Какав космос, да ми је да одем на скуп базен!

Деца у Србији, у којој је доминира потрошачка култура, више не маштају да постану пустолови, истраживачи свемира, света око себе, већ сањаре да буду славна и богата.

Пре 25 година деца су маштала да лете у космос и истражују друге цивилизације, да путују читавим светом и упознају друге културе, а сада су то деца која путују да би се купала у лепим базенима, боравила у скупим хотелима, била славна, уживала у разним материјалним добрима.

Анализа Института за педагошка истраживања (ИПИ) показала је да су управо то вредности о којима млади маштају.

Директорка ИПИ Јасмина Шефер истакла је да је код ђака опао значај вредности истраживања и интересовања за природне науке.

Сви ме познају, срећу ме на улици, траже аутограм, пила бих кафу са Анђелином Џоли, имао бих пуно пара и живео у луксузној кући, одговори су деце која су учествовала у истраживању ИПИ на тему „О чему најчешће сањарим".

Сарадници института су пре 25 година урадили анализу о истом питању, и тада и данас деца се идентификују са личностима које се боре за правду.

Данас су, међутим, хероји славне и богате личности, а некада су то били истраживачи, путници који откривају свет, рекла је директорка Шефер додајући да је пре четврт века у одговорима било много идеолошких одговора који су се везивали за патриотизам у социјалистичком уређењу, чега данас нема.

Истраживач-сарадник ИПИ Јелена Павловић сматра да је заокрет настао због популаризације потрошачке, материјалне културе, у којој је култ славе веома важан, а да оговорност деле медији, школа, наставници и родитељи.

Дечја машта не настаје у неком социјалном вакууму, део је опште културе, и довољно је погледати медије у којима је доминантна представа о славним личностима, значају материјалног, као актуелном културном обрасцу.

Школска деца нису мотивисана за природне науке, уџбеници нису занимљиви, настава природних наука не подстиче дечју радозналост.

Такође, ту је и проблем образовања наставника који предају природне науке, рекла је Павловићева додајући да се будући наставници на факултетима не образују за педагоге него за научнике, те да не могу на лак и разумљив начин да пренесу деци интересовање за природне науке.

Директорка Шефер је истакла да одрасли, наставници и родитељи невербално подстичу овакве вредности, јер су и они као и деца део ширег система у којем влада култ славе.

„То су тренодови који нису само овде присутни, то је ново време", рекла је Јасмина Шефер и додала да у Европи све више има пројеката који треба да мотивишу младе људе да упишу природне науке.

Сада су, према њеним речима, сви менаџери и ускоро неће бити оних који стварају производе око чије продаје ће менаџери да се ангажују.