980. ”ВИС Идоли” су званично формирани у Београду. Чланови су Влада Дивљан, Зденко Колар, Божа Јовановић, Срђан Шапер и Небојша Крстић. У периоду од 1980. до 1984. група је издала синглове: Ретко те виђам са девојкама и Маљчики, мини ЛП ”ВИС Идоли” и албуме ”Одбрана и последњи дани”, ”Чоколада” и ” 6 дана јуна”. Албум ”Одбрана и последњи дани” је по многим анкетама проглашен једним од најбољих албума домаћег рокенрола. Омот за албум је урадила наша позната фотографкиња Горанка Матић.

1991. У Лос Анђелесу је премијерно приказан филм Doors режисера Оливера Стона. У главној улози је Вал Килмер.

1993. Група Кренберис је објавила деби албум ”Everybody Else Is Doing It, So Why Can't We?”.

1994. Нирвана је имала свој последњи концерт у Минхену пред 3000 људи.

1994. Luna је објавила други албум ”Bewitched”.

1995. Шведска група Кардиганс је објавила други студијски албум ”Life”.

1999. Underworld су објавили албум ”Beaucoup Fish”.

2005. Jack Johnson је објавио трећи албум ”In Between Dreams”.

2005. Kathleen Edwards је издала албум ”Back to Me”.

2019. Solange су објавили албум ”When I Get Home”.

Рођени 2. марта 

1942. Лу Рид је амерички музичар, певач и текстописац. Предводио је један од најзначајнијих бендова у историји рокенрола Велвет андерграунд. Група Велвет андерграунд је остварила мали комерцијални успех током свог постојања, али данас се сматрају једном од најутицајнијих група у историји и музике. ВУ се звао први бенд који сам направио 1994. године и који је трајао две године. Снимили смо неколико демо песама и један спот. Одржао је концерт 2006. године у Сава Центру. Умро је 2013. године.

1945. Дерек Воткинс је енглески џез, поп и класични трубач. Најпознатији је по свом раду на музици за филмове о Џејмсу Бонду и као студијски музичар за Битлсе, Ерика Клептона, Елтона Џона, Френка Синатру и Барбру Страјсенд. Умро је 2013.

1948. Рори Галагер је ирски текстописац, певач и гитариста. Познат је по свом виртуозном свирању гитаре и живим наступима. Објавио је 14 студијскiх албума, а сматра се ”највећим гитаристом за кога нисте чули”.Умро је 1995.

1962. Џон Бон Џови је амерички певач, текстописац, гитариста и глумац. Најпознатији је као оснивач и фронтмен бенда Бон Џови. Објавио је 15. студијских са групом и два соло албума. Из тако богате каријере издвајају се песме: Livin' on a Prayer, Keep The Faith, It’s My Life, Blaze of Glory и друге.

1977. Крис Мартин је енглески певач, композитор и филантроп, познат као оснивач и фронтмен групе Колдплеј. Од оснивања ове алтернативне рок музичке групе широм света је продато 40 милиона копија њихових музичких албума и синглова. Светску славу постигли су синглом Yellow (2000), праћеним њиховим деби албумом објављеним исте године под називом "Parachutes"који је био номинован за Меркјури награду. До сада су издали девет студијских албума и постали су једна од најпопуларнијих група.

1973. Матија Дедић је хрватски пијаниста и композитор. Његови родитељи су Арсен Дедић и Габи Новак . Крајем 1990-их Матија је основао Матија Дедић Трио. Објавио је дванаест албума. Умро је 2025.

Рођени на данашњи дан 1938. Lawrence Payton (The Four Tops), 1950. Karen Carpenter (The Carpenters) и 1985. Luke Pritchard (The Kooks)

Догодило се 2. марта

1955. Пионир рокенрола Бо Дидли је снимио песму Bo Diddley која ће у јуну следеће године бити на првом месту Билбордове листе.

1964.Вредни Битлси су започели снимање дугометражног филма ”A Hard Day's Night”, на железничкој станици у Лондону.

1967. Сјупримс су снимиле песме Reflections и The Happening.

1974. Terry Jacks је на првом месту америчке листе синглова са песмом Seasons In The Sun, и тамо ће остати три недеље.

1974. Стиви Вондер је освојио четири Греми награде.

1975. Из рубрике Греота да се баци бележимо ситуацију када је ауто Линколн прошао кроз црвено светло у Лос Анђелесу. Полицајац је био изненађен када је за воланом угледао Пола Макартнија у пратњи супруге Линде. С обзиром да се осећао мирис марихуане, полицајци су претражили ауто и пронашли марихуану. Линда је ухапшена и завршила је у полицијској станици.

1983. Појавио се нови аудио-дигитални формат, познат као ЦД.

1991. Француски певач Серж Гензбур је умро у Паризу. Сматран је за једну од најважнијих личности француског попа, био је познат по често провокативним издањима која су изазивала узбуну у Француској. Његово уметничко стваралаштво се кретало од раног рада у џезу, шансони до каснијих излета у рок, фанк и реге музику.

1996. Оејзис су на првом месту у Великој Британији са песмом Don't Look Back In Anger коју је отпевао Ноел Галагер.

1997.Nick Cave and the Bad Seeds су објавили свој десети студијски албум ”The Boatman's Call”. Издвојие су се песме Into My Arms и (Are You) The One That I've Been Waiting For?

1999. Умрла је Дасти Спрингфилд.

2007.Читаоци часописа Класик Рок су прогласили Џимија Хендрикса ”најлуђим ” гитаристом свих времена. Следе Кит Ричардс, Стив Рај Вон, Џими Пејџ и други.

2015. Noel Gallagher's High Flying Birds су објавили други студијски албум ”Chasing Yesterday”. Са албума су се издвојиле песме In the Heat of the Moment и Ballad of the Mighty I.

2016. Боб Дилан је продао своју личну архиву белешки, нацрта текстова, песама, уметничких дела и фотографија Универзитету у Талси, где би били доступни научницима и курирани за јавне изложбе. Колекција од 6.000 предмета такође је укључивала мастер снимке целог Дилановог музичког каталога, заједно са стотинама сати филмских видео записа.

2018.Superorganism је објавио свој истоимени дебитантски студијски албум. Садржи синглове Something for Your M.I.N.D., Everybody Wants to Be Famous, Reflections on the Screen, Night Time и The Prawn Song.

Рођени 3. марта

1923. Док Вотсон је амерички гитариста, текстописац и певач блуз, кантри, фолк и госпел музике. Освојио је седам Греми награда, као и Греми награду за животно дело. Умро је 2012.

1948. Теренс Чарлс Вајт је енглески гитариста, познат по томе што је свирао са бендовима Тин Лизи (стални члан од 1980. до 1982.) и Пинк Флојд (као пратећи гитариста од 1977. до 1980.), а касније и са бендом Роџера Вотерса.Такође је познат по свом синглу Bird of Paradise из 1983. године.

Рођени на данашњи дан 1927. Junior Parker, 1947. Jennifer Warnes, 1953. Robyn Hitchcock, 1966. Tone-Loc, 1977. Ronan Keating и 1997. Camila Cabello

Догодило се 3. марта

1965. Ерик Клептон је одсвирао последњи концерт са групом Јардбирдс. Преселио се код Џон Мејла и његових Блузбрејкерса. Заменио га је Џеф Бек. 

1966.Ролингстонси су отишли у холивудски студио RCA у Лос Анђелесу како би започели рад на албуму ”Aftermath”.

1966. Нил Јанг, Стивен Стилс и Ричи Фјуреј су основали Бафало Спрингфилд у Лос Анђелесу.

1966. године у Дому омладине Београда постављена је изложба фоторафија са прве Гитаријаде одржане на Сајму у Београду, фотографа Томислава Петернека и Бранибора Дебељковића под називом „Концерт од 100 фотографија”.

1967. У Отави, Онтарио, Канада, бенд The Animals је одбио да одржи заказани концерт уколико им се не плати унапред. Због тога је више од 3.000 фанова у публици изазвало нереде, узрокујући штету од око 5.000 долара.

1972. Елтон Џон је објавио сингл Rocket Man.

1973.Група Слејд је стигла директно на прво место у Великој Британији са песмом Cum on Feel the Noize. То је последњи пут успело Битлсима.

1984.Немачка певачица Нена је на првом месту у Великој Британији са песмом 99 Red Balloons.

1986. Металика је објавила свој трећи албум ”Master of Puppets” који се сматра једним од најбоњих албума жанра. Басиста Клиф Бартон је погинуо у саобраћајној несрећи док је био на промотивној турнеји са бендом

1989.  De La Soul су објавили дебитантски албум ”3 Feet High and Risin”g.

1994.Групи Смешинг Пампкинсје забрањено да се појави ужово у емисији Top Of The Pops због стихова песме. Ипак су се некако угурали са песмом Disarm.

1997. U2 су објавили свој девети студијски албум ”Pop”. Садржи синглове Discothèque, Staring at the Sun, Last Night on Earth, Please, If God Will Send His Angels и Mofo.

2005. 50 Cent је објавио други студијски албум ”The Massacre”. Са албума су се издвојиле песме: Candy Shop, Disco Inferno и Just a Lil Bit.

2008. Duffy је објавила деби албум ”Rockferry”, са кога се издвојила песма Mercy.

2010. Група Gorillaz је објавила трећи албум ”Plastic Beach”. Са албума су се издвојиле пеме: Stylo, Superfast Jellyfish и On Melancholy Hill.

2014. Authors су објавили деби албум ”Oh, What a Life”.

Рођени 4. марта

1930. Милан Миле Лојпур је гитариста и певач. 60-их година је био звезда летњих игранки на , и један од првих промотера рокенрола. На Калемегдану су се одржавале најлуђе игранке где се окупљало и до 2.000 људи. Како је сам изјавио: „По директиви смо свирали руске песме и по неку америчку. Није било званично забрањено бавити се рок музиком, али прећутно јесте“. Учествовао је у телевизијској серији „Грлом у јагоде“. Умро је 2005. године у Београду.

1948. Шејкин Стивенс је велшки композитор и певач. On je у 80-им годинама био најпродаванији сингл музичар у Великој Британији. Популарност је стекао са песмама:This Ole House, Green Door, Oh Julie и  Merry Christmas Everyone. .

1951. Крис Рија је енглески кантаутор и гитариста, препознатљив по свом храпавом гласу и по својој техници свирања слајд гитаре. Највећу популарност је постигао са албумом ”The Road to Hell” из 1989. године. Познат је по песмама: I Can Hear Your Heartbeat, On the Beach, Let's Dance, Josephine, Driving Home for Christmas, Auberge, Looking for the Summer као и дует If You Were Me са Елтоном Џоном. Одржао је концерт 2008. године у Београду. Умро је 2025.

1967. Иван Дендо је амерички гитариста, певач и фронтмен групе Лемонхедс. До сада су објавили десет албума. Са групом је свирао у Београду 2008.

Рођени на данашњи дан 1944. Bobby Womack, 1953. Emilio Estefan (Miami Sound Machine), 1955. Boon Gould (Level 42), 1963. Jason Newsted (Metallica) и 1968. Patsy Kensit (Eighth Wonder)

Догодило се 4. марта

1959. Победници прве доделе награда Греми су: Доменико Модуњо са песмом Volare, а албум године је ”Year and The Champs” од Henry Mancini's Peter Gun.

1966.Изјава Џона Ленона да су Битлси популарнији од Исуса Христа објављена је у Лондонском Евенинг Стандарду. Његово мишљење није изазвало контроверзу када је објављено у Великој Британији, али када је поново објављено у САД неколико месеци касније, у хришћанским заједницама плануле су љутите реакције. Избили су протести када су неке радио станице забраниле песме Битлса, а њихове плоче су јавно спаљене.

1967. Ролингстонси су заузели прво место на америчкој листи синглова са Ruby Tuesday, четвртим синглом групе који је стигао на врх листа.

1971. Ролингстонси су се преселили у Француску због пореза у Великој Британији.

1974. АББА је објавила песму Ватерло као први сингл са свог другог албума и први сингл који је приписан групи која наступа под именом АББА. Касније је постао победнички наступ за Шведску на такмичењу за Песму Евровизије 1974. Продат је у скоро шест милиона примерака, што га чини једним од најпродаванијих синглова.

1991. Бенд KLF је објавио студијски албум ”The White Room“. Садржи синглове What Time Is Love?, 3 a.m. Eternal, Last Train to Trancentral и Justified and Ancient.

1991. Бенд The Farm је објавио свој дебитантски студијски албум ”Spartacus“. Издвојиле су се песме Groovy Train, All Together Now и Don't Let Me Down.

1994. Курт Кобејн је хитно пребачен у болницу након што се предозирао алкохолом и дрогом у хотелу у Риму током европске турнеје групе Нирвана. 

1997. Guster је објавио свој други студијски албум ”Goldfly“. Садржи синглове Airport Song, Demons и Fa Fa.

2003. Evanescence је објавио свој дебитантски студијски албум ”Fallen”. Издвојили су се синглови Bring Me to Life, Going Under, My Immortal и Everybody's Fool.

2008. Stephen Malkmus and the Jicks су објавили свој студијски албум ”Real Emotional Trash”. Садржи синглове Baltimore и Gardenia.

2009. Бритни Спирс је започела светску турнеју у Њу Орлеансу, своју прву концертну турнеју у пет година. Двадесетседмогодишњакиња се на концерту обукла као водитељица циркуса, а учествовали су жонглери, акробате и плесачи.

2013. Група Bastille је објавила свој дебитантски студијски албум ”Bad Blood”, у Великој Британији. Са албума су се издвојиле песме Overjoyed, Bad Blood, Flaws, Pompeii, Laura Palmer, Things We Lost in the Fire и Oblivion.

2014. Real Estate су објавили албум ”Atlas”

2019. Кит Флинт, певач и плесач из британске електронске плесне групе Продиџи, пронађен је мртав у својој кући у Есексу, Енглеска.

Основана је 1948. са циљем да се у њој образује кадар ликовних и примењених уметника. Ту су поникле идеје о организовању прве изложбе ликовних уметника Косова и Метохије, формирању Клуба ликовних и примењених уметника Косова и Метохије, оснивању два удружења и Дечанске ликовне колоније, а 1960. отворена је и прва Галерија у Пећи.

„Покрајински културни центар желео је да Пећка школа не остане у сећању појединаца, па је овом приликом приредио изложбу 33 аутора. Иначе смо у години јубилеја – 125 година од рођења и 40 година од упокојења доајена, професора Владимира Владе Радовића“, наводи Јована Савић Јевтић, дирекотрка Покрајинског културног центра Приштина-Лепосавић.

„Захваљујући оснивачу те школе, емитентном истакнутом уметнику, Владимиру Владу Радовићу. Школа је егзистирала све до 1999. године. То је пуних 50 година и изнедрила велики број уметника, пуно генеарција које су се истакле не само у Србији, него и шире“, наглашава сликар Звонко Павличић.

Међу наставним кадром били су и угледни српски уметници, као што су педагог и писац Милан Бесарабић, вајар и песник Ристо Отовић, цртач и вајар Лука Станковић, истакнути сликар Божидар Продановић.

Након 1999. године, услед ратних догађаја и промене друштвено-политичког контекста на Косову и Метохији, школа престаје са радом.

„Она је некако од тих музичара направила праве рок звезде, које су изгледале и понашале се на њеним фотографијама као било које рок звезде тог момента у свету. Дакле, она је дала један оквир и успела да увелича наша знање и наше способности музичке и да их представи, без икаквог комплекса, било где у том тренутку“, наглашава музичка критичарка Зорица Којић. 

Протагонисти Новог таласа и музичке сцене осамдесетих сагласни су да се не бисмо тако добро сећали тог времена да нема фотографија Горанке Матић.

„Мислим да та веза, њен визуелни идентитет и музика коју смо ми правили, да је то неки пакет који ће сигурно остати за неке будуће генерације“, сматра Срђан Гиле Гојковић.

„Она је пазила да те фотке испадну добро и увек нам је сугерисала шта да обучемо. А радила је стално, по концертима, свуда сам је виђао са фотоапаратом“, напомиње Момчило Бајагић Бајага.

Стваралаштво Горанке Матић је јединствено сведочанство овдашње културне историје. Сакупљено је у монографији награђеној на Сајму књига, а у продукцији РТС-а настао је документарни филм посвећен њеном раду.

„Сваки посетилац Музеја, идући редом кроз просторије пратиће генезу, односно настанак ћирилице, и њен развој и промене, настанак српске ћирилице у средњем веку, појаву српских штампарија. Промене, буне које су се дешавале током 18. и 19. века, а везане за структуру српске ћирилице. Ток српске ћирилице и коначно све оне мене које у утицале на промене у нашем, односно 20. и 21.веку“, наводи проф. др Александар Милановић, директор Музеја ћирилице.

За Бајину Башту као град ћирилице музеј има посебну симболику.

„Почели смо све 2019. усвајањем Декларације о заштити ћирилице, затим Ћириличном баштином, која све ове године постаје препознаљива, Парк ћирилице и, наравно, круна свега, Музеј ћирилице“, истиче идејни творац Музеја, Синиша Спасојевић.

Музеј није само подсећање на историјат већ и завет будућности.

„Нека овај Музеј буде њен дом, али пре свега инспирација да она остане живо писмо у нашим школама, институцијама, медијима, да буде живо писмо у свакодневном животу“, поручио је Милош Вучевић, изасланик Председника Републике.

Музејска врата отворена су пре свега за школарце, научнике, а биће и новост већ у пролећној туристичкој понуди.

„Један од најзначајнијих докумената које смо нашли у овај документацији јесте одлука о оснивању првог музеја у Ћуприји из 1955. године. Ту има доста извештаја о раду и планова“, рекао је Новак Новаковић, директор Музеја „Хореум Марги-Равно“.

У збирци поклоњених докумената су и фотографије предмета који више нису у ћупријском музеју, јер је после велике поплаве 1968. део историјске грађе премештен у јагодински завичајни музеј и Народни музеј у Београду. Запосленима сада предстоји обрада поклоњених докумената,фотографија и рукописа.

„Обимна архивска грађа коју је потребно пре свега негде систематизовати и пре свега прегледати пажљиво да би се направиле одређене групе самог материјала“, рекао је Новак Новаковић, директор Музеја „Хореум Марги-Равно“.

 План музеја је да у децембру поводом 40 година од смрти Игора Парфјонова направи изложбу у част оснивача музеја и заљубљеника у старине који је желео да се историја Ћуприја не заборави.

Током година је изградио јединствен стил и поетику, прихватили су га галеристи, критика и публика, па је сврставан и међу тамошње најбоље савремене сликаре. „Тајанственост стварног света јесте скривени извор његове уметности. Она се види, осећа и доживљава,'' написао је италијански мислилац и теолог Вито Манкузо о сликарству Дамјана Ђакова.

„Бавио се човеком, бавио се односом савременог човека са светом око себе и мислим да је то оно што најбоље описује његове радове. У Италију је однео нашу традицију фрескосликарства и то се види и на овим радовима, међутим Италија је њему дала оно што није могао добити овде, а то су медитеранске боје, топли колорити, али и интроспекција, пуно је размишљао и сва своја размишљања је пренео на ова платна“, рекао је Александра Ђуришић, ауторка изложбене поставке.

Ђаков је стварао у тишини, тихо је отишао, пре четири године. Постхумно је остварена његова жеља да слике настале у Италији буду изложене и у Београду.

„Ми смо тај његов сан остварили практично од почетка до краја. Ја сам у овом предговору написао да ништа није у животу реализовано, док претходно није одсањано. Тако да све што нам је он оставио ми смо то испунили и то са великом лакоћом, а да не говорим коликом љубављу“, каже Александар Пековић, управник Галерије Задужбине Илије М. Коларца.

Изложено је више од 40 радова из деведесетих година које се сматрају зрелом фазом Дамјана Ђакова, сликара меланхолије, продуховљене лепоте и медитативне тишине.

Благи тонови Наталијине рамонде на платнима не стоје тихо - они дишу, памте и нежно опомињу. Кроз читав циклус провлаче се као танка, нераскидива нит, баш као и феникс цвет са Кајмакчалана, који се усправља са првим зрацима раног пролећног сунца. У тим бојама, као и у сивим и хладним тоновима зиме, осећа се истовремено и лично и заједничко: рукопис уметника, али и шапат предака, тиха свест да је достојанство категорија изван времена.

Веза са светским кубизмом препознаје се у идеји вишеструке перспективе. Истина није један кадар, већ слојевита геометријска слика. Куљанин тај принцип преводи у нашу стварност, у којој се често осећамо раздвојено између прошлости и будућности, између онога што јесмо и онога што нам се намеће да будемо. Његова геометрија не разбија свет – она га пажљиво саставља.

Пред посматрачем се слаже мозаик од успомена, симбола и препознатљивих знакова српског идентитета. Шајкача, лице, поглед, уста и очи, орнамент - све је преломљено кроз равни и углове, али ништа није изгубљено. Напротив, свака раван носи део приче: карактер, порекло, идентитет, али и ведрину којој време не може да науди.

У тим слојевима осећа се блискост. Ликови на платнима нису само форма, већ носиоци искуства – различити у изразу, повезани у поносу. Као да уметник поручује да идентитет никада није једнослојан, већ саткан од множине перспектива, од прошлости и садашњости, од туге и снаге. Управо у тој сложености лежи његова лепота.

Љубичасти тонови и снажни знакови подсећају да корени нису терет, већ ослонац. Без утемељења нема душевног мира, нема идентитета, а нема ни будућности. Бледо љубичаста све то повезује у једну емоцију – није гласна ни наметљива, више налик светлости свеће која не гори да би заслепела, већ да би трајала. Свако платно делује као тиха ода која тражи пажњу и дуго остаје у мислима.

Оно што ову изложбу чини посебном јесте утисак да уметност не остаје затворена у оквиру. Она постаје позив на блискост, солидарност, сећање и промену. У времену пролазних утисака, Срђан Куљанин бира трајање - и подсећа да се из пепела може устати мирно и усправно.

Док посматрамо оштре пресеке и снажне тонове, остаје једно топло сазнање: можемо бити разломљени искуством, али не и сломљени. У тој пурпурној тишини, изложба „Наш кубизам“ дише као постојана песма о опстанку врлине и промени која неминовно следи.

Изложба је отворена у Кући Ђуре Јакшића у Скадарлији од 22. фебруара до 1. марта 2026. године.

У фокусу скупа нашле су се теме које повезују традиционалне лингвистичке вредности са савременим технолошким изазовима – од дигиталних корпуса и језичке стандардизације до примене вештачке интелигенције у проучавању и очувању језика.

Посебну пажњу учесника привукло је излагање Милене Шовић, ауторке и оснивачице портала Јужна пруга. Њено учешће обележило је, без сумње, једно од најупечатљивијих излагања овогодишњег скупа.

Назив њене презентације у склопу поменутог догађаја био је: „Употреба дијалеката из призренско-тимочке дијалекатске области у савременом новинарству – језичке, културне и медијске импликације на примеру портала 'Јужна пруга'“.

Шовићева је рад представила у целости на призренско-тимочком дијалекту, што је преседан у оквиру једне научне конференције овог типа.

„Важно је да се каже да дискриминација на језик у овај случај дооди ко дел од поширок образац на друштвено-економску маргинализацију на југ Србију. Са стигматизацију на језик дооди и стигматизација на цел регијон и његови становници, а тој се на крај претвара у политичко и друштвено обележје на неједнакос", истакла је Милена Шовић.

Већ у уводном обраћању нагласила је да је реч о свесној и симболички важној одлуци да се дијалекат, који је деценијама потискиван из институционалне и медијске сфере, уведе у простор академске расправе без посредовања стандардног језика.

Тиме је њено излагање постало и перформативни чин: сама форма била је потврда тезе о равноправности дијалекта.

Стигматизација и медијска маргинализација призренско-тимочких говора

Шовићева је анализирала друштвено-језички и медијски положај призренско-тимочких говора, указујући на дуготрајну стигматизацију која их прати. Ови говори (призренско-јужноморавски, сврљишко-заплањски и тимочко-лужнички дијалекат) иако их користи велики број становника југа и југоистока Србије, ретко су присутни у институцијама и информативним медијима.

„Упркос на овакој голем број говорници, призренско-тимочки дијалекти ич несу видљиви у институције и медији. Они су дибидуз искључени из медији и институције и најчесто се врзују за приватно, неформално оратење, ал се у јавнос потискују у корис на стандардни језик", навела је Милена Шовић.

Када се и појаве у јавном простору, Шовићева истиче да су најчешће сведени на карикатуралне или хумористичке улоге, чиме се додатно учвршћују стереотипи о њиховој "неозбиљности".

„Медији у све тој имају једну од најважне улоге. Призренско-тимочки дијалекти у медијски простор појављују се готово искључиво у карикатурални контекс. К’д се користи у филмови, серије ели забавни програми, онија служе ко срество на комику и ко ознака за пониску друштвену позицију. Ич се не користе у информативни, истраживачки и озбиљни садржаји", додала је Шовићева.

Посебан сегмент излагања био је посвећен студији случаја – порталу Јужна пруга, првом информативном медију у Србији који доследно објављује садржај на дијалектима призренско-тимочке области.

„У прошлос а и д’н дан’с, дијалекти из призренско-тимочку облас изложени су на потцењување. У јавне дискусије почесто се означавају ко 'неправилни', 'прости' ели 'пастирски' говори, са шта ги се одузима оправданос ко на равноправну верзију од језик. Овакве одреднице несу засноване на језички мерила, већ на вредносне и идеолошке преставе од то кој говори  с’с тај језик и из кој дел на земљу дооди", рекла је Милена Шовић током презентације.

Шовићева је истакла да циљ портала који је основала није фолклоризација нити музеализација говора, већ његово враћање у свакодневну, живу и функционалну употребу. Текстови обухватају теме из политике, економије, културе и друштва, чиме се показује да дијалекат може да носи и најсложеније садржаје без губитка прецизности или озбиљности.

„Поважно је да се каже да употреба на дијалекти на портал неје сведена на забавни ели фолклорни каталог. Б‘ш супротно, дијалекти се користе ко срество за изражување на сложене теме из друштво и економију. С’с тој се нарушава водећи образац у медији у кој је призренско-тимочки говор резервисан сам за комендију и потсмех", додала је главна и одговорна уредница Јужне пруге.

Од живог говора до језичких модела и четботова

Један од кључних доприноса портала Јужна пруга, према речима Милене Шовић, јесте разбијање поделе на „приватни дијалекат" и „јавни стандард". Увођењем дијалекта у информативно новинарство, Јужна пруга помера границе онога што се у јавном дискурсу сматра легитимним језичким изразом.

Тиме се, како је нагласила, не доводи у питање стандардни језик, већ се заговара принцип језичке равноправности.

„Најважно је да 'Јужна пруга' неје туј да замени стандардни језик нит да га доведе у питање. Њен циљ је језичка равноправнос. Портал показује да дијалекти мог се користе у савремено новинарство без да се изгуби на озбиљнос, информативнос ели углед. У тај смисао, портал 'Јужна пруга' неје сам медиј, него и друштвени оглед. Он испитује границе на то шта је прифатљиво у јавни језички простор и показује да се чување дијалекти не постиза с’с доношење закони и правилници, него с‘с корситење сваки д'н", нагласила је Шовићева.

Један део излагања био је посвећен и будућности – дигиталном архивирању и формирању корпуса текстова на дијалекту. Редовно објављивање писаних и звучних садржаја, истакла је Шовићева, ствара базу података која може послужити као основа за будуће речнике, граматичке описе, али и за развој језичких модела и четботова заснованих на вештачкој интелигенцији.

„Портал 'Јужна пруга' има и поширок значај за културу и друштво. Објављување сваки д’н на писани и звучни садржај на дијалекти ће допринесе на њино документовање и стварање на корпус кој до с’д неје постојао у овај обим. Тај корпус ће бидне основа за будући језички, образовни и текнолошки пројекти, ко што је писање на речник, граматику и четботови с’с вештачку интелигенцију који ће орате с’с корисници сам на дијалекти", закључила је Милена Шовић.

Овакав приступ отворио је важна питања о односу између стандардизације и језичке разноврсности, као и о улози медија у обликовању језичке хијерархије.

Излагање Милене Шовић потврдило је да савремена славистика не подразумева само проучавање прошлости језика, већ и активно промишљање његовог места у дигиталном и глобализованом свету.

Овогодишњи скуп у Београду је, поред научне димензије, добио и друштвени тон. У времену када се питања идентитета, регионалне припадности и културне разноликости поново налазе у средишту јавних дебата, излагање о призренско-тимочком дијалекту управо на том дијалекту, показало је да језик није само средство комуникације, већ и простор борбе за видљивост, достојанство и равноправност.

Ово је сведочанство које има своју предисторију и преттрагедију где се живот и смрт прожимају кроз традицију и личну бол.

„Живојин Ракочевић је мисаони претањени лирик метафизичког усмерења. Ове песме захтевају саговорника који има отворена чула за његову поезију али истовремено човек који је осетљивог духовног и душевног састава“, изјавио је др Милета Аћимовић Ивков, књижевни критичар.

У таквом духу и уму ове песме ће одзвонити дубље. Читалац ће кроз њих сагледати даље личну егзистенцију, опште националне прилике и најактуелнији колективни удес.

Снажан песнички глас сведочи о несталим световима, избеглиштву, страдању о снази памћења. Поетика специфичног наратива, дубоке емоције која светлошћу обавија тугу мајке жетелаца, Бистричку сузу, Пећаршију, сумрачну Србицу, али и своју мајку, монаштво, бол и губитке.

„Све што ми радимо у језику, бар што се мог унутрашњег осећаја тиче је потрага за речима које светле. Те речи у мом животу и у животима писаца имају неку врсту ореола. Када на њих наиђемо ми схватимо да је то чудо које се догодило и да та реч повезује све оно што је расуто у нашем језику у нашој култури у нашој цивилизацији у нашој духовности.

„Да она, та реч у себи садржи све наше љубави, све наше боли. Све оно што смо изгубили и садржи све оно што ћемо добити. Јер та реч која има ореол и која светли је суштина живота језика и свега онога што добијамо и што губимо“, каже песник Живојин Ракочевић.

Писање једне песме је завет. Писање једне песме је читав живот. Писање срећних речи на једном језику је победа поезије, каже песник.

Истраживање текста ишло је у правцу његовог значења данас, не само код нас већ на нивоу читаве планете.

Лудачки тобоган

„Тај лудачки тобоган и смеха, и емоција, и ужаса, у крајњем случају. Ово је једна нова прича. Ми смо текст доста прерадили, доста адаптирали. Имали смо и неке радионичарске моменте на пробама. Ипак све време, имајући у виду шта је крајњи циљ, а то је да испратимо Ибија као једног ситног уличара, преко Краља, све до некога ко жели да буде роб, јер му је тако најлакше“, објашњава редитељка Сташа Копривица.

Једно сурово огледало живота

На путу од Депонија до Трећег демократског света, у ретким сусретима са савешћу, манипулатор, Краљ Иби, обесмислио је човека, људску душу, право на своје, на глас и став. Поигравајући се са горчином света и људи који у њему обитавају.

„Једно сурово огледало живота. Такав је овај наш Иби. Страшан и смешан. Ово је заиста нешто где морате искористити све своје вештине које знате да бисте победили у овој борби. Да бисте направили представу која ће заиста потпуно да вам узбурка емоције и размишљања. Која ће вас у исто време згрозити, али ће вас можда мало и надахнути да се борите да останете добри људи“, истиче глумац Андрија Милошевић који тумачи лик Краља Ибија.

Не треба злу савремено доба

Мама Иби, а касније краљица Иби, јесте врат који Ибијеву главу окреће ка њеној амбицији.

„Не бисте гледали овај комад да она није ухваћена у једној ситуацији, непримереној за супругу. Од тог тренутка креће прелом комада и крећемо ка успону, идемо ка томе да она постане краљица“, наводи глумица Паулина Манов.

Не треба злу савремено доба, оно је одвајкада ту. Ово на сцени коју воде Краљ Иби и Краљица мама Иби, уз одану плиткоумну дружину, треба мало пустити да се разигра.

Место одржавања није главна и пространа зграда Јеврејског музеја у грађанском центру Беча. Напротив, поставка стоји у депандансу у средњевековном центру града, тамо где се он некад спуштао ка Дунаву.

Ту музеј користи само две собе у згради која стоји на месту где су круна и град спалили пуну синагогу 1421. године.

Снага и моћ заборава

Због оба разлога, скромног простора и историјског симболизма, Genius loci овог места допушта само концептуалне изложбе. Чак и кад су, као ова, мишљене наративно и причају причу о формама заборављања, концепт преузима контролу.

Две речи којима се отварају слојеви смисла ове изложбе су лишкоах (lisckoach) и коах (koah), у изговору са хебрејским грленим „х“ на крају. Прва реч значи заборав, друга стоји за снагу и моћ.

У забораву лежи снага, поручује светлосна инсталација европски познате, рано преминуле Бригите Кованц. Тај први експонат је нотни кључ за разумевање осталих. Иде се у цик-цак линији између јеврејске и хришћанске културе, док се не дође до интеграције у термину историјског јудео-хришћанства.

Експонате на овој изложби треба схватити у метафорама шаховских фигура. Сваки има одређени смер којим се креће. Сваки утеловљује одређене аспекте заборављања и сећања, пре него што се уклопи у шири орнамент колективних и појединачних траума. Овде само неколико објеката за илустрацију.

Експонат: Патологија заборављања

Када је амерички сликар Вилиам Атермолен 1995. сазнао да је оболео од Алцхајмера, почео је да слика властите портрете у серији. Сваке године, слике су бивале све сиромашније и једноставније, док на крају није остала само несигурна обла форма шећерне вате као глава.

Атермолен је умро 2007, шест година након последње слике.

Његова серија аутопортрета остаје знак човекове борбе за достојанство у болести.

Експонат: Damnatio memoriae

Хришћанска екскомуникација/анатема, хебрејски херем (cherem), латински damnatio memoriae, атински остракизам, све су то термини који на српском стоје за клетву, проклетство.

У првом плану није физичко убијање особе. То није муслиманска фатва. То је пресуда социјалне смрти која би, по намери оног ко је изриче, требало да се протеже до краја света и века.

На изложби се показује архивски документ из 1656, издат од стране сефардског рабината у Амстердаму. У њему се изриче cherem, фонетски херем, над философом Барухом Спинозом.

Спиноза, син сефардских досељеника из Португала, био је талентован студент Талмуда и Торе, док није прихватио рационалне идеје Ренеа Декарта и посумњао у божју егзистенцију.

Каже клетва над Спинозом: „Нека је проклет по дану и ноћи, проклет кад легне да спава и кад устане, проклет кад одлази и кад се враћа. Нико да не разговара с њим, нико да чита његове списе, нико да му се приближи на четири лакта. Нико да живи под истим кровом с њим; дабогда умро сам“.

Спиноза је заиста умро сам у Ден Хагу двадесет година после клетве. Истина да га историја философије врло добро памти и данас, али код сефардских рабина је он и данас проклет.

На 250. годишњицу Спинозине смрти, била је то 1927, покренута је јавна петиција за укидање клетве. Није прошло. Спиноза је и даље проклет код сефарда.

Случај Баруха Спинозе је изврстан пример за парадоксе заборава и сећања. Религиозне власти су наредиле да се он заборави, али да би људи неког свесно заборавили, морају да га се сећају.

Експонат: Уређено заборављање/сећање

Организатори изложбе су успели у немогућем – да од Универзитета у Билефелду измоле ормар са архивом познатог социолога Никласа Лумана, истакнутог аутора системске теорије.

Луманова архива, три неугледна ормарића у низу, чува се у Билефелду, који је нерадо до никако не позајмљује.

Њена необичност је у томе да Луман није посложио картице по абецедном, хронолошком или тематском реду. Његове картице су уређене по систему асоцијација и аналогија, онако као што људски мозак поступа кад се сећа. Речи указују на речи у другим картицама, враћају се натраг и шаљу даље, док се све не повеже у „вештачку интелигенцију“ аналогног типа.

Луманова архива је у ствари аналогон касније теорије „ризома“. Жил Делез и Феликс Гватари, двојица француских философа, визуелно су представљали „ризом“ као дрво разгранатих крошњи и корена, где се идеје дотичу и расту једна из друге.

Архивски ормарићи Никласа Лумана су управо то, ризом у чврстом облику.

Експонат: Хитно заборављање

Из музеја у Бадену поред Беча позајмљен је портрет Андреаса Хофера (1767 – 1810), борца за аустријски Тирол. Ствар је само у томе да то није Хофер, него, кад се слика погледа испод рентгена, Хитлер.

У Трећем рајху, чији је део Аустрија била без значајнијег отпора, све установе су морале да имају извешени Хитлеров портрет. Овај конкретан је висио у једној бечкој кафани, не зна се да ли по вољи власника, или по обавези.

Када се зет власника кафане вратио с Источног фронта кратко пре немачке капитулације, скинуо је портрет и, поседујући извесну вештину, преко Хитлера нацртао Хофера, те вратио слику на зид.

Ово платно, уметнички без вредности, данас је историјски палимпсест у брзини, истовремено немогућности заборављања. Концептуална анегдота о тајнама које одбијају да буду тајне.

Експонат: Немирно заборављање

Између другостепено потврђене пресуде Адолфу Ајхману у Јерусалиму 1962, и његовог погубљења у затвору у Рамли, нису прошла ни 24 сата. Ајхманови посмртни остаци су одмах спаљени, а полицијски тим исте ноћи послан да исплови на отворено море. У тајној акцији под заштитом мрака, Ајхманов прах је расут у Медитеран. Где, не зна, што је и била идеја акције.

Израелски видео-уметник Дани Гал је од архивског материјала тог догађаја направио документарац Ноћ и магла, 2011 показан на Бијеналу у Венецији.

Филм показује групу мушкараца који се, фигуре једва видљиве у мраку, укрцавају на брод. Један од њих носи мали метални контејнер. То је све.

Изложба у Бечу показује тај филм као један од парадокса заборављања. Ноћ у јуну 1962. била је акт трајног брисања Ајхманове меморије, али је тај акт филмски забележен као трајно сећање.

Порука експоната је да људи, једнако као и колективи, забораве само оно чега се сећају да су заборавили.

Експонат: Срећно заборављање

Из Националне библиотеке је добијена такозвана „Књига сећања императора Фридриха ИИИ“, прва половина петнаестог века. То је Хабсбург познат по томе да је био сиромашан, да је поражен од мађарског Матије Корвина, и да је на крају сахрањен у бечкој катедрали.

Фридрихова „књига“ је уствари један лист пергамента на коме је цар уписивао како да заборавља поразе да би се приближио циљу, осећају среће.

Преко циљаног заборављања је тренирао срећу.

Бертолд Брехт: Похвала заборављању

У предговору каталога се јавља Алајда Асман, вероватно најпознатија европска теоретичарка колективних процеса заборављања и памћења.

Асманова кратко спомиње скоро век стару поему Бертолда Брехта „Похвала заборављању“.

У њој Брехт каже, слободно цитирано: „Добро је заборавити. Како би деца једном отишла од куће, како би ученик оставио учитеља, како би људи живели срећно у кућама несрећних људи...кад нико не би поседовао моћ заборављања“.

Ратари и млинари не препознају хлеб од пшенице коју су садили и млели, каже Брехт.

Необична поставка, поређана у формацији интелектуалних изазова и парадокса.

Изложба је отворена до 6. септембра ове године.

Према подацима Унеска више од 40 посто светског становништва нема приступ образовању на језику којим говори.

Међународни дан матерњег језика, празник посвећен очувању језичке разноликости и неговању културног идентитета народа, а датум је 1999. године установио Унеско. Од 2000. године обележава се сваког 21. фебруара.

Како сачувати угрожене језике?

Према подацима те организације, у свету се говори око 7.000 језика, али је велики број угрожен.

Процењује се да би до краја века могао нестати значајан део светских језика уколико се не предузму системске мере очувања.

Стручњаци упозоравају да са сваким угашеним језиком нестаје и део нематеријалне културне баштине – усмена традиција, књижевност, обичаји и специфични начини разумевања света.

Међународном дану матерњег језика циљ је да укаже на важност вишејезичности и образовања на матерњем језику, које, према ставовима Унеска, доприноси бољим образовним постигнућима и већој социјалној укључености.

Заштита језика националних мањина

Посебна пажња посвећује се заштити језика националних мањина и аутохтоних народа, као и подстицању њихове употребе у јавном животу и образовању.

У Србији се овај дан обележава различитим културним програмима, трибинама и едукативним активностима које подсећају на значај неговања српског језика и писма, али и поштовања језичких права свих заједница.

Очување матерњег језика, поручују лингвисти, није само питање комуникације, већ и очувања идентитета, историје и културног континуитета једног народа.

Скоро четири деценије касније, расправа између двојице јунака је апсолутно иста, каже писац и редитељ представе, јер исти су проблеми, наде и разочарања.

„Већина људи ће мислити да је ово писано пре отрпилике пар месеци и да је ово нови комад. То је мени олакшало посао да не морам да измишљам пуно и да дописујем. Полиција ће увек радити свој посао, људи који се боре за неке нове слободе ће радити свој посао, и увек ће бити неспоразума и сукоба“, наводи Душан Ковачевић.

Позоришна публика још увек памти Бату Стојковића, који је суверено владао сценом као Лука Лабан и Богдана Диклића као Теју Краја. Сада се с нестрпљењем ишчекује глумачки двојац за 21. век.

„Све што ти се чини да је непријатељство на неки начин тебе пере од сопственог греха. Сакриј грех брата свога – замислите која је то врлина, а овај је заправо скрио све време његове грехе и држао у себи и документовао и направио хронику његовог греха. Зато је то антологијска улога“, сматра Ненад Јездић.

„Верујем да театарске судбине ликова, заправо нам говоре једну садашњу, друштвену, прецизну дијагнозу“, истиче Игор Ђорђевић коме је поверена улога Теје Краја.

Професионалац је до сада извођен од Њујорка, преко Лондона, Москве, до Техерана, у више од сто позоришта широм света. Прича о прогонитељима и прогоњенима, о професионалцима и аматерима, поново је на репертоару Звездара театра.

Оливера Скоко, историчарка уметности и музејски саветник Народног музеја у Зрењанину, који чува заоставштину овог великог сликара, каже да и њу саму на сличан начин изненаде нови подаци о уметнику који и даље пристижу и помажу нам да обогатимо сазнања која имамо о њему. Зато је своје предавање усмерила је на предмете из легата, који употпуњују портрет великог сликара.

„Био је изузетно образован. Немачки језик је говорио перфектно, али је италијански научио сам да би могао да чита Дантеа у оригиналу. Имамо у нашем легату два примерка Божанствене комедије на којима су исписани његови коментари. Био је велики ерудита“, напомиње Оливера Скоко.

Осврћући се на уметников живот, који је био испуњен познанствима са знаменитим људима – Пупином, Лазом Костићем – Оливера Скоко није могла као одличан стручњак и познавалац дела Уроша Предића да се не осврне и на његове радове у којима је Предић кичицом заправо исписивао критику тадашње политичке ситуације и друштва, а која је и даље актуелна као на слици Визија у облацима.

„Најзначајнији део те слике налази у горњим партијама где он исписује ту критику. Где он представља правду, којој су завезане не само очи, већ и руке. Где представља политику као једну жену која је ослоњена на лукавство и на силу. Тиме жели да покаже заправо на један алегоричан, симболична начин, како функционише свет“, додаје ауторка предавања.

Бројни предмети који чине Легат Урош Предића сведоче о животу и стваралашту које је трајало скоро осам деценија. Ишчитава се време и промене у њему, али и доследност у ствавовима и у уметности уметника, који нас напустио у фебруару пре 73 године.

Досадашњи лауреати награде су: новинар, филмски и књижевни критичар Милан Влајчић, култни радијски аутор Жикица Симић, уредница и ауторка емисије Трезор Бојана Андрић, новинар, рок критичар и публициста Петар Пеца Поповић, професор Факултета драмских уметности, позоришни теоретичар и критичар и некадашњи уметнички директор Битефа Иван Меденица, новинар и колумниста Теофил Панчић, Портал за културу Југоисточне Европе SEEcult.org, новинар и писац Бранко Росић, историчарка уметности и фотографкиња Горанка Матић, филмски редитељ и креативни директор Борис Миљковић и музички критичар Драган Амброзић, новинарка Радио Београда 2 Сара Арсеновић.

Оснивачи Фондације „Тања Петровић” су: Антонела Риха, Тамара Пуповац, Катарина Шпанић Остојић, Оливера Милошевић, Војка Пајкић Ђорђевић, Срдан Голубовић и Борут Вилд.

Образложење

Награда Фондације „Тања Петровић“ за изузетан допринос у афирмацији културе и уметности у медијима додељена Радмили Станковић представља признање новинарки чији је рад дугорочно посвећен разумевању културе као кључног простора друштвеног дијалога, критичког мишљења и јавне одговорности.

У нашем медијском простору, у којем се култура често потискује на маргине или своди на пуку промоцију и спектакл, Радмила доследно инсистира на озбиљном, аналитичком и контекстуализованом приступу овој области. Њени текстови, интервјуи и коментари не третирају културу као декор друштвене стварности, већ као њено суштинско огледало – место где се преламају етичке, естетске и политичке тензије савременог тренутка.

Посебна вредност њеног рада огледа се у томе што уметничке и културне праксе сагледава у ширем друштвеном и историјском контексту, дајући простор ауторима и институцијама које својим деловањем доприносе развоју критичке, отворене и еманципаторске културе. Радмила тако не само што афирмише уметност у медијима, већ у новинарство које се бави културом и уметношћу улива поверење као релевантан и неопходан простор јавне сфере.

Награда која носи име Тање Петровић симболички потврђује управо такав приступ: културу као поље отпора банализацији, а новинарство као одговоран чин посредовања између уметности и друштва. Додела овог признања Радмили Станковић истовремено је признање њеном професионалном интегритету и подсећање на значај културе и новинарства у очувању јавног смисла и демократских вредности.

Радмила Станковић и Тања Петровић не припадају истој генерацији, нити истом медијском тренутку, али их повезује иста, ретка линија одговорности према јавном говору. Та линија није стил, ни формат, ни тема – она је етичка. У начину на који су говориле и говоре о култури, обе су разумеле да култура и уметност нису издвојено поље, већ место на којем се друштво препознаје, разоткрива и преиспитује.

За Тању Петровић, култура је била простор јасне позиције: без задршке, без релативизације, са дубоким уверењем да уметност има обавезу да се меша у стварност. Њено писање и јавно деловање носили су енергију отвореног става, често оштрог, увек прецизног – глас који није тражио сагласност, већ разумевање.

Ипак, у њиховом раду постоји дубока подударност: обе су културу схватиле као јавно добро, а новинарство као чин личне одговорности. Обе су одбијале неутралност која служи одржавању постојећег поретка, и обе су веровале да говорити о уметности значи говорити о слободи.

Награда која носи име Тање Петровић зато не успоставља хијерархију, већ континуитет. Додељена Радмили Станковић, она не означава наследство у смислу понављања, већ у смислу трајања исте етике у другачијем времену. Један глас се угасио прерано, други траје – али оно што их повезује остаје исто: уверење да култура има смисла само ако се изговара јасно, одговорно и без страха.

Лепота таквог приступа не припада тренутку, већ трајању – то је лепота која произлази из знања, етике и унутрашње слободе.

1924. Ли Марвин је амерички глумац, познат по улогама „жилавих“ војника и полицајаца, и успешним акционим филмовима 1960-их и 1970-их. Опробао се као певач, а успех је постигао са песмом Wand'rin' Star Умро је 1987.

1940. Смоки Робинсон је амерички певач, текстописац и продуцент. Био је оснивач и фронмен вокалне групе Miracles, за коју је написао и продуцирао многе хитове Shop Around, You’ve Really Got A Hold On Me, The Tracks Of My Tears, Second That Emotion и The Tears Of A Clown. Робинсон је 1987. године примљен у Кућу славних рокенрола.

1948.Тони Ајоми је енглески , и . Најпознатији је као гитариста и оснивач групе Блек Сабат, једног од пионира . Он је и једини члан бенда који је ту од почетка, како као члан, тако и као продуцент. Чувен је по својим гитарским рифовима, које је сам креирао, а магазин Ролинг Стоун га је ставио на 25. место на листи "100 највећих гитариста свих времена”.

1960. Момчило Бајагић Бајага је текстописац, гитариста, певач и један од најзначајнијих аутора домаће рок и поп музике. Са 18. година се као ритам гитариста прикључио бенду . Са Чорбом је снимио пет албума, а песма Кад ходаш је један од бисера које је компоновао. Након одласка из бенда, снима албум под називом , а бенд добија назив „Инструктори позитивне географије”, да би данас остало само препознатљиво Бајага и инструктори. До сада је снимио 11. студијских албима и брдо добрих песама као што су Добро јутро џезери, Плави сафир, Моји другови, Године пролазе, 442 до Београда, Зажмури, Берлин и много других.

1963. Сил је британски музичар, певач, текстописац и продуцент. Продао је преко 20 милиона албума широм света. Познат је по песмам Fly Like an Eagle, Love’s Divine, Prayer For the Dyingи другим.

Рођени на данашњи дан 1943. Lou Christie, 1960. Prince Mark Dee (Fat Boys) и 1975. Daniel Adair (Nickelback)

Догодило се 19. фебруара

1958. Карл Перкинс, чији је рокабили класик Blue Suede Shoes био један од највећих хитова 1957. године, следио је пример Елвиса и Џонија Кеша и напустио Sun Records како би потписао уговор са великом издавачком кућом. Перкинс је прешао у издавачку кућу Columbia и две недеље касније објавио песму Pink Pedal Pushers.

1964. Британска компанија је послала пола тоне перика Битлса у Сједињене Државе. Амерички новинар је касније питао Џона Ленона: „Шта мислите о томе што вас тинејџери имитирају перикама Битлса?“ Џон је одговорио: „Они нас не имитирају, јер ми не носимо перике Битлса.“

1971.Група Квин је имала свој први концерт у Лондону.

1972. Хари Нилсон је на првом месту на америчкој листи синглова са песмом Without You, коју је отпевао из првог покушаја. Касније је добио и Греми награду за песму године.

1977. Стиви Вондер је освојио Греми за албум године за албум “Songs In The Key Of Life“. Његов осамнаести албум “Songs In The Key Of Life“, је амбициозни дупли ЛП са бонус ЕП-ом од четири песме. Са песмама као што су Isn't She Lovely, Joy Inside My Tears и Village Ghetto Land, то је један од најпродаванијих и најхваљенијих албума Вондерове каријере.

1980. Певач групеAC/DC , Бон Скот је умро од прекомерне количине алкохола након бурне ноћи у Лондону.

1985. Мик Џегер је објавио дебитантски албум ”She’s the Boss”. Са албума су се издвојиле песме Just Another Night, Lucky in Love и Hard Woman.

1991. R.E.M. су објавили сингл Losing My Religion, као главни сингл са албума ”Out of Time”.

1991.Dinosaur Jr су објавили свој четврти студијски албум “Green Mind”. Садржи синглове The Wagon и Turnip Farm.

1996.Најбољи уметник је Пол Велер, наjбоља уметница је Ени Ленокс, Оејзис су имали најбољи албум ”Whats the Story Morning Glory”и спот за песму Wonderwallна годишњој додели БРИТ награда.

2014. Дејвид Боуви је проглашен најбољим уметником, Артик Манкиз најбољом групом, а Ели Гулдинг најбољом певачицом на годишњој додели Британске музичке награде.

2016. Mavis Staples је објавила свој десети соло студијски албум “Livin' on a High Note”. Садржи синглове High Note, Dedicated и Love and Trust.

2016.Lake Street Dive је објавио свој пети студијски албум “Side Pony”. Издвојиле су се песме Call Off Your Dogs, Side Pony и Godawful Things.

2016. Ra Ra Riot је објавио свој четврти студијски албум ”Need Your Light”. Садржи синглове Water и Absolutely.

Рођени 20. фебруара

1947. Слоба Коњовић је српски певач, музичар, продуцент, новинар, радијски уредник и један од најцењенијих домаћих рокенрол радника. У својој богатој и плодној каријери био је члан група Студенти и Козметика. Продуцирао је неколико плоча као ”Плитка поезија” и ”Страх од монотоније” групе Пекиншка патка. На радију Студио Б је уређивао три култне радио емисије Вибрације, Дискомер и Параду албума које су утицале на многе генерације рокенрол слушалаца у које и ја спадам. Када се споје огромна љубав, памет, таленат и рад добије се јединствени Слоба Коњовић.

1953.Појзон Ивије америчка гитаристкиња, текстописац, продуцент и суоснивач бенда Cramps. Cramps су основани 1976. године и били су активни до 2009. Састав је уз честе промене водио двојац, певач Lux Interior и гитаристкиња Poison Ivy. Бенд се сматра родоначелником жанра психобили, комбинујући панк рок са рокабилијем.

1961. Небојша Антонијевић Антон је српски гитариста и певач, познат по раду у групама Партибрејкерси и Хеви хипи бејби. Један од најбољих домаћих гитариста последњих 40. година који је у тандему са Цанетом испоручио много доброг рокенрола и незаборавне класике као 1000 година, Улични ходач, Прстен, Хипнотисана гомила, Крени према мени и Оно што покушавам сад. Гледао сам неколико пута Журколомце уживо и сваки пут је било искрено и до последње капи зноја.

1963. Јан Бровн је енглески певач, најпознатији као члан групе Stone Roses. Касету са њиховим истоименим првим албумом сам излизао од слушања. Група је радила у периоду од 1983. до 1996., након чега Бровн запоћиње соло каријеру у којој објављује седам албума. 

1967. Курт Кобејн је гитариста и вокал америчког бенда Нирвана. Бенд су основали певач и гитариста и басиста у , у држави . Нирвана је променила неколико бубњара, а најдуже се задржао који се придружио групи 1990. године. Захваљујући синглу , са албума ””, издатог 1991 група је стекла светску славу. Од настанка, група је продала више од 75 милиона албума широм света, што потврђује њен статус једне од највећих и најутицајнијих рок група свих времена. П.С. Курт је неко ко ме је инспирисао да купим електричну гитару и таман када сам ја кренуо, он је отишао. Наставио сам путовање које ми је донело чаробне тренутке које рокенрол може само да донесе, и знам да нисам погрешио. Умро је 1994.

1988. Ријана је певачица са . Светски успех постигла је својим дебитантским синглом  и албумом ”” из 2005. године. За мање од годину дана, објавила је свој други албум ””, са кога су се издвојили синглови  и . Највећи успех Ријана је пстигла својим трећим албумом ””, са којег су чак три сингла , и  достигла прво место на америчкој листи. Ријана је такође и амбасадор културе Барбадоса.

2003. Оливија Изабел Родриго је америчка кантауторка и глумица. Током 2020. потписала је уговор са дискографским кућама и , а потом издала свој дебитантски сингл , који је оборио неколико рекорда и постао једна од најпродаванијих песама године, чиме је стекла мејнстрим славу.

Рођени на данашњи дан 1941. Buffy Sainte-Marie, 1956. J Geils, 1950. Walter Becker (Steely Dan), 1954. Jon Brant (Cheap Trick) и 1975. Brian Littrell (Backstreet Boys)

Догодило се 20. фебруара

1959. Џими Хендрикс је дебитовао са 16 година на концерту у родном Сијетлу.

1965. Сјупримс су ушле на Билбордову листу хот 100 на 80. месту са песмом Stop! In The Name Of Love. Написана и продуцирана од стране главног продуцентског тима Мотауна, Холанд-Дозије-Холанд, песма Stop! In the Name of Love је заузела прво место на Билбордовој листи поп синглова у Сједињеним Државама само неколико недеља касније. Кореографија Супримса за ову песму, са једном руком на куку и другом испруженом у гесту „стоп“, легендарна је као и сама песма.

1965. Gary Lewis and the Playboys су започели двонедељно задржавање на првом месту америчке топ-листе синглова са песмом This Diamond Ring.

1972.ГрупаChicory Tipје на првом месту у Великој Британији са песмом Son of My Father коју је компоновао Ђорђо Мородер и тамо ће остати три недеље. У песми је први пут коришћен муг синтисајзер.

1975. Алис Купер је објавио албум ”Welcome to My Nightmare”.

1984. Група Смитс је објавила истоимени деби албум.

1988. Група Foreigner је достигла шесто место на Billboard Hot 100  листи синглова са песмом Say You Will, што је био њихов осми сингл међу десет најбољих у САД.

1991. Боб Дилан и Џон Ленон су добили награду за животно дело на 33. годишњој додели Греми награда.

1995. Трики је објавио дебитантски албум ”Maxinquaye”.

2005. Тори Амос је објавила шести студијски албум ”The Beekeeper”.

2007. Marnie Stern је објавила свој дебитантски студијски албум ”In Advance of the Broken Arm“. Садржи синглове Vibrational Match, Every Single Line Means Something и Precious Metal.

2007. Бенд The Besnard Lakes је објавио свој други студијски албум ”The Besnard Lakes Are the Dark Horse“. Са албума су се издвојиле песме Disaster, For Agent 13, And You Lied to Me и Devastation.

Рођени 21. фебруара

1933. Нина Симон је америчка певачица, текстописац, пијанисткиња, композитор, аранжер и активиста за грађанска права. Њена музика је обухватала стилове укључујући класику, фолк, госпел, блуз, џез, Р&Б и поп. Умрла је 2003.

1943. Дејвид Гефен је амерички власник издавачке куће .

1952. Жан Жак Барнел је енглески музичар, продуцент и текстописац и басиста рок бенда Stranglers. У периоду од . до . снимају 10 u sastavu Hugh Cornwell и , Jean Jacques Burnel , Dave Greenfield и Jet Black . Многе песме из тог периода су постале класици као Golden Brown, Always the Sun, Nice 'n' Sleazy, Something Better Change, La Folie, Peachesи друге. Барнел има црни појас из каратеа, навија за Арсенал и колекционар је мотора.У животу су ретке ситуације да се сретнете са неком особом чији вас је рад инспирисао, нарочито ако је из друге земље. Мени се то догодило 2004. године када сам се упознао са Жаком и провео сат времена у разговору за музички магазин Time Out. Понео сам са собом полароид из 1978. на коме ја млади панкер држим у руци албум "No More Heroes”. Испрва се чудио, па онда смешкао и на крају дао аутограм као потврду за панкерски стаж.

1969. James Dean Bradfield је велшки кантаутор, музичар и продуцент плоча. Познат је по томе што је главни вокал и гитариста алтернативног рок бенда Меник стрит причерс. Група је у пар година објавила албуме ”Generation Terrorists”, ”Gold Against the Soul”, ”The Holy Bible”, ”Everything Must Go” и ”This Is My Truth Tell Me Yours” потврђујући статус велике групе, а синглIf You Tolerate This Your Children Will Be Nextпостаје класик деведестих година.

2002.Маркус и Мартинус, познати и као М&М су норвешки поп двојац кога чине браћа близанци Маркус и Мартинус Гунарсен који је досад објавио четири студијска албума

Рођени на данашњи дан 1954. Mike Pickering (M People), 1967. Michael Ward (The Wallflowers) и 1986. Charlotte Church

Догодило се 21. фебруара

1961. Битлси су свирали три концерта у једном дану. Прво у Каверн клубу, а затим у клубовима Казанова и Лидерланд у Ливерпулу.

1967. Пинк Флојд су започели своје прве сесије у студију ЕМИ, на свом деби албуму ”The Piper At The Gates Of Dawn”, радећи на песми Matilda Mother. 

1970. Сајмон и Гарфанкл су на првом месту британске листе албума са ”Bridge Over Troubled Water”.

1972. Лед Цепелин је објавио песме Rock And Roll / Four Sticks као сингл од 7 инча у САД, достигавши 47. место на топ-листи. Песма је написана као спонтана џем-сесија док је бенд покушавао да заврши Four Sticks.

1975. Дејвид Боуви је објавио сингл Young Americans.

1976. The Four Seasons су са песмом December '63 (Oh What A Night) по први пут на броју један у Великој Британији.

1977. The Saints су објавили свој дебитантски студијски албум ”(I’m) Stranded”. Садржи синглове (I'm) Stranded и Erotic Neurotic.  

1981. Група Reo Speedwagon је објавила албум ”Hi Infidelity”.

1982. Умро је ди-џеј Мареј.

1986. Елвис Костело је објавио свој десети студијски албум “King of America“. Садржи синглове Don't Let Me Be Misunderstood и Lovable.

1998. Селин Дион је заузела прво место на британској листи синглова са песмом My Heart Will Go On. Песма је била тема из филма Титаник и постала је најпродаванији сингл у свету те године.

2002.Елтон Џон је оптужио музичку индустрију да експлоатише младе певаче и да одбацује талентоване уметнике у корист вештачких група. Рекао је: „Превише је просечних и осредњих извођача; то штети правом таленту који се емитује. То је само храна за публику.“

2005. Група Doves је објавила свој трећи студијски албум “Some Cities”. На њему се налазе песме Black and White Town, Snowden и Sky Starts Falling.

2005. The Kills су објавили свој други студијски албум “No Wow”. На њему се налазе синглови Love Is a Deserter и The Good Ones.

2014. Бек је објавио албум ”Morning Phase ”, са којим је освојио три Греми награде.

2020. Best Coast су објавили четврти студијски албум ”Always Tomorrow”.

Рођени 22. фебруара

1950. Џенезис Брајер П-Ориџје енглески текстописац, музичар, песник, певач и визуелни уметник. Као члан групеThrobbing Gristle која се сматра пиониром индустријске музике издаје осам албума. Умро је 2020. године.

Рођени на данашњи дан 1938. Bobby Hendricks (The Drifters), 1973. Scott Phillips (Creed), 1974. James Blunt и 1979. Tom Higgenson (Plain White T’s)

Догодило се 22. фебруара

1968. Група Џенезис је објавила дебитантски албум "The Silent Sun".

1969. T. Rex су започели своју британску турнеју. Као предгрупа је наступио Дејвид Боуви.

1969. Битлси су снимили основу песме и вокал Џона Ленона I Want You (She's So Heavy) у студију Trident у Лондону. Песма затвара прву страну албума Битлса из 1969. године, Abbey Road. То је необична композиција Битлса због своје дужине (скоро осам минута), троминутног спуштања кроз понављајуће гитарске акорде и наглог завршетка. То је једна од последњих песама које су Битлси миксовали као група.

1975. Група Grand Funk Railroad је са песмом Some Kind of Wonderful на првом месту у САД.

1975.Steve Harley и Cockney Rebel су доспели на прво место у Великој Британији са песмомMake Me Smile.

1980. Група Orchestral Manoeuvres in the Dark је објавила истоимени деби албум. Са албума су се издвојиле песме Electricity, Red Frame/White Light и Messages.

1987.Један од оснивача поп арт уметности Енди Ворхол је умро у Њујорку. Био је мецена и продуцент групи Велвет Андерграунд. Урадио је незаборавне омоте за Велвете, Ролингстонсе, Лајзу Минели и друге.

1989.Категорија за хеви метал је по први пут укључена на додели Греми награда. Металика је наступила на бини, али је награда припала Џетро Тулу што је изазвало салве звиждука у сали. У међувремену, Боби Мекферин је освојио награду за плочу године и песму године за Don’t Worry, Be Happy. 

1993. Група Рејдиохед је објавила деби албум ”Pablo Honey”. Са албума су се издвојиле песме Anyone Can Play Guitar, Stop Whispering и Creep.

1998. Мадона је објавила свој седми студијски албум ”Ray of Light”. Садржи синглове Frozen, Ray of Light, Drowned World/Substitute for Love, The Power of Good-Bye иNothing Really Matters.

2000. Yo La Tengo су објавили албум”And Then Nothing Turned Itself Inside-Out”.

2004. Нора Џонс је на првом месту листе албума у САД са својим другим албум ”Feels as Home”.

2005. Crooked Fingers су објавили четврти студијски албум ”Dignity and Shame”.

2005. M. Ward су објавили албум ”Transistor Radio”.

2019. Gary Clark Jr. је објавио трећи студијски албум ”This Land”.

Рођени 23. фебруара 

1954. Момчило „Мома“ Рајин је српски ликовни и музички критичар, уредник и издавач. Један од новинара који су оставили дубок траг у свету домаћег рок новинарства. Био је уредник магазина Џубокс и Ритам који су се бавили рокенрол музиком, Ју стрипа који је значајан за домаћу стрип сцену промовишући ауторе као што су , , , и други.

1958. Дејвид Силвијан је енглески музичар, певач и текстописац. Популарност је стекао крајем седамдесетих година у групи Јапан. Андрогени изглед бенда и електро звук учинили су их важним актером нове романтичарске сцене у Великој Британији.

Рођени на данашњи дан: 1952. Brad Whitford (Aerosmith), 1955. Howard Jones, 1962. Michael Wilton (Queensrяche), 1963. Rob Collins (The Charlatans) и 1986. Skylar Grey

Догодило се 23. фебруара

1940. Вуди Гатри је написао песму This Land Is Your Land у својој хотелској соби у Њујорку. Песма ће касније инспирисати уметнике као Боб Дилан, трио Кингсман, Трини Лопез и друге.

1963. Песма He's So Fine групе The Chiffons први пут се појавила на поп листи, на путу ка броју 1. Џорџ Харисон је тужен годинама касније због несвесног плагирања мелодије за свој албум My Sweet Lord.

1968. Објављен је ”The Dock of the Bay“, први од низа постхумно објављених албума Отиса Рединга и његов седми студијски албум. Садржи низ синглова и Б-страна које датирају још из 1965. године, као и једну од његових најпознатијих песама, постхумни хит The Dock of the Bayи мени најдража његова песма.

1972. Након скоро пет година брака, Присила Пресли се иселила из Елвисове куће у Калифорнији у двособан стан близу Тихог океана. Њихов развод је окончан 9. октобра 1973. године.

1974. Сузи Кватро је на првом месту у Британији са песмом Devil Gate Drive коју су написали Chinn и Chapman.

1978. Албум ”Rumours” од групе Флитвуд Мек је освојио Греми награду за најбољи албум.

1979. Група Dire Straits је започела северно-америчку турнеју.

1981.Излази албум ”Покварена машта и прљаве ствари” групе Рибља Чорба у издању ПГП РТСа. Са албума се издвајају песме ”Срећан пут пише моја мала”, ”Немој срећо, немој данас” и ”Два динара друже”. Албум је продат у 200 000 примерака и скренуо је медијску пажњу на групу.

1985. Група Смитс је са албумом “Meat Is Murder” на првом месту листе албума у Британији.

1985. Стиви Вондер је ухапшен током демонстрација против апартхејда испред Јужноафричке амбасаде у Вашингтону, пуштен је након саслушања у полицији.

1999. Хип-хоп група Roots је објавила албум ”Things Fall Apart”.

1999. Paul Westerberg је објавио трећи студијски албум ”Suicane Gratification”.

1999. Lit су објавили албум ”A Place in the Sun”.

1999. Jimmy Eat World су објавили албум ”Clarity”.

1999. TLC су објавиле свој трећи албум ”FanMail”. Албум је постигао велики комерцијални успех, а са албума су се издвојиле песме No Scrubs и Unpretty.

2000, Дуо Air је објавио албум ”The Virgin Suicides”.

2007. У издању ПГП РТСа је објављена компилација под називом Нова српска сцена: Јутро ће променити све? На албуму се налази 16 бендова са 17. песама. На компилацији се појављују групе Репетитор, Нежни далибор, Горибор, Ендорфин, Пионир 10, Граф и други.

2010. Holly Miranda је објавила други студијски албум ”The Magician’s Private Library”.

2019. Ариана Гранде је прва соло уметница која је у истој недељи држала прва три места на америчкој листи синглова са песмама 7 Rings, Break Up With Your Girlfriend, I'm Bored и Thank U, Next.

Рођени 24. фебруара

1926. Никола Караклајић је југословенски и српски шахиста. У шаховској теорији је између осталог познат и по изучавању и успешној игри Београдског гамбита. Интернационални мајстор Никола Караклајић је био колекционар и велики познавалац шаховских марака. Течно је говорио шест језика. Био је водитељ музичке емисије „Вече уз радио“ у којoj је популарисао рок музику, а касније и музички уредник (1957-1982). Био је главни уредник часописа Џубокс, који је био први музички нагазин у Србији и трајна инспирација многим рок новинарима који су касније кренули истим стопама. Организовао је први концерт ЈУ групе и наступе многих бендова. Човек Легенда. Умро је 2008. године.

1944. Nicholas Hopkins је енглески пијаниста и оргуљаш. Наступао је на многобројним снимцима британске и америчке музике од 60их до 90их година. Сарађивао је са Битлсима, Стонсима, Ху, Кинксима и другима. Сматра се једним од највећих пијаниста у историји рокенрола. Умро је 1994.

1954.Пластик Бертрандј е белгијски текстописац, продуцент, певач, најпознатији по међународном хиту Ça plane pour moi из 1977. године.

Рођени на данашњи дан 1942. Paul Jones (Manfred Mann), 1947. Lonnie Turner (Steve Miller Band), 1947. Rupert Holmes, 1950. George Thorogood, 1959. Colin Farley (Cutting Crew), 1973. Chris Fehn (Slipknot) и 1974. Chad Hugo (The Neptunes)

Догодило се 24. фебруара

1965. Битлси су почели рад на свом другом филму Help!

1968. Флитвуд Mек су објавили дебитантски албум познат као ”Peter Green's Fleetwood Mac”, који стиже до четвртог места у Великој Британији. 

1969. Трио Jimi Hendrix Experience је одржао свој последњи концерт пред британском публиком у Ројал Алберт Холу у Лондону.

1973. Роберта Флек је на првом месту америчке листе синглова са песмом Killing Me Softlyкоја постаје њена најпопуларнија песма.

1973.Група Byrds је имала последњи наступ када су свирали у Њу Џерсију.

1975. Лед Цепелин су објавили шести студијски албум ”Physical Graffiti”. Са албума су се издвојиле песме Kashmir, The Rover, Houses of the Holy и Trampled Under Foot.

1979. Секс Пистолси су објавили албум ”The Great Rock N' Roll Swindle”.

1981. Албум ”The Double Fantasy” од Џона Ленона је постхумно освојио Греми награду.

1992. Курт Кобејн се оженио са Куртни Лав на Хавајима. Млада је била у поодмаклој трудноћи најављујући принову за мај месец.

1998. Елтон Џон је добио титулу Сер.

1998. Train су објавили истоимени деби албум.

1999. Лаурин Хил је на додели Греми награда ушла у историју као прва женска уметница која је освојила пет награда.

2000. Карлос Сантана је освојио осам награда Греми за свој албум “Supernatural”. 

2004. Liars су објавили други студијски албум ”They Were Wrong, So We Drowned”.

2015. Screaming Females су објавили албум ”Rose Mountain”.

Рођени 25. фебруара

1943. Џорџ Харисон је енглески гитариста, певач, текстописац и филмски продуцент. Најпознатији је као члан . Иако су и били главни композитори у групи, Харисон је дао свој допринос са песмама као што су: While My Guitar Gently Weeps, Here Comes the Sun и Something. Пре распада Битлса, Харисон је већ снимио и издао два соло албума: ”Wonderwall Music” и ”Electronic Sound”, на којима су се углавном налазиле инструменталне композиције. Након распада Битлса 1970. објављује троструки албум ”All Things Must Pass”, са којим постиже велики успех. Такође је 1971. организовао Концерт за Бангладеш са Равијем Шанкаром. Објавио је више комерцијално успешних синглова и албума као соло извођач, такође је и један од оснивача групе . Магазин Ролинг Стоун га је прогласио 11. најбољим гитаристом свих времена. Умро је 2001. године.

Рођени на данашњи дан 1947. Doug Yule (Velvet Underground), 1950. Emitt Rhodes, 1953. John Doe (X), 1957. Dennis Diken (The Smithereens), 1957. Stuart “Woody” Wood (Bay City Rollers), 1969. Mike Peters (The Alarm, Big Country), 1965. Brian Baker (Minor Threat, Bad Religion) и 1971. Daniel Powter

Догодило се 25. фебруара

1957. Buddy Holly and The Crickets су снимили песму That'll Be The Day у Новом Мексику.

1967. Група Spencer Davis је стигла до броја седам на Билбордовој листи са песмом Gimme Some Lovin.

1967.Група Јарбирдс је наступила у реконструисаном клубу студија МГМ за потребе филма ”Blowup” режисера Микеланђела Антоњонија. Филм је у међувремену стекао култни статус.

1977. Питер Гејбријел је објавио свој дебитантски соло студијски албум “Peter Gabriel“. Садржи синглове Solsbury Hill и Modern Love. 

1977. Ultravox је објавио свој истоимени дебитантски студијски албум. Издвојио се сингл Dangerous Rhythm.

1980. Боб Сигер је објавио једанаести студијски албум ”Against the Wind”. Албум је стигао до броја један и продао се у пет милиона примерака.

1984.Група Ван Хален је са песмом Jump на првом месту америчке листе синглова. Песма ће у међувремену постати један од највећих хитова групе.

1985. Tears for Fears су објавили други студијски албум ”Songs from the Big Chair”. Са албума су се издвојиле песме Shout, Mothers Talk, Everybody Wants to Rule the World и Head Over Heels.”

1995. Мадона је са песмом Take A Bow на првом месту у САД, где ће остати седам недеља. 

1995. На приватној забави организованој за 1200 гостију Френк Синатра је последњи пут наступио уживо. Последња песма којом је затворио концерт је била The Best is Yet to Come.

 1998. Боб Дилан је освојио три Греми награде за свој албум ”Time Out Of Mind”.

2007. Kaiser Chiefs су на првом месту британске листе синглова са песмом Ruby.

2014. St. Vincent је објавила свој четврти истоимени студијски албум.

2014. Schoolboy Q је објавио албум ”Oxymoron”.

2019. Умро је Марк Холис, британски певач и текстоп исац, бивши фронтмен новоталасног бенда Talk Talk.