Читај ми!

Доајени дизајна који су унели револуцију у југословенско друштво, окупљени у Месном музеју у Љубљани

У Месном музеју у Љубљани окупили су се доајени југословенског дизајна од 1965. до 1989 године. Догађај је одржан у оквиру Другог месеца српске културе у Словенији, у организацији амбасаде Републике Србије и музеја Љубљане.

Одрастање генерације седамдесетих и осамдесетих година 20. века обележио је црвени киоск који се налази у готово сваком школском дворишту, где смо за ужину куповали виршле и бухтле и препричавали прве кечеве и петице гурајући се да за време великог одмора стигнемо међу првима на ред.

Затим први југословенски дигитални телефон, нови графички дизајн Битефа и Бемуса, дизајн Центра Сава над којим су сви били изненађени све је то део једне револуције која је променила југословенску друштво седамдесетих и осамдесетих година прошлог века.

Сада, 50 година касније, у Месном музеју Љубљани, окупили су се доајени југословенског дизајна од 65. до 89. године. Догађај је одржан у оквиру другог „Месеца српске културе“ у Словенији, а у организацији Амбасаде Републике Србије и Месног музеја Љубљане.

Учестнице су били Саша Махтик, творац чувеног киоска К67, затим Јани Бачер који у то време водио кампању легендарне „Стоенке“, односно заставе 101, Бранко Уршић, кампању Искре из Крања, Петар Скалар кампању „Љубљанске банке“, а госпођа Гордана Ћирић Крстић водила је кампању и дизајн одевних предмета „Центротекстила.

„Ја могу рећи да је дизајнер био личност. То је била особа цењена, пре свега у свом послу. Значи, то су биле особе које су писмене за свој посао, што значи, углавном, завршили факултет примјењених уметности. Који су познавали ликовне елементе, који су знали да цртају, који су богатство боја осећали, који су уносили себе, свој стил и стварали колекције по којима су били препознатљиви“, наводи Гордана Ћирић Крстић.

Када се појавио киоски, када је направљен, верујем да су људи били одушевљени, да ли сте отишли на киоски и да ли сте нешто купили? Виршле, бухтле, обично се то користило?

„Ја, свакако, јер тога је било пуно, не само у Љубљани, било је пуно тога по Југославији и тамо су биле виршле и кобасице и сладолед. Свега је тога било. Јасно, то је био, такорећи, митинг поинт. Тачка сусрета. Тачка сусрета и било је веома успешно и ти киосци су били свугде“, истиче Саша Махтиг, творац чувеног киоска К67.

Предавање о времену преображаја југословенског друштва одржао је историчар Дарко Ћирић.

петак, 29. март 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво