субота, 06.07.2024, 08:00 -> 08:03
У будућности ће брзим скенирањем лица моћи да се открију многе болести
Брзо скенирање лица могло би једнога дана да открије колико брзо старимо и да ли у ризику од развијања одређених болести или стања. Научници у Кини су открили да би упоређивање топлотног отиска који долази из носа, образа и очног подручја могло да буде „идеално средство за надгледање здравог старења“.
Вежбајући вештачку интелигенцију температурним подацима прикупљеним од 2.811 особа између 21 и 88 година, програм је идентификовао неколико фацијалних карактеристика које би могле да укажу на биолошки сат појединца.
Примера ради, утврдили су да се са старошћу температура око нечијег носа смањује брже него друга подручја лица, док се температура лица око очију повећава.
То значи да би они који имају топлије носеве и хладније делове око очију могли да имају спорије биолошке сатове, односно да старе спорије.
Шта то значи за здравље?
Истраживачи су открили да је термални профил појединца повезан са одређеним животним стилом и метаболичким здрављем. Термални профил лица дијабетичара показивао је шест година старије особе од њихових здравих вршњака.
Модел машинског учења био је у стању да аутоматски процесуира и анализира термалну мапу особе и предвиди да ли има поремећај метаболизма, попут масне јетре или дијабетеса и то са 80 одсто сигурности.
У студији, они са метаболичким поремећајем су имали већу вероватноћу да им подручја око очију буду топлија од других особа без поремећаја, истог годишта и пола.
Штавише, учесници са повишеним крвним притиском имали су више температуре око очију и на образима. Мушкарцима са хипертензијом типично су примећивани хладнији носеви.
„Термални сат је снажно повезан са метаболичким болестима, а претходни модели фацијалног снимања нису могли да предвиде оваква стања. Надамо се да ће примена тералног снимања лица почети да се примењује у клиничким условима, јер има огроман потенцијал за рану дијагностику“, истиче Ђинг-Донг Џеки Хан са Универзитета у Пекингу.
Чак и код особа које су рођене исте године, биолошки сатови су примећени да „куцају“ брже или спорије.