У Кући легата отворен четврти Београдски фестивал мозаика

Сликање каменом и керамиком настало је у 8. веку пре нове ере у Месопотамије, одакле су се преко Сирије и Мале Азије ширили на Запад, где се ова техника развила у Грчкој у доба хеленизма, а затим и у римској уметности. Пун процват мозаик је доживео у ранохришћанској и византијској уметности.

Реч мозаик изведена је од грчке и латинске речи и означава место где живе музе.

Од тада се није променила техника, само теме. Фестивал мозаика четврти пут у Београду, под слоганом: Бољи свет је могућ.

„Постаје заправо један путоказ како се могу неке егзистенцијалне ствари решавати. Јер ви спајате два потпуно неспојива елемента док радите мозаика. Два потпуно различита материјала, папир и камен или пластику и огледало. Све, све, све долази у обзир. Чак долази у обзир и неки концептуални моменти, иако је то на први поглед са мозаиком неспојиво. И тај принцип обједињавања сагласности одређених разлика на основу неке дубоке везе која их може повезати на прави начин је заправо један принцип који у животу може да нас води“, наглашава мр Петар Вујанић, аутор и организатор Фестивала.

Радови показују нове правце развоја савременог мозаика и истичу значај ове ликовне сликарске технике, којом се баве и остварени и млади аутори.

„За разлику од камена која је чврст материјал, мени мозаик пружа слободу да изразим све оно што у својој струци, конзервацији и рестаурацији можда не могу. Тако да сву своју креативност могу усмерити на овај вид уметности. Ту сликарску ликовност показујемо на један, други, чак и можда поетичнији начин, који није тако чест. И волела бих да нагласим да је и на изложбама јако битан тај контакт између нас и колега, да ми млади добијамо неку врсту подршке и тако се на неки начин и бодримо. И тај неки утицај публике, одговор самих посетилаца има добар утицај на нас“, каже Милица Бојанић, аутор мозаика.

У оквиру радионица посетиоци могу да се опробају у раду савременим материјалима за израду мозаика.

„Мозаичка техника је заправо један поступак, један принцип рада. Материјал је ту секундаран. Битно је да ви испоштујете тај принцип рада, јер тај принцип рада даје ту мозаичку дубину, тај симфонијски изрез. И онда када погледате савремену сцену која се догађа у Београду и у Србији, ви видите да је изузетно богата јер су многи талентовани људи, разних генерација, заправо можда свој највећи врхунац остварили управо у овој техници“, додаје мр Петар Вујанић.

Београд има једну од најјачих мозаичких ликовних сцена у Европи и то може да буде препознатљив и посебан допринос нашој култури.