Још једно Сунце ће обасјавати Земљу

Земља би, колико крајем године, могла да добије још једно сунце, тврде аустралијски научници.

Наиме, то ће се десити када једна од најсјајнијих звезда на ноћном небу буде експлодирала.

Ова супернова могла би да нам приушти највећи „лајт шоу" од настанка Земље, а биће толико светла да ће се ноћ претворити у дан у трајању од једне до две седмице, наводе стручњаци.

Звезда по имену Битлђуз (Betelgeuse), у саставу сазвежђа Орион које је удаљено 640 светлосних година од Земље, је црвени див који нагло губи масу, што значи да ће ускоро експлодирати.

А када се то деси, сагореће тако јако да ће са Земље изгледати као да су на небу два Сунца, пише лондонски Дејли мејл.

Међутим, оно што није извесно је време експлозије. Звезданим речником, то ће бити у блиској будућности. Али то не значи да треба да пожурите и колико данас купите наочаре за сунце, наводи британски дневник.

Како је објаснио Бред Картер, професор физике на Универзитету Јужног Квинсленда, експлозија се може очекивати до 2012. године или у неком тренутку у наредних милион година! Могло би се рећи релативно брзо у животу једне звезде.

„Овој старој звезди понестаје горива у центру. Оно је одржава сјајном. Када јој понестане горива, звезди ће се десити колапс и то веома брзо", изјавио је професор за News.com.au.

„То је последњи трзај у животу звезде. После експлозије, светлост ће трајати пар недеља, а онда ће током наредних месеци бледети све док не нестане са видика", додао је Картер.

Када се догоди, Битлђуз супернова биће најдраматичнија, до сада виђена.

„Армагедон"

Интернет „бруји" од теорија које повезују супернову са смаком света 2012. године, који предвиђа мајански календар. Но, експерти тврде да, иако дође до велике експлозије, Битлђуз је толико далеко да нема начина да нашкоди Земљи.

„Када се звезда распрсне, прво што ћемо видети је киша честица званих нутрони. Они ће преплавити Земљу", каже др Картер.

„Бизарно је то што, иако ће супернова коју видимо осветлити ноћно небо, 99 одсто енергије коју ослободи је садржано у тим сићушним деловима који ће проћи кроз наша тела и кроз Земљу, наравно без икаквих последица", истиче професор са Универзитета Јужни Квинсленд.