Спој митологије и технологије

Древна грчка митологија, кроз историју кинематографије била је неисцрпан извор за филмске креације. У биоскопе је стигао нови три-де авантурички спектакл Гнев титана. Реч је о наставку блокбастера Судар титана који је био римејк филма из 1981. године.

Судећи по филмској индустрији, чини се да је са савременим компјутерско-технолошким могућностима дошло идеално време за оживљавање митских јунака и њихових доживљаја и поновно стварање измаштаних светова. Најпре Судар, а потом и Гнев титана права су посластица за филмофиле - поштоваоце митолошких прича који уживају у призорима борбе митских бића.

Тако је пред нама још једна битка за спас човечанства. У слојевиту причу уткан је и однос очева и синова из разрушених породица. У непрекидној борби богова и титана, у којој су људи пресудни фактор и овога пута су велики глумци Лајам Нисон као Зевс и Рејф Фајнс као бог подземља. Ту је и млада аустралијска звезда Сем Вортингтон у улози Персеја.

Снимљен као и први део, врхунском три-де технологијом, филм Гнев титана под редитељском палицом јужноафричког аутора Џонатана Либесмана атрактиван је за гледање са специјалним наочарима, јер главни адути овог спектакла су наравно визуелни ефекти, величанствени призори, беспрекорна сценографија, костими, крајолици и чини се, још колосалнији него у првом делу, киклопи и минотаури.

Све то ствара прави доживљај неких давних, прохујалих времена у којима су се, јаче него данас, прожимали фикција и фантазија са свакодевицом. Ако се томе дода и одлична глумачка постава, заслужна да гледалац у мноштву акције осети и по коју емоцију, Гнев титана чини се заокруженијим делом од филма који му је претходио.