Инфаркт миокарда, међутим, више није резервисан само за старије генерације. Лекари у клиничкој пракси све чешће сусрећу пацијенте у тридесетим и четрдесетим годинама који су доживели инфаркт, због чега је посебно важно факторе ризика препознати и контролисати на време.

„Приче које видимо у Соби 126 нису само приче људи који су доживели инфаркт, већ свако од нас може да препозна себе или некога ко му је близак. Они су добили другу шансу, али она подразумева да разумемо шта је довело до кардиоваскуларног догађаја и да факторе ризика држимо под контролом. Један од најзначајнијих је повишен ЛДЛ, односно „лош“ холестерол, који доприноси стварању атеросклеротских плакова и повећава ризик од инфаркта и можданог удара. Посебну пажњу морају да обрате особе са породичном анамнезом кардиоваскуларних болести, јер иза веома високих вредности холестерола може да стоји и генетска предиспозиција. Данас имамо јасне циљне вредности ЛДЛ холестерола које одређујемо према индивидуалном кардиоваскуларном ризику пацијента, али и различите терапијске могућности да их достигнемо. Поред статина, који представљају основу лечења, постоје и друге иновативне терапије, које још увек нису доступне о трошку осигурања, а које се користе за снижавање холестерола када статини не дају резултате. Ови лекови су за пацијенте конформнији, јер се примењују до два пута годишње. Зато друга шанса не би требало да буде само повратак животу какав је био пре инфаркта, већ прилика да оно на шта можемо да утичемо и заиста променимо“, истиче проф. др Светлана Апостоловић, кардиолог из Универзитетског клиничког центра Ниш.

Иза сваке статистике о инфаркту крије се нечија лична прича, породица и тренутак који дели живот на пре и после. Колико је важно упозорења схватити озбиљно показује и искуство Ђуре Жарковића (47), представника Удружења „Моја друга шанса“ и једног од учесника филма, који је инфаркт доживео са само 43 године.

„Мислио сам да се инфаркт дешава неким другим људима, старијима од мене, а онда сам се преко ноћи нашао у болничкој соби борећи се за живот. Годину дана пре тога на систематском прегледу практично ми је све било „под алармом“, посебно ЛДЛ. Знао сам и да имам генетску предиспозицију за кардиоваскуларне болести, требало је нешто да урадим по том питању, али нисам. Пристао сам да учествујем у филму јер сам желео да људи чују причу некога ко је прошао кроз све то и сад врло мудро и одговорно користи своју другу шансу. Ако приче из Собе 126 помогну макар једној особи да на време оде на преглед, провери холестерол или промени неку лошу навику, онда је вредело. За мене „Соба 126“ није само назив филма, већ симбол друге шансе коју сам добио“, каже Ђура Жарковић.

Пројекција филма била је део обележавања Светског дана срца у Институту за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања“, који се обележава 29. септембра, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти код 17,5 милиона људи сваке године. Процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона, истакао доц. др Дејан Петровић, директор Института за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања“.

„Слоган овогодишње кампање „Не пропустите ни један откуцај”,  има за циљ да повећа свест о здрављу срца, подсећајући људе да не занемарују упозорења о здрављу срца и да дају приоритет редовним прегледима, здравим навикама и правовременој медицинској интервенцији како би се спречили превремени смртни случајеви због болести срца и крвних судова. Многи знакови кардиоваскуларних болести остају непримећени све док не буде прекасно, а болести могу погодити свакога – без обзира на године, физичку кондицију или начин живота. Већина болести срца, као и већина смртних исхода услед кардиоваскуларних болести, проузрокована је факторима ризика који се могу спречити или држати под контролом. Институт већ годинама редовно сваке суботе уз предавања лекара едукује наше пацијенте о значају превенције и даљем очувању њиховог здравља. Пројекцијом филма „Соба 126“, желели смо да кроз интерактивну радионицу са актерима овог филма, наше пацијенте подстакнемо да се додатно едукују и активно учествују, како би кроз пружање емоционалне подршке и повезивања са људима који су прошли слична искуства, постали равноправни партнери у процесу сопственог лечења и опоравка“ закључује доц. др Дејан Петровић, директор Института за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања“.

Сви остали грађани ће имати прилику да погледају филм „Соба 126“, 29. септембра од 16.00 сати на каналу РТС 2.

Свака промена температуре ваздуха од најмање два степена утиче на цео организам, пре свега на нервни и кардиоваскуларни систем, рекла је у Дневнику РТС-а Милијана Балевић, кардиолог Националног института „Дедиње“, наводећи да су могуће варијације притиска, вртоглавице, несвестице, малаксалост и смањена концентрација.

„Организам је адаптиран до одређеног степена и он се с тим без проблема избори. Зато нико не би требало да упадне у неку панику“, рекла је Балевић.

Промене највише сметају хроничним болесницима, који терапију треба да прилагођавају искључиво у договору са лекаром, рекла је докторка, уз напомену да се доза може смањити или повећати, „али прекидање не“.

У Институту „Дедиње“ у јулу и августу обављано је око 600 прегледа дневно, а сада их је од 750 до 900 и више.

Упозорила је да не би требало занемарити продужени бол у грудима који траје двадесетак и више минута, лупање срца дуже од пола сата, гушење, презнојавање, вртоглавицу и бол у левој руци који се шири у вилицу, и да се тада треба јавити хитној помоћи или најближој здравственој установи.

Пацијенти су све млађи, а од болести срца и крвних судова у Србији дневно умре најмање 130 људи.

„Лекар не може да буде крив ако ви не бринете о свом здрављу“, поручила је Балевић, саветујући контроле најмање два пута годишње, укључујући анализе масноћа и шећера, мерење притиска и ЕКГ.

Поводом Светског дана срца, у уторак ће бити организоване превентивне акције, а караван Министарства здравља са трибинама и превентивним прегледима наставља се сутра у Новој Вароши, Прибоју и Пријепољу.

У организацију Европа Дона Србија одржава се осми пут и у нашој земљи. И трка је окупила велики број учесника различитих генерација, али и Шетња солидарности.

„Морам да кажем да сам ја једна од оних која је имала операцију, на срећу је било бенигно, али да имам око себе велики број другарица и жена које се тренутно боре са раком дојке. Имамо и случај да једна другарица није више са нама. Тако да, пуна подршка за све ове жене. Прегледајте се жене!“, наглашава Александра, учесница трке.

„Радим скоро 20 година радим са женама оболелим од рака дојке и са великим задовољством сам дошла овде да учествујем, и подржим. И да постанемо видљиви, да скренемо пажњу на важност превентивних прегледа", истиче Злата, учесница трке.

„Превенција, превенција и само превенција! Подршка. Да не треба да се плашимо, да је ово један добар и сигуран пут да будемо дуже са најближима“, наглашава Александра.

И јесу били проглашени и победници. Али ко је први прошао кроз циљ, и за које време је истрчао круг око Аде, то је било мање важно од подршке женама које воде најтеже битке.

„У целој нашој заједници да покаже мало више емпатије према онима који су већ оболели од карцинома дојке. Да им се пружи подршка у њиховим корацима у лечењу. Када се болест открије довољно рано, она је излечива“, напомиње др Мирјана Бранковић Магић, председница Европа Дона Србија – Српски форум за борбу против рака.

А да би борба против најтежих болести била извеснија, од првог октобра, пацијенткињама које имају метастастки рак дојке HER 2 позитивног и слабо позитивног статуса биће доступна најсавременија терапија о трошку државе. Иновативни лекови стижу и за оболеле од других карцинома.

Међутим, након менопаузе, када се залиха јајних ћелија смањи и производња хормона опадне, јајници се често посматрају као празне и неактивне вреће.

„Претпоставила сам да само стоје тамо потпуно инертни", каже Данканова, репродуктивна биолошкиња са Универзитета Нортвестерн, која је посматрала јајнике у постменопаузи само као део ширег пројекта мапирања процеса ћелијског старења у телу.

Уместо тога, Данканова је открила да старији јајници нису ни близу стагнације. Анализирајући протеински састав јајника жена у постменопаузи старости између 50 и 75 година, њен тим је открио да се молекуларни потписи значајно разликују кроз деценије.

Најстарији јајник на молекуларном нивоу уопште није личио на орган жене у шездесетим или седамдесетим годинама, што је био налаз који ју је потпуно шокирао. Како је објаснила Данканова, очигледно је да се у том органу и даље нешто важно дешава.

Нова улога у очувању здравља жена

Нови талас открића приморава истраживаче да престану да посматрају јајник искључиво као фабрику јајних ћелија са роком трајања, већ као орган који утиче на опште здравље жене и обликује путању старења дуго након што репродуктивне године прођу.

Оно што научници тек почињу да разумеју јесте да ли су те промене након менопаузе штетне, заштитне или представљају неку комбинацију та два фактора која се мења током времена. 

Ово није први пут да је улога јајника у одржавању здравља потцењена. Деценијама су хирурзи уклањали здраве органе током хистеректомија, сматрајући да они не раде ништа корисно осим што представљају ризик за развој рака.

Ипак, пре двадесет година почели су да се гомилају докази који показују да уклањање здравих јајника заправо штети целокупном здрављу жене, повећавајући ризик од деменције, кардиоваскуларних болести и преране смрти.

Пошто је јајник историјски схватан претежно као репродуктивни орган, истраживања су углавном игнорисала шта би могло да се дешава када те функције опадну.

„Ми чак не знамо много ни о томе шта јајник пре менопаузе ради ван саме плодности", навела је Џенифер Гарисон, стручњакиња за старење јајника и оснивачица једне биотехнолошке компаније за женско здравље. Додаје и да се после менопаузе обим нашег знања о јајницима своди на чињеницу да су они напросто важни.

Хормонска активност и функција мозга

Биолози већ деценијама знају да јајници и након менопаузе настављају да производе хормоне, укључујући тестостерон и мале количине естрогена. Расправе о клиничком значају тих хормона и даље трају, а хормони су само део једног сложеног сигналног система у телу.

Генерално је познато да хормони које јајник производи у постменопаузи помажу у одржавању либида, костију и мишића, иако остаје нејасно у којој мери мале количине које производи старији јајник доприносе тим ефектима.

Недавна истраживања мозга која је спровела Полин Маки са Универзитета Илиноиса у Чикагу показују да чак и ниски нивои естрогена који циркулишу након менопаузе могу бити од великог значаја.

Жене са вишим нивоима имале су боље функционисање меморијских кола при обављању задатака памћења. Одакле тачно долази тај естроген и колико му доприноси сам јајник, још увек није сасвим јасно.

Значај преостале производње хормона може временом опадати, али то не значи да је јајник постао неважан. Волтер Рока, професор епидемиологије и неурологије на Мејо клиници, нагласио је да је убеђен да уклањање јајника чак и након менопаузе није препоручљиво, осим у случајевима када код жена постоји повећан ризик од рака јајника. Колико дуго та важност опстаје након менопаузе остаје отворено питање.

Имунолошка трансформација органа

Истраживања која је водила Франческа Данкан нуде објашњење зашто се значај јајника може мењати са годинама. Тим је открио да обрасци протеина у старијим јајницима сугеришу да тај орган постаје склонији упалним процесима. Како би боље разумели шта покреће те промене, истраживачи су детаљније анализирали јајнике код мишева у различитим фазама старења.Тим је упоредио јајнике двомесечних мишева, репродуктивно старих мишева од 18 месеци и оних у пострепродуктивној фази од 24 месеца. Резултати објављени у часопису Molecular Human Reproduction показали су да су гени повезани са упалама и имунолошком активношћу временом постали далеко активнији.

Број имунолошких ћелија у јајнику се такође значајно повећао, што указује на то да орган развија потпуно нови идентитет заснован на имунолошким функцијама.

„Мислимо да многе од тих промена могу учинити јајник склонијим болестима повезаним са старењем попут рака јајника", објаснила је Биргит Шилинг, истраживачица старења на Бак институту за истраживање старења.

Дејвид Пепин, репродуктивни биолог из Опште болнице у Масачусетсу, истражује могућност да се јајник реорганизује како би сачувао производњу хормона након нестанка фоликула. У прелиминарном раду на животињама, његов тим је открио да друге ћелије у јајнику преузимају задатак производње хормона.

Како је објаснио Пепин, ми још увек јако мало знамо о томе како други хормони јајника утичу на здравље, али је једно сигурно – јајник након менопаузе дефинитивно није мртав орган.

Ново истраживање о утицају светлости током сна указује на то да ова наизглед безазлена навика може да буде повезана са променама у структури и функцији срца.

Истраживачи са Универзитета Тулејн анализирали су здравствене податке више од 11.000 учесника из британске базе података. Учесници су током седам дана непрекидно носили сензоре на зглобовима како би била измерена њихова изложеност светлости.

Три године након тог мерења подвргнути су магнетној резонанци срца, што је научницима омогућило да уоче промене и пре појаве првих симптома.

Тихо преобликовање срчаног мишића

Резултати студије показали су да су учесници изложени светлости јачој од три лукса имали значајне промене у облику срца у поређењу са онима који су спавали у потпуном мраку.

Светлост од три лукса је веома слаба и приближно одговара сјају три обичне свеће удаљене око метар од кревета. Ипак, срчани зидови учесника који су спавали у осветљеним условима били су 1,5 одсто дебљи, док је маса леве коморе била 2,4 одсто већа. Контрактилна функција, односно способност срца да ефикасно пумпа крв, била је смањена за 1,9 одсто.

„Ово је прва студија ове врсте и показује да је виши ниво светлости ноћу повезан са срчаним ремоделовањем. То је процес у којем се мењају структура и функција самог срца, што обично виђамо као одговор на тешки хронични стрес. То је начин на који се наше тело прилагођава, али дугорочно слаби срце и може довести до инсуфицијенције“, објаснио је епидемиолог Лу Ђи.

Повезаност са дужином сна и здрављем

Иако су уочене структурне промене субклиничке, односно јављају се без видљивих симптома, истраживачи указују на њихов могући клинички значај.

Паралелна анализа, која је обухватила око 70.000 људи, показала је да су особе са највећом изложеношћу ноћној светлости имале 29 одсто већи ризик од срчане инсуфицијенције, 33 одсто већи ризик од можданог удара и 26 одсто већи ризик од смрти услед кардиоваскуларних болести током десетогодишњег периода.

Научници сматрају да би једно од објашњења могло да буде ремећење природног циркадијалног ритма. Познато је да излагање светлости током ноћи може да утиче на лучење мелатонина, хормона који има важну улогу у регулисању циклуса спавања и будности.

Један од могућих механизама јесте и краће трајање сна. Хронични недостатак сна повезује се са повишеним крвним притиском и повећаним нивоом хормона стреса, што временом може додатно да оптерети кардиоваскуларни систем.

Тама као нови знак виталности

Смањење изложености светлости током ноћи релативно је једноставно. Екран паметног телефона може да емитује светлост јачине и до 80 лукса, што вишеструко премашује праг коришћен у истраживању.

Стручњаци зато саветују употребу завеса које блокирају спољну светлост и маски за спавање, као и прекривање светлосних индикатора на кућним апаратима у спаваћој соби.

За квалитетан ноћни сан препоручује се да осветљење у просторији буде сведено на најмању могућу меру, што ближе природном мраку.

Кардиолог Томас Минсел и његове колеге истакли су да резултати истраживања указују на потребу да се више пажње посвети светлости као фактору из окружења који може да утиче на здравље.

Порука истраживача је да би услови осветљења током сна могли да добију значајније место у процени фактора који утичу на кардиоваскуларно здравље.

Кључно откриће је да научни подаци не третирају сваки губитак косе једнако. Промене на одређеним деловима главе носе другачија упозорења о стању целокупног организма.

Темељна анализа објављена у медицинском часопису BMJ Open, која је обухватила шест студија и посматрала здравље 37.000 мушкараца, донела је јасне закључке.

Доказано је да је губитак косе на темену директно повезан са већом вероватноћом од настанка коронарне болести срца. Са друге стране, пуко повлачење линије косе на предњем делу главе, односно стварање залисака, не носи овакав специфичан здравствени ризик.

Научници сматрају да ова веза није случајна и да се једно од могућих објашњења крије у заједничким биолошким механизмима.

Мушки тип ћелавости често је дубоко повезан са инсулинском резистенцијом и метаболичким синдромом. Реч је о сложеном скупу здравствених проблема који значајно подижу ризик од дијабетеса типа 2, као и озбиљних болести срца и крвних судова.

Степен ћелавости диктира ниво ризика

Здравствени ризици расту пропорционално са степеном губитка косе. Мушкарци са благим проређивањем косе на темену бележе за 18 одсто виши ризик од коронарне болести срца. Овај проценат скаче на 36 одсто код оних са умереном ћелавошћу, док тешки случајеви носе чак 48 одсто виши ризик од срчаних обољења.

Ипак, налази не значе да губитак косе неизбежно гарантује срчане проблеме. Истраживачи веома опрезно наглашавају да је у питању корелација, а не узрочно-последична веза.

Једна од водећих теорија указује да би стањивање косе могло бити само видљива нуспојава ослабљеног протока крви у телу. Смањена циркулација ускраћује фоликулима длаке неопходне хранљиве материје и омета раст косе, на потпуно исти начин на који ослабљена циркулација дугорочно оптерећује кардиоваскуларни систем.

„Ћелавост вас може учинити подложнијим повећаним ризицима од срчаних болести, високог холестерола, високог крвног притиска и предијабетеса", истакао је Гај Еслик, епидемиолог који је водио додатну анализу.

Његово истраживање обухватило је анализу здравственог стања више од 29.000 пацијената са проблемом опадања косе, додатно потврђујући снажну везу са кардиоваскуларним здрављем.

Коса као огледало општег здравља организма

Поред кардиоваскуларних проблема, новији преглед научних радова из 2026. године, који је покрио двадесет различитих студија, открио је још једну забрињавајућу тенденцију.

Утврђено је да је мушки тип губитка косе повезан и са повишеним ризиком од бенигног увећања простате, али и агресивног рака овог органа. Најснажнија веза поново је уочена управо код пацијената који су косу губили на темену и потиљку.

Мушки тип ћелавости, медицински познат као андрогена алопеција, изузетно је распрострањен. Према подацима британског Националног института за здравље и негу, ћелавост у неком тренутку живота погађа чак 80 одсто мушке популације.

Главни покретач процеса је хормон назван дихидротестостерон, који постепено смањује фоликуле длаке све док они потпуно не престану да производе косу.

С обзиром на то да овај хормон делује на ткива широм људског тела, а не искључиво на власиште, експерти верују да ћелавост не изазива наведене болести сама по себи.

Пре би се могло рећи да су и опадање косе и срчани проблеми заправо последични симптоми истих, дубоко укорењених хормонских и метаболичких промена у организму.

Поред типичне мушке ћелавости, лекари упозоравају да и друге промене на коси могу сигнализирати унутрашње проблеме. На пример, жута перут се често везује за себореични дерматитис, док нагло испадање косе у печатима указује на аутоимуно обољење алопецију ареату, које неретко покрећу јак стрес и озбиљан недостатак гвожђа у крви.

Због свих ових сазнања, савремена медицина мења приступ, па кардиолози и дерматолози све чешће удружују снаге. Циљ ове сарадње јесте да се пацијентима са израженом алопецијом на темену правовремено препоруче детаљни превентивни прегледи срца и ендокриног система.

Иако генетика игра главну улогу у губитку косе, стручњаци напомињу да модификација животних навика, попут смањења уноса засићених масти и редовне физичке активности, остаје најпоузданији штит за очување здравља целокупног организма.

Око 60.000 малишана у Србији има потребу за додатном подршком због развојних тешкоћа, ризика или кашњења. Помоћница директорке Института, психијатар др Сања Ступар, истиче да је реч о високо специјализованој консултативној установи терцијарног нивоа здравствене заштите, под покровитељством Министарства здравља.

„Свако дете, односно породица која је осигураник Републичког фонда за здравствено осигурање, може доћи код нас на бесплатан преглед“, наглашава др Ступар.

Родитељи или старатељи преглед могу да закажу телефоном или имејлом, а затим је потребно да од изабраног педијатра у надлежном дому здравља добију упут.

Од проблема са говором и моториком до оштећења вида и слуха

Институт је намењен деци до десете године са различитим развојним кашњењима и одступањима. Међу најмлађим корисницима били су и близанци стари десет месеци.

„Свако дете има свој развојни пут. На нама је да препознамо развојне потребе и потенцијале детета и да заједно са породицом што пре креирамо план подршке“, наглашава др Ступар.

Подршка је намењена деци са моторичким и говорно-језичким тешкоћама, проблемима са храњењем и сензорном интеграцијом, као и оштећењима вида и слуха.

Докторка Ступар указује да на развојна одступања могу да утичу генетика и различити фактори ризика, али да је најважније реаговати на време.

Родитељ као партнер у терапији

Приступ Института обухвата прегледе, дијагностику, терапију и саветодавни рад, а у креирању плана подршке учествују стручњаци различитих профила.

„Фокус је на детету, али и на породици. Нама породица није само неко ко добија услугу, већ партнер који учествује у креирању подршке“, објашњава помоћница директора Института.

У тиму су психијатри, неуролози, психолози, физијатри, радни и физиотерапеути, медицински техничари и дефектолози различитих профила, а планирано је и ангажовање офталмолога, оториноларинголога и стоматолога.

Просторије у којима се ради са децом прилагођене су тако да симулирају природно окружење, што је, како наводе у Институту, посебно значајно за децу са неуроразвојним одступањима и тешкоћама. У оквиру комплекса су и базени, планирани су терапијски коњи, док би бунгалови требало да омогуће родитељима из унутрашњости да бораве са децом.

Терапија се наставља и код куће

Логопед Нина Маринковић објашњава да подршка почиње проценом раног развоја, наставља се специјалистичким прегледима, а затим, у зависности од потреба детета, различитим облицима саветодавног и терапијског рада.

Посебна пажња посвећена је активној улози родитеља током третмана.

„То не подразумева класичан кабинетски рад један на један, где ми седимо са дететом, родитељ чека испред, а затим му дамо препоруке за кућу. Родитељ је укључен и активни је члан сваког третмана“, истиче Маринковићева.

Третмани се спроводе и у просторима који подсећају на кућно окружење, како би родитељи научили на који начин могу да подстичу развој детета и ван Института.

„Дајемо им препоруке шта могу да раде у својој кући и свом окружењу, тако да то не изгледа као терапија, већ да иде кроз игру и свакодневни живот, а да има важну улогу у развоју“, закључује Маринковићева.

У таквим ситуацијама организам нема довољно времена за адаптацију, што код особа са хроничним болестима, хипертензијом или претходним инфарктом може изазвати озбиљне тегобе.

Нагло захлађење представља посебан стрес за организам, нарочито за старије особе, децу и хроничне болеснике чији су одбрамбени механизми слабији. Када је хладно, долази до грча и сужавања крвних судова, што директно утиче на пораст крвног притиска.

Високе вредности притиска могу довести до осећаја замора, гушења и озбиљних кардиоваскуларних поремећаја. Током хладнијих периода чешће се јављају акутни коронарни синдром и мождани удар.

Др Оташевић упозорава да се посебна пажња мора обратити на појаву болова у грудима, који могу бити знак ангине пекторис или прогресије ка акутном инфаркту миокарда. Бол у средогруђу који се шири ка вилици или рамену, има карактер стезања, печења или тежине у грудима и траје дуже од неколико минута, знак је да хитно треба контактирати
лекара или службу хитне помоћи.

Због промене температура, терапија која је одговарала током лета можда више неће бити адекватна. Др Оташевић наглашава да се терапија никада не сме мењати на сопствену руку, већ искључиво у договору са лекаром након провере вредности крвног притиска.

Како би се организам што лакше прилагодио прелазу из лета у јесен и сачувало здравље, саветују се довољно сна, редовна физичка активност попут брзог хода на свежем ваздуху, правилна исхрана уз избегавање тешке хране и слојевито облачење.

„У току лета кожа се исуши, оштети се липидна баријера, и првих месец дана након лета подижемо хидратацију“, навела је докторка Данијела Пецарски.

То подразумева избор одговарајућих препарата за повећање хидратације и промену неге у односу на ону која се користи током лета. Након тога, зависно од стања коже, могу се разматрати различити естетски и козметички третмани.

Међу њима су, како је објаснила, третмани усмерени на уклањање флека, али и козметички поступци попут микронидлинга и „џет пила“.

Двоструко чишћење и хидратација

Током дана користимо шминку па је потребно детаљно очистити кожу лица, након чега се нанесе хидратантна крема.

Како је навела новинарка Ивана Божовић, кожи пријају термалне воде, које користи а нагласила је и да не одлази на спавање пре него што добро очисти шминку. У нези користи и ноћну крему, као и креме са заштитним фактором, без обзира на годишње доба.

Докторка Пецарски истиче да је после лета посебно важно водити рачуна о липидној баријери коже. Њено оштећење упоредила је са кућом без крова.

„Ви кућу опремите алармима, све је најлепше, али ако је негде оштећен кров, она прокишњава. И све то лепо што смо радили, и третмани, и најбоље креме, и све остало, не вреди“, рекла је Пецарски.

Због тога је, како је навела, веома важан избор препарата за чишћење коже. Превише агресивно чишћење може додатно оштетити липидну баријеру, посебно код људи који имају мешовиту кожу или кожу склону иритацијама и акнама.

Термалне воде, додала је, могу пријати кожи која је исушена, а потребе коже се, према њеним речима, могу препознати и по томе шта јој прија.

Шта се дешава после летовања

После летњих месеци људи најчешће примећују запушене поре, тежи осећај на кожи и хиперпигментације.

Докторка Пецарски је навела да заштитни фактори садрже тешке, липосолубилне супстанце које могу запушавати поре, посебно код особа које већ имају проширене поре или проблематичну кожу.

Хиперпигментације се, како је навела, јављају се и код жена и код мушкараца, а могу бити различитог типа. Могу бити повезане и са упалним процесима, акнама и ожиљцима.

Када је реч о уклањању флека, први корак није одмах агресиван третман.

„Прво опоравимо липидну баријеру и хидрирамо кожу“, истакла је др Пецарски.

Према њеним речима, важно је одабрати одговарајуће препарате и обратити се стручним лицима која могу да процене тип коже и препоруче адекватну негу.

„Када опоравите липидну баријеру и хидрирате, онда се креће са свим овим третманима“, рекла је она, додајући да је период опоравка око месец дана.

Од витамина Ц до ласера

Када је реч о благим флекама, у нези могу да се користе супстанце попут витамина Ц и азелаичне киселине, као и различити серуми који служе за посветљивање коже.

Уколико то није довољно, могу се радити хемијски пилинзи, а затим и ласерски третмани. Интензитет се, како је објаснила докторка, постепено повећава у зависности од стања коже.

„За људе који су склони флекама, а већина нас је склона кад-тад, у неком периоду живота, обавезно је наношење заштитног фактора“, рекла је Пецарски.

Говорећи о препаратима који могу бити део неге после излагања сунцу, навела је и препарате на бази грожђа, богате проантоцијанидинима и полифенолима са антиоксидативним ефектом.

Поменула је и супстанце које могу да помогну регенерацији ДНК молекула оштећених под утицајем сунца, односно код фотостарења.

Према њеним речима, данас постоји велики број такозваних „паметних супстанци“ које се, у адекватно изабраним кремама, могу користити за опоравак коже после летњег периода.

Нега коже није само питање козметике

Докторка Пецарски наглашава да брига о кожи на дуже стазе подразумева све оно што је важно и за целокупно здравље.

Саветује да се, уместо ослањања на велики број различитих препорука, потражи савет стручних лица – фармацеута, доктора или естетичара који се баве негом коже.

Говорећи о саветима који се данас могу пронаћи на друштвеним мрежама, указала је и на то да су деца све раније изложена таквом садржају.

„Од 12, 13 година, оне већ одлазе у Сефору или у беле дрогерије, било где, да купују свашта нешто јер су то чуле“, рекла је Пецарски.

Према њеним речима, адекватна нега подразумева негу целог тела, али и довољно сна, правилну исхрану и физичку активност.

„Адеκватна нега уз правилне савете и све ово што смо рекли до сада је добар пут, без превише оптерећености“, закључила је докторка Данијела Пецарски.

Додала је да је фармацеутска технологија данас на веома високом нивоу и да постоје супстанце које могу допринети нези коже, али је, поред свега тога, важан и позитиван став.

Тема данашњег симпозијума су везане за дозе, за примену зрачне терапије како за тумор тако и за здраво ткиво. И оно што превасходи јесте персонализована терапија за сваког пацијента – значи машинско учење, артифицијална интелигенција", рекао је Доц. др Милан Жегарац, директор Института за онкологију и радиологију.

Истакао је да ће бити прилике да се на конгресу чује о најсавременијим методама зрачења, као што је протонско зрачење.

"Очекујемо да од првог октобра крене нова терапија. То су четири нова лека за девет индикација, јако је битно што су то различите малигне болести које до сада нису могле да имају имунотерапију и нису биле покривене са комплетном терапијом. Са новим лековима очекујемо јако побољшање у лечењу тих пацијената, у питању су карциноми плућа, карциноми дојке, карциноми мокраћних путева, карциноми бубрега", рекао је доц. др Милан Жегарац, директор Института за онкологију и радиологију.

Екипа РТС-а га је упознала у октобру 2016-те године, у Ургентном центру, убрзо после трансплантације. Младен се сада припрема да наредног месеца прослави десети рођендан - другог новог живота.

„Посебна захвалност иде мом донору, коме се буквално захваљујем сваки дан, јер да није било његове породице, ја данас не бих био овде и Нина не би имала тату“, наглашава Младен Тодић, коме је трансплантирана јетра, члан Удружења „Заједно за нови живот“.

Оливери је пре годину и месец дана стигао најважнији позив. И она је ово лето, коначно, захваљујући трансплантацији бубрега, могла да проведе како жели.

„Прво право море, после дужег временског периода, када се све па и ти одмори, и то море, и многе друге неке једноставније ствари, када се све то мерило на кашичицу, на минут, и на време лимитирано разним неким другим тешким стварима“, истиче Оливера Јовановић, која живи са трансплантираним бубрегом, председница Удружења „Заједно за нови живот".

На догађају поводом потписивања Меморандума о сарадњи између Министарства здравља и Радио-телевизије Србије, о редовном извештавању о значају даривања органа и Жељка са једногодишњим сином Јаковом. Ово је њена пета година у ишчекивању најважнијег позива.

„Откако се родио добила сам нови мотив, и мотивацију највећу да истрајем у целој борби. Сада нема ту могућност да будем себична, да се предајем, да не могу да чекам, јер није само мој живот у питању, него је битно да он расте уз маму“, наводи Жељка Вученић, која чека на трансплантацију јетре, члан Удружења „Заједно за нови живот".

Најважнији позив свакодневно у здравственим установама чекају и лекари, хирурзи, анестезилози, медицинске сестре...спремни да када се један живот гаси, и када медицина више не може да помогне, а уколико породица да сагласност за трансплантацију, крену у спасавање других живота.

„Морамо бити свесни да ви од породице у најтежем тренутку, тражите још тежу одлуку, али морамо бити свесни и да је статистика неумољива, да морамо да будемо свесни да су веће шансе да нам у животу затреба орган, него да ћете бити донор. Тако да морамо бити спремни да и некоме продужимо живот“, наглашава др Милош Матковић из Клинике за кардиохирургију УКЦС.

„Још је 1200 породица које чекају свог члана, 1200 породица где неко чека да се оствари као мајка као што сам ја. Неко можда чека да га тата одведе први пут у школу, као Младен одвео Нину. Много прича, много људиских судбина које зависе од нечије одлуке“, напомиње Жељка Вученић.

У овој години сагласност за трансплантацију дале су 22 породице, а захваљујући њиховој хуманости спасено је и продужено 89 живота.

Истраживање, које је обухватило скоро хиљаду испитаника, показало је да постоји значајна веза између уживања у горким укусима и склоности ка такозваним мрачним цртама личности. Учесници су прво оцењивали колико воле намирнице из четири категорије укуса – слатке, слане, киселе и горке, а затим су попуњавали упитнике који мере макијавелизам (склоност манипулацији), нарцизам (претерана самозаокупљеност), психопатију (недостатак емпатије) и свакодневни садизам (уживање у туђој патњи). Резултати су били јасни: склоност ка горком показала се као најснажнији показатељ за све наведене особине.

Корелација, не узрочност

Кључно је разумети да ова студија указује на корелацију, а не на узрочну везу. Другим речима, то што неко воли горку храну не значи да га је она учинила безосећајним, нити да ће промена наруџбине у кафићу променити нечији карактер.

Аутори студије, Саглоглу и Грајтемајер, понудили су објашњење. Они сматрају да би заједнички именитељ могла да буде општа толеранција на непријатне или аверзивне сензације. Особа која лакше подноси горчину на језику можда, одвојено од тога, лакше подноси и тешке социјалне интеракције или има смањену осетљивост на туђу патњу. У прилог опрезу иду и каснија истраживања.

Студија у којој су анкетирани студенти са Ролинс колеџа из 2017. године, иако спроведена на малом узорку од 40 учесника, није успела да понови налазе о вези између горког укуса и психопатије. С друге стране, један свеобухватни систематски преглед 24 различите студије из ове области потврдио је да веза између склоности ка горком и антисоцијалних особина и даље постоји, али су и сами аутори позвали на додатна истраживања са стандардизованим методама.

Генетика као кључни фактор

Новија истраживања нуде потпуно другачију перспективу која се удаљава од психологије и залази у поље генетике. Студија спроведена на Универзитету Нортвестерн сугерише да склоност ка црној кафи можда уопште није повезана са карактером, већ са начином на који наше тело обрађује кофеин. Истраживачи су открили да особе са специфичном генетском варијантом која омогућава бржи метаболизам кофеина имају већу вероватноћу да пију кафу без млека и шећера.

Објашњење је логично: ове особе науче да повезују природну горчину кафе са њеним брзим и снажним стимулативним ефектом. Пошто тај ефекат код њих краће траје, они теже да пију више кафе како би одржали ниво будности, а временом развијају толеранцију, па чак и љубав према интензивном, горком укусу који асоцирају са жељеном дозом енергије.

На крају,изгледа да је наша палета укуса обликована сложеном интеракцијом генетике, психологије, културе и личних искустава. Многи укуси, попут пива, вина или љутих папричица, у почетку су непријатни, али временом постају стечени и вољени кроз поновно излагање и социјални контекст.

Посматрати нечију комплексну личност на основу тога да ли додаје шећер у кафу представља забавно, али и претерано поједностављено тумачење науке која је и сама још увек у потрази за коначним одговорима.

Ова метода намењена је пре свега женама код којих је поступак вантелесне оплодње више пута био неуспешан, а посебно женама старије животне доби. Прошле године је у државном програму вантелесне оплодње било готово 11.000 жена, а око 40 одсто биле су жене старије од 40 година.

„То је анализа која се уводи да би се повећала успешност вантелесне оплодње, посебно код оних жена где се тај поступак више пута неуспешно понављао, а то су пре свега жене старије животне доби“, рекао је проф. Жељко Миковић.

Преимплантациони генетички скрининг намењен је и породицама код којих постоји ризик од тешких наследних болести. Анализа се обавља на узорку од неколико ћелија ембриона, а циљ је да се испита његова генетика пре поступка.

„Моћи ћемо, пре зачећа, да изанализирамо генетику ембриона и да направимо селекцију, и да оним ембрионима који су генетски квалитетни, значи здрави, обављамо поступак и омогућимо рађање здраве деце“, навео је саговорник.

Увођењу ове процедуре претходиле су припреме и стварање услова за рад савремене лабораторије. Како је објашњено, посебност клинике Народни фронт је у томе што ће на једном месту бити обједињени ембриологија и генетика.

„Једино је клиника Народни фронт испунила те услове да под једним кровом обједини врхунско ембриолошко искуство и знање са врхунским генетичким могућностима и врхунском лабораторијом“, рекао је саговорник.

То ће, како је објашњено, значити да узорци више неће морати да се припремају за слање у иностранство.

„Више неће тај узорак од неколико ћелија који се анализира да се спрема за пут у иностранство, који је врло компликован, врло скуп, да се шаље у стране лабораторије, него ће буквално под једним кровом да се те ћелије са једног места преселе у лабораторију за генетику и да се направи анализа“, навео је.

У Народном фронту годишње око 7.000 беба

Клиника Народни фронт има велики број пацијената који пролазе кроз поступке вантелесне оплодње, али и кроз друге прегледе, интервенције и операције.

Говорећи о броју порођаја, саговорник је навео да је просек клинике око 7.000 беба годишње. Рекорд из 2001. године, како је рекао, тешко ће бити достигнут, а подсетио је и да су тада владале ванредне околности због епидемије и да нису сва породилишта радила.

„Наш је просек негде око 7.000 и толико ћемо имати и ове године, 7.000 беба“, рекао је професор Жељко Миковић, директор клинике Народни фронт.

Према његовим речима, из године у годину повећава се и број беба зачетих биомедицински потпомогнутим поступцима. Са друге стране, повећава се и старост жена које рађају, што са собом, како је навео, носи различите ризике у вези са остваривањем и ношењем трудноће.

Клиника Народни фронт основана је 1955. године. Саговорник је подсетио да је настала у периоду када је Београд растао и када се рађао велики број деце, како би одговорила на потребе тог периода.

„Прерастао је у једну, да кажем, врхунску установу која заиста стоји на располагању женама, ево, већ 70 година и брине о њиховом репродуктивном здрављу“, рекао је професор Миковић.

Улагања у услове за пацијенте, чека се нова зграда

Поводом 70 година постојања клинике, недавно је обележен јубилеј, а у том периоду настављена су и улагања у услове рада. Поред нове лабораторије, у клиници се, како је речено, ради и на побољшању услова на другим местима. Истовремено, у Народном фронту очекују изградњу нове клинике.

„Ми се заиста радујемо новом ’Фронту’, али у овим условима у којима функционишемо, желимо исто да обезбедимо максималне, не само услове за стручни рад и за стручну помоћ, него и неки максимални комфор за пацијенте“, навео је саговорник.

Док се чека нова клиника, циљ је, како је рекао, да се у наредном периоду унапреде услови и пре свега комфор пацијената.

Нови водичи за трудноћу и ултразвук

Недавно су усвојени и нови водичи који се односе на трудноћу и ултразвучне прегледе. Они нису намењени само клиници Народни фронт, већ свим установама које се баве овом облашћу.

Према речима професора, нови водичи требало би да уједначе праксу са савременим условима и захтевима пацијената.

„Потребна је боља комуникација са пацијентима, потребно је више разумевања, више стрпљења, више права пацијентима дати, и то је у тим водичима све регулисано, заиста на један савремен, врхунски начин“, рекао је професор Жељко Миковић, директор клинике Народни фронт.

Водичи се сада примењују у пракси, а саговорник је навео да већ има резултата и да су, према његовом мишљењу, пацијенти задовољни.

Планови клинике, како је рекао на крају разговора, нису везани само за даљи развој у региону. Народни фронт, навео је, већ је водећа здравствена установа у региону у овој области, а циљ је да се позиционира и међу водећим установама у Европи.

„Планови су да Народни фронт буде, не само у региону, што већ јесте водећа здравствена установа из ове области, него да буде и у Европи, међу првих неколико“, рекао је професор Жељко Миковић, директор клинике Народни фронт.

Избор између ове две намирнице није питање проглашавања апсолутног победника, већ разумевања њихових јединствених предности и одабира оне која нам одговара – без обзира да је то одржавање енергије, регулација варења или унос кључних нутријената.

Енергетска бомба или фабрика влакана?

Овсене пахуљице своју репутацију дугују пре свега сложеним угљеним- хидратима. Они представљају "спорогореће" гориво које телу и мозгу обезбеђује постепено ослобађање енергије, спречавајући нагле падове шећера и умор у преподневним сатима. Због тога су идеалан избор за особе са физички захтевним даном или пре јутарњег тренинга. Порција од пола шоље сувих пахуљица нуди око пет грама протеина, што доприноси осећају ситости и подржава мишићну функцију.

Чија семена, насупрот овсу, своју нутритивну снагу црпе из масти и влакана. Више од половине њихових калорија потиче од здравих, полинезасићених масних киселина, првенствено алфа-линоленске киселине (АЛА), важне омега-3 масне киселине биљног порекла. Две кашике чија семена обезбеђују више од дневних потреба за АЛА, која подржава здравље срца и мозга. Поред тога, чија се сматра комплетним протеином јер садржи свих девет есенцијалних аминокиселина, што је реткост у биљном свету.

Осећај ситости и добро здравље црева

Када је реч о влакнима, чија семе је препорука за здравље. Само две кашике садрже око 10 грама влакана – до 12 пута више од сопствене тежине. При контакту с водом, стварају геласту структуру (слуз) која физички заузима простор у желуцу, продужавајући осећај ситости. Са друге стране, пола шоље овсених пахуљица садржи око четири грама влакана.

Иако чија нуди више влакана по порцији, овас има бета-глукан. То је специфична врста растворљивих влакана која у дигестивном тракту формира гел, успорава варење и помаже у регулацији нивоа холестерола. Научна истраживања о здрављу црева су бројнија и темељнија када је реч о бета-глукану и његовом пребиотичком дејству као и способности да храни корисне бактерије у цревима и подстиче производњу једињења попут бутирата, кључног за здравље дебелог црева.

Практична страна: Калорије и припрема

На први поглед, чија семена делују калоричније. Сто грама сувих семенки има око 486 калорија, док иста количина овса има око 389. Међутим, кључ је у реалним порцијама. Стандардна порција од две кашике (око 28 грама) чија семена има око 138 калорија, док стандардна порција од пола шоље (око 40 грама) овсених пахуљица има око 150 калорија. У пракси, калоријски унос је готово идентичан, али је нутритивни састав тих калорија потпуно другачији.

Избор често зависи и од личних преференција укуса и текстуре. Овсена каша је кремаста, крепка и пружа осећај топлине и удобности. С друге стране, чија пудинг има глатку, геласту текстуру сличну пудингу од тапиоке, што некима прија, а другима не. Обе намирнице су изузетно прилагодљиве и могу се обогатити воћем, орашастим плодовима, јогуртом или протеинским прахом, али је њихова основна структура битно различита.

Најпаметнији приступ здрављу је комбиновање. Додавањем једне кашике чија семена у јутарњу порцију овсене каше или пахуљица потопљених преко ноћи ствара се нутритивно супериоран оброк. На овај начин добијате постојану енергију и бета-глукан из овса, заједно са омега-3 масним киселинама, додатним влакнима и калцијумом из чија семена. Ова комбинација спаја најбоље из оба света, пружајући избалансиран доручак који дуго држи ситост и нуди широк спектар здравствених бенефита.

Од почетка године 22 породице дале су сагласност за донирање органа, захваљујући чему је урађено 89 трансплантација – 43 трансплантације бубрега, 32 рожњаче, пет јетри и 10 срца. У априлу је у Србији урађена и прва трансплантација плућа, а пацијент је добро.

За развој програма трансплантације, осим спремности здравственог система и медицинских тимова, неопходна је подршка грађана, али и континуирано информисање јавности. Радио-телевизија Србије и Министарство здравља због тога су потписали меморандум о сарадњи у националној кампањи „Постани донор: најважнији позив у животу“.

Начелница Одељења за трансплантацију бубрега Универзитетског клиничког центра Србије др Милица Крављача наводи да је у том центру од почетка године урађено 11 трансплантација бубрега.

„Један бубрег је добијен од живог даваоца; мајка је дала бубрег сину, а преосталих 10 смо добили од умрлих донора. Четири бубрега добијена од умрлих донора из нашег центра су додељена Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој, јер наш систем за доделу органа, као и сви системи у свету, децу која су на листи чекања апсолутно препознају као приоритет“, објашњава докторка.

Сви примаоци су, додаје, добро и имају функционалне бубреге.

На бубрег чека нешто мање од 400 људи

На листи чекања за трансплантацију бубрега тренутно је нешто мање од 400 пацијената. Реч је о људима којима су бубрези трајно престали да раде, који су на некој од две врсте дијализе и прошли су медицинска испитивања којима је утврђено да су подобни за трансплантацију.

Када се добије сагласност породице преминулог донора и када донор прође неопходне провере, почиње избор примаоца. Др Крављача објашњава да се најпре гледају крвна група и генетске карактеристике које одређују степен сличности донора и потенцијалног примаоца.

„Важно је не само да урадимо, него да трансплантација буде и успешна“, истиче докторка.

Када орган постане доступан, обично се позива више потенцијалних прималаца. Осим подударности са донором, пресудно је и тренутно здравствено стање пацијента – на пример, да ли има инфекцију или други акутни проблем који би у том тренутку представљао контраиндикацију за операцију.

За трансплантацију срца на располагању највише четири сата

Код трансплантације срца време је један од пресудних фактора. Кардиохирург др Милош Матковић објашњава да од тренутка када се срце експлантира из тела донора до имплантације у тело примаоца не би смело да прође више од четири сата, укључујући и транспорт.

Због тога је тим за трансплантацију спреман 24 часа дневно, 365 дана у години. Чине га две екипе – једна одлази у донорску болницу ради експлантације органа, док друга истовремено припрема примаоца у Клиници за кардиохирургију УКЦ Србије.

„Тим за експлантацију се упућује у донорску болницу, било где у земљи, то су најчешће највећи клинички центри, али можемо отићи у било коју болницу, док симултано екипа за трансплантацију почиње тај њихов део у Клиничком центру Србије“, наводи Матковић.

Транспорт органа организује се уз помоћ професионалних тимова МУП-а. Матковић подсећа и на случај када је, уз полицијску пратњу и пресретаче, срце из Новог Сада до Београда стигло за 17 минута.

Од почетка године у Клиници за кардиохирургију УКЦ Србије урађено је шест трансплантација срца, док око 30 пацијената чека позив који за њих значи шансу за наставак живота.

„То су болесници који су у терминалном стадијуму срчане слабости и практично су исцрпљене све могућности за њихово лечење, и њихова једина опција за даљи живот је ново срце“, наглашава Матковић.

На листи су и млађи и старији пацијенти. Према Матковићевим речима, најмлађи има око 20, а најстарији око 58 година.

„Хвала породицама које су донирале органе“

И др Крављача и др Матковић указују на значај сталног и одговорног информисања јавности о трансплантацији и донорству.

„Трансплантација бубрега у Србији се ради 50 година. Међутим, важно је да и данас апсолутно активно наглашавамо јавно и континуирано говоримо о трансплантацији“, напомиње др Крављача.

Истиче да се само заједничким радом лекара и медија до сваког грађанина може пренети знање о трансплантацији као начину лечења људи којима су престали да раде бубрези, срце, јетра или други органи, али и о значају донирања.

„Увек, као и сада, рећи хвала породицама које су донирале органе у тренуцима који су вероватно били најтежи у њиховом животу“, поручује докторка.

Др Матковић наглашава да се управо од породице која пролази кроз најтежи тренутак тражи изузетно тешка одлука, али и да је важно да се о донорству разговара.

„Много је већа вероватноћа да ће вам у животу затребати орган него да ћете бити донор. Тако да морамо бити спремни да и некоме продужимо живот“, закључује кардиохирург др Милош Матковић.

„Закон о правима пацијената, тачније члан 10, врло експлицитно позива на одговорност здравствене установе, а такође указује и на право на безбедно лечење сваког човека који приступи здравственом систему и од њега тражи било коју врсту услуге“, објаснила је Сташевић Карличић.

Здравље људи не зависи само од лечења, већ и од бриге о њиховом здрављу пре него што се разболе. Степени здравствене заштите у којима грађани имају право на пуну безбедност су – превенција, потом дијагностика, лечење, нега и на крају рехабилитација.

Како је навела др Карличић, Закон о здравственој заштити у неколико чланова, почев од члана 1, поставља безбедност, квалитет и управљање ризиком као један од главних постулата целокупног здравственог система и обавезује здравствене установе на континуирано праћење и уклањање ризика.

Незаразне болести – највеће оптерећење система

Упитана зашто су ове године у средишту пажње управо незаразне болести и пацијенти којима је потребна дуготрајна здравствена заштита, Сташевић Карличић је истакла да хроничне незаразне болести представљају највећи део здравственог оптерећења једне популације, али и здравственог система.

„Ове врсте болести захтевају дуготрајно лечење, стални контакт са здравственим системом, односно сталне контроле, додатну дијагностику. Управо су то пацијенти који захтевају највећи обим информисаности и највећим делом партнерство са здравственим системом“, рекла је.

Према њеним речима, пацијент мора да буде активан актер свог лечења и партнер лекару, медицинској сестри и другим здравственим радницима и сарадницима.

„Добра информисаност и размена информација између њих такође су један од предуслова ефикасног лечења. Пацијент мора да зна шта узима од терапије, колико дуго, шта се дешава када евентуално прескочи терапију, као и нежељене ефекте и све оно што иде као ризик док узима терапију“, објаснила је државна секретарка.

Осим закона, постоје и подзаконски акти који прате законе, регулишу контролу стручног рада, праћење индикатора квалитета рада у здравственој заштити и условљавају постојање система праћења нежељених ефеката терапије.

Унапредити комуникацију лекар–пацијент

На питање колико је у Србији развијена комуникација између пацијената и здравствених радника, Сташевић Карличић је одговорила да може много да се унапреди.

„У ери када техничко-технолошки развој и развој биомедицинских наука буквално галопира, склони смо да заборавимо због чега смо у ствари дошли у ординацију. Носи нас поплава нових садржаја, апсолутни императив да стално будемо у току са савременим достигнућима струке и науке“, рекла је она, говорећи из угла лекара.

Како је објаснила, често се заборавља да је пацијент особа која има здравствени проблем и која је дошла код лекара као код „најбољег, врло посебног пријатеља који зна оно најважније о вама, а то је све о вашем здрављу“.

Здравствени систем Републике Србије је на путу дигитализације, захваљујући сервисима као што су е-боловање, е-рецепт и е-картон, који ће садржати целоживотну здравствену историју једног човека, истакла је др Сташевић Карличић, гостујући у јутарњем програму Радио Београда 1.

„Ово доноси више информација за лекара, гарантује бољи квалитет лечења, боље сагледавање самог пацијента, а пацијенту штеди време и ношење папира“, додала је.

Подвукла је, међутим, да је ипак основно – „топлина и аутентична заинтересованост праћена емоцијом од стране здравственог радника, усмерена на пацијента“.

Говорећи о грешкама пацијената, државна секретарка је истакла да је сарадња двосмерна.

„Пацијенти се информишу на много страна. Сваки здравствени проблем њима јесте највећи на свету. Не ослањају се увек искључиво на савете лекара, већ и на друштвене мреже, интернет, вештачку интелигенцију. Скупљају разне информације које не морају бити релевантне“, рекла је.

Како је објаснила, релевантне информације могу се наћи у научним базама у којима су похрањена најсавременија достигнућа медицине засноване на доказима.

Додала је и да пацијенти некада нису довољно отворени, да им треба време да лекару кажу све што је важно, да заборављају детаље, али и да су често склони да саминицијативно прекидају или мењају терапију у разговору са другим људима који се лече од сличних тегоба.

„Не пријављују често нежељене ефекте, што је такође јако важно. То су ствари у којима морамо да подижемо свест људи и да сваком човеку објаснимо зашто је важна добра и квалитетна комуникација и зашто су правовремене и тачне информације важне за процес лечења“, рекла је Сташевић Карличић.

Хипертензија и дијабетес

На питање да ли лекар кроз отвореност са пацијентом може да прати квалитетну примену терапије, државна секретарка је одговорила потврдно и навела пример пацијената са хроничним незаразним болестима који су, како је рекла, „некомплијантни“, то јест „непослушни у лечењу“, односно не поштују савете лекара и не узимају прописану терапију.

Објаснила је:

„Ако имате висок притисак, односно хипертензију, нисте попили терапију за коју вам је лекар рекао да је пијете у тачно одређено време, притисак је и даље висок и ако му не кажете да сте прескочили терапију, он ће дизати дозу која ће, када је узмете, нагло оборити притисак и додатно вас здравствено угрозити.“

Код дијабетичара је, како је навела, ситуација још опаснија.

„Прескочили сте или нисте узели добру дозу инсулина или неког другог лека који регулише ниво шећера у крви. Већа доза за коју лекар мисли да треба да је повећа може вас увести у хипогликемију, односно стање које вас може додатно угрозити“, упозорила је др Сташевић Карличић.

На крају разговора, државна секретарка је грађанима упутила неколико порука поводом Светског дана безбедности пацијената.

„Добра информисаност и препорука да се информишете из релевантних извора, пре свега код вашег лекара. Најбоље вас познаје ваш изабрани лекар и специјалиста који вас дуго лечи. Затим, превенција – нешто на шта смо обавезни и од чега зависи наше здравље, квалитет живота и уопште благостање, јер човек који није здрав не може бити ни срећан“, рекла је она.

Трећа порука, како је истакла, јесте да Република Србија кроз свој законодавни оквир гарантује право сваком човеку који се обрати здравственом систему на безбедно, ефикасно и делотворно лечење, а да је за то одговорна здравствена установа.

Законодавни оквир чине Закон о правима пацијената, Закон о здравственој заштити и Правилник о контроли стручног рада, као и Правилник о поступању здравствених инспектора који гарантује да се ове ствари проверавају на терену.

Ове године Министарство здравља је донело сет од девет закона и предложило га Народној скупштини, међу којима се посебно истичу два закона која се односе на трансплантацију, јер је један од приоритета министра здравља у овом мандату управо повећање донора и унапређење трансплантационог програма у Републици Србији.

„Здравствени систем Републике Србије, Министарство здравља и министар здравља чине све у смислу регулисања ове важне области да би пацијенти на крају имали поверење у здравствени систем“, закључила је државна секретарка у Министарству здравља, професорка докторка Ивана Сташевић Карличић, гостујући у јутарњем програму Радио Београда 1.

„Оно што је посебно важно, и што је, наш понос, јесте да је Институт Торлак прва институција од укупно 14 које су учествовале у овом програму mRNA трансфера технологије, која је показала изузетно успешне резултате и најбоље на лествици у приказивању тих резултата“, истакла је директорка Института, Ивана Маринковић у укључењу у Дневник РТС-а.

Представници Светске здравствене организације боравили су прошле недеље у Београду, када су сумирани досадашњи резултати „Торлака“ у процесу трансфера технологије.

„Показали смо како смо усвојили те аналитичке методе, како је наш кадар сада обучен, како је стекао знање, и даље те капацитете проширујемо“, рекла је директорка „Торлака“.

Опрема стигла, кадар обучен

Институт је опремљен за спровођење трансфера технологије, уз подршку Министарства здравља и Светске здравствене организације. Маринковићева, међутим, наглашава да је, поред опреме, кључно знање које су стекли запослени.

„Оно што је још кључније, то јесте да је наш кадар имао јако позитиван приступ свему томе, и они су стекли врло велике вештине и знање, и обуке.“

Обуке ће, додаје, бити настављене како би запослени могли да прате даљи развој технологије и надограђују до сада стечена знања и капацитете.

Од вакцина против заразних болести до персонализоване терапије

Говорећи о могућностима примене mRNA технологије, директорка „Торлака“ објаснила је да је реч о платформи која може да послужи за развој различитих медицинских производа.

„На тој платформи може да се даље ради и разрађују разни процеси и технологије за производњу различитих производа. Једна од њих су и вакцине за све инфективне болести, као и за онкологију, за развој терапијске вакцине, индивидуалне терапијске вакцине“, рекла је Маринковићева.

После успешно завршене прве фазе, „Торлак“, Светска здравствена организација и Министарство здравља, како је навела, већ разговарају о наредним корацима и „озбиљнијој фази“ примене mRNA технологије.

Нова BSL-3 лабораторија за откривање опасних патогена

У кругу „Торлака“ завршена је и нова зграда BSL-3 лабораторије, чије се отварање очекује.

„Та зграда омогућава да проширимо наше капацитете из области дијагностике, али највише од свега јесте што имамо опремљену BSL3 лабораторију са великим нивоом безбедности, где могу да се откривају и да се тачно категоризују сви патогени који могу да буду веома опасни за здравље становништва Републике Србије“, нагласила је Маринковићева.

Како је додала, запослени ће у лабораторији имати висок ниво безбедности како би могли на време да откривају потенцијалне претње за јавно здравље.

У току производња нове вакцине против грипа

„Торлак“ је истовремено започео производњу тровалентне вакцине против сезонског грипа.

Овогодишња производња је, према речима директорке Института, захтевнија јер је Светска здравствена организација променила сва три соја која улазе у састав тровалентне вакцине.

„То је сваке године нови производ, у суштини. Тако да то прати велике процедуре и све те контроле квалитета приликом саме производње“, напомиње Маринковићева.

Истиче да производња тече без проблема.

„Производња тече неометано, тако да ће становништво бити на време вакцинисано“, поручила је директорка Института „Торлак“.

Најчешћи гинеколошки малигнитети

Према речима др Штулић, када је реч о гинеколошким малигнитетима, најчешћи су карцином грлића материце и карцином тела материце, који предњаче у односу на карцином јајника и карцином спољашњих гениталних органа, односно вулве.

„Јако је важно да жене дођу редовно на гинеколошке прегледе, јер управо велики број болести пролази кроз своје ране фазе и када их откријемо у тој раној фази, имамо већи комфор да их лечимо, а и саме пацијенткиње лакше пролазе кроз то“, истакла је др Штулић и напоменула да жене често немају никакве симптоме у почетним фазама болести, због чега су редовни прегледи од посебног значаја.

Препорука је да се жене у нашој земљи јављају једном годишње на превентивне прегледе. Тај преглед подразумева преглед под спекулумом, преглед под колпоскопом, узимање ПАПА бриса и евентуално ХПВ типизацију, као и ултразвучни преглед осталих гениталних органа. Старосна граница за појачану пажњу на превенцију – не постоји.

„Све жене су у одређеном животном периоду потенцијално у могућности за развој неког облика карцинома, с тим што је важно нагласити да се с годинама повећава та могућност, односно повећава се инциденца јављања карцинома. Тако да и жене које уђу у менопаузу не треба да занемаре одлазак лекару и, без обзира што не осећају симптоме, треба да се јаве на преглед“, нагласила је др Штулић.

Акција „Дан за мене – поведи жену коју волиш“

Главни разлози које жене наводе за то што одлажу одлазак код гинеколога, су – бројне обавезе и страх. „Са једне стране, прегршт обавеза и посла који их спутава да одвоје, баш као што се и наша акција зове ‚Дан за мене‘, а са друге стране и страх да им се нешто не открије. Желела бих овим путем да их охрабрим и важно је да знају да сама реч ‚малигна болест‘ или ‚карцином‘ није иста за све. Она пролази кроз неколико фаза, па је зато важно да је откријемо у раној фази, када је могуће излечење“, рекла је др Штулић.

Акција „Дан за мене – поведи жену коју волиш“ организује се поводом 20. септембра, датума који се у свету обележава као глобална иницијатива подизања свести о превенцији гинеколошких малигнитета. „Желели смо да овом приликом помогнемо женама да лакше дођу до гинеколога и до прегледа. Зато смо се и одлучили за једну приградску амбуланту у Рушњу.

Када смо кренули са том акцијом и самом припремом, схватиле смо да те пацијенткиње и те жене немају ни прилику да се прегледају, јер амбуланта нема гинеколога, чак нема ни гинеколошки сто. Тако да смо професорка Кесић и ја организовале да им се омогући адекватан преглед и адекватна превенција“, објаснила је др Штулић.

Како је најавила у јутарњем програму Радио Београда 1, др Јелена Штулић, клинички асистент, специјалиста гинекологије и акушерства и субспецијалиста гинеколошке онкологије. жене које дођу у амбуланту у Рушњу могу да очекују пријатну атмосферу, саветовање и гинеколошки преглед, колпоскопију и ПАПА Николау, као и саветовање за даље прегледе.

„Акција подразумева да су позване све жене из Рушња. Нажалост, можемо да прегледамо само 50 жена. Можда је то само за њих, за нас је то велика ствар“, рекла је др Штулић.

Акцији се придружио и Женски центар Милица, удружење пацијенткиња оболелих од карцинома дојке и гинеколошких малигнитета, чији ће волонтери женама показати како да учине самопреглед дојки.

„На тај начин ћемо обухватити и превенцију гинеколошких малигнитета, али и малигнитета дојке“, навела је др Штулић.

Бесплатни прегледи од 9 до 13 часова

Прегледи ће бити бесплатни и биће организовани од 9 до 13 часова. Жене су се већ пријавиле, а како је истакла др Штулић, велики број њих се јавио већ првог дана објаве акције.

„То је у ствари веома похвално и показује колико у ствари сама организација неког догађаја мотивише жене да дођу“, рекла је она.

На крају, упитана шта би поручила женама које годинама одлажу одлазак код гинеколога, др Штулић је рекла: „Као и назив саме акције – ‚Поведи жену коју волиш и учини нешто и издвоји дан за себе‘. То је једна велика ствар коју могу себи да омогуће.“ и додала да је важно да жене подсећају једна другу на превенцију, јер је мотив да помогнемо ћерки, мајци или пријатељици често јачи од оног да помогнемо сами себи.

Како је навела, очекује се и отварање четврте сале која припада кардиолозима, а у њој ће се радити електрофизиолошке аблације којима се спречавају појаве тешких аритмија.

Говорећи о утисцима пацијената и здравствених радника, Друловићева је рекла да су задовољни условима у новим салама: „То заиста изгледа савршено. Пацијенти су изузетно срећни јер то заиста изгледа савршено и то доводи до тога да и колеге кардиолози, анестезиолози, сестре које учествују у раду буду изузетно задовољни“.

Према њеним речима, ново окружење код пацијената ствара осећај сигурности и пријатности, а истовремено пружа могућност лечења на најбољи могући начин.

У хибридним салама дијагностика и интервенција на једном месту

Посебно место у новом блоку имају три хибридне сале. У њима је могуће да се, након дијагностике, у истој сали обави и одговарајућа интервенција.

„То је заиста нешто што је изузетно и револуционарно. Ради се о могућности да се у оквиру једне сале спроведе прво потребна дијагностика на најсавременији начин“, објаснила је Друловићева.

Као пример је навела коронарографију. Уколико се утврди да постоји одговарајући проблем, у истој сали може да се спроведе хируршка интервенција, уколико је потребна.

„Уколико је потребна коронарографија, констатује се да постоји одговарајући проблем и онда се спроведе хируршка интервенција уколико је потребно, значи може одмах да се спроведе и коронарни бајпас, да то спроведу кардиохирурзи или, уколико је потребно, уградња стента“, рекла је гошћа Хронике.

У три хибридне сале, како је навела, у две ће доминантно радити васкуларни хирурзи, док ће у једној радити кардиохирурзи.

Васкуларни хирурзи ће у њима обављати интервенције из своје области, међу којима су и најкомплексније, попут интервенција код анеуризми аорте. Кардиохирурзи ће радити интервенције на срцу, укључујући бајпас интервенције, у складу са постављеном дијагнозом и индикацијама.

Посебност ових сала је и то што се у њима истовремено налазе различити стручњаци.

„У истој тој сали се налазе и хирурзи, и радиолози, и интервентни радиолози и анестезиолози, што је заиста савршена комбинација која омогућава, као што сам рекла, и најсофистициранију дијагностику и одмах потом лечење“, истакла је Друловићева.

Како је додала, хибридне сале нису намењене само кардиохирургији и васкуларној хирургији. У њима ће, према потреби пацијента, моћи да се спроводе и интервенције које раде неурохирурзи, ортопеди и абдоминални хирурзи.

Млади лекари имају од кога да уче

Нове сале требало би да убрзају процедуре, а важан део њиховог рада биће и обука младих лекара.

Друловићева је навела да Универзитетски клинички центар Србије има стручњаке у областима које су обухваћене радом нових сала: „Ми заиста имамо, и на то можемо да будемо поносни, врхунске експерте у свим овим областима које сам помињала“.

Како је навела, последњих година најбољи млади студенти добијају могућност да буду примљени, а сами изражавају жеље у којим областима би волели да раде.

„Они су главни кандидати да буду научени, а имају од кога“, рекла је Друловићева. Према њеним речима, у раду нових сала значајно место имаће и абдоминални хирурзи, које је, како је навела, претходно пропустила да поменe.

Центар за мултиплу склерозу – персонализована и холистичка терапија

Дан пре разговора отворен је и први специјализовани центар за мултиплу склерозу у региону. Друловићева је истакла да се пацијенти којима је то потребно сада лече иновативним лековима који треба да модификују природни ток болести.

„Ми сада заиста све оне којима је то потребно, и то могу слободно да кажем, лечимо иновативним лековима, лечимо лековима који треба да модификују природни ток болести, што је кључно за лечење ове потенцијално тешке болести, али болести која сада може заиста изузетно квалитетно и добро да се лечи“, навела је.

Као један од највећих доприноса новог центра издвојила је персонализовану холистичку терапију.

У центру ће, поред неуролога који ће започети лечење од постављања дијагнозе и пратити пацијента током целог живота, бити укључени и физијатар, психолог, а по потреби и психијатар.

Центар има и савремену опрему, међу којом је оптичка кохерентна томографија, која се користи за анализу промена на очима, односно промена на ретини.

У рад са пацијентима биће укључене и колеге уролози. Друловићева је навела да су поремећаји мокрења чести код пацијената са мултиплом склерозом, па ће они у центру моћи да добију савете и едукацију о томе како да решавају те проблеме.

Поменула је и колегиницу интернисту-ендокринолога, која ће пацијентима давати савете о исхрани.

„То је од огромног значаја“, рекла је Друловићева, истичући значај укључивања различитих стручњака у бригу о пацијентима са мултиплом склерозом.

Више од трећине трудница широм света има анемију – стање које је најчешће последица недостатка гвожђа, при чему је број црвених крвних зрнаца у организму мањи од нормалног. Симптоми укључују умор, отежано дисање и вртоглавицу.

Стопе анемије највише су у подсахарској Африци и јужној Азији.

Истраживачи са Краљевског колеџа у Лондону у Великој Британији и Универзитета у Кејптауну у Јужној Африци пратили су више од 300 мајки и њихових беба у Кејптауну, снимајући мозак беба неколико пута у периоду од њиховог трећег месеца до навршене друге године.

У просеку, укупна запремина мозга беба које су родиле мајке са анемијом била је за четири одсто мања у односу на бебе мајки које нису имале анемију, иако је код свих мајки са анемијом дијагностикован само благи облик овог стања.

Разлике су забележене у три конкретне регије мозга: путамену, каудатном једру и corpus callosum-у, односно жуљевитом телу.

„Све три ове регије мозга повезане су са кључним неуропсихолошким функцијама“, рекла је Џесика Рингсо, главна ауторка студије и истраживачица на Институту за психијатрију, психологију и неуронауку Краљевског колеџа у Лондону и Универзитету у Кејптауну. Као примере навела је брзину обраде информација, регулацију емоција и извршне функције.

Разлика између две групе беба повећавала се током прве две године живота. Жуљевито тело, на пример, било је око четири одсто мање са 12 месеци код деце чије су мајке имале анемију, али је та разлика достигла шест одсто до 24. месеца.

Ранија истраживања у Јужној Африци, која су обухватила малу децу и децу школског узраста, показала су сличне разлике у запремини мозга.

„Ово нису деца која сустижу вршњаке, код којих разлике у мозгу временом нестају. Оне су и даље присутне када деца напуне шест година и крену у школу, када би ове разлике могле да почну да се испољавају као уочљивије когнитивне тешкоће“, рекла је Рингсо.

Налази пружају могуће објашњење за резултате ранијих истраживања која су показала да су деца рођена од мајки са анемијом остваривала слабије резултате на тестовима развоја, додала је она.

Мајке са анемијом и оне без ње биле су, према речима Рингсо, веома сличне по другим факторима, попут прихода домаћинства и сигурности у снабдевању храном, због чега је она уверена да је управо анемија мајки узроковала разлике које је тим уочио.