На Лонг Ајленду у селу Ворденклиф, почетком 20. века Тесла је радио на својој замисли о бежичном преносу информација, а касније и енергије. Пројекат никад није завршен и уништен је након дугогодишњег Теслиног драматичног напора да га стави у погон.

После низа проблема који су пратили реализацију ове замисли, торањ је срушен док је трајао Први светски рат, 1917. године.

Серија се бави откривањем целог тока развоја овог подухвата – од осмишљавања идеје и налажења финансија, заснивања пројекта, почетка градње торња, развоја и рада на њему и проблема који су пратили цео процес, све до драматичног окончања овог изузетног Теслиног животног дела на коме је радио годинама и о коме је говорио до смрти.

Део ове Теслине борбе био је и, за њега веома тежак, судски процес за ауторство за радио патенте који су били нетачно приписани Гиљелму Марконију.

Сценарио за серију наслања се на недавно објављену комплетну преписку између Николе Тесле и финансијера пројекта у Ворденклифу, Џона Пиерпонта Моргана. Преписку је објавио словеначки истраживач и аутор, Тибор Хрс Пандур, стручни сарадник на серији која се ради у оквиру Редакције школског и дечијег програма РТС-а.

Серија је снимана у Њујорку, на Лонг Ајленду, на Нијагари и у Даласу, где су двојица инжењера, Кенет и Џејмс Корум, направили торањ за бежични пренос енергије, између осталог, изучавајући Теслине записе.

Саговорници су на овом снимању били су: Барбара Дадино, ауторка књиге Повратак у Ворденклиф, Марк Сајфер, аутор више књига о Тесли, између осталог: Тесла, чаробњак – живот и време и Тесла чаробњак у рату, професор др Стив Фрејзер, аутор многобројних књига о друштвеним утицајима финансијског центра Сједињених држава на прелому 19. у 20. век, међу којима је и књига Историја Вол Стрита у животу Америке.

У серији говоре и наши и амерички истраживачи и стручњаци који су се бавили Теслиним пројектом бежичног преноса.

Серија се бави питањима: Шта је била у основи Теслина замисао? Каква је била његова намера? Зашто долази до разлаза са финансијером пројекта, Џеј Пи Морганом? Шта се крије иза чињенице да Никола Тесла никад није успео да нађе додатне финансије да заврши пројекат? Како и зашто је дуго Тесла био избрисан из историје о радио патентима? Да ли су друштво и свет у коме је Тесла радио били спремни за овај подухват, а да ли је данашњи свет спреман на овај корак? Зашто је у овом тренутку кључно важно да се осветли природа овог Теслиног подухвата и какву нам поруку сада шаље?

Уредница, сценаристкиња и редитељка серије је Валентина Делић. У екипи са којом је снимана серија у Америци и у Канади били су директор фотографије Раде Бубало и тонски сниматељ Никола Мишић.

Састављен од четрнаест слика и епилога, овај епски филм који траје више од четири сата, у препознатљивом, мајсторском рукопису Зафрановића, доноси веома потресан приказ страдања Срба, Рома и Јевреја у логору у Јасеновцу.

„Увек сам сматрао да сваки играни филм мора имати подлогу документа. Тако је било и у Паду Италије, Окупацији у 26 слика, сви ти мој филмови су били базирани на документима“, наглашава Лордан Зафрановић.
Српски и хрватски глумци су врло спретно, разорно снажно и беспрекорно уверљиво, приказали догађаје, растегнуте на неколико година, од почетка нацистичког пакла, до краја рата, у уметнички вредној, истраживачкој форми.

На новинарској пројекцији филма смо без даха пратили вешто преплитање играног и документарног израза, сурови брутализам и стилизацију, која опору стварност преводи на један виши, надреални, метафизички ниво.

„Ја сам за овај филм имала прије самог снимања, девет мјесеци припрема са мојим тренером, где сам се припремала физички за филм, јер је већ било најављено да је филм физички јако напоран“, напомиње глумица Милица Станковић.

„Било је јако напорно ставити се у кожу Баје. Али тих месец дана снимања је било једно велико искуство, један велики ролеркостер емоција“, каже глумац Вук Трнавац.

Ово трагично филмско сећање на време разјареног насиља, на коме је Лордан Зафрановић радио деценијама, премијерно ће бити приказано пред публиком Феста.

Она ће моћи да се суочи са прошлошћу којој није лако гледати у очи, али је то неопходно, као вид друштвеног излечења, али и опомене за будућност, на непрегледне последице једног стравичног зла.

Фестивал ће бити отворен у петак, 2. октобра у 20 часова, свечаном церемонијом и пројекцијом домаћег филма „Yugo Florida“ редитеља Владимира Тагића.

Другог дана фестивала, у оквиру ревијалног програма, најмлађу публику очекује синхронизовани анимирани филм „Мит о Маракуди – Камено доба“.

Након тога биће приказана такмичарска остварења – „Видра“, драма о одрастању у режији Срђана Вулетића, „Образ“ редитеља Николе Вукчевића, породична драма о искушењу и људскости у вихору рата, као и нови црногорски филм „15 и по“ у режији Миливоја Обрадовића.

Последњег дана фестивала публика ће моћи да погледа још једно такмичарско остварење – „Божићну авантуру“ редитеља Марка Јовичића.

Фестивал ће, у част награђених, бити затворен пројекцијом дигитално рестаурираног култног филма Горана Марковића „Национална класа“.

Изложба о Мерилин Монро и радионица за децу

Поред филмског програма, фестивал доноси и пратеће садржаје.

У суботу, 3. октобра у 16.45 часова, у Галерији Културног центра „Лукијан Мушицки“ биће отворена изложба „100 година од рођења Мерилин Монро“, посвећена легендарној холивудској глумици.

У недељу, 4. октобра у подне, биће организована ликовна радионица за децу узраста од пет до десет година „Нацртај свој филм“. Пријаве за радионицу су обавезне.

Улазница за све такмичарске и ревијалне програме кошта 150 динара, а средства прикупљена од продаје биће донирана у хуманитарне сврхе. Улазнице се резервишу и купују на благајни Културног центра „Лукијан Мушицки“, док су пратећи програми бесплатни.

Трећи Темерин филм фест биће отворен у петак, 2. октобра у 20 часова у Културном центру „Лукијан Мушицки“, уз свечану церемонију и пројекцију филма „Yugo Florida“ редитеља Владимира Тагића.

Говорећи о развоју студијске технике и стандардима рада, Зорана Бојичић подсетила је да је Радио Београд, као члан Еурорадија и Европске радиодифузне уније (ЕБУ), технолошки у рангу савремених европских јавних сервиса.

„Наше техничке могућности да се укључимо са лица места најсавременијим звуком, да не зависимо од услуга провајдера, да будемо на сваком месту где је догађај и да квалитетним звуком представимо слушаоцима и релевантне саговорнике и да опишемо догађаје, да информишемо – то је оно што је наша примарна функција, а техника и техничка опремљеност су у функцији тога“, истакла је Бојичићева.

Додала је да је програм већ дуго умрежен савременим системом за припрему емитовања, а да се размена аудио-фајлова обавља путем рачунарске мреже, што значајно убрзава рад.

При крају је и процес дигитализације архиве Радио Београда. Тиме се обезбеђује очување драгоценог аудио-материјала за будуће генерације, уз истовремено бележење нових садржаја у највишем квалитету.

Обновљени предајници омогућили бољу покривеност сигналом

Говорећи о техничком и стратешком значају предајника на Копаонику, на локацијама Гобеља и Панчићев врх, директорка Радио Београда навела је да су, уз помоћ Владе Србије и јавног предузећа Емисиона техника и везе, обновљени ФМ предајници који су били девастирани током НАТО бомбардовања.

„Тим улагањем стекли су се услови да покријемо, по први пут после НАТО бомбардовања, територију Србије квалитетним сигналом Радио Београда, да покријемо наша гранична подручја, јер се раније, у тим пограничним подручјима, много боље чуо сигнал јавних сервиса суседних земаља, а не јавни сервис Србије, односно Радио Београд“, објаснила је она.

Посебно је истакла значај тих локација за покривеност Косова и Метохије сигналом Радио Београда. У комбинацији са пилот-мрежом дигиталних предајника, оне омогућавају да програм стигне до слушалаца у високом квалитету на различитим платформама.

Традиционалне емисије и нови дигитални формати

Радио Београд свакодневно емитује 168 сати програма, настојећи да сачува препознатљиве емисије које се емитују деценијама, али и да одговори на изазове дигиталног доба.

„Мени је важно да Радио Београд остане традиционалан у неком обиму, јер је то оно најбоље што постоји у нашој архиви. То су бројне емисије које постоје деценијама – 'Код два бела голуба', 'Добро јутро, децо', 'Караван'... И то немамо намеру да мењамо. То су емисије на којима су одрасле генерације – које сам и ја слушала као дете, и данас се емитују и наставиће да се емитују“, поручила је директорка Радио Београда.

Истовремено, ова медијска кућа настоји да привуче нову публику увођењем савремених формата. Видео-садржаји и подкасти омогућили су да радијски програм буде присутан и на дигиталним платформама.

Бојичићева је истакла да су се и запослени са вишедеценијским искуством, који су већи део каријере провели искључиво пред микрофоном, успешно прилагодили раду пред камерама и новим захтевима дигиталног окружења.

Нови подкасти и Студио 6 за младе музичаре

Централна свечаност поводом Дана Радио Београда одржана је данас у Каменој сали, где су традиционални „Златни микрофони“ додељени заслужним лауреатима који су оставили значајан траг у програмима ове медијске куће.

Гостујући у емисији „Јутро је“, Зорана Бојичић најавила је и нове пројекте усмерене ка младим ауторима. У плану је покретање аудио-подкаста који ће обухватити жанрове који до сада нису били заступљени у програму, попут фантастике, хорора и тру-крајма.

Заинтересовани аутори моћи ће да предложе сценарио и глумачку поделу, а одабрани пројекти биће реализовани у Студију 8, намењеном радио-драмама.

Поред тога, Програм 202 Радио Београда покреће пројекат Студио 6, усмерен на младе музичаре, бендове и певаче. Циљ је откривање нових музичких имена и успостављање дугорочне сарадње са младим извођачима.

У свом обраћању, Грчићева је подсетила на значај Радио Београда као једног од најдуговечнијих медија у региону и његову улогу у очувању језичке и говорне културе, информисању јавности и неговању културног и образовног програма.

Такође је истакла да трансформација јавног медијског сервиса подразумева унапређивање садржаја, технологије и начина комуникације са публиком.

„Желим да кажем да је Радио Београд најстарији и јако важан део Радио Телевизије Србије. Наставићемо да улажемо у њега, као и у људе који су ту. Сигурна сам да ћемо сведочити томе да ће његови нови формати такође бити дуговечни“, закључила је генерална директорка Јавног сервиса.

Говорећи о месту Радио Београда у савременом медијском простору, директорка Радио Београда Зорана Бојичић нагласила је значај очувања традиције, али и неопходност сталног развоја програма и нових формата.

Она је указала да радио данас више није ограничен само на традиционално емитовање, већ да садржај до публике стиже и путем дигиталних платформи, видеа, друштвених мрежа и других формата.

„Трајати један век је задивљујуће и оптерећујуће. Ми смо на мисији да останемо традиционални, а да будемо савремени. Да сачувамо старе слушаоце, али и да стекнемо нове. Кроз пројекат Како су постали најбољи представљамо стипендисте Фонда за младе таленте. Добар дан Србијо ће сваког викенда слушаоцима доносити приче из градова и села уз дивну народну музику. Причаћемо и о енергији која покреће свет и мења геополитику. Ту су и нови подкасти, емисије, аутори“, истакла је директорка Радио Београда.

Радио Београд почео је да емитује програм 1924. године. Више од једног века био је сведок друштвених, политичких, културних и технолошких промена, а његови програми постали су део колективног сећања генерација слушалаца.

Данас, уз традиционално радијско емитовање, Радио Београд развија и мултимедијалне садржаје и настоји да свој програм учини доступним публици на различитим платформама.

На свечаности је истакнуто да се значај радија не огледа само у технологији на којој се програм емитује, већ и у поверењу које се гради деценијама.

Од првог емитовања до данас мењали су се начини производње и дистрибуције садржаја, али су остали основни принципи радијског новинарства – тачност, професионалност, добар говор и непосредан однос са слушаоцима.

„Златни микрофон“ за пет добитника

Поводом Дана Радио Београда традиционално су уручена признања „Златни микрофон“, која се додељују за дугогодишњи рад, стваралаштво и допринос квалитету програма.

Ове године признања су добили Момчило Бајагић Бајага, Владе Радичевић, Ивана Прибићевић, др Тамара Вученовић и Предраг Мићовић.

Момчило Бајагић Бајага један је од дугогодишњих пријатеља Радио Београда 202. Његова сарадња са Двестадвојком траје деценијама, а посебно се издваја заједнички пројекат поводом 55 година Радио Београда и 40 година постојања групе „Бајага и инструктори“, у којем је 26 извођача представило своје верзије његових песама.

Владе Радичевић, један од најпознатијих спортских новинара Радио Београда, каријеру је започео 1990. године. Извештавао је са Олимпијских игара, светских и европских првенстава и бројних великих спортских догађаја, а урадио је више од 50 преноса „вечитог дербија“.

Ивана Прибићевић, дугогодишња новинарка и уредница Првог програма Радио Београда, од 2008. године уређује и води емисију „У средишту пажње“. Током каријере уређивала је специјалне програме, изборне ноћи и дебатне емисије „Реч на реч“, а 15 година била је ауторка и водитељка „Здравствене трибине“.

Др Тамара Вученовић, ауторка и новинарка Другог програма Радио Београда, више од две деценије уређује и води „Дигиталне иконе“, посвећене технологији, дигиталној култури и безбедности на интернету. Ауторка је и подкаста „Заштита и безбедност деце на интернету“, као и серијала „Дигиталне иконе 2.0“.

Предраг Мићовић готово три деценије посвећен је техничком и продукционом развоју Радио Београда. Од 2018. године учествује у дигитализацији тонског архива Радио Београда, чиме доприноси очувању звучне баштине ове куће.

У име награђених обратио се Владе Радичевић, уредник Спортске редакције Радио Београда, који је говорио о значају признања и раду генерација новинара и сарадника који су стварали програм.

„Заиста је част радити у Радио Београду. Марко, Јордан и Коле били су моја подршка на почетку каријере у спортској редакцији. Драго ми је да Радио опстаје у једном новом времену, да се слушамо више него што претпостављамо и да је реч изузетно важна зато што је изговорена на Радио Београду“, нагласио је Радичевић.

Свечаност је завршена музичким наступом Златка Манојловића, који је извео композицију „Једној жени“, некадашњу препознатљиву музичку најаву ноћног програма Радио Београда, у новом аранжману.

Кроз њихове судбине серија Тврђава говори о ономе што је свима блиско – о моралним дилемама, сукобима и помирењима, али пре свега о љубави која спаја и онда када све друго прети да се распадне.

Иако је радња смештена у историјски контекст краја једне епохе, емоције и теме које серија доноси – вера, нада, породичне везе и трагање за добром – чине је универзалном и актуелном и данас.

Прошлогодишњи победник фестивала Prix Europa била је серија Сабља, која је такође настала у продукцији Радио-телевизије Србије и продукције "This&That“, па је номинација Тврђаве за ову престижну награду још један показатељ квалитета играних серија Радио-телевизије Србије у међународним оквирима.

Након учешћа на фестивалу Prix Europa серија Тврђава ће се такмичити на још једном значајном европском ТВ фестивалу – Heart of Europe у Варшави који се одржава крајем октобра 2026. године. 

Глумачка подела: Огњен Мићовић, Дарија Вучко, Љубомир Бандовић, Николина Фригановић, Јован Јовановић, Јово Максић, Никола Пејаковић, Славиша Чуровић, Слађана Зрнић... и други.

редитељ: Саша Хајдуковић; креатор серије: Мирко Стојковић; сценаристи: Горан Старчевић и Мирко Стојковић; директор фотографије: Лазар Радић; сценограф: Никола Берчек; костимограф: Јелена Стефановић; композитор: Петар Билбија; монтажери: Лазар Предојев, Милена Предић, Александар Поповић; уредник серије: Саша Радојевић; година производње: 2025.

Као и фотографије Рејчел Вајс, и ови снимци наговештавају да би се део радње могао одвијати у Великој Британији педесетих година прошлог века. Према писању Пејџ сикса, Фрејзер је снимао сцену такмичења у постизању рекордне брзине.

Рејчел Вајс (56) претходно је снимљена у костиму Евелин О'Конел, током снимања сцена испред Британског музеја. Према доступним информацијама, те сцене појавиће се на почетку филма.

Радња прве Мумије смештена је у 1926. годину, Повратка мумије у 1933, док се Гробница змајског цара из 2008. године одвија 1946. године. Због тога би радња четвртог наставка смештена у педесете године прошлог века била у складу са временским следом претходних филмова.

Вајс и Фрејзер поново ће заједно глумити готово две деценије након последњег филма из серијала, Мумија: Гробница змајског цара. Вајс није учествовала у том наставку, у којем ју је заменила Марија Бело.

Редитељи Мет Бетинели-Олпин и Тајлер Џилет у марту су наговестили да Гробницу змајског цара не сматрају делом званичног континуитета серијала.

У новом филму поново ће се појавити и Џон Хана као Џонатан Карнахан, Евелинин брат, док се Одед Фер враћа у улози Ардета Беја.

Иако је о четвртом наставку Мумије и даље познато релативно мало, Фрејзер је још у новембру прошле године говорио о повратку овој улози. У разговору за Асошијетед прес рекао је да је 20 година чекао позив за снимање новог филма, додајући да је време да се публици пружи оно што жели.

Премијера филма „Мумија 4“ заказана је за 15. октобар 2027. године.

Цветковић се тако придружује досадашњим добитницима овог признања, међу којима су Синиша Павић, Велимир Бата Живојиновић, Милан Лане Гутовић, Мики Манојловић, Мира Бањац, Јелисавета Сека Саблић, Зоран Симјановић, Светлана Цеца Бојковић, Здравко Шотра, Олга Одановић, Богдан Диклић, Раде Шербеџија, Војислав Воја Брајовић и Горица Поповић.

Цветковић је рођен 20. јуна 1958. године у Београду. Глуму је дипломирао 1980. године на Факултету драмских уметности у Београду, а исте године прикључио се ансамблу позоришта Атеље 212, где је у једном периоду обављао и функцију управника.

Током каријере остварио је бројне улоге у позоришту, на филму и телевизији. Према подацима са Међународне филмске базе података, остварио је укупно 141 глумачку улогу, а део каријере градио је и кроз међународне пројекте.

На телевизији је почео да ради почетком осамдесетих година, а међу његовим раним улогама су оне у остварењима Светозар Марковић и База на Дунаву. Током вишедеценијске каријере остварио је око 50 улога у телевизијским серијама.

Цветковић је добитник бројних признања за свој рад, међу којима су „Стеријина награда“ за животно дело, награда „Александар Лифка“ за изузетан допринос европској кинематографији и награда „Павле Вуисић“ за животно дело и изузетан допринос глумачкој уметности у домаћем филму.

Награда „Златна антена” за свеукупан допринос регионалној продукцији ТВ серија биће му уручена на 16. међународном Фестивалу драма и серија ФЕДИС, који ће бити одржан од 6. до 8. октобра 2026. године у Дому омладине Београда. Овогодишњи ФЕДИС окупиће 12 телевизијских серија из региона, уз богат пратећи програм.

Иако је пред њом био до сада највећи изазов, каже да јој је најважније да током такмичења ужива.

„Самопоуздање, да, али мени је само битно да се добро забавим. Јер ја, на пример, први пут кад сам била у Потери, мој тим је изгубио, али ми смо се тако лепо забављали“, каже Марковићева.

Управо јој атмосфера на снимању, истиче, помаже да буде опуштена.

„Знање је ту или није. Мислим, ако је ту, ту је. Али све зависи много од те атмосфере на снимању“, наводи победница Суперпотере.

Признаје и да се многих детаља снимања није сећала док није погледала емисију.

„Мени је све било као у неком сну. Само сам пратила енергију и ето, десило се шта се десило.“

„Волим да се играм, волим да ризикујем“

Када је дошло време да изабере понуду трагача, Милица признаје да није унапред планирала да иде на највећи износ. Није, како каже, ни знала да ће се ове сезоне суочити са пет трагача.

Подсећа да је приликом претходног учешћа покушавала да калкулише и да тада није изабрала највећу понуду.

„А то не личи на мене. Ја волим да се играм, волим да ризикујем. Тако да сад кад сам видела да имам четири неке понуде, одлучила сам да идем на највишу, па шта буде, али бар сам урадила то у сврху забаве и да буде неки шоу, да буде занимљиво. Нисам очекивала да ће бити овако успешно“, истиче Милица.

Од Слагалице до Суперпотере

Љубав према квизовима, каже, почела је уз Слагалицу, коју је гледала са породицом још од почетка њеног емитовања. У кући су се међусобно такмичили, а Милица се касније и сама пријавила.

„Први пут сам се пријавила да покажем ко је у нашој кући најпаметнији. Али и даље не знамо, јер сам се за сад једино ја пријавила“, каже кроз осмех.

Њено прво учешће у Слагалици завршило се освајањем циклуса. Ипак, наглашава да за квизове нема посебан режим припреме.

„Не припремам се никако. Кажем, волим да учим практично. Географију да учим на путовањима, историју такође. Исто као и неку уметност, музичку или ликовну, све то на путовањима може да се научи. И много читам“, објашњава гошћа Београдске хронике.

Сматра да је, поред читања и учења, важно бавити се и креативним стварима и верује да свако има довољно талента да нешто ствара.

Позив женама да се пријаве за квизове

Додаје и да међу млађима има много заинтересованих за квизове, што види и на паб квизовима које понекад посећује. Истиче да је данас изазов већи јер је корпус знања све шири, а нове чињенице и догађаји стижу свакодневно. Ипак, има посебну поруку за жене.

„Волела бих да искористим прилику да позовем жене да се пријаве, зато што ми нисмо ни свесне колико тога имамо. Колико у нашем мозгу ми стално обрађујемо неке информације.“

Поручује им да дођу у квизове, а посебно у Потеру и Суперпотеру, и да пре свега буду опуштене и уживају.

„Да се пре свега забаве, да буду опуштене. А резултат ће доћи пре или касније, сигурна сам.“

После учешћа у квизовима, улоге почасног трагача и сада велике победе, Марковићева не искључује нови изазов.

„Можда ће бити нека ултра Суперпотера, па једино тамо да се пријавим“, каже Милица,  и додаје да се током снимања осећа као да је међу својим пријатељима.

Управо та енергија, закључује, доприноси томе да се боље осећа, да одговори лакше долазе и да све буде једноставније.

Поред необичних талената наших кандидата, у овој епизоди вам откривамо и који су то скривени хобији Јелене и Ивана.

Припремите се за изненађења и смех и покушајте да погодите – које све таленте поседују наши кандидати, а за које вештине нисте ни знали да постоје?

Шоу који води Данијела Димитровска већ првом епизодом освојио је срца публике и нашао се на трећем месту по гледаности свих ТВ садржаја у Србији.

Ни сама Милица у првом тренутку као да није могла да поверује шта се управо догодило.

„Шта се ово догодило, Милице?“, упитао ју је Јован Мемедовић након победе. „Још увек не знам, али се осећам боље него пре ове игре“, одговорила је Милица.

„Дошла сам на поправни“

Подсећања ради, публика Потере Милицу Марковић веома добро познаје. У осмом месецу трудноће је са саиграчем победила Трагача и освојила 350.000 динара, а потом смо је гледали и у специјалном новогодишњем издању квиза на месту Трагача.

Ту прилику искористила је и да отворено говори о искуству са постпорођајном депресијом и подигне свест о значају менталног здравља.

Ни Суперпотера јој, међутим, није била непозната. Милица је учествовала још у првој сезони квиза, али тада није добро прошла. Зато је, говорећи у новој епизоди о својим претходним искуствима и повратку у Суперпотеру, кратко поручила: „Дошла сам на поправни.“

Тешко да је „поправни“ могао да прође боље. Вратила се и урадила оно што пре ње није успео ниједан такмичар. Победила је свих пет Трагача.

После историјске победе показала је и своју навијачку страну. Заједно са Трагачем Миланом Буквићем запевала је навијачку песму, будући да обоје навијају за Партизан, настављајући тако шалу на рачун навијачких опредељења која је почела још током игре.

На наплату је стигло и обећање дато пре борбе са Трагачима. Милица је најавила да ће, уколико победи, нешто изрецитовати на шпанском језику. Када ју је Мемедовић, сада већ богатију за 1.600.000 динара, подсетио на обећање, у шали је одговорила: „Тад сам била сиромашна.“

Ипак, обећање је одржала и велику победу заокружила стиховима на шпанском језику.

Док ће ова епизода остати упамћена пре свега по Миличином резултату за историју Суперпотере, своје знање и срећу против Трагача опробала су још тројица такмичара. Ненад Лучић, дипломирани економиста у пензији, одлучио се за борбу против три Трагача за 300.000 динара, али су га грешке током игре деконцентрисале и није успео да стигне до победе.

Виктор Шкорић, наставник српског језика у основној школи, прихватио је понуду од чак милион динара и суочио се са четворо Трагача. Добро је започео другу игру, али га је једно питање избацило из ритма, након чега није успео да поврати предност.

Против четворо Трагача играо је и економиста Милош Спасовић, за 660.000 динара. Након низа питања на која није знао одговор, предност је прешла на страну Трагача, па је и његов покушај завршен без освојеног износа.

Рођена је 10. маја 1938. године у Клишију, у породици руских емиграната. На филму је почела да ради веома млада, а за улогу у филму „Пре потопа“ Андреа Кајата 1954. године, када је имала 16 година, добила је награду „Сузан Бјаншети“, намењену младој глумици која највише обећава.

Ширу међународну пажњу привукла је улогом у филму „Принцеза од Кливса“ Жана Деланоа из 1961. године, а једно од најзначајнијих признања у каријери стигло је две године касније.

За улогу у филму „Брачни кревет“ Марка Ферерија, Марина Влади је 1963. године освојила награду за најбољу глумицу на Фестивалу у Кану.

Током каријере играла је и у филмовима „Звоњава у поноћ“ Орсона Велса, као и у Годаровом остварењу „Две или три ствари које знам о њој“. Сарађивала је и са италијанским и француским ауторима, подједнако у популарним филмовима и остварењима ауторске кинематографије.

Посебно место у њеном животу заузимао је руски песник, певач и глумац Владимир Висоцки. Упознали су се у Москви, у позоришту „Таганка“, а венчали су се 1969. године. Њихова веза трајала је до Висоцкове смрти 1980. године.

Марина Влади је касније написала књигу о њиховој вези „Владимир, или прекинути лет“.

Осим глуме, бавила се музиком и књижевношћу. Са сестрама је снимила два албума руских песама, а написала је и више књига, међу којима и мемоаре „24 слике у секунди“.

Њена деца су у саопштењу поводом њене смрти навела да иза Марине Влади остаје „дуг и леп живот, проживљен испуњено до краја“.

Петак и субота од ове сезоне биће резервисани за премијере нових домаћих серија, па након Окамове оштрице од 9. октобра стартује историјска драма Пупин, после које следе и серије Плава крв и Адвокатице.

Јутарњи програм овог септембра добио је својеврсни наставак и то кроз емисију Друга кафа, која се емитује сваког радног дана од 10.30 на Првом програму. Водитељски пар Миља Гогић и Миленко Кришан, уз брзе и практичне рецепте професионалног кувара Младена Арсића, пружа гледаоцима опуштенији прелаз у други део дана испуњен корисним информацијама.

Културни дневник добио је нов термин од 13 часова, као и појачање у водитељском тиму у коме се Снежани Стаменковић Јојић и Владимиру Петровићу придружила Драгана Симић. Поред тога, вишедеценијски телевизијски мозаик Ово је Србија ушао је у сезону у новом руху и са новим водитељима, па поред Зоране Коршош Николић приче из свих крајева земље доносе Бојана Марковић, Стефан Мрваљевић и Марко Јеремић.

Вечерњи термини радним данима остају резервисани за проверене ауторске серијале и динамичне квизове.

Милан Поповић петком од 21 час у емисији Моја дедовина наставља мисију обнове породичних имања, док понедељком у 22 сата Владимир Банић у серијалу Фантастична планета истражује и открива интригантне глобалне феномене.

Љубитеље такмичарских формата обрадоваће вест да се популарни квиз Потера од 5. октобра враћа пред публику у новом ритму, од понедељка до четвртка у 21 час, при чему ће такмичаре кроз питања, уз Јована Мемедовића, водити и Слободан Шаренац.

Суботњи термин у 21 час резервисан је за Суперпотеру, која је у новом циклусу већ добила појачање у виду новог Трагача Алексе Стефановића.

Понуду забавног програма обогатиће и нови кулинарски шоу Ко је шеф са Стефаном Поповићем у водитељској улози, који ће се ускоро наћи пред гледаоцима, као и породични телевизијски спектакл Погоди шта умем кроз који нас недељом у 20 сати води Данијела Димитровска.

Посебна пажња посвећена је најмлађим гледаоцима. Редакција школског и дечијег програма припремила је два квиза: Малу слагалицу, која ће се од 26. септембра емитовати суботом и недељом у 10 часова на Другом програму, а тестираће брзину и логику најмлађих, као и НТЦ квиз суботом од 11 часова на РТС 1 са глумцем Огњеном Мићовићем у улози домаћина.

За љубитеље аутентичних прича, од 26. септембра суботом у 15 часова креће Модни салон – караван, у којем Сузана Манчић пружа пажњу и освежење женама које су годинама бринуле о другима, док ће од 27. септембра, недељом од 15.10 часова, у емисији Кухиња мог краја седам нових домаћица представљати кулинарске специјалитете својих регија.

Суботњи термин у 18.25 ускоро доноси и нови ауторски пројекат Далибора Жарића – емисију Време људи, посвећену људским судбинама, друштвеним парадоксима и емотивним причама са маргина друштва.

Визуелно и садржајно освежење очекује и гледаоце Другог програма РТС-а. Овај канал биће адреса за љубитеље врхунског спорта, одабраних страних серија и премијерних документарних серијала.

Читаву јесењу шему додатно ће освежити нова ТВ лица РТС-а, одабрана путем Јавног позива. Мина Спасојевић већ разбуђује публику у викенд издању Јутарњег програма, Милица Булат доноси временску прогнозу, а Марко Јеремић домаћин је емисије  Ово је Србија.

Ускоро ће се пред камерама појавити и: Бранислав Ћалић, Биљана Ђајић, Ана Стојадиновић, Андрија Благојевић, Хелена Орлић, Милица Баиновић, Јован Вукосављевић, Јана Станић, Милица Симовић, Лука Вујовић, Сара Милићев, Дејан Каровић, Катарина Петровић и Лука Радосављевић, који ће својом енергијом и знањем дати посебан печат новој сезони.

„Све ми живимо тако, на неки начин, мање или више. Не могу да кажем да сам ја та којој треба трансформација, али да жене забораве на фризуру, на фризера, на неку основну негу, јер просто немају времена“, каже Сузана Манчић.

Неке од њих пријављују супруг, ћерка или најбоља другарица, а да оне то не знају. Манчићева каже да тајност често траје све до њеног доласка.

„И ту се сад ствара један круг тајновитости који оне углавном не провале, али осете да се нешто дешава. И онда, бам, долази Сузана Манчић“, објашњава.

Осим самих трансформација, „Модни  салон караван“ ће донети и животне приче жена. Манчићева каже да су неке од њих биле веома емотивне, али да се водило рачуна да емисија не буде испуњена тешким причама и патетиком.

„Те жене које живе у најтежим животним условима и доносе најтеже животне одлуке, знате како су оне веселе, како су оне пуне оптимизма, а ја одем и плачем“, каже Манчићева.

Једна прича је посебно погодила, па се после снимања расплакала и сама Манчићева, али и стилисткиња емисије.

Нови „Караван“ отвара и питање времена које жене издвајају за себе. Манчићева каже да ни сама, због згуснутог распореда и снимања, не успева увек да стигне код фризера.

Говорећи о притиску да жене и у познијим годинама морају да изгледају млађе, истиче да свако има различите потребе и приоритете.

„Нисмо сви исти. Некоме је јако важно да види свој одраз у огледалу и да каже: ’Добро је, данас изгледам како треба’“, наводи Манчићева.

Истовремено, подсећа да се многе жене због финансијских проблема прво одричу фризера, фарбања и производа за негу.

Нови „Караван“ зато ће, како је најављено, показати и да за промену није увек потребно много.

Прва епизода новог „Каравана“ са Сузаном Манчић биће емитована у суботу од 15 часова.

Посебну пажњу привукла је фотографија Фрода Бегинса, кога поново игра Илиџа Вуд. На снимку се, међутим, види само његова леђа, па још није могуће видети како ће глумац изгледати у улози Фрода.

Филм се тренутно снима на Новом Зеланду, а премијера је најављена за 17. децембар 2027. године.

Повратак познатих ликова

Лов на Голума поново окупља Ендија Серкиса са колегама из оригиналне трилогије. Ијан Мекелен враћа се у улогу Гандалфа, док ће Ли Пејс поново играти вилењачког краља Трандуила из трилогије Хобит.

У новој постави су и Џејми Дорнан, који преузима улогу Арагорна од Вигоа Мортенсена, као и Ења Тејлор-Џој, која ће играти нови лик  вилењакињу Серен.

Енди Серкис, који поново тумачи Голума и потписује режију, раније је говорио и о коришћењу вештачке интелигенције и машинског учења за дигитално подмлађивање појединих глумаца.

Неки ликови у новом филму требало би да изгледају млађе него што су изгледали пре 25 година, када је снимљена Дружина прстена.

Радња филма прати различите ликове који трагају за Голумом како би открили где се налази Јединствени прстен.

Тај период је накратко приказан у прологу Дружине прстена, а делимично је обрађен и у оригиналним делима Џ. Р. Р. Толкина.

Филм ће режирати Енди Серкис, који је Голума играо у оригиналној трилогији Господар прстенова. Редитељ Питер Џексон раније је рекао да ће Серкису пружити слободу у раду на филму, уз спремност да помогне када буде потребно.

Током ових специјалних пројекција приказане су четврта и пета епизода, будући да серија у овом делу приче прати период у којем Пупин долази у Америку и започиње пут који ће га одвести од студентских дана до једног од најзначајнијих научника свог времена.

Након пројекције уследио је разговор са публиком, током којег су студенти имали прилику да од редитеља и сценаристе Данила Бећковића, продуцента Марка Паљића и композитора Марка Кона сазнају нешто више о серији, настанку пројекта и екранизацији Пупиновог живота.

ТВ серија „Пупин“, која је већ привукла велико интересовање домаће и међународне јавности, пред публику доноси приказ живота и дела Михајла Пупина, од његовог родног Идвора, преко школовања у Панчеву и Прагу, емиграције у Њујорк, па све до образовања на Универзитету Колумбија, али и његових изума без којих не би било данашњих телекомуникација и савременог начина живота.

Глумачку поделу чине Драган Мићановић, Реља Штиглић, Никола Јонић, Филип Станковски, Теодора Драгичевић, Радивоје Буквић, Катарина Жутић, Сара Цизељ, Макс Милхоф, Сергеј Трифуновић, Јан Бин, Љубомир Бандовић, Дубравка Ковањић, Јован Јовановић, Миша Самолов, Славиша Ћуровић, Ника Розман, Небојша Миловановић и многи други.

Ауторску екипу предводи редитељ Данило Бећковић, док су сценаристи Данило Бећковић, Душан Булић, Иван Јовановић, Гргур Струјић и Филип Вујошевић. Директорка фотографије је Бојана Андрић, композитор Марко Кон, а извршни продуценти су Марко Паљић и Ана Гобељић.

Теодора се удала за угарског великаша Николу Другог Горјанског, који је 1402. године добио титулу палатина. Познато је и да су имали двоје деце, Катарину и Николу Трећег, али о њеном животу после удаје готово да нема података.

„Ми смо кренули једним путем који можда за гледаоце може да буде необичан, али за археологе и антропологе је сасвим нормалан след. Врло често, кад дођемо на неко археолошко ископавање, о неким стварима знамо мало, а онда идемо и истражујемо“, наводи Поповићева.

Од некрополе до приче о Теодори

Гледаоци ће у филму пратити истраживање од првог помена Врбаса, односно Орбас-палоте, коју је краљица Марија дала на управу Теодорином супругу.

Посебно место у причи има девојка сахрањена на некрополи у некадашњем Врбасу, са необичним украсом за главу – почелицом, која изгледом подсећа на владарски украс, али је направљена од јефтиних материјала и садржи више од 600 перлица.

„Питамо се, пошто је она сахрањена у некадашњем Врбасу, у поседу којим је владао Теодорин супруг, да ли су се можда среле и да ли је она, по узору на њену почелицу, урадила и своју“, напомиње Поповићева.

Теодору у играним сценама тумачи сликарка Исидора Лекић, док Бојана Гргуровић игра девојку пронађену на некрополи.

Кости као сведоци живота

Назив серијала АрхеоФорензика описује и начин на који аутори покушавају да реконструишу прошлост. Користе се знања биоантрополога, археолошки налази, три-де реконструкције и подаци добијени проучавањем некропола.

„То нам је база и основа. Ми у овом серијалу обрађујемо и познате и непознате ликове. Све те њихове трауме на костима, а и ако је у сасвим добром стању очуваности скелет, говори нам о квалитету живота, ако су патологије, о потресним ситуацијама“, објашњава Поповићева.

На тај начин, додаје, оживљавају се људи који су живели вековима раније, а научна сазнања публици се представљају кроз динамичну, готово криминалистичку форму.

Серијал за сада има три епизоде, а снимају се и нове. Поред приче о Теодори Хребељановић, обрађене су Мистерија виминацијумске Мона Лизе и Убиство легионара.

Филм о Теодори доноси и причу о једној од две представе Косовског боја које се налазе у Врбасу.

„Имамо игране кадрове, није сувопарно. Као што људи воле да гледају савремену форензику, ово је много лепше. Можда нам је мало лакше када смо удаљени вековима од тих ситуација, али је исто тако изазовно“, закључује Милица Поповић.

„Ја мислим да ће Мала Слагалица бити веома брзо велика. И за нас све који смо учествовали у овом пројекту, и у самим фазама припреме и реализације, показало се да то што наизглед изгледа тако лако и једноставно, као што је велика Слагалица, јер на њу смо сви навикли, уопште није тако“, истиче Младеновић Благојевић.

Питања су, објашњава, прилагођена ономе што деца уче у школи, али обухватају и области опште културе. Истовремено је у пројекат уведен принцип „млади за младе“, па су и улоге водитеља поверене младим сарадницима.

Више од 500 пријављених основаца

Млади водитељи су полазници Дечије драмске радио групе Радио Београда и годинама су присутни у различитим програмима кроз глуму и вођење емисија. Овога пута били су укључени и у формирање концепта и осмишљавање својих улога. У том процесу, како наводи уредница, значајну улогу имао је и редитељ Петар Стоноловић, који води Дечију драмску групу.

Да међу основцима постоји велико интересовање за Слагалицу, показале су већ пријаве.

„Расписали смо јавни позив крајем јуна и до 1. августа пријавило нам се више од 500 кандидата, ученика шестог и седмог разреда, што је наша циљна група у овом моменту“, наводи Невена Младеновић Благојевић.

Од оригиналног формата задржане су све игре. Искуства из првог циклуса, међутим, требало би да покажу да ли ће неке од њих убудуће бити мењане и додатно прилагођаване младим такмичарима.

Показало се и да претпоставке одраслих о томе шта је деци тешко нису увек тачне. Дилема је, на пример, постојала око 'Скочка', јер се током тестирања чинило да се деца у тој игри не сналазе најбоље.

„То је била предрасуда, тако да су и у тој игри били јако добри. Наравно, 'Спојнице', то је оно што њима увек иде. Асоцијације су занимљиве, али 'Ко зна, зна' је игра која вам може донети за веома кратко време добар резултат и добар прелом“, наводи уредница.

Када деца изненаде и режију

Питања није једноставно поделити на „лакша“ и „тежа“, јер су млади такмичари током снимања више пута изненадили и екипу која ради на емисији.

„Дешавало се да колеге у режији сматрају да су нека питања претешка, а дете одговори у року од две секунде и целу спојницу споји. Тако да то шта је ниже, шта је више, то је веома релативно“, каже Младеновић Благојевић.

Посебан изазов за такмичаре био је и сам улазак у студио. Мала Слагалица снимана је у виртуелном студију, па се деца уместо у препознатљивој сценографији најпре нађу окружена зеленим простором.

„Вама се, када гледате Слагалицу код куће, чини да ви то све знате и да је лако. Међутим, моменат када уђете у студио, поготово деца, потпуно је другачији. Фактор треме био је изузетно велики код деце“, објашњава уредница.

Ново искуство за младе водитеље

Нова улога била је изазов и за водитеље Ању Вулетић, Андреја Вујошевића и Софију Павковић.

Ања Вулетић истиче да је, упркос дугогодишњем искуству у Дечијој драмској групи Радио Београда, вођење квиза било нешто сасвим ново.

„Стварно је било јако динамично, узбудљиво. Не бих рекла тешко, наравно, треба обратити пажњу на сваку ствар, али ми стварно волимо ово што радимо. Мислим да смо се добро снашли и стварно је било једно велико уживање бити водитељ, поготово овог новог формата Слагалице“, каже Ања.

И припреме су, открива Андреј Вујошевић, често прерастале у право такмичење међу водитељима.

„Када смо се припремали за квиз, увек су постојала два водитеља који су глумили такмичаре. И њих двоје су увек дали сто одсто од себе, увек су се такмичили“, каже Андреј, коме су омиљене игре 'Мој број' и 'Ко зна, зна'', јер поред знања захтевају и брзину.

Софија Павковић признаје да су и за водитеље нека питања била прави изазов.

„Питања су из основне школе, неке лектире, физика, хемија, у 'Корак по корак' је све помешано. Тако да јесу, баш су изазовна питања“, каже Софија.

Тридесет епизода, финале 3. јануара

Први циклус Мале Слагалице имаће 30 епизода. Емитовање почиње 26. септембра на Другом програму РТС-а, а квиз ће бити на програму сваког викенда, суботом и недељом у 10 часова.

Финале првог циклуса заказано је за 3. јануар.

Емисије ће трајати нешто дуже од класичне Слагалице, јер млади водитељи немају само задатак да воде такмичење. Њихове улоге су драматуршки разрађене, па се појављују у различитим комбинацијама и као ликови попут Паметњаковића, Штребера и Екоактивисте.

Тако Мала Слагалица, уз познате игре и правила, добија и нови слој – формат у којем деца нису само такмичари већ су млади, кроз водитељске улоге, укључени и у начин на који им се један од најпознатијих квизова РТС-а обраћа.

Филм чувеног редитеља Андреја Кошака Панк под комунистичким режимом, који ће бити приказан 26. септембра, издваја занимљиве, бескомпромисне, духовите актере панк израза као што су Берлински зид, Љубљански пси, Група 92, Булдози, Кузле, Шунд, Via Offensive, О Култ!, Индустбаг, Отроци социјализма и други. Њихов бунт је представљао први озбиљан контракултурни ударац једнопартијском режиму у СФРЈ.

Из Словеније 25. септембра стиже филм Gora Rocka који истражује причу која стоји иза чувеног хуманитарног рок фестивала са Шентвишке висоравни изнад градића Толмин. У недељу, 27. септембра биће приказан филм Džimi Samervil – Smalltown Boy, портрет уметника који, упркос препрекама и искушењима, никада није одустао од борбе.

Специјалне пројекције и филм затварања

У оквиру програма Специјалне пројекције гледаоци ће 25. септембра у Југословенској кинотеци имати прилику да погледају филм Горанка о Горанки Матић, једној од најважнијих личности новог таласа. Фестивал ће бити затворен у Југословенској кинотеци у недељу, 27. септембра свечаном доделом награда и пројекцијом филма Династија фламенка, који прати живот прослављеног плесача Фарукита и његове породице.

Краткометражни филмови у такмичарском програму

Dok'n'Ritam ове године доноси новитет: први пут од оснивања фестивала, отворена је такмичарска селекција кратких документарних филмова. Међу њима су Франкофонија о бихаћком бенду који ствара на француском језику без прилагођавања тржишним очекивањима, За милион година о окупљању најпознатијих југословенских музичара 1985. године како би снимили хуманитарну песму, Trumpet girls о седам Ромкиња и Српкиња које чине први женски дувачки оркестар у региону, Еуфемиа о варшавском клубу који је био уточиште младим уметницима, али и младости, пријатељствима и местима која нас обликују.

Увод у фестивал биће изложба карикатура и сатиричних графика Предрага Србљанина Србе, под називом „Музика (с)ликом“, коју ће посетиоци моћи да погледају у холу Југословенске кинотеке, током фестивала.

Програм на Дорћол Плацу и у СОКОЈ клубу

Као и претходних година, важан део фестивалског програма чине трибине, концерт и промоције музичких књига. Ови програми одвијаће се у СОКОЈ клубу и на Дорћол Плацу.

Кад је реч о програмима у СОКОЈ клубу, први пут ће бити одржана трибина посвећена српској рок сцени 90-их година, а уједно и прерано преминулом оснивачу и фронтмену београдског бенда 'Кристали' Дејану Гвоздену.

На трибини „Сад се свега сећам: Рок сцена Србије 90-их година” учествују Предраг Новковић (новинар и аутор ТВ емисије Додатно убрзање), Жељко Маркуш (Кристали), Мики Ристић (Дарквуд Даб), Ненад Пејовић (ККН), Дејан Пејовић (Фамилија) и Сандра Ранчић (радијска и ТВ новинарка 90-их, оснивачица и директорка фестивала Dok'n'Ritam). Трибина ће бити одржана у суботу, 26. септембра, од 19:30, а у наставку ће уследити дружење уз звук српске рок сцене 90-их. За музичку селекцију биће задужен Ђ Урош Миловановић.

У недељу, 27. септембра, следи разговор посвећен Ивану Пику Станчићу, једној од централних фигура југословенске поп културе, посебно новог таласа. 

На трибини „Од 01 до 011 и обрнуто – Ритам новоталасне генерације Загреба и Београда као животна мисија” учествоваће Срђан Гојковић Гиле, Маx Јуричић, Емил Тедесцхи, Андреа Шталцар Фурач и Сандра Ранчић. Разговор почиње у 18 часова.

Још један разговор посвећен је великом музичару, композитору, радио водитељу, певачу, оснивачу група 'С времена на време' и 'Тунел' Љуби Нинковићу. Учествују чланови састава 'С времена на време', Влада Јанковић Џет (Тунел), Биља Крстић, Родољуб Стојановић (Multimedia Music), Милан Ђурђевић (Неверне бебе), Бода Нинковић (глумац). Гост-модератор биће Петар Јањатовић, а догађај је заказан за петак, 25. септембар од 19:15 часова.

Тајна старог храста

У оквиру програма "Notabook" за недељу, 27. септембар од 19:00 часова заказана је промоција бриљантног ликовно-музичког издања Тајна старог храста, посвећеног једном од најинтригантнијих уметника с наших простора – Милану Манојловићу Манцеу. Уредник издања Корнел Шепер и иницијатор пројекта Емил Тедеши подсетиће нас на Манцеово аутентично стваралаштво. Говорница ће бити и сликарка и цртачица стрипа Хелена Клакочар. Гост-модератор је драматург Иван Велисављевић. 

У СОКОЈ клубу биће приказани филмови о оснивачу састава 'Густафи' и кантаутору који је ове године наступио на отварању Пулског филмског фестивала Ливију Моросину и познатом црногорском диригенту и универзитетском професору Радовану Паповићу.

На концерту у Дорћол Плацу, у оквиру програма "Special Appearance by D’n’R“ 25. септембра наступиће регионално све популарнији кантаутор Денис Катанец, оснивач бенда 'Клиника Дениса Катанеца', а у овом специјалном појављивању на фестивалу наступиће соло, у другачијем аранжману само за ову прилику.

Истог дана на Дорћол Плацу биће приказани и филмови Ране моје љуте, Викенд ван круга и Београд без компромиса.