„Баумгартнер" – последњи роман Пола Остера представљен читаоцима у Србији

Туга је унутрашњи сукоб који унуштава ум, срце, која оставља за собом сећања у којима се траже начини да останемо живи. Управо у таквом стању туге затичемо Саја Баумгартнера, седамдесетогодишњег професора филозофије, који и десет година од смрти супруге не успева да снагу усмери ка садашњости.

„Његови покушаји да осмисли свој живот након тог догађа су некада успешни, некада мање успешни, али су неопходни“ наводи проф. др Ивана Ђурић Пауновић, преводилац књига Пола Остера.

После једног сна, Баумгартнер схвата да стално призивање супруге и парадоксално стање њеног свесног непостојања, мора да се оконча.

„Рационално објашњење јесте да је то сан, али он заправо проживљава једно искуство које је пуно порука. И та толико директна порука, можда ће некоме сметати: да људи који остају у једном тренутку морају да пусте оне који су отишли је чак и мало наивна и на прву лопту. Али ја, познавајући Остера и онако како пише, он је у то заиста веровао“, наглашава професорка Ћурић Пауновић.

Оваквом одлуком гурнут је у нови унутрашњи простор и лагани плес који води ка будућој понуди за брак. Међутим Баумгартнер схвата да је само пауза у животу жене која му се допада.

„Код Остера је веома важна то осећање блискости. Он не мисли, и његови протагонисти, не мисле да људи треба да буду усамљени и изоловани, него да је тај људски контакт оно што нас дефинише и као људска бића“, објашњава професорка.

Колико год је ово роман о старости он је и роман о љубави и о томе како волимо. Настао у посебној животној фази великог писца, свакако носи и личније поруке онима које је оставио.

А читаоцима Пол Остер на самом крају нуди коцкање са универзумом. Тако да крај представља почетак једне нове приче, коју сада без њега морамо да стварамо.