Преминуо Игор Мандић

Вест о смрти Игора Мандића објавио је на Фејсбуку лексикограф Велимир Висковић.

Игор Мандић је каријеру књижевног критичара почео у загребачком Вјеснику, после чега је неколико година писао за Слободну Далмацију. Писао је за бројне новине и магазине у СФРЈ, а касније у региону и био чест гост радијских и телевизијских емисија.

Средином деведесетих био је у статусу слободног уметника, да би 2000. постао главни уредник Вјесника. Живео је и радио у Загребу где је последњих година писао редовну колумну за Јутарњи лист. 

Аутор је 34 књиге, укључујући "Оклоп од папира", "Предсмртни дневник", "Себи под кожу" о којој је говорио и за РТС.

Рођен је у Шибенику 20. новембра 1939. године. Завршио је студије компаративне књижевности на Филозофском факултету у Загребу 1963. године 

"Све што сам имао оригинално рећи, записао сам у својим књигама", рекао је својевремено Мандић.

Био је омиљен саговорник због своје проницљивости и духовитости. Поносио се својим хедонизмом по питању јела и пића и једном приликом је изјавио "одвајао сам од уста да бих могао добро да једем."  

Овим речима се Велимир Висковић опростио од Игора Мандића:

"Малоприје ми се јавила Славица Мандић: - Данас предвечер, око 18 и 30 умро је наш Игор!

Већ годинама је имао срчане проблеме, задње двије године Славица и он су се пред короном повукли у свој стан у Филиповићевој, нисмо се виђали, повремено бисмо се чули телефоном. Славица каже да је имао јако напорну ноћ, слабо је спавао, али вјеројатно слутећи крај наручио је баш отмјен ручак с гратинираним шкољкама (Saint Jacques) и шампањцем. Поподне му је позлило, завршио је у болници Свети Дух.

Гасио се , али био је присебан; Славицу је медицинска сестра питала колико Игор има година, на што је она рекла осамдесет и двије, а Игор је из друге собе добацио: - Осамдесет и три! (Иако му је рођендан тек у студеном...)

Драги мој пријатељу, живио си и отишао са стилом, писао критике за Јутарњи практично до задњег дана; отишао госпарски, без мрцварења, уз бирано јело и добру капљицу. Не раздвајајући се до задњег трена од своје Славице.

Опраштајући се од тебе овом на брзину сроченом некролошком глосом, доносим фотку тебе и жене с којом си провео више од пола стољећа. Снимио сам то за вријеме једног заједничког путовања у Београд на Сајам књига, застали смо на ручку, била је то риба, фиш, с тобом се увијек добро јело.

Адио, драги мој ❤️"