Необична биографија, јединствено дело – грофица Софија Ћук ди Гарофани излаже у Галерији Коларчеве задужбине

Реминисценција, Српска Герника, Вартоломејска ноћ – називи су неких од изложених таписерија које је уметница Софија Ћук ди Гарофани стварала деценијама у Паризу, мислећи на родну Србију и Сјеницу.

Излагала је на око 200 изложби широм света, а у Коларчевој задужбини посетиоци могу да виде избор из њеног досадашњег рада.

- Као једна мала ретроспектива, и зато се зове флорилеж, што значи један скуп као букет, је период бога ми од последњих 30 година. Наравно и период ироније на глобализам, што сведочи таписерије од седам метара, која је поклон Хиландару.

Ту је пастел, Српска Герника – омаж Пикасу, такође Космет, Бартоломејска ноћ – омаж Катарини Медичи. Да будем мало јаснија као педагог… Оно што се десило у 15. веку, што је Катарина Медичи сукобила две религије, то се исто десило код нас на Косову. Моје таписерије се налазе од Београда, преко Париза, преко Торонта, Њујорка, Мелбурна.

Осим о уметности, са нашом гошћом причамо и о необичној животној причи. Како Вас је животни пут од Сјенице преко Италије одвео до Париза?

- Моја мама, која нас је васпитавала и одређивала до некле наше судбине, да студирамо спољну трговину… Али, нашавши се у Италији као бебиситер у тој породици, на Лагу ди Гарда, срела сам господина, ерхитекту младог, Мишела ди Гарофанија, и из првог сусрета он је мени понудио брак.

Одлазим венчањем у једну аристократску породицу чије порекло датира од малтешких витезова од 1380-их као и Косовски бој, и тако остајем у том дивном хармоничном браку.

У Паризу затим добија троје деце, завршава високу школу примењених уметности на којој касније и предаје, а са породицом живи у делу замка Мадам Помпадур, где има и свој уметнички атеље.

- То је комплекс и дом у коме ја сада обитавам. Припадао је комплексу, једној најпознатијој маркизи Мадам Помпадур, а која је била велики љубитељ и покровитељ уметности, и која је улепшала много двораца у Француској и отворила такође многе манифактуре, као што је позната манифактура порцелана „Севра”.

Иако живи на релацији Сјеница – Херцег Нови – Париз, Софија, и данас је гостујући предавач на Високој школи примењених уметности у Граду светлости.

- Свака четири месеца одржавам предавање Текстил кроз цивилизацију и митологију.

Организовали сте бројне хуманитарне акције, за њих сте добили и велики број признања. Једна од њих је „Бакама у завичај”, која је заиста имала много успеха.

- Организовала сам ту дивну акцију „Бакама у завичај”, где по седам стотина деце специјалним возом сам доводила у отаџбину, где су деца учила језик у општинама својих родитеља.

Признања и медаље

За свој хуманитарни и уметнички рад добила је бројна признања, проглашена је за жену деценије српске дијаспоре, добила је Награду Кнегиња Милица, али и Француску медаљу за заслуге, а неке од њених таписерија су под заштитом Француске државе.

Изложба ће у Галерији Колачеве задужбине бити отворена до 1. марта. У припреми је монографија о стваралаштву Софије Ћук ди Гарофани под називом Тканина од Немањића до савремености.