уторак, 20.08.2024, 11:12 -> 11:32
Неисправно месо, млеко и јаја, неопрано воће и поврће најчешћи узроци тровања током лета
Намирнице које лети најчешће доводе до тровања храном су месо, млеко, нарочито непастеризовано, јаја, неопрано воће и поврће, као и сокови од њих, а некада до тровања може да доведе и сирово брашно, мајонез, објашњава инфектолог Саша Божовић.
Лети су тровања најчешће изазвана храном у којој су недовољно термички обрађени јаја, млеко и месо и неадекватна хигијена.
„Имамо тровања сладоледом, као и на неким слављима попут свадби, па су то неке кремасте торте од јаја. Врло често имамо и тровање буреком, без обзира на то да ли је са сиром или месом“, објашњава инфектолог Саша Божовић.
Према њеним речима, код неких бактеријских инфекција, односно тровања храном, период инкубације, то јест период од конзумације хране до појаве првих симптома, може да буде врло кратак, по неколико сати.
Када дође до породичне епидемије за кратко време, чест кривац су микроорганизми који се брзо преносе.
Током лета има много вируса које изазивају стомачне тегобе, а узрок тровања храном утврђује се на основу анализе столице оболелих.
Божовићева наводи и да се клиничка слика оболелих са стомачним тегобама, било да је реч о вирусима или бактеријама, не разликује много и да су симптоми увек мучнина, повраћање, болови у стомаку, дијареја, некада са температуром, а некада без ње.
Докторка је истакла и да путеви преношења стомачних инфекција могу бити различити – путем воде и тада је реч о хидричним епидемијама, када оболи велики број људи, затим путем заражене хране, прљавих руку или предмета које су додирнуле оболеле особе.
„Често смо имали инфекције где кухињско особље може бити клицоноша. Они могу да буду без икаквих тегоба, а могу да преносе различите бактерије, између осталог и салмонелу. Зато су битни санитарни прегледи“, нагласила је др Божовић.
Антибиотици нису увек решење
Терапија, како докторка истиче, најчешће обухвата рехидратацију – надокнађивање течности која се губи повраћањем и дијарејом, док се антибиотици избегавају, осим код јако тешких клиничких слика оболелих, као и ако је реч о особама које имају и неке друге болести.
Антибиотици се укључују ако је реч о бактеријској инфекцији, а то се утврђује лабораторијским анализама.
„Код бактеријске инфекције увек су високи леукоцити са предоминацијом одређене врсте гранулоцита или неутрофила и повишен ЦРП који рецимо може да иде код бактеријских инфекције до неколико стотина, док код вируса он буде негде до 40. Тако да можемо посредно ипак да прејудицирамо шта би био узрок инфекције“, објаснила је докторка.
Божовићева је нагласила и да тровања храном пролазе без компликација у већини случајева.