Читај ми!

Милеров „Хамлет“ као слика савременог света на сцени бечког Јозефштата

На сцени бечког Позоришта Јозефштат, прослављени европски и швајцарски редитељ Штефан Милер поставио је Шекспировог „Хамлета". Кроз естетику раног експресионизма, Милер развија причу у којој се мешају прошлост и садашњост.

То је дефинитивно Шекспир, нема сумње. Али истовремено и много више, и нешто друго. Када се појави Дух краља, гледаоци мисле да су на пројекцији Мурнаових црно-белих хорор-филмова, посебно кад на просценијуму изрони Хамлет као Носферату.

„Има нешто труло у држави Данској“ је у епилогу метафора за Трумпов дух изнад Гренланда. Одакле долази фасцинација тим комадом лоших и сломљених људи?

„Зато што је тако богат! Ту су талентован и лабилан мушки субјекат, дисфункционална породица и запуштена држава. Све нам је то познато из искуства. И ми водимо компликоване егзистенције, имамо тешке породице и препознајемо у држави место хаоса, неразумља, самовоље и ре-варваризације. Насиље и безнађе расту, а овај четири века стар комад то већ има у себи“, истиче редитељ Штефан Милер.

Хамлет је лик непопустљивог интензитета. Да ли је постојало искушење да се у њему пронађе нешто добро – кајање, емпатија? Можда у моменту Офелијине смрти?

„Нисмо то ни пробали. Хамлет ни у једном читању није драги млади несхваћени човек. Од почетка нам је било битно да покажемо колико је он опасан. Краљевски син, импулсиван, заштићен, зао. Добро у њему је само његова интроспекција. Он не каже, очев дух ми је рекао да га осветим, ево идем одмах! Он се пита: Да ли је заиста тако? Истина или фејк-њуз?“, објашњава Клаудиус фон Штолцман који тумачи Хамлета.

„Мислим да је Офелијина смрт акт самоодређења и слободе. Она не одлази у смрт из слабости. Одбија да живи у патријархалном корсету, где је мушкарци користе у играма моћи. То је трагичан исход, али и прва одлука коју Офелија доноси самостално“, наводи глумица Јохана Махафи.

Хамлет је реквијем за човечанство. Комад о пропасти најфиније врсте. Упоредив по снази можда једино са Орестијама. Убацили смо и једну реченицу од Брехта: 'Убудуће неће бити победника, само побеђених'“, додаје Штефан Милер.

Контрадикторни системи држе ову причу на окупу. Правда и освета; јавно добро и појединачни морал; заборав и сећање; истина и компромис. Већ ћетири века унутар њих води се рат за премоћ. Зато Хамлет увек остане жив на крају баладе, јер је резултат увек нерешено.

понедељак, 10. август 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом