понедељак, 14.10.2024, 19:00 -> 19:10
Проф. др Ђенић: Хипертензија мора да се препозна на време, и лечи на време
Последњих дана све више људи се жали на варирање вредности крвног притиска. Гост Јутарњег програма, проф. др Немања Ђенић, начелник Клинике за ургентну и интерну медицину Војномедицинске академије, навео је да се број пацијената на хитном пријему последњих дана изједначио са оним из најтоплијег периода године.
Временске осцилације значајно су допринеле да се повећа број пацијената који се жале на бол у грудима, несвестицу, неправилан рад срца и осцилације притиска које су у суштини уобичајене за овај период године, напомиње проф. Ђенић.
„Већина људи долази у ординацију и жале се на главобољу, која је углавном стезајућа главобоља, читава глава стеже. Затим имају зујање у ушима, бол у грудима, што најчешће буде само резултат повећаног нивоа притиска“, објашњава професор.
Код оних којима притисак нагло падне уобичајени симтоми су вртоглавице, нестабилност, црнило пред очима. Пад притиска се најбоље уочава када се ови симптоми појаве при промени положаја тела, посебно наглог устајања.
Оно што забрињава јесте податак да све више људи у тридесетим годинама имају озбиљне проблеме са притиском.
„Мислим да је исхрана једна од главних узрока. Значи, брза исхрана, слано... То је један од главних проблема и велики непритељ срца, то морамо да кажемо и да напоменемо још једном“, додаје гост Јутарњег програма.
Уз то и начин живота, стрес, неспавање, исцрпљеност такође доводе до тога да организам реагује или се буни са осцилацијама притиска.
Тренутно су временске прилике један од главних фактора за ове повећане осцилације крвног притиска, али и сви остали фактори доприносе здравственим тегобама које се учестало јављају последњих дана.
Осцилације притиска нису увек знак болести
Професор Ђенић напомиње да су осцилације крвног притиска у одређеној мери нормална појава. Уколико нам је, на пример, притисак 140 са 90, то није проблем. Проблем је ако нам вредности прелазе 150 или 160 милиметара, што означава хипертензију.
„Али ако се једном деси скок и преко 150, а ми смо били, рецимо уморни или смо нешто радили, били под стресном ситуацијом, немојмо то схватити као неки велики проблем. Значи, проблем јесте када у више наврата, више пута измеримо повећан притисак, пре свега преко 140 милиметара живног стуба. И то је аларм, и хајдемо код кардиолога да то решимо“, наглашава професор.
Поред тога, врло је важно да правилно измеримо притисак. Пошто већина користи електронске апарате, требало би да знају да рука мора бити опуштена и релаксирана, наслоњена на чврсту подлогу под углом од 90 степени, никако да буде у ваздуху.
„Нисам поборник претераног мерења притиска. Саветујем пацијентима са хипертензијом да измере, рецимо, шест пута недељно, али три дана пре подне, три дана после подне и онда са таквим вредностима да дођу. Ако меримо сваких пола сата или сат времена, то свакако неће имати резултате“, напомиње др Ђенић.
Како да помогнемо себи када притисак варира
Када су ниже вредности притиска, испод 110 или 105 милиметара живиног стуба, што обично изазива симптоме, уколико попијемо минералну воду или нешто слано, подигнемо ноге у нивуо тела да нам мозак добије више крви, симптоми ће брзо нестати, наводи гост Јутарњег програма.
Слатка храна, пак дугорочно ће правити проблеме и неће имати непосредан претерани утицај на притисак.
Много већи проблем имају они пацијенти који имају хипертензивне кризе, и притисак преко 180, често и преко 200 милиметара живиног стуба. У тим случајевима је битно брзо реаговати, напомиње професор.
„Ту само лекови могу да помогну, наравно. Значи, потпуно се смиримо, седнемо и узмемо терапију. Наравно, ако имамо могућност да се консултујемо са доктором, то би било најбоље. Али постоји много искусних пацијената који знају да могу узети оне лекове које брзо и ефекасно стижавају крвни притисак, а имамо такве.“
Хипертензија је главни окидач осталих срчаних тегоба
Хипертензија мора и треба да се препозна на време и лечи на време како би се избегли озбиљни кардиоваскуларни проблеми, попут срчане слабости, аритмије, инфаркта.
Такође, истиче професор, уколико немамо симптоме не значи да никада не треба да измеримо притисак, већ напротив, трега да проверимо бар два до три пута месечно, чак и ако је нормалан.
„Увек понтецирам, хајде док смо здрави да урадимо основне контролне прегледе“, истиче проф. др Немања Ђенић, начелник Клинике за ургентну и интерну медицину ВМА.