Отворен 40. Фест

Поздравним говорима холивудског редитеља и глумца српског порекла Питера Богдановича и чешког редитеља, оскаровца Јиржија Менцла, вечерас у Центру „Сава" почео 40. јубиларни Фест.

Фестивал је отворило остварење Дрво живота Теренса Малика, добитника Златне палме на фестивалу у Кану прошле године, а отварању је присуствовао покровитељ јубиларног Феста, председник Србије Борис Тадић.

Под слоганом „XL - У свету великих" публика ће до 5. марта, када ће у програму „Фест на бис" бити приказано остварење Уметник Мишела Азaнависијуса, видети 72 филма, од којих је 20 номиновано за награду Оскар.

Питеру Богдановичу, који је после четири деценије поново гост Фестивала, чини се да Фесту узбуђења не недостаје.

„Изгледа да је Фестивал већи него 1972. када сам био овде. Најбољи концепт је када фестивал има обе стране новчића и мислим да је Фестов концепт добар", нагласио је Богданович у изјави за РТС додавши да су њему занимљивији „мали" филмови од „великих".

Холивудски синеаста воли приче које редитељу не доносе много новца. „Нисам љубитељ специјалних ефеката, суперхероји ме не занимају, волим приче о људима", прецизирао је Богданович.

Савремени филм је суров!

Гост Фестивала Јиржи Менцл, у изјави за РТС, признао је да није гледао програм овогодишњег Феста.

„Сећам се да сам на Фесту гледао један од најлепших филмова Амаркорд", открио је чешки редитељ.

Према његовој оцени, постоје филмови који се снимају због публике и они који се праве због зараде. 

„Не могу да опстану ни они који се раде само због аутора, ни ови други. Заувек остају само искрени филмови. На пример, Милоша Формана, Чарлија Чаплина, Билија Вајлдера и много француских филмова", нагласио је Менцл.

На конференцији за медије одржаној током дана редитељ је открио да не прати савремену кинематографију, јер је савремени филм постао суров, изгубио саосећање и бави се морбидностима и судбинама изопачених и девијантних људи.

„Како време пролази, све више ценим редитеље који могу да заобиђу драматичне сцене суровости", рекао је Менцл. Славни режисер „не иде у биоскоп и не воли кокице", већ обично сачека да види да ли ће филм „преживети први период славе", па га онда купи у ДВД формату.

Чешки редитељ који је 1967. године добио награду Америчке филмске академије, навео је да га је од филмова ове године номинованих за то признање, освојио француски неми филм Уметник.

„Лепо је што смо се у том остварењу вратили суштини филма, да причамо помоћу слика, а не дијалога", истакао је Менцл додајући да је насупрот Уметнику, филм Иго рађен савременом дигиталном технологијом у којој се човек потпуно губи и постаје вештачка творевина.

Коментаришући позитивне стране савремене кинематографије, Менцл је нагласио да воли филмове Вудија Алена и Александра Пејна.

Једини значајан фестивал је, према оцени славног синеасте, онај на којем најбољи филм добија новчану награду, а та награда припадне њему.

Менцл је додао да је последњи пут био на Фесту пре 30 или 40 година, а како је објаснио, допадају му се некомерцијални фестивали који имају свој циљ, сврху и идеју, и окупљају људе који учествују у тој идеји.

Овогодишњи Фест званично ће затворити филм Др Реј и ђаволи Динка Туцаковића, а биће приказана још два домаћа остварења, кратки играни филм Залет Мирослава Стаматова и Плашим се да се све разуме, документарац Пурише Ђорђевића о Менцлу.

У оквиру такмичарског програма „Европа ван Европе", који је установљен 2007. године, биће приказани филмови Локални вампир (Црна Гора), Флеке (Хрватска), Маја (Албанија), Рестауратор (Израел), Бела со (Грузија), Бедуин (Русија) и Будућност је вечна (Турска).