Успех „Меденог месеца” у Њујорку

Публика и новинска критика веома добро су примили филм нашег познатог редитеља Горана Паскаљевића „Медени месец", који је синоћ приказан у Музеју модерних уметности у Њујорку.

После свечане премијере, којој су поред редитеља и сценаристе Паскаљевића присуствовали албански косценариста Генц Пермети и глумица Мира Бањац, уприличен је разговор са публиком која је снажним аплаузом поздравила редитеља.

Паскаљевић је на крају разговора изразио наду да ће „уметност и убудуће бити паметнија од политике и помоћи бољем разумевању међу народима, нарочито у временима када, уместо борбе да сви заједно боље живимо на Балкану, завлада кратковидост услед борбе за политички рејтинг једне или друге стране".

Њујоршка публика је већ имала прилике да упозна филмове нашег редитеља када је пре две године у истој дворани Музеја модерне уметности била уприличена ретроспектива Паскаљевићевог стваралаштва, чему је Њујорк тајмс својевремено посветио целу страницу.

И овога пута филмска критика утицајног Њујорк тајмса, као и она објављена у специјализованом часопису за уметност и филм Тајм аут, била је веома повољна и дала значајан простор филму „Медени месец".

„Саплитање на путу наде и љубави", наслов је критике у Њујорк тајмсу, који Паскаљевићевом филму даје епитет храброг дела: „Када је један филм као 'Медени месец' најављен као прва албанско-српска копродукција, за очекивање је да ће бити храбар, и он управо и јесте такав".

У критици се напомиње да је „Медени месец" прича о два пара, албанском и српском, који покушавају да побегну из својих средина, а имају толико тога сличног пошто их спречавају у једноставној жељи да остваре своју љубав и пронађу наду.

У Њујорк тајмсу даље пише да се храброст не исказује толико у самом сижеу, већ у начину на који је Паскаљевић одлучио да заврши филм: мешавином срећних и трагичних тонова који су, чини се, одувек присутни у том делу света.

Тајм аут препоручује Паскаљевићев филм америчкој публици са четири од могућих пет звездица, уз констатацију да је ово дело прави „крик из срца" аутора, који „задаје контра-ударац ставу о дубокој разлици између Срба и Албанаца".