Гардијан: Да ли је дошао крај београдској клупској сцени на Дунаву

Већ 20 година, сплав „Запа барка“ налази се на Дунаву у центру Београда. Људи који су кренули у провод прелазили би преко узане даске како би ушли на сплав, затим би плесали уз живу музику и ди-џејеве на дрвеним подовима или би ту остајали целу ноћ како би видели Сунце које се излази изнад воде. Међутим, у јуну 2024. године снабдевање сплава електричном енергијом је изненада прекинуто, а баржа је одвучена на нову дестинацију далеко од центра града, пише Гардијан.

Описујући феномен забаве на београдским сплавовима, британски медиј наводи пример „Запа барке“, једног од објеката на води који су грађени на две београдске реке, Дунаву и Сави, још од 1960-их.

Мештани сплавове користе лети као одмаралишта на обали реке, окупљају се са пријатељима на роштиљу када температуре могу да достигну 38 степени. Породице купују везове на 99 година и могу да реновирају своје сплавове у оквиру одређених параметара.

Отприлике у време када се Југославија распала, раних 1990-их, нова врста хедонистичког сплава је узела маха, пише Гардијан. Мештани пионирских визија привезали су велике сплавове и претворили их у ад хок барове и клубове, хранећи се мрачном и нервозном енергијом Београда. На неким је пуштана техно музика, други су реплицирали познате градске кафане: таверне у стилу пабова у којима музичари свирају „цигански џез“.

Бендови ромских трубача окупили би публику у граду која би их пратила улицама све до сплава где би забава заиста почела. Најлегендарнији сплав био је „Црни пантер“, који је привукао глобалну пажњу 2008. године када је бенд „Полис“, после концерта у Београдској арени, свратио да га погледа. Пожар је касније те године уништио „Црног пантера“.

Управо у то време, наводи Гардијан, људи који су живели у близини реке почели су да се жале да су сплавови почели да измичу контроли: били су нерегулисани, закони о лиценцирању су били слаби, забаве су биле дивље и понекад насилне. Многи људи више нису могли да виде реку и константна бука им је сметала да спавају. И групе за заштиту животне средине жалиле су се на штету коју је рекама проузроковало лоше управљање отпадом.

Позив на регулацију чуо се 2022. године, након пандемије, а прихватио га је градоначелник Београда Александар Шапић, који је донео мере за уклањање најмање две трећине од 300 сплавова који се нижу уз реке у центру града. До сада је склоњено преко 70, укључујући и 10 великих сплавова-клубова који су пребачену на нову, привремену локацију, неколико километара удаљену, између моста на Ади и Газеле. „Запа барка“ је био један од њих.

Ди-џеј Марко Милић рекао је да је посећеност овог лета била добра, јер су Београђани хрлили да подрже своје омиљене сплавове упркос промени локације. Сада је, међутим, баржа прилично мртва. Милић је некада викендима пуштао музику стотинама људи, али је у топлој октобарској суботњој ноћи атмосферу правио за само петоро људи.

„Предалеко смо тако да никоме више не може сметати да сиђе овде доле“, рекао је Марко. Он верује да ће до новог пресељења – далеко изван града – проћи две године.

„Запа“ је имао среће, условно говорећи. Многи други мањи, независни сплавови, као што је култни плесни клуб „20/44“, одвучени су 20 километара узводно до неке врсте гробља сплавова где су остављени да труну или буду опљачкани. 

Београд је подељен око уклањања сплавова. Милица Јовановић једна је од бројних Београђана који су дубоко погођени губитком клуба 20/44. „То је била моја црква и то се не може заменити“, рекла је Милица док је разгледала сплав током последње посете и додала да је уклањањем сплавова „избрисана цела друштвена сцена једне генерације“.

Гардијан наводи да неки уклањање сплавова виде као позитивну ствар. Власник 30-годишњег бара „Бродић“, Бане Сусић, каже да би пожелео мирнији живот ако би га преселили низводно: „Сада обала изгледа чистије, више као модеран град који функционише, а да све ове структуре не гуше реку“.

Неки су у почетку подржавали мере, али сада жале због тога. Маја Ђурић је била заинтересована за регулацију из еколошких разлога, али је схватила да се органска друштвена функција коју обављају многи сплавови замењује стерилном, блиставом обалом реке, која служи углавном елити.

„Оно чему сведочимо је прикрадање комерцијализације са врло мало транспарентности и још мање консултација са заједницом“, истакла је Ђурићева.

Ипак, то је део ширег тренда да Београд губи своје андерграунд барове и независне просторе због брзог развоја. Ова промена усмерава људе назад на приватне сплавове намењене проводу са пријатељима, закључује Гардијан.