Аншлус Грчке!

Због велике кризе, у Европи ће 2018. године избити рат, предвиђа британски историчар Доминик Сендбрук, преноси Дејли мејл.

У том рату ће, тврди Сендбрук, Француска напасти Британију, руски тенкови ће ући у Летонију, а немачка војска у Грчку.

После изјаве немачке канцеларке Ангеле Меркел да би пропаст евра могла да испровоцира рат у Европи, Сендбрук тврди да је „рат ионако пред вратима" и да ће почети 29. октобра 2018. године.

Сендбрук предвиђа да ће се у фебруару 2012. године протести против мера штедње у Грчкој претворити у улични рат и да ће месец дана касније Грчка објавити како се повлачи из еврозоне.

После тога, уследиће слом европских берзи, што ће, према његовим тврдњама, Немци искористити за почетак „окупације Грчке".

У лето исте године, почињу проблеми и у Италији. Масовни протести у великим градовима прерашће, сматра Сендбрук, у праву побуну народа и Силвио Берлускони ће послати војску да успостави ред.

После првих бомби на банке у Риму, Милану и Торину, Берлускони ће затражити помоћ од Европе, а на његов позив ће се одазвати само Никола Саркози који ће италијанском колеги послати у помоћ 15.000 француских војника.

У јулу 2012. године, троје људи гине у експлозији бомбе у банци у Франкфурту, а месец дана касније 15 људи настрадаће у Даблину. У септембру ће у експлозијама широм Лондона погинути 36 особа, предвиђа Сендбрук.

Ни наредна, 2013. година неће бити ништа боља. На последњем ЕУ самиту у Бриселу, у марту 2013. године, мањи европски народи почеће да се опиру захтеву Немачке да се усвоје још ригорозније мере штедње.

Широм Европе рађшће напетост. Скинхедси узимају ствар у своје руке у Мадриду и Будимпешти, где странци и имигранти постају жртве насиља.

У пролеће 2014. године у Шпанији ће у крвавим протестима погинути 63 особе, али ће јавност више бити окупирана догађањима на истоку.

Крећу руски тенкови

Криза у Летонији достигла је врхунац – незапосленост је већа од 35 одсто, а како је сваки трећи становник те земље по националности Рус, економска фрустрација се ускоро претвара у међунационални сукоб.

Након неколико дана крвавих сукоба на улицама Риге, 12. августа 2015. године руска војска прелази летонску границу. „Руси су дошли да врате мир", рећи ће те 2015. Владимир Путин у Летонији, али ће свом народу рећи „право стање ствари".

„Европска криза је прилика за Русију. Дани понижења су за нама, наше царство ће бити обновљено", обратиће се Путин Русима.

Европа и НАТО се нису баш „претргли" од помоћи Летонији, тако да су руске трупе шест месеци касније ушле у Естонију, а марту 2016. године и у Литванију, Белорусију и Молдавију.

У лето исте године ће Саркози, рачунајући себе као „реинкарнацију Наполеона", изменити Устав Француске како би трећи пут заредом могао да постане председник.

„Криза је настала у Лондону", рећи ће француској телевизији у интервјуу у августу 2016. године Саркози. Општем рату ће, предвиђа Сендбрук, претходити његов говор у Вишију пет дана пре католичког Божића 2016. године у коме ће поручити да сви у ЕУ морају да прихвате евро, и да „Британце треба подсетити да им је место у Европи, па макар и силом".

Додатно заоштравање односа Француске и Британије догодиће се после избијања сукоба у Белгији између Валонаца и Фламанаца. Британци ће у Белгију послати мировне снаге, али ће их послати и Саркози.

Сукоб Британаца и Француза у Белгији био би увод у рат и довео би до инвазије Француске на Велику Британију 2018. године.

На страни Француза биће Шпанија и Италија, а финансијски ће их помагати и Немци и Руси. Британци остају сасвим сами зато што их напуштају и Американци.

У Шкотској се затим, 70 одсто грађана на референдуму изјашњава за независност, а Права ИРА поново, готово свакодневно, изводи бомбашке нападе у Северној Ирској.

„Време је да избришемо мрљу с Ватерлоа", рећи ће Саркози и почеће инвазија на Британију, која ће 2017. године, због смањених средстава, имати тек 75.000 војника.