Читај ми!

Инспирација најбољих на Берлиналу

Добитници Златног медведа на 62. Берлиналу за филм „Цезар мора да умре“ редитељи Паоло и Виторио Тавијани, у ексклузивном интервјуу за РТС, говорили су о инспирацији, узорима и магији Шекспирових дела која и данас траје.

Легенде светског филма, италијански редитељи Паоло и Виторио Тавијани победници су 62. Берлинског фестивала са филмом Цезар мора да умре. У ексклузивном интервјуу за РТС добитници Златног медведа су истакли да их Шекспир и данас задивљује.

Креативни и пуни енергије и у осмој и деветој деценији живота, браћа Тавијани стварају искључиво заједно, узор им је био славни Роселини, светску славу стекли су филмом Падре падроне 1977. године када су победили у Кану.

Инспирацију налазе у причама на тему револуције, атмосфери италијанског неореализма, али највише у литерарним делима.

То је случај са победничким филмом Берлинала Цезар мора да умре, црно-белим играно-документарним остварењем о затвореницима осуђеним због тешких кривичних дела који у строго чуваном римском затвору припремају позоришну представу Шекпировог Јулија Цезара. Глумци овог необичног театра су дилери, убице, припадници италијанске мафије.

„Ми смо упознали ликове који су за нас стварни, Брута, Марка Антонија, Цезара са другим ликовима који разумеју о чему говоримо када говоримо о убиству, крви, изгубљеној и освојеној слободи. Ако смо успели да их приближимо једне другима, то је оно што смо хтели. То је наш филм", рекао је редитељ Виторио Тавијани.

„Оно што нас непрестано чуди и испуњава дивљењем јесте то што су теме којима се Шекспир бави увек савремене. Репилике из Јулија Цезара, одговарају оном што би се могло чути на улицама Италије када се говори о нашим владама - бившим, које су трајеле двадесет година", додао је Паоло Тавијани.

Драму и трауму заточеништва у разним историјским периодима приказали су многи филмови са овогодишњег Берлинала.

Исти је случај и са немачким остварењем Барбара Кристијана Пецолда које је награђено Сребрним медведом за најбољу режију. Редитељ је филм је посветио времену Хладног рата у којем приповеда о затвореном свету некадашње Источне Немачке где свако чува своје тајне и свако може да буде шпијиун.

„Пре седам година сам срео човека који ми је испричао своју личну причу, а то је да ако у Источној Немачкој аплицираш за визу да би отишао на запад, бићеш кажњен и завршићеш у затвору дуже време. Мислим да морамо да будемо у вези са сећањима и да их не препустимо случају", објаснио је Пецолд.

Више од 400 филмова из целог света приказано је на 62. Берлиналу и чини се да сви могу да буду задовољни, јер било је и уметности и холивудског сјаја.

Прошетали смо се историјом од времена Марије Антоанете до Маргарет Тачер, подсетили многих превирања од Француске револуције до Арапског пролећа, дотакли горућих тема широм света и што је најважније сусрели са еминентним креаторима покретних слика.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
21° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи