Од ауторских остварења до великих холивудских продукција, све више редитеља бира Италију за позорницу својих прича, а с њима и мање позната места стижу пред међународну публику.

Ноланов ефекат: Фавињана, Еолска острва и Сперлонга

За своју адаптацију Хомеровог епа, Нолан је изабрао неке од најлепших делова италијанског Медитерана. Ту су Фавињана, острво у архипелагу Егади, и поједине локације на Еолским острвима, које после премијере филма бележе све веће интересовање туриста.

„Ефекат Одисеје", ипак, не односи се само на места где су снимане сцене. Пажњу је привукла и Сперлонга, мали град на обали Лација, због посебне везе са самим митом.

Према легенди, баш на том делу обале се Одисеј зауставио на свом дугом путу ка Итаки. Сперлонга и данас чува остатке виле римског цара Тиберија и природну пећину са поставкама скулптура посвећеним његовим авантурама, пронађеним педесетих година прошлог века. Преко Тик-Тока пре свега, хиљаде младих људи данас деле снимке који повезују сцене из филма са стварним местима мита, а то додатно храни ново интересовање за овај део обале.

Италија као огромни филмски сет

Није први пут да један филм промени туристичку судбину неког италијанског града или региона. Матера, град уклесан у стене, добар је пример – 2004. је Мел Гибсон од ње направио Јерусалим из времена Исуса Христа за Страдање Христово, а 2021. је кроз њене улице и тргове јурио Данијел Крејг у За смрт нема времена, последњем Бонду с њим у главној улози.

Те две продукције помогле су да се за Матеру чује широм света и убрзале развој туризма у граду.

Венеција је одавно једна од омиљених филмских локација светске кинематографије, њени канали и уске улице били су кулиса за Туристу са Џонијем Депом и Анђелином Џоли, али и за Казино Ројал, први Бонд са Данијелом Крејгом у улози 007.

Амалфијска обала, са Поситаном и Амалфијем, деценијама привлачи филмске екипе из целог света. Рим остаје један од симбола светске кинематографије, од Празника у Риму са Одри Хепберн и Грегоријем Пеком и Фелинијеве Долче вите, па до савремених холивудских продукција.

Последњих година и Пуља се пробила међу најтраженије филмске дестинације, захваљујући историјским градовима, обалама и пејзажима који привлаче продуценте из целог света. Ђаво носи Праду 2 сниман је у Милану.

Филмски туризам као нова снага италијанске промоције

Један од најефикаснијих начина да се промовише нека дестинација је филмски туризам.

Многи путници одлуче да посете неко место баш зато што су га видели на великом платну или у популарној серији, а млађе генерације преко Тик-Тока, Инстаграма и Јутјуба поново снимају познате сцене на лицу места, чиме додатно шире глас о локацији.

Код Одисеје је Ноланов успех пажњу усмерио не само на италијанска острва где је филм сниман, него и на места повезана са самим митом, попут Сперлонге, која с филмом нема никакве директне везе на снимању, али је с њим повезана причом старој хиљадама година.

Увек гледа да прави приче и филмове који су разумљиви широм света – универзалне, архетипске приче.

„Питање савести је у сваком друштву актуелно и битно, тако да могу да кажем да су гледаоци били веома добри саговорници и саучесници код пријема филма“, додаје Новаковић.

Саучесници су приказани и награђени не само на фестивалу у Сомбору, већ и на Балканском фестивалу филмске режије, фестивалу у Сопоту, Фортека фестивалу у Перасту, а вечерас се приказује на Фестивалу европског и медитеранског филма у Требињу.

„Овај филм је тежак. Али поред осећања благе тескобе, ипак остаје нешто што је сведочанство овог времена и нешто што публику тера на размишљање. То и јесте суштина бављења филмом“, истакао је Новаковић.

Шта гледаоци могу да очекују на јесен на РТС-у

Серије Адвокатице и Пупин су већ увелико најавиљиване и оне ће на малим екранима заживети на јесен.

„Не смемо прескочити ни нову сезону Радио Милеве. Ту је још и Плава крв, што је завршено снимање. Још једна одлична крими мини-серија биће и Окамова оштрица. Тако да, биће веома богат програм“, наводи Новаковић.

РТС се труди да има разноврсну понуду, од разбибриге до тешких тема, попут Тврђаве, која сада иде на неколико међународних фестивала.

„Срећна сам преко сваке мере, много више него што сам заслужила. Имам децу, имам љубав и много више него што заслужујем у сваком тренутку“, рекла је Тања Бошковић.

Како је истакла, посебну радост проналази у вери, породици и људима који је окружују.

„Срећна сам када одем на литургију. Радујем се што сам здрава, имам посестриму Наду, једну куму, још једну Наду, имам па још више од пет пријатеља, здрави смо још и држимо се", цитирала је водитељка Слађана Томашевић речи Тање Бошковић коментаришући да је то "животна лекција".

Пензија – време када човек има прилику да примети живот

Говорећи о годинама после активне каријере, Тања Бошковић каже да пензија за њу није одрицање, већ привилегија.

„Колико су срећни људи који доживе пензију. Можете да радите колико хоћете, поготово када сте здрави, али не морате. Тада имате времена да обратите пажњу на детаље, а детаљи нас чине богатијим“, рекла је.

Каже да јој више не сметају ни велике врућине, јер је научила да живи без журбе.

„Не морам више нигде да стигнем. Ако нећу да изађем, остаћу у својој кући са дебелим зидовима. Ако одем у продавницу, могу да сачекам у миру да сви купе шта треба, а онда да се радујем нечему тако једноставном као што су јагоде“, испричала је.

„Вера учи човека стрпљењу“

На питање да ли се животна мудрост стиче или се са њом човек рађа, Тања Бошковић каже да је део карактера наслеђен, али да се најважније лекције уче.

„Сигурно постоји нешто генетски, нешто што сам наследила од својих родитеља, али стрпљење се учи. Учи се кроз веру, пре свега“, рекла је.

Према њеним речима, вера човеку доноси мир и помаже му да разликује важно од неважног.

„Када то научите, престанете да се секирате око глупости. Смирите се. Не морате нигде да стигнете по сваку цену“, навела је глумица.

„Срећни људи“ су остали у срцима публике

Осврћући се на повратак старих телевизијских серија, Тања Бошковић је говорила и о популарности серије „Срећни људи“, која се и данас гледа са великом пажњом.

„То вам говори да су те серије заправо радост, неки други живот, леп живот. Враћају нас у нека времена“, рекла је.

Истакла је да је серија била добро написана и да је окупила изузетну екипу.

„Не могу да заборавим пријатељства са Радом Смиљанић, са Батом, са људима који су били део тог времена. Најважније што остаје иза глуме нису само улоге, већ пријатељства“, додала је.

Још увек воли позориште

Тања Бошковић је подсетила и на своје глумачке почетке, као и на сарадњу са великанима југословенског филма.

„Мој први велики филм био је ‘Кошава’ са Батом Живојиновићем. То су људи који остају у срцу. Данас је најважније да се та дружења и успомене сачувају“, навела је.

Иако је освојила бројна признања, каже да јој награде нису најважније.

„То није истина да сам освојила све. Нисам освојила Оскара, али шта ће вам то?“, рекла је уз осмех.

Глумица и даље игра у позоришту, а публику ће моћи да је види у представама „Успомене Саре Бернар“, „Сузе су океј“ и „Кабаре“.

„Још увек имам ту страст. Волим позориште, волим да радим и да се играм“, рекла је Тања Бошковић.

Најавила је да је очекују нова гостовања и представе, а публику је позвала да дође на „Успомене Саре Бернар“ у Херцег Новом.

„То је град у којем ћу једног дана живети. Дођите да гледате представу, ја у њој заиста уживам“, поручила је Тања Бошковић.

Међу филмовима је и „Фјорд“ Кристијана Мунђијуа, добитник овогодишње Златне палме на Филмском фестивалу у Кану.

Публика ће имати прилику да погледа и Алмодоваров „Горки Божић“, Сорентинову „Милост“, Лозничине „Два тужиоца“, Линклејтеров „Нови талас“ и филм Агњешке Холанд „Франц“, као и више остварења награђених на међународним филмским фестивалима.

Оснивач и програмски директор фестивала Алеш Павлин каже да је циљ манифестације да публици представи савремени европски филм уз присуство бројних аутора и гостију.

„Ове године у Брежицама ћемо угостити значајно већи број међународних филмских стваралаца него раније. Представићемо десет вечерњих филмова, три словеначке премијере и две словеначке фестивалске премијере. Посебно смо поносни што ћемо приказати и добитника овогодишње Златне палме у Кану“, навео је Павлин.

Филмови ће се такмичити за награду „Златно око“, а о победницима ће одлучивати међународни жири који чине хрватска глумица Леона Парамински, словеначки редитељ Марко Набершник и кипарски редитељ и уметнички директор фестивала Кипарски дани филма Петрос Хараламбус.

Новина овогодишњег издања је признање за изузетан допринос европском филму, чији ће први добитник бити објављен средином августа.

У оквиру националног програма биће приказани кратки играни филм „Добродошли кући“ Филипа Јембриха Јандраса и дугометражни филм „Браћа са игралишта: почетак“, спортска драма о успону словеначке одбојкашке репрезентације.

Фестивал се одржава у амбијенту Брежица, града који је последњих деценија био домаћин бројним међународним филмским и телевизијским продукцијама.

У Брежичком дворцу сниман је филм „Розенкранц и Гилденстерн су мртви“, у дворцу Мокрице спот групе „Пет шоп бојс“ за песму „Heart“, док су поједине сцене филма „Божји оклоп“ са Џекијем Ченом и серије „Ветрови рата“ такође снимане на локацијама у Брежицама и околини.

Фестивал организују Општина Брежице, Посавски музеј Брежице и Завод за предузетништво, туризам и омладину Брежица, уз подршку Филмског центра Словеније.

Селаковић је рекао да је Оливера Катарина била једна од последњих истинских величина српске, југословенске, европске и светске уметности и додао да њен уметнички опус остаје трајна вредност националне културе.

Подсетио је да је светску славу стекла улогом Ленче у филму „Скупљачи перја“ Александра Петровића из 1967. године, као и да је за улогу у филму „Гоја“ награђена на фестивалима у Москви и Венецији.

Говорећи о њеној музичкој каријери, навео је да је италијанска телевизија РАИ Оливеру Катарину прогласила за најлепши глас Медитерана и подсетио да је у париској Олимпији одржала 72 узастопна концерта.

Према његовим речима, средина јој није опростила изузетан таленат и међународни успех, подсетивши да је после одласка на Кански фестивал поводом филма „Војник“ добила отказ у Народном позоришту.

„Додељивањем националног признања 2013. године држава је макар делимично исправила вишедеценијску неправду и указала дужно поштовање ванредном таленту и уметничком опусу какав је изузетно редак“, закључио је Селаковић.

Комеморацији је присуствовао и потпредседник Владе Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић.

Опело за Оливеру Катарину служено је у 12 часова у Цркви Светог Николе на Новом гробљу у Београду, а сахрањена је у Алеји заслужних грађана.

Славна глумица, рођена као Оливера Петровић 1940. године у Београду, била је једна од најзначајнијих глумица и певачица некадашње Југославије.

Највећу међународну славу стекла је улогом у филму „Скупљачи перја“, а током вишедеценијске каријере остварила је бројне улоге у домаћим и страним филмовима и одржала концерте широм света. Добитница је „Златног печата“ Југословенске кинотеке и Нушићеве награде за животно дело.

Једну од улога у филму тумачи глумац Славиша Чуровић, који је гостујући у Јутарњем програму РТС-а оценио да је реч о важном и храбром пројекту.

„Тема је сурова. Говори о простору уз административну линију са Косовом и Метохијом и о проблемима људи који тамо живе. То су стварне приче које су, нажалост, верно приказане у филму. О томе се мало говори и зато је важно што је ова тема дошла до публике“, рекао је Чуровић.

Према његовим речима, филм је снимљен у веома кратком року и са ограниченим средствима, али је читавој екипи било важно да ова прича буде испричана.

„Снимали смо свега осамнаест дана, али смо у то ушли срцем. Верујем да ће публика препознати труд и значај теме којом се филм бави“, истакао је глумац.

Чуровић у филму тумачи негативца, а за потребе улоге говорио је српски са албанским акцентом.

„Имао сам доброг учитеља и трудио сам се да што верније дочарам лик. Када сам погледао филм, рекао сам себи да се нисам обрукао“, казао је кроз осмех.

Филм „Чувар иконе Светог Ђорђа“ у биоскопе стиже почетком септембра, након свечане премијере у Београду.

Говорећи о новим пројектима, Чуровић је најавио и серију о Михајлу Пупину, која ће бити приказана на РТС-у.

„Убеђен сам да ће то бити једна од најбољих серија које је РТС икада снимио. Пројекат је изузетно студиозно рађен, а припреме су трајале три године“, рекао је Чуровић.

У серији тумачи историјску личност, проту Живковића, свештеника који је препознао Пупинов таленат и помогао му да оде на школовање у Праг, одакле је касније наставио пут ка Америци.

Поред тога, публика ће га у наредном периоду гледати и у серијама „Плава крв“, „Адвокатица“ и „Казна за грех“.

Осврћући се на глумачки позив, Чуровић је истакао да је реч о једном од психички најзахтевнијих занимања.

„После тридесет година каријере могу да кажем да овај посао није за свакога. Глума тражи велику менталну снагу, јер непрестано прелазите из једног лика у други. Али, када већ радим овај посао, желим да се мерим са најбољима“, нагласио је.

На крају разговора позвао је публику да погледа филм „Чувар иконе Светог Ђорђа“.

„Важно је да људи погледају овај филм и поведу своју децу. То је прича о човеку који брани своје огњиште и светињу. Верујем да ће публика видети и једну од најбољих улога Радоша Бајића, али и филм који је потребан нашем времену“, поручио је Славиша Чуровић.

Најновији визуелни изазов зове се“Спајдермен: Нови дан”.Филм редитеља Дестина Даниела Кретона, први је филм икада снимљен за ScreenX- панорамске биоскопске дворане, формат  који омогућује визуелно поље гледања филма од 270 степени.

Реч је о првом светском биоскопском пројекцијском формату који одабране призоре проширује ван традиционалног филмског кадра, на бочне зидове дворане. Тако настаје панорамско окружење у распону од 270 степени.

Окружујући публику визуелним садржајем посебно обликованим за овај формат, ScreenX- гледаоце смешта у само средиште приче и пружа биоскопски доживљај који није могуће репродуковати у кућним условима, на класичним
екранима.

Заинтересованост сваке нове генерације за приче о вечном јунаку Спајдермену,била је идеалан мотив за овакву технолошку
иновацију.Продукцијски тим CJ 4DPLEX  пратило је  све фазе стварања,од снимања на сету до уласка у биоскопске дворане у којима популарни јунак сада лети не само испред ваших очију већ и са обе стране гледалишта,увлачећи тако публику у потпуни доживљај који ствара илузију учешћа у филмској  акцији.

„Реч је о нечему потпуно јединственом”, најављује редитељ  Дестин Даниел Кретон.

Стари и нови љубитељи вечно младог стрип јунака Спајдермена ,у новом формату могу га видети, почев од 30.јула, само  у биоскопима који поседују такве екране - Concept Cinema  у Београду и CineStar  у Новом Саду.

Између Мрачног господара и потпуне победе остало је још само неколико изолованих упоришта – Казад-дум, где су се патуљци затворили дубоко у својим планинским дворанама, као и вилењачка краљевства Линдон и Ривендел, која штите њихова Три прстена.

У срцу Мордора, у новоизграђеној кули Барад-дур, Мрачни господар даноноћно ради, опседнут стварањем моћи која ће и последње његове непријатеље бацити на колена – „Једног прстена који ће свима владати“.

Пред народима Средње земље – патуљцима, вилењацима, људима и чаробњацима – сада је трка с временом. Само ако се уједине, имаће прилику да спрече Саурона да оствари свој циљ – потпуну власт над свим живим бићима.

Трећу сезону серије продуцирају шоуранери и извршни продуценти Џеј Ди Пејн и Патрик Мекеј. Извршни продуценти су и Линдзи Вебер, Џастин Добл, Кејт Хејзел и Шарлот Брандстром, која је уједно и редитељка. Продуцент је Метју Пенри-Дејви, док су Али О'Лири, Тим Кин и Ендру Ли копродуценти.

Играју Синтија Адаи-Робинсон, Овејн Артур, Исмаел Круз Кордова, Чарли Викерс, Данијел Вејман, Џејми Кембел Бауер и Сајмон Пег, који позајмљује глас Балрогу.

Премијера треће сезоне серије „Господар прстенова: Прстенови моћи“ заказана је за 11. новембар 2026. године на стриминг платформи Прајм видео.

У главним улогама поново су Том Холанд као Питер Паркер – Спајдермен, Зендеја и Џејкоб Баталон.

„Спајдермен: Нови дан“ доноси и значајну технолошку новину. Реч је о првом филму снимљеном за ScreenX, револуционарни биоскопски формат који пружа панорамско искуство гледања од 270 степени. За разлику од досадашњих филмова приказиваних у овом формату, додатни кадрови нису накнадно креирани, већ су снимани директно на сету, искључиво за ову технологију“, рекла је Софија Јоковић, менаџерка дистрибуције филма.

Редитељ Дестин Данијел Кретон истакао је да је снимање појединих сцена представљало велики изазов.

„Снимали смо брзином од 420 фрејмова у секунди, што је практично немогуће одглумити. Том је морао да изведе савршен аперкат уз обрнути 'лабудов скок', док смо га сајлама вукли кроз ваздух право ка камери. Тада сам заиста схватио колику контролу има над сваким мишићем свог тела. Савршену позу погодио је већ из другог или трећег покушаја“, рекао је Кретон.

Том Холанд признаје да је рад на филму био подједнако захтеван и забаван.

„Било је заиста забавно осмишљавати како да снимимо све те кадрове. Мислим да изгледају феноменално“, навео је глумац.

Овога пута Питер Паркер улази у потпуно ново поглавље свог живота. После догађаја који су заувек променили његов свет, покушава да пронађе равнотежу између обичног живота и одговорности суперхероја.

Када се појави нова претња која превазилази све досадашње изазове, Спајдермен ће морати да докаже да прави хероји не настају захваљујући својим моћима, већ одлукама које доносе.

Филм „Спајдермен: Нови дан“ у биоскопе широм Србије стиже 30. јула.

"Основа тог филма су бака и унука, јер на њима почива, односно остаје свет. А ово што се дешава између на неки начин рефлектује нашу друштвену ситуацију, наше поделе, наше идеје о томе како нисмо одрасли и како нисмо народ углавном за дечији вртић", истакао је Емир Кустурица, редитељ.

Баку Ану, тумачи Весна Тривалић која наводно умире, а након што се породица и окупила, испостави се да је жива, када почиње и заплет филма. Месец и по дана цела екипа живи у Чуругу, што је посебно искуство за све њих.

 "Некако је то удар љубави, пажње, неке снаге коју добијам од свих. Надам се да умем да вратим то, али немогуће је да не вратиш, некако смо се уплели", рекла је Весна Тривалић, глумица.

У филму игра више од 30 глумаца, а уз посебно искуство у раду са једним од најбољих светских редитеља, истичу и да су заједнички живот, али и лењи ритам Војводине допринели посебној атмосфери филма.

 "Мени је стварно искуство невероватно. Емир је толико темељан, јесте захтеван, али да човек има толику енергију, као код неког детета од 15 година. Машта му је невероватна", рекао је Вахид Џанковић,глумац.

Уз Чуруг филма снима се у Београду и Новом Бечеју. Премијера се очекује наредне године.

„Увидом у то ко је све добио ову награду остаје ми да верујем да сам достојан овог признања. Збиља у мојој професионалној ризници, рекао бих, сатисфакције за 50 година мог рада на филму, ова награда ће имати посебан значај", закључио је Радош Бајић.

Фестивал је ван конкуренције затворила српска премијера филма „Чувар иконе Светог Ђорђа" у режији Јелене Бајић Јочић.

О њеној смрти известио је и француски лист „Фигаро“, подсећајући да је Оливера Катарина 1968. године у овој престижној дворани одржала чак 72 концерта.

Рођена је као Оливера Петровић у Београду, 5. марта 1940. године. Током каријере била је позната и као Оливера Вучо и Оливера Шакић, а уметничко име Оливера Катарина узела је по својој мајци Катарини.

Позоришни деби имала је 1962. године у Народном позоришту, у улози Коштане, а на филму се први пут појавила две године касније у остварењу „Добра коб“. После филма „Војник“ 1966. године, представила се публици на Канском фестивалу.

Најзначајнију филмску улогу остварила је у делу Александра Петровића „Скупљачи перја“ из 1967. године. Филм је награђен у Кану и био је номинован за Оскара, а улога Ленчета донела је Оливери Катарини међународно признање. Њен партнер у филму био је Беким Фехмију.

„Имала сам срећу да сарађујем и са њом идемо заједно на турнеје и снимања. На неки начин и да се дружимо. Била је сасвим посебна, ренесансна личност на нашој уметничкој сцени, једна сјајна и експресивна глумица, певачица зачудног гласа. Имала је магнетну привлачност и раскошну појаву и још раскошније таленте“, рекла је глумица и певачица Снежана Савић.

Као интерпретаторка изворних народних песама и ромских романси, наступала је широм света и одржала више од сто концерата. Њени наступи привукли су пажњу иностране публике и медија, који су је поредили са најзначајнијим уметницима тог времена.

У „Њујорк тајмсу“ писано је о њеној снажној сценској појави, док је француска штампа истицала њену харизму и уметнички израз.

„Била је сјајан певач, сјајна глумица, за њом је уздисала читава бивша земља јер је била физички лепотица, прелепотица, како би се рекло, фатална жена. После филма „Скупљачи перја“, који је постигао велики успех у Кану 1967. године, и улоге Ленчета, уздисала је и читава Европа.Током каријере снимила је више од 30 филмова и певала на седам језика. Објавила је велики број плоча и касета, а део њене музичке заоставштине сачуван је и у издањима ПГП-а, данас ПГП РТС-а“, рекао је Владимир Граић, директор ПГП РТС-а.

Оливера Катарина остала је упамћена као уметница препознатљивог гласа, снажне сценске појаве и једна од најзначајнијих личности југословенске културе друге половине 20. века.

Будући да је Драгана ћерка фудбалске легенде бивше Југославије Драгана Џајића, није изненађење што је телевизијску каријеру усмерила ка свету спорта, радећи као спортски новинар и уредник на једној домаћој телевизији.

Нову чланицу спортског тима РТС-а имаћемо прилике да на малим екранима видимо већ овог лета.

„На РТС долазим са жељом да својим радом и енергијом допринесем будућим успесима најстарије и највеће телевизијске спортске редакције у земљи. Радује ме то што ћу имати прилику да усавршавам знање уз најбоље спортске новинаре и уреднике“, рекла је Драгана Џајић.

Истиче да је пред њом доста посла.

„Преда мном је велики задатак, јер нас у наредном периоду очекује низ спортских догађаја које ће преносити РТС. Пре свега мислим на квалификације за Лигу шампиона и Европско првенство у атлетици“, казала је Џајић.

Српском сценаристи, глумцу и редитељу Радошу Бајићу вечерас ће на Летњој позорници бити уручено највеће признање фестивала - награда „Александар Лифка" за изузетан допринос Европској кинематографији.

Палићки фестивал вечерас ће, ван конкуренције, затворити српска премијера филма Јелене Бајић Јочић Чувар иконе Светог Ђорђа.

Од 18.до 22.јула на Палићу је приказано више од стотину филмова у 15 селекција.

„Мени се јако свиђа задовољан сам, никад нисам имао никакву прилику ничему сличном да присуствујем. Драго ми је што се сви дружимо, професорка нас је све зближила, јер смо сви различити из различитих одељења.Прелепо искуство и занимљив је био цео пројекат", рекао је Матеја Филиповић,ученик Средње економске школе из Јагодине. 

Идеју за заједнички пројекат покренула је професорка књижевности са циљем да их оснажи да говоре о својим дилемама. Филм је представљен у оквиру програма „Млади у покрету” који подржава средњошколце да кроз различите формате допринесу развоју локалне заједнице и школског окружења.

„Филм је иначе такав да поставља различита питања која свакодневно ми треба да поставимо себи, али немамо времена због ужурбаности живота због аутоматизма живота, а заправо би требало. Да ли ми заиста живимо онако како желимо и да ли смо ми оно што јесмо, да ли живимо своју истину, то су нека од питања. Да ли довољно слушамо једни друге, да ли смо довољно слободни", истакла је Марина Јокић Вало,професорка српског језика и књижевности.

Филм „Ћошак“ постављен је и на друштвене мреже, а идеје за нове пројекте средњошколци најављују од септембра када почне нова школска година.

У земљи у којој се Хомеров еп изучава још од седмог разреда основне школе, расправе о његовој филмској адаптацији веома су честе и живе. Колико се Нолан држао Хомеровог изворног дела? Зашто међу глумцима нема ниједног Грка? И зашто Јелену, чија је лепота према миту покренула хиљаду бродова, тумачи тамнопута глумица?

Продукција филма добила је око 6,5 милиона евра субвенција од грчке државе, док је укупан буџет достигао 250 милиона евра. На основу програма подстицаја уведеног 2017. године, грчка влада рефундира део трошкова филмским продукцијама које се снимају у земљи.

Међутим, избор мексичко-кенијско-америчке глумице Лупите Нјонго за улогу Хелене, чију је отмицу од стране тројанског принца Париса митологија означила као повод за Тројански рат, изазвао је бројне реакције.

Власник компанија Спејс-Икс и Тесла и најбогатији човек на свету Илон Маск брзо је реаговао на друштвеној мрежи Икс.

„Крис Нолан је оскрнавио Хомера и клечао пред 'воук' правилима како би освојио Оскара. Какав црв“, написао је Маск.

Грчки медији посветили су много простора овој теми, организујући дебате у којима су учествовали историчари, редитељи и филмски критичари.

Они који подржавају избор глумице истичу да су грчки епови део западне цивилизације и да припадају читавом свету, те да уметници имају право на креативну слободу, нарочито када је реч о митовима.

Противници сматрају да је Хомер Јелену описао као жену лепе косе (kallikomos), лепог лица (kallipareios), раскошне одеће (tanypeplos), али без прецизних физичких карактеристика, остављајући читаоцима простор да сами замисле њен изглед. Једини конкретан опис односи се на њене беле руке (leukolenos).

Мала опозициона ултраортодоксна странка Ники успротивила се и избору глумице и државним субвенцијама за филм, тврдећи да грчки порески обвезници финансирају наметање „воук идеологије“ грчкој историји и културном идентитету.

„Такозвана патриотска влада наставља да подржава сваки израз 'воук' културе и да гуши сваку иницијативу која истиче наш национални идентитет“, саопштио је лидер странке Димитрис Нациос.

Грчка министарка културе Лина Мендони одбацила је критике.

„Није посао државе да уметнику одређује како ће уметнички тумачити неко дело или мит. Зар заиста треба да разговарамо о томе да ли држава треба да цензурише Кристофера Нолана?“, изјавила је за културни магазин Лифо.

Министар здравља Адонис Георгијадис рекао је да не оспорава одлуку владе да финансијски подржи филм, али да тешко разуме Ноланове креативне одлуке.

„Нолан је отишао предалеко. Не знам да ли то ради како би освојио Оскара“, рекао је Георгијадис.

Поједини критичари сматрају да су Грци потпуно изостављени из екранизације њиховог националног епа, јер се ниједан грчки глумац не налази у глумачкој постави.

Портал грчке дијаспоре Грик сити тајмс (Greek City Times) објавио је отворено писмо глумцима и ауторском тиму филма у којем наводи: „Грчка није само кулиса из античког доба. То је жива држава. Грци нису историјске личности. Ми смо савременици.“

Говорећи у подкасту War Room Стива Бенона, извршни директор Хеленистичко-америчког савета за лидерство, Енди Земенидес, оценио је да је Нолан пропустио велику прилику.

„Разочаравајуће је ако су неке глумачке одлуке донете на основу идентитетских карактеристика како би филм испунио услове за Оскара“, рекао је Земенидес.

Магазин Лифо поставља питање: „Хомер припада свима, али зашто у Нолановој Одисеји нема Грка?“

Слично се пита и британски Гардијан у тексту под насловом: „Шта се, побогу, дешава? Зашто у новом грчком епу Кристофера Нолана нема ниједног Грка?“

Упркос полемикама, очекује се да ће Ноланова Одисеја постати велики биоскопски хит широм света, па и у Грчкој. Филм је премијерно приказан у четвртак, карте су распродате великом брзином, а ново интересовање за екранизацију изазвало је и навалу купаца у књижаре по оригинални Хомеров еп.

Пројекат ће представљати ново читање познате приче о мистериозној долини, необјашњивим појавама и легенди о безглавом јахачу, али са другачијим фокусом – на лик Катрине Ван Тасел.

Према писању часописа „Deadline“, Линдзи Андерсон Бир ће на филму имати чак неколико улога – биће сценаристкиња, редитељка и продуценткиња.

Филм ће бити адаптација њеног истоименог еротског трилер романа „Hollow“, који ће бити објављен на јесен 2027. године и представља њен књижевни првенац.

Ово значи да Андерсон Бир упоредо завршава и књигу и прилагођава сценарио.

Продуцентска кућа „Honey Trap“, коју је основала Сидни Свини, удружиће снаге са компанијом „LuckyChap“ глумице и продуценткиње Марго Роби. Ово ће бити први дугометражни филм продукцијске куће „Honey Trap“, а права на пројекат Сони је обезбедио после велике конкуренције заинтересованих студија.

Нова верзија приче мења перспективу оригинала. Уместо да Катрину Ван Тасел посматра као предмет љубавног надметања између учитеља Икабода Крејна и његовог ривала Брома Бонса, филм ће њен лик поставити у средиште радње.

Оригинална прича „The Legend of Sleepy Hollow“ америчког писца Вашингтона Ирвинга објављена је 1820. године и представља једно од најпознатијих дела америчке готичке књижевности. Њена најпознатија екранизација је филм „Sleepy Hollow“ из 1999. године у режији Тима Бартона, са Џонијем Депом у главној улози.

Сони тренутно спроводи аудиције за улоге Икабода Крејна и Брома Бонса, док ће Сидни Свини тумачити лик Катрине ван Тасел.

За Линдзи Андерсон Бир ово ће бити други редитељски пројекат, након филма „Pet Sematary: Bloodlines“. Она је претходно писала сценарио и за Нетфликсову романтичну комедију „Sierra Burgess Is a Loser“ из 2018. године.

За Сидни Свини ово је још један велики пројекат.

Једна од најтраженијих глумица данашњице, позната је по серији „Еуфорија“, и улогама у филмовима „Слушкиња“, „Само не ти“, „Воајери“ и „Кристи“, који је остварио запажене резултате на биоскопским благајнама.

„Стварно сам изузетно срећан што смо као фестивал успели да доведемо Корнела. Корнел је један од аутора европских који је, иако у раним педесетим, већ остварио изузетне успехе како у на пољу ауторског филма и сада је аутор који снима у Америци. Његов претходни филм је добио и номинацију за Оскара за најбољу глумицу – Делови жене“, рекао је за РТС Мирослав Могоровић, програмски директор Филмског фестивала на Палићу.

Мандруцов филм На мору био је приказан у оквиру овогодишњег Берлинала у такмичарској селекцији.

Фестивал на Палићу најављује присуство великих имена из света филма.

Говорећи о овогодишњој селекцији, Могоровић додаје: „Стварно је више него референтан приказ квалитета европске кинематографије. Ми стварно имамо, ако не најквалитетније, оно сигурно најразноврсније филмове“.

Програм нуди разноврсне наслове – од „затворених“ ауторских остварења, па до веома комерцијалних наслова, а пет дана, петнаест селекција и пет пројекционих места – значи да ће љубитељи филма заиста уживати.

И Радош Бајић ће на затварању Фестивала, када ће бити приказан филм Јелене Бајић Јочић, Чувар иконе Светог Ђорђа, примити награду „Александар Лифка“ за изузетан допринос. То је српска премијера филма који је светску премијеру имао у Москви.

„Ауторски тандем породице Бајић је то стварно врло лепо одрадио, и јако ми је велико задовољство да имамо прилику да наградимо и Радоша Бајића као једног сад већ ветерана“, каже програмски директор Фестивала на Палићу, позивајући љубитеље филма да дођу на Фестивал и уживају у пројекцијама.

Фрикер је 1990. године ушла у историју као прва ирска глумица која је освојила Оскара.

Престижну награду добила је за улогу Бриџит Браун, мајке уметника Кристија Брауна, у филму „Моје лево стопало“, док је исте вечери Оскара за главну мушку улогу освојио и њен партнер Данијел Деј-Луис.

Иако је Оскар био врхунац њене каријере, милиони гледалаца памте је као „даму са голубовима“ из божићног класика „Сам у кући 2: Изгубљен у Њујорку“.

Тумачила је усамљену, али добродушну бескућницу која се спријатељује са Кевином Мекалистером, а та улога донела јој је светску популарност и учинила је неизоставним делом празничне филмске традиције.

Током више од шест деценија каријере остварила је бројне запажене улоге у филмовима „Поље“, „Па сам се оженио убицом са секиром“, „Време за убијање“ и „Вероника Герин“, док ју је британска публика памти и по улози медицинске сестре Меган Роуч у серији „Casualty“.

Упркос великом успеху, избегавала је холивудски гламур и живела повучено у родној Ирској.

Последњих година отворено је говорила о усамљености, депресији и тешкоћама које су јој доносили празници, признајући да Божић и Нова година за њу нису били време радости, већ период који је најчешће проводила сама.

У мемоарима, објављеним 2025. године, писала је о тешком детињству, депресији и здравственим проблемима.

Иза себе је оставила богато глумачко наслеђе и статус једне од најзначајнијих ирских глумица, чији ће таленат и улоге остати упамћени далеко изван граница Ирске.

Уз изузетног Мета Дејмона, који игра главну улогу, редитељ је ангажовао и младе популарне глумце.

„Одисеја има све у себи. Има љубави, издаје, чежње. Има киклопа, чудовишта и вештица. Мислим да у суштини има прелепу, дубоко звучну поруку, а то је моћ Зевсовог закона, који се односи на поступање са странцима, љубазно поступање са странцима јер би они могли да буду прерушени богови. То прелепа порука за све узрасте. Мислим да би Хомер био веома поносан. Волела бих да верујем у то али, пре свега, невероватно је колико дуго ова прича живи. То је доказ њене моћи, да она може да инспирише генерацију за генерацијом да све описане догађаје посматрају кроз призму свог времена”, рекла је Лупита Њонго, глумица.

„Мислим да сам као глумац, млад глумац, имао много среће да играм уз тако велике глумце, које је Крис Нолан ангажовао. За мене је то била ризница лекција и примера шта треба и како треба да се ради. Мислим да је Мет Дејмон пре неки дан рекао нешто што ме је заиста погодило, а то је да га је сваки филм који је он снимио довео до овог тренутка. И Крис је рекао исто. Дакле, за млађе глумце попут мене и Зендеје, бити на сету и видети ове момке како раде најбоље што могу и како користе све алате које имају, то је једноставно апсолутни поклон”, каже Том Холанд.

„То је велика част и привилегија бити део нечега оваквог, гледати заиста изванредне људе како раде оно што воле да раде. И ја сам се само трудила и покушавала да упијем што више могу. Понекад откријете мале знаке за ствари у вашем животу када се повезујете са ликом. Зато сам заиста срећна што сам у филму оличење мудрости. Када сам била дете, говорили су ми да сам стармала или да сам мудра за своје године, али мислим да мудрост долази само временом, и осећам да је најмудрија особа коју познајем дефинитивно моја бака. Тако да је осећам у себи стално”, испричала је глумица Зендеја.

Филм почиње десет година после Тројанског рата, у краљевству које се распада током Одисејевог одсуства. Догађаји из Троје и претходних година откривају се постепено, кроз сећања и различите перспективе.

Сниман у Грчкој, Италији, Мароку, Шкотској, Исланду и Сахари са буџетом од 250 милиона долара, Одисеја је најскупљи филм у каријери Кристофера Нолана.