Серија Адолесценција – тешка, брутална, али неопходна

Тринаестогодишњи Џејми Милер је осумњичен и ухапшен због убиства своје вршњакиње.

Како је до тога дошло? Ко је одговоран, која је улога породице, школе, друштва, вршњачког насиља, а која је улога мрачних углова интернета доступних тинејџерима, као што је маносфера и у њој онлајн заједница инсела – мушкараца који подржавају радикалне мизогине ставове, а за коју су многи чули захваљујући серији Адолесценција.

„Серија је јако важна са психолошке стране због расветљавања свих аспеката који се преламају у једном тинејџеру и који на крају доводе до трагичних ефеката по њега и његову околину. Ту негде се види колико је један тинејџер добрим делом стварно усамљен у процесу сазревања или има дубок осећај да јесте. Џејми је дете које у оквиру своје породице не добија све што му је потребно, пре свега на блискост са оцем“, каже психолог Јелена Вукичевић.

У улози оца гледамо Стивена Грејема, који је и косценариста и креатор серије. Адолесценција је подстакнута порастом насиља дечака према девојчицама у Великој Британији.

Одраз је времена у коме живимо. Иновативна у приступу, који нас увлачи у центар породичне трагедије. Свака епизода је снимљена у једном реалном кадру.

„Увежбано и мизасценски, и мизанкадарски и глумачки да нема прекида и да се све изведе одједном. То је важно у овом случају јер је то прича о трауми, а траума се увек изговара у једном даху. Ту су тачно драматуршки одређене четири тачке у једној тако непријатној ситуацији. Прва је сам догађај, друга је школа, трећа је психа и четврто породица“, објашњава филмски критичар, Драган Јовићевић.

У улози тринаестогодишњег Џејмија гледамо сјајног дебитанта Овена Купера. Редитељ серије је Филип Барентини.

Адолесенција је отворила бројна питања, на нама је трагамо за одговорима. Тешка је, брутална, сурова, али неопходна.