Они вам редовно исплаћују камату, а на дан доспећа враћају главни дуг.

Предност је сигурност и предвидљивост — зато се зову „хартије са фиксним приносом“.

Што је емитент поузданији, ризик је мањи.

Обвезнице су логичан избор за инвеститоре који желе стабилан, миран принос без великих осцилација.

На GoStudy.rs објашњавамо како да их паметно комбинујете са акцијама и балансирате свој портфолио.

Први је раст њихове вредности. Ако купите акцију по нижој цени и касније је продате скупље, остварујете капитални добитак. То је основни начин зараде. Други начин су дивиденде. То је део профита компаније који се дели власницима акција.

Дивиденде обично исплаћују компаније у зрелој фази пословања, када немају потребу да сав профит улажу назад у раст.

Комбинација ове две форме дугорочно даје просечан принос од око 9–10% годишње (S&P 500 индекс).

Дивиденде обично исплаћују компаније у зрелој фази пословања, када немају потребу да сав профит улажу назад у раст. У протеклим деценијама највећи део зараде на берзи долазио је од раста вредности акција.

Али када додате и дивиденде, просечан принос компанија из америчког индекса S&P 500 износио је око 9 до 10 процената годишње.

То је дугорочно једна од најбољих опција штедње. Поменути индекс односи се на петсто најбољих америчких компанија које се налазе на берзи. Наравно, ризици постоје.

Кључ је у диверзификацији – расподели улагања у различите акције и секторе. Треба формирати портфолио - комбинацију различитих акција и других инструмената. Тако смањујете ризик, а задржавате потенцијал зараде.

Детаљно објашњење како се креира инвестициони портфолио и како да кроз акције градите стабилну штедњу — потражите на GoStudy.rs.

Замислите да улажете исти новац у рекламе али продаја се одједном удвостручи. То је могуће када не покушавате да 'гурате' кориснике. већ их природно водите до одлуке.

Компанија је продавала дигитални производ и имала солидну посету сајту. Али слабу стопу конверзије. Конверзија је када посетилац сајта одлучи да нешто купи.

А њима су људи су долазили. Гледали. И одлазили.

Када смо анализирали цео процес, открили смо неколико кључних проблема.

Први утисак био је лош. Сајт је био претрпан. Са спорим учитавањем и превише боја. Нису користили когнитивне пречице.

Додали смо такозване social proof елементе. Приказ броја корисника и рецензије.

Имали су слабе наслове и неадекватну CTA дугмад. Променили смо наслов. Из 'Наш курс за дигиталне вештине' у 'Уштеди 10 сати недељно и научи вештине које ти одмах доносе приход'.

Није било емоција. Додали смо видео причу о стварном кориснику који је променио каријеру захваљујући курсу.

Checkout процес односно плаћање је било компликовано. Смањили смо форулар са 7 на 3 поља. То је повећало конверзије за 28%."

Сви ови кораци могу помоћи и вашем бизнису да постигне боље резултате. Ако желите да сазнате како да примените ове исте принципе на свом сајту.

Пријавите се на бесплатну платформу за дигитално предузетништво ГоСтудy. Адреса је GoStudy.rs

То је доказ власништва над било којим дигиталним садржајем: сликом, песмом, картом за концерт, па чак и дипломом.

Данас се NFT користи у уметности, гејмингу и догађајима, али у будућности може постати део нашег дигиталног идентитета – као пасош или здравствена књижица у сигурном, непроменљивом облику.

Криптовалуте у целини иду ка споју брзине, сигурности и слободе, а са развојем вештачке интелигенције и дигиталних валута централних банака, постају неизоставни део нове економије.

Разумети NFT и крипто данас значи бити спреман за сутра.

Више на GoStudy.rs.

Основна правила безбедности су једноставна:

1. Никада не делите своје сигурносне речи или приватни кључ.

2. Увек проверите линкове – постоје лажни сајтови који изгледају као прави.

3. Користите двофакторску аутентификацију и различите лозинке.

4. Чувајте веће износе на хардверском wallet-у који није повезан на интернет.

Све ово делује једноставно, али у пракси спашава хиљаде корисника од губитака.

На платформи GoStudy.rs доступне су check-листе и практични савети који ће вас држати корак испред сваке преваре.

У свету где се милиони производа боре за нашу пажњу, управо бренд прави разлику – а жиг је једини начин да тај идентитет заиста постане наш.

Жиг је правo које можемо да заштитимо у Заводу за интелектуалну својину.

То је монополско право које нам омогућава да одређени знак користимо за обележавање производа или услуга у промету. Дакле, ако два лица производе исти производ, на пример ципеле, сваки од тих пословних конкурената има потребу да се обрати својим потрошачима и саопшти им које ципеле он производи.

Он то чини тако што на производ ставља свој знак.

Али сама чињеница да је свој производ, обележио неким знаком, још увек не значи да на њему има интелектуалну својину. Као и у случају свих других права индустријске својине – патената, дизајна и тако даље – да би неко стекао заштиту на свом знаку потребно је да га заштити жигом.

То значи, потребно је да поднесе пријаву за заштиту жига Заводу. Завод ће онда да провери да ли су услови за заштиту знака жигом испуњени па ако јесу, објавиће пријаву на свом веб сајту. На тај начин, носилац ранијег права има прилику да то спречи ако сматра да би таква заштита повредила неко његово право. Пријава жига на објави стоји три месеца, ако у том року не буде приговора, Завод доноси одлуку о признању.

Не само да жиг гарантује правну заштиту једног знака, он је неретко и вредно маркетиншко средство. Поједини жигови вреде десетине милијарди долара и представљају симбол добре репутације неког привредног субјекта.

Обично се каже да жиг продаје робу што и није далеко од истине. Иза њега стоји обећање да ће означени производ имати оне особине на које смо навикли или које очекујемо да ће имати. И што је жиг успешнији на тржишту, то је и већа опасност да ће бити предмет кривотворења. Стога је јако важно и корисно заштитити га. 

Жиг траје десет година од дана подношења пријаве и може да се обнавља неограничен број пута уз обавезу плаћања таксе. У нашој земљи и данас важе неки жигови који су регистровани у првим годинама рада Управе за заштиту индустријске својине, на пример, Мерцедесова звезда из 1921. године је један такав жиг.

Жиг је територијално право што значи да жиг који заштити Завод, важи само на територији Републике Србије. Али, постоји законска могућност да поднесемо захтев за међународну заштиту жига. То је велика погодност јер кроз једну пријаву, поднету нашем националном Заводу, плаћањем једне таксе, остварујемо заштиту у већем броју земаља; тамо где желимо да пласирамо своје производе или услуге.

Аутор је начелник Одељења за жигове у Заводу за интелектуалну својину.

У најкраћем, ознака географског порекла је назив неке земље, региона или локалитета којим се обележава одређени прозвод који потиче с тог географског подручја и који захваљујући тој чињеници да потиче с тог географског подручја, поседује неке специфичне карактеристике.

На свету има много малина, али само је једна „Ариљска малина“. На свету има много врста купуса, али само је један „Футошки купус“. На свету има много врста меда, али само један је „Хомољски мед“.

Све су то примери наших ознака географског порекла. Сви ти производи дугују своје специфичне карактеристике посебним микро-климатским условима региона из којег потичу, или вештини људи који их праве, или комбинацији то двоје.

Поводом ознака географског порекла у Заводу за интелектуалну својину воде се два одвојена правна поступка.

Први је поступак за установљење ознаке географског порекла.

На пример, установили смо ознаку порекла за Пиротску пеглану кобасицу. Тиме смо установили стандард и рекли: да би неко могао да користи на свом производу ознаку порекла производа Пиротска пеглана кобасица, да би стекао то право, његов производ мора да испуњава услове забележене у елаборату о географској ознаци порекла.

Други поступак је поступак за стицање својства овлашћеног корисника ознаке порекла. Произвођач који живи и ради на датом географском подручју, подноси захтев да му се призна право коришћења регистроване ознаке географског порекла и у ту сврху он доказује да његови производи заиста испуњавају услове записане у елаборату установљене ознаке географског порекла, као и да је овлашћена сертификациона кућа то проверила и потврдила. Ове фазе поступка постоје и упоредно, а такође и у ЕУ.

Често, производе са заштићеним географским пореклом називамо нашим „традиционалним производима“ што заиста добро описује њихову суштину.

Производи као што су „Пиротски ћилим“, „Злакуса“, „Сјенички сир“, „Врбички бели лук“ и други, представљају плод традиције наших људи. Традиција, ма које врсте, не настаје преко ноћи, њу стварају и обликују генерације људи током деценија, понекад и векова. Зато реч традиција указује на трајање и постојаност, она је као нека дуга нит која повезује прошлост и садашњост, генерације људи уједињене у неком корисном, племенитом и смисленом циљу. Ознаке географског порекла су зато и део нашег националног идентитета.

Али поред тога, географска ознака је и економска категорија. Једно истраживање показује да у Србији чак 40% наших грађана показује спремност да за производе са заштићеним географским пореклом плати већу цену.

У чему је још садржана вредност ових ознака?

Када потрошач купи производ са гарантованим географским пореклом, он може да буде сигуран у погледу неколико ствари:

• да тај производ заиста потиче са датог географског подручја;
• да има квалитет који је константан и транспарентан; 
• да су све његове карактеристике, још пре него што је доспео на тржиште, проверене и гарантоване од стране сертификационог тела.

Имајући то у виду, ознаке географског порекла су по својој суштини најближе ономе што се некада називало: знак квалитета.

Ауторка је руководилац Групе за индустријски дизајн и ознаке географског порекла у Заводу за интелектуалну својину.

Лепота неког производа је важан, понекад и најважнији критеријум, због којег људи доносе одлуку да га купе. Стога, неко је у једном историјском тренутку закључио да би било врло мудро заштитити изглед производа који је смислио.

Није желео да конкуренција једноставно копира његове идеје и тако профитира на крилима његове креативности. Тако је настао индустријски дизајн, још једно од права интелектуалне својине које може да се заштити у нашем Заводу за интелектуалну својину.

Индустријски дизајн је заиста свуда око нас: накит, одећа и обућа, спортске патике, школске торбе, каросерија неког аутомобила, шара на неком тепиху, капуту или школској свесци, све су то примери индустријског дизајна. Ма шта да радите, ако процените да је изглед вашег производа довољно атрактиван да се допадне потрошачима, било би добро да га заштитите    

Како се стиче индустријски дизајн?

За то је потребно да поднесете пријаву Заводу за интелектуалну својину. Завод ће онда да процени да ли ваш дизајн испуњава услове да буде заштићен као интелектуална својина или не.

Ако испуњава, позваће вас да платите таксу за стицање права и када то урадите, признаће вам право на дизајн.

Један од услова за заштиту је и новост дизајна. У најширем смислу, да би добио заштиту, ваш дизајн треба да буде нов, а то значи: различит од сваког другог дизајна који је раније заштићен или на било који други начин учињен доступним јавности пре него што сте ви поднели вашу пријаву.

Водите рачуна да свој дизајн не објављујете пре него што поднесете пријаву Заводу за интелектуалну својину, јер чак и то може да наруши новост вашег дизајн и онемогући вас да добијете заштиту.

Какву корист имамо од заштите дизајна? Од тренутка када стекнемо заштиту, када нам Завод за интелектуалну својину призна дизајн, нико више тај дизајн не сме да користи без наше дозволе. Ми постајемо његови власници и само ми можемо да производимо и продајемо производе са заштићеним дизајном.

Заштита дизајна важи 25 година од дана подношења пријаве. На сваких 5 година, морамо да плаћамо таксе за обнављање тог права.

Заштита важи само на територији Србије. Али ако желите, кроз систем међународне пријаве, можете да остварите заштиту у већем броју земаља.

То је велика погодност. Ако планирате да ваш посао обављате и ван граница наше земље, слободно поднесите захтев за међународну заштиту дизајна па ћете само једном пријавом, поднетом нашем заводу, плаћањем само једне таксе, заштити ваш дизајн на територији других земаља.   

Ауторка је руководилац Групе за индустријски дизајн и ознаке географског порекла у Заводу за интелектуалну својину.

Да наведемо само пример проналазака који су били заштићени патентом, проналазак наизменичне струје Николе Тесле који је променио свет и који и данас користимо, до оних који нам олакшавају свакодневни живот као што је хемијска оловка са ротирајућом куглицом, која омогућава континуирано писање са мастилом које се брзо суши, и данас је у употреби након скоро 90 година од првог изума за то решење.

Како се стиче патент?

Патент се стиче подношењем пријаве Заводу за интелектуалну својину. Пријава мора садржати све елементе који потпуно описују проналазак, и она подлеже поступку у којем патентни испитивачи утврђују да ли проналазак испуњава законом прописане услове за заштиту патентом за описано техничко решење у пријави, а то су:

Новост – решење не сме бити раније објављено, коришћено или описано, било где у свету;

Инвентивни ниво –да решење није очигледно стручњаку из одређене области на основу претходних познатих решења

и да је проналазак индустријски примењив.

Уколико су испуњени услови за признање Завод издаје исправу о патенту, а патент важи максимално до 20 година уз плаћање такси за одржавање на годишњем нивоу. Када патент истекне прелази у јавни домен и слободан је за коришћење.

Не постоји светски признат патент, већ је то територијално парво. Ако желимо да заштитимо наш проналазак у другим земљама, у зависности од стратегије експлотаације проналаска, постоји више путева за заштиту проналаска у другим земљама.

Један од њих је подношењем једне међународне пријаве Заводу за интелектуалну, плаћањем једне таксе, којом се покреће поступак заштите у више земаља истовремено, али се то мора учинити у року од годину дана од подношења пријаве у Србији, како би се задржао датум приоритета у односу на који се испитује новост проналаска.

Какву корист имамо од патента? 

Патент треба посматрати као економски ресурс, јер власнику даје искључиво право да користи, производи или продаје проналазак у земљама где је заштићен. То значи да конкуренти не могу да користе проналазак без дозволе носиоца патента.

Патент може донети и директну економску корист - може се продати, лиценцирати или користити као средство за привлачење инвестиција и пословних партнера.

Уз правну заштиту проналаска, истраживачи и компаније имају већи подстицај да развијају нове производе, дигиталне алате или технолошка побољшања.

Сам патент не гарантује и успех на тржишту. Али иза сваког успешног патента, поред оних који су радили на развоју својих идеја до проналаска, стоји и значајна инвестиција и жеља за успехом, и то је производ симбиозе између проналазача и оних који умеју од проналаска да направе профит.

Европска унија подржава развој иновација у Србији кроз бројне пројекте, као и заштиту интелектуалне својине стартапа, као њихове највредније имовине, али и заштиту резултата научно-истраживачких организација јер су патенти и средство за трансфер знања у индустрију а не само референца за истраживаче.  

Уобичајено, права интелектуалне својине се деле на две велике области: индустријску својину с једне и ауторско и сродна права с друге стране. Индустријску својину чине патенти, жигови, дизајн, ознаке географског порекла и топографије интегрисаних кола.

Да би неко физичко или правно лице стекло патент, жиг итд., потребно је да поднесе пријаву Заводу за интелектуалну својину. Завод онда ту пријаву мора да испита, да провери да ли су испуњени сви неопходни услови за пружање заштите па ако јесу, онда признаје право. Дакле, та права не могу да настану ако их Завод не призна.

Другачије је са ауторским правом. Ауторско право настаје „аутоматски“. Дакле, оног тренутка када неко створи неко ауторско дело, под условом да је то дело оригинално, настаје и ауторско право. Није потребно да Завод или било који други орган нешто испитује и признаје.

Сврха интелектуалне својине је да гарантује правни монопол над неком духовном творевином. На пример, када човек сагради кућу, он има право својине на кући.

Када човек напише књигу, он има ауторско право на тој књизи и то је његова интелектуална својина. То конкретно значи да му закон гарантује читав низ моралних и имовинских права на тој књизи. Само он има право да књигу објави, да је штампа и умножава, да је стави у промет, да дозволи њено превођење на друге језике, да добије хонорар од њене продаје итд.

Ауторско право и индустријска својина не могу од нас да направе научнике и уметнике, али могу да нам помогну да лакше остваримо своја законита права на делима која смо створили. То је укратко сврха интелектуалне својине.

Интелектуална својина може да се посматра и у ширем контексту, као систем који би требало помогне у унапређењу наше економије и наше културе.

Ако погледамо пажљиво, видећемо да данас не постоји ниједна уређена и просперитетна држава која не штити права интелектуалне својине. Земља која нема квалитетан и ефикасан систем заштите ових права, која нема добре институције способне да те прописе спроведу у живот, свакако нема ни добре шансе за стране инвестиције.

Поред тога, на интелектуалној својини данас почивају читаве индустрије. То су такозване креативне индустрије. Ту спадају ИТ индустрија, филмска индустрија, музичка индустрија, издавање књига и часописа, базе података и друго.

Најновији подаци о бруто додатој вредности српских креативних индустрија указују на њихов континуирани раст и све већи допринос бруто домаћем производу наше земље. Према последњим подацима, креативне индустрије чине 5,8% бруто домаћег производа Србије чиме се сврставају међу кључне секторе наше привреде. Оне су такође и значајан сегмент тржишта рада, са стабилним растом запослености.

Према последњим подацима који датирају из 2021. године, у овом сектору је било запослено 155.138 људи, што представља 7% укупне запослености у Србији.

Истина је да је крипто само алат – као интернет или струја. Није ни добар ни лош, већ зависи како га користимо.

Биткоин и друге дигиталне валуте постоје више од 15 година и користе их милиони људи широм света. 

Никад није касно да се укључите, јер тржиште функционише у циклусима раста и пада.

Данас су крипто апликације једноставне и локализоване, а целокупан процес куповине и продаје може да се заврши за неколико минута.

Крипто није чаробни штапић за брзу зараду – али јесте простор за велике могућности ако га разумете.

На бесплатној платформи GoStudy.rs разјашњавамо све митове и показујемо како да се безбедно и паметно укључите у крипто свет.

На једној платформи у истом тренутку могу бити милиони производа – а купац има само неколико секунди пажње.

Кампање су начин да се истакнете у тој буци.

Сезонске кампање попут Црног новембра, Празничних акција или Повратка у школу користе највеће буџете и све канале — ТВ, радио, друштвене мреже и дигиталне огласе.

Када се ваш производ нађе у оквиру такве кампање, његова видљивост расте вишеструко.

Постоје и специјалне кампање – Дан заљубљених, 8. март, спортска првенства, сајмови.

Ако пратите сезону и планирате унапред, можете погодити идеалан тренутак када купци највише траже управо то што нудите.

Али без доброг корисничког искуства, најбоља кампања неће имати ефекат.
То значи: брзу испоруку, прецизно паковање, једноставну рекламацију и љубазну подршку.

Истраживања показују да је потребно чак 12 позитивних искустава да би се надоместило једно лоше.

Зато прави успех долази тек када се споје паметно планиране кампање и врхунско корисничко искуство.

Кампања доводи купца, а искуство га задржава.

Више о томе како да изградите тај савршен спој потражите на GoStudy.rs.

Сваки „да“ који корисник изговори на том путу приближава га конверзији.

Ако запне у било којој фази, губите продају.

Кључ је у микроконверзијама:

Привлачан оглас који буди емоцију,

Јасна landing страница са обећањем,

Визуели, рецензије и сведочанства који граде поверење,

Једноставан checkout процес.Смањење броја корака у форми за плаћање са 7 на 3 поља повећава конверзије и до 28%. 

Мање трења – више куповина.

Више о дизајнирању корисничког пута до куповине потражите на GoStudy.rs.

Стабилан лагер – празне залихе значе изгубљену продају.

Конкурентне цене – купци лако пореде понуде.

Квалитетно паковање – утиче на репутацију.

Прецизни описи – производ мора бити тачно оно што је наручено.

Рок испоруке – одржава поверење купца.

На великим платформама продавци сарађују са account менаџерима, који помажу у акцијама, кампањама и развоју.
Можете чак отворити сопствену „продавницу у продавници“ и градити свој визуелни идентитет и лојалност купаца.

Први корак ка томе је на бесплатној платформи GoStudy.rs.

Постоје два основна начина чувања:

Hot wallet – апликације повезане на интернет. Брзе су и практичне, али подложније нападима.

Cold wallet – уређаји слични USB-у који се држе offline. Зато су далеко безбеднији и препоручени за веће суме.

Једно од домаћих решења је ECD Wallet – једноставна апликација која комбинује сигурност и лакоћу коришћења. Омогућава куповину, продају и чување крипта на једном месту.

Најважније правило: никада не делите свој приватни кључ. Ако га изгубите, губите и приступ новцу.

Више о предностима сваке опције и како да изаберете праву за себе, потражите на бесплатној платформи GoStudy.rs.

Које емоције продају највише?

Страх — „Не пропустите прилику коју сви користе!“

Нада — „Замислите да радите посао који волите.“

Пoнос и припадност — „Придружите се заједници од 10.000 дигиталних професионалаца.“

У кампањи за онлајн курс фриленсера, порука „Постани део заједнице која живи од свог рада“ повећала је број пријава за 38%.

Емоције нису слабост — оне су енергија продаје.
Како их користити на прави начин, научите на бесплатној платформи GoStudy.

Кључна ствар је процена толеранције на ризик:

• неко воли сигурност и мању зараду,
• неко више ризика и бржи раст.

Две су основне стратегије:

Диверзификација — распоредите улагања на више компанија да бисте смањили ризик,

Дугорочност — што дуже останете на тржишту, веће су шансе за добит.

Трговина технички изгледа једноставно: 

ви преко апликације шаљете налог брокеру, он га прослеђује берзи, а када се понуда и тражња поклопе — куповина је завршена.

Све фазе, од отварања рачуна до првих улагања, објашњене су на бесплатној платформи GoStudy.

Уместо „Најбоља јакна!!!“, напишите:„Мушка зимска јакна, црна, водоотпорна, величина L“.

Опис је ваша прича. Ту објасните зашто је производ вредан, наведите техничке детаље и решите недоумице.
На крају — позовите купца на акцију.

Кључне речи су ваша карта за видљивост.

Запитајте се: Како би купац тражио овај производ? 

Те речи унесите у наслов, опис и спецификације.

Пример: уместо „патике“, користите „спортске патике за трчање, величина 42“ — тако вас купци проналазе лакше.

Које алате да користите и како да оптимизујете наслове и описе — сазнајте у бесплатном водичу на GoStudy.

Ево кључних принципа који праве разлику:

Проблем + радозналост: „Зашто ваш сајт не продаје?“ — корисник мора да сазна одговор.

Бројеви + корист: „7 трикова за већу продају.“ — обећава конкретну добит.

Негативни угао: „Грешка која вас кошта 30% промета дневно.“ — изазива осећај хитности.

Али није све у насловима. Ту су и Call To Action (CTA) дугмад — кратки позиви на акцију који изазивају реакцију.
Уместо сувог „Кликни овде“, користите:

„Преузми бесплатан водич“,

„Резервиши своје место сада“,

„Зграби понуду одмах“.

Мали помаци у речима често доносе велике резултате.
На пример, наслов „Пет разлога зашто ти newsletter не доноси зараду“ био је 30% успешнији од „Савети за newsletter“.

Ако желите да научите како да напишете текст који продаје, придружите се бесплатној платформи GoStudy и откријте моћ речи које доносе резултате.

Потребно је само неколико корака:

• Отворите налог на крипто-мeњачници или апликацији на рачунару или телефону.
• Потврдите идентитет (KYC верификација).
• Повежите свој рачун, уплатите динаре и једним кликом купите изабрану криптовалуту — као што бисте купили евре или доларе.

Можете купити Биткоин, Етеријум, Солану или други токен.
Цео процес траје неколико минута.

Постоје и криптомати — уређаји који изгледају као банкомати, али уместо готовине добијате криптовалуту.
Продаја функционише исто — само обрнуто, када крипто претварате у динаре. Такви уређаји постоје и у Србији.

Све више људи код нас користи ове опције, неки чак примају плату у криптовалути.
За фриленсере и дигиталне раднике то је практично — новац стиже брзо, без папирологије.

Ипак, вредност крипта варира. Улажите онолико колико можете да поднесете ако дође до пада и увек проверавајте платформу на којој тргујете.

За детаљан водич и конкретне примере куповине и продаје посетите бесплатан курс на GoStudy.