„Сестре“ у Загребу

Загребачка премијера српског филма Сестре, режисера Владимира Паскаљевића и продуценткиње Бојане Маљевић одржана је у уторак увече у Музеју савремене уметности, у организацији Канцеларије за људска права хрватске владе.

Филм је базиран је на истинитим догађајима, а снимљен је у циљу подизања јавне свести о феномену трговања људима.

Приказан је у оквиру Конференције УН о међународном организованом криминалитету и Конференцији против насиља над женама, док су неки од протагониста остварења добили награде на Филмском фестивалу у Нишу, речено је на представљању филма након чега се део екипе с продуценткињом на челу представио публици у пуној дворани.

Према речима шефа Канцеларије за људска права владе Хрватске Луке Мађерић, филм има намену да едукује све циљне групе које су угрожене трговином људима.

„Угрожени су млади људи и ученици, па би било идеално кад би се могао приказати и у школама и на факултетима у Хрватској, али и да тим филмом генерално упозоримо јавност на опасности које носи трговина људима, јер и у Хрватској има много сличних случајева, а трендови су у две државе исти", рекао је Мађерић.

Подсетивши на четири милиона жртава годишње уз профит од 12 милијарди долара, Мађерић је рекао и да је око 75 одсто жртава женског пола и сексуално искоришћавано, али расте и број случајева радног искоришћавања и пресађивања органа.

Иако је Хрватска још транзитна држава, све чешће постаје и земља порекла жртава, али и њихове дестинације, нарочито за жртве из региона.

„Филм је прошао како смо очекивали, добрим пријемом у пуној сали", рекао је Танјугу Митар Ђурашковић, координатор за борбу против трговине људима.

Ђурашковић је подсетио да је филм до сада приказан у 27 градова у присуству представника свих релевантних институција и два пута на телевизији уз вишемилионску гледаност. Након приказивања одржаване су трибине уз велики број младих који су давали добре идеје, између осталог да се у свакој средњој школи организују пројекције, на чему се ради.

„Оно што бисмо волели, а то је био закључак регионалне конференције одржане у новембру 2011. године у Скопљу јесте да превентивно делујемо, па да 18. октобра, на Дан борбе против трговине људима, све националне телевизије у региону прикажу филм", рекао је Ђурашковић.

Глумица и продуценткиња Бојана Маљевић нагласила је да је филм имао подршку ЕУ, Међународне организације за миграције и владе Србије, а да је процес био дуг и тежак.

„Реакције на филм су фантастичне, јер је то актуелни проблем у свету, не само у земљама транзиције. Осим тога, у свету је снимљено тек двадесетак филмова с том темом и утолико је интерес већи", истакла је Бојана Маљевић.

Према њеним речима, копије филма дељене су по Србији, па је приказан у скоро свим средњим школама у земљи, што очекује да ће бити тренд и у региону.

У Хрватској је остварење приказано на трибинама у Плашком и Глини.

„Хтели смо да обухватимо већа места на повратничким подручјима, али није било пара па су трибине одржане само у Плашком и Глини. Посећеност трибина и пројекција није била велика, без присуства локалних власти, што значи да људи нису свесни тог проблема", рекла је Мира Личина Јовановић из женске иницијативе Српског демократског форума, једне од 11 чланица мреже невладиних удружења „Петра" која се баве превенцијом и сузбијањем трговине женама.

Главни глумачки негативац у филму Љубомир Бандовић, који је за улогу Тадије награђен Гран пријем на Фестивалу у Нишу сматра да се не треба зауставити на филму, већ одржавати што више трибина и разговора.

„О томе треба говорити што чешће, генерацијама и генерацијама, треба просвећивати омладину, родитеље и оне који се баве децом. Они морају да упливају у ову тему, јер је то нешто што може одредити животе многима. Ми нисмо ни свесни колико тога има, а сваког дана прођемо поред неког ко је на овај или онај начин уплетен у трговину људима", рекао је глумац.

Нагласивши да филм треба приказати на балканском, односно постјугословенском простору, јер је он раскрсница три континента и највећи чвор куда пролазе људи који су жртве трафикинга, Бандовић је рекао да би волео ланчану реакцију, па да се слични филмови сниме у БиХ, Хрватској, Црној Гори и Македонији.