Повратак „Марсоваца“

После годину и по дана проведених у челичним просторијама које су симулирале свемирски брод, шесторица астронаута и чланова посаде мисије „Марс 500" изашла су из својих одаја.

Пројекат „Марс 500", спроведен на Московском институту, урађен је како би се видело да ли човеково тело може да издржи трајање и дужину пута до Црвене планете. Подухват је фасцинирао многе људе широм света.

„Сјајно је видети вас све опет", биле су прве речи Дијега Урбине, једног од астронаута и члана тима Европске свемирске агенције након изласка из „свемирског брода" МАРС 500.

„На овој мисији смо 'остварили' најдуже свемирско путовање како би човек једног дана могао да дочека зору на површини далеке, али достижне планете", рекао је Урбина.

Остали чланови екипе - руски астронаути Алексеј Ситев, Александар Смолевскиј и Сукроб Камолов, још један европски, Роман Чарлс, и кинески Ванг Ју - насмејали су се и махнули породицама које су дошле да их дочекају у Институту биомедицинских проблема.

Екипа је по изласку из „свемирског брода" одведена у карантин како би се обавили сви медицински прегледи и утврдило здравље астронаута.

Командант екипе, Рус Алексеј Ситев, рекао је окупљенима после прегледа да је мисија, која је трајала 520 дана, успешно завршена и да су сви чланови доброг здравља.

Шесточлана посада је током мисије одржавала веома ограничен контакт са спољним светом. Наиме, брод није имао прозоре, а протоколи су захтевали да комуникација трпи кашњење попут оног које би иначе трпела са удаљености од Земље у нормалним условима.

Пошто је комуникација морала да иде текстуалним путем, када је брод био „најудаљенији", требало је и 25 минута да се на постављено питање добије одговор.

Наравно, било је много аспеката праве мисије који нису могли да буду симулирани, попут бестежинског стања и опасности од изложености зрачењу.

Ипак, научници су веома задовољни подацима до којих се дошло и који ће им помоћи да их примене у неким реалистичнијим сценаријима.

Током овог виртуелног путовања посада је учествовала у разним експериментима како би се проценили какве психолошке и физичке последице изолација изазива.

Констатно су надгледани нивои стреса и хормона, као и времена спавања и све то упоређивано са њиховим расположењима. Поред тога, подвргнути су и експерименту како би биле утврђене евентуалне негативне последице прехрамбених суплемената.

„Могу само да похвалим посаду за њихову храброст и велики дух. Они су бриљантан тим који је показао јединство", рекао је доктор Мартин Зел из Европске свемирске агенције.

Већ су покренуте дискусије о могућем одласку и спровођењу сличног експеримента у Земљиној орбити, на Међународној свемирског станици.