„Огледалце, огледалце“ ко је најлепши?

Бајке су прво литерарно штиво са којим се упознајемо у животу, а њихови заплети до ситних детаља дубоко се увлаче у наша сећања.

Ипак, мистични свет вилењака, патуљака и вештица није резервисан само за најмлађе. У измаштаним причама често уживају и одрасли. Колика је њихова привлачност филмски продуценти су одавно схватили и зато често посежу за добрим, старим причама нудећи нове интерпретације.

Иако се обе филмске верзије Снежана и седам патуљака ослањају на бајку браће Грим, већ на први поглед, чини се да је реч о два потпуно различита жанра.

Док је филм Снежана и ловац направљен у мрачним тоновима и у маниру акционо-авантуристичких фантазија попут Господара прстенова, Огледалце, огледалце, у режији Тарсема Синга, првенствено се ослања на врцави хумор, ироничне досетке и шарм главне звезде Џулије Робертс.

Освежен новим идејама, забаван, визуелно занимљив, оригиналан и комичан римејк, редефинисао је познату причу.

Патуљци, који су маргинализовани од стране друштва спремају освету, улога краља је проширена, као и мистерија која га окружује, а лик зле краљице (Џулија Робертс) који у оригиналној верзији вреба из прикрајка, сада је центар приче.

Основни мотив зле краљице у овом филму није сујета, већ моћ, а средство којим жели да контролише краљевство је лепота.

Тако је холивудска дива, занимљиво и духовито оживела лик из бајке који је на неки начи присутан и у свакодневном животу.

Карикирани приказ жене опседнуте вечитом младошћу и лепотом, по много чему подсећа на једну од најизраженијих преокупација у 21. веку. Овај филм је још једно подсећање да су бајке велика ризница архетипова.