Оскар за режију иде...

Ове године за Оскара за најбољу режију конкуришу три велика мајстора кинематографије: Мартин Скорсезе, Теренс Малик, Вуди Ален и два редитеља млађе генерације Александер Пејн и Мишел Азанависијус.

Обичај је да једно исто остварење однесе награде за најбољи филм и најбољу режију, али је тешко веровати да ће аутор Уметника (The Artist), који у Холивуду важи за аутсајдера, успети да оствари тај подвиг.

Већина критичара се, наиме, слаже да би црно-бели омаж немој ери Холивуда, романтичној причи о глумцу чију каријеру немилосрдно прекида појава звучног филма, могао лако да освоји Оскара за најбољи филм, али да ће његов редитељ бити заобиђен приликом доделе позлаћене статуете за режију у недељу, 26. фебруара.

Уколико трофеј оде у руке Мартина Скорсезеа за дечји авантуристички филм Иго (Hugo), то ће за овог холивудског „тешкаша" бити други Оскар после оног који је 2007. године добио за Двоструку игру (The Departed). Али, да ли се епопеја сирочета с почетка 20. века у Паризу може мерити са ранијим Скорсезеовим филмовима попут Таксисте или Разјареног бика?

Добар део критичара, пак, сматра да Теренс Малик највише заслужује Оскара за режију. Његова драма Дрво живота (The Tree of Life), са Шоном Пеном, Бредом Питом и Џесиком Честејн у главним улогама, својеврсна ода животу, дотиче све сегменте човековог постојања од самог настанка живота до његовог теолошког поимања.

Филм је прошле године крунисан Златном палмом на Канском фестивалу, а сутра, 24. фебруара, отвориће 40. јубиларни Фест у Београду.

Велике шансе да освоји престижну награду Америчке филмске академије има и Александер Пејн који потписује изванредну породичну драму Потомци (The Descendants), топлу и духовиту причу о животним кризама и љубави, коју је Удружење филмских критичара Лос Анђелеса прогласило за најбољи филм године, а која је награђена и Златним глобусом за најбоље остварење у категорији драме.

У досадашњим предвиђањима, критичари су најмање шанси давали Вудију Алену, аутору роматичне, а по мишљењу многих, сладуњаве комедије Поноћ у Паризу (Midnight In Paris) чији је један од главних куриозитета то што се у њој појављује и прва дама Француске, Карла Бруни Саркози.

Својом причом о сценографу који машта да напусти Холивуд и постане прави писац, Ален је успео да гледаоцима дочара још један град, овог пута Париз из времена „лудих двадесетих", али да ли ће му то помоћи да у недељу увече освоји Оскара остаје да се види. То би био његов други Оскар за режију. Први је добио 1977. за филм Ени Хол (Annie Hall).