Putin naredio dodatnu zaštitu državne granice; Vašington i Moskva završili pregovore o radu ambasada

У Истанбулу су након шест и по сати завршени преговори руске и америчке делегације о питањима везаним за рад амбасада у Вашингтону и Москви.

Разговори у конзулату САД, који су се односили на активности амбасада у оквиру нормализације односа између две земље, завршени су без изјава новинарима. 

Руску делегацију чинили су представници Министарства спољних послова, преноси турски Хуријет.

(Танјуг)

Кабинет министара одлучио је да потпише споразум између Украјине и Сједињених Држава о стварању Инвестиционог фонда за обнову, саопштио је премијер Денис Шмигаљ.

"Влада данас доноси одлуке неопходне за потписивање споразума између Украјине и Сједињених Држава" о оснивању Инвестиционог фонда за Украјину", рекао је премијер.

Шмигаљ је појаснио да ће споразум имати шест кључних позиција. Према првој позицији, Украјина и САД стварају Инвестициони фонд за обнову, који ће бити у заједничком власништву и заједничким управљањем владама обе земље.

Истовремено, украјинска земља и ресурси остају украјински, они се не преносе у власништво Сједињених Држава или било кога другог.

Кабинет министара је овластио првог потпредседника Владе Украјине – министра економије Јулију Свириденко или министра спољних послова Андрија Сибигу да потпишу Споразум о утврђивању правила и услова Фонда за инвестиције у реконструкцију са Сједињеним Државама, наводи се на сајту Владе Украјине.

(Укринформ)

На састанку одбора ФСБ, председник Владимири Путин наложио је агенцији да предузме додатне мере за заштиту државне границе Руске Федерације и обезбеђење безбедности грађана у пограничним областима.

Поред обезбеђења руских граница, Путин је захтевао да ФСБ води одлучну и офанзивну борбу против екстремизма и тероризма.

Такође, констатовао је и повећање активности и техничке опремљености страних обавештајних служби током специјалне војне операције у Украјини, због чега Москва мора да појача своје контраобавештајне напоре.

Руски председник је рекао да први контакти са администрацијом америчког председника Доналда Трампа уливају "извесне наде", али да западне елите покушавају да поремете дијалог између Русије и САД.

"Разумемо да нису сви задовољни обнављањем руско-америчких контаката. Неке западне елите су и даље одлучне да одрже нестабилност у свету. И ове снаге ће покушати да поремете или компромитују дијалог који је започео", рекао је Путин на проширеном састанку одбора Федералне службе безбедности (ФСБ), преноси РИА Новости.

(Известија, РИА Новости, Танјуг)

Францзка преговара са Украјином о развоју украјинских минералних ресурса за своју одбрамбену индустрију још од октобра прошле године, саопштио је министар одбране Себастијен Лекорну, пише Franceinfo.

Напомиње се да је саопштење стигло баш у тренутку када су Украјина и САД биле ближе закључивању споразума о минералним ресурсима, а то ће бити повод за сутрашњу посету украјинског председника Володимира Зеленског Вашингтону 

Према Лекорнуу, тему украјинских рудних ресурса покренуо је председник Володимир Зеленски у јесен током посете Паризу. Он је дао низ предлога не само Сједињеним Државама, већ и Француској, рекао је министар одбране.

(Franceinfo)

Москва саопштава да су четири украјинска региона - Доњецк, Запорожје, Херсон и Луганск - сада део Русије

"Оно што видимо јесте да сам председник Трамп (Доналд) говори и да је спреман да слуша другe", оценио је портпарол Крмља Дмитриј Песков.

Рекао је и да је једна од тема Русија-САД могућа сарадња - заједнички развој природних ресурса на Арктику, али да о томе још нема суштинских разговора.

(Reuters)

Оружане снаге Русије ослободиле су село Никољскo у Курској области, известило је Министарство одбране.

"Јединице групе `Север` су током офанзивних операција ослободиле насеље Никољскo", наводи се у саопштењу Министарства Русије.

(Известија)

Европска унија припрема огромну одбрамбену иницијативу, највећу од Хладног рата, планирајући да издвоји стотине милијарди евра за јачање безбедности, за шта се разматра троделни план, сазнаје Блумберг, преноси Европска правда.

Нова безбедносна архитектура почеће да се обликује на хитном састанку лидера ЕУ 6. марта. Затим ће 19. марта комесар за одбрану Андријус Кубилијус и министар спољних послова Кај Калас представити нову одбрамбено-индустријску стратегију.

До тада су у току преговори о проширењу ресурса блока.

"У овом тренутку који се дешава једном у генерацији, потребно нам је хитно размишљање и стратешки план за поновно наоружавање Европе", рекла је Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, ове недеље у Бриселу после посете Украјини.

(Bloomberg, Evropska pravda)

Председник Володимир Зеленски не планира да потпише економски споразум са Сједињеним Државама који би следио оквирни споразум о минералима који не би укључивао шире безбедносне гаранције за Украјину, преноси Економист, позивајући се на извор у украјинској влади.

Првобитни оквирни документ неће захтевати ратификацију у парламенту, док ће други морати.

Тренутно је много тога у споразуму још увек нејасно. Конкретно, непознато је како ће тачно америчка страна контролисати нови фонд и какви ће бити његови механизми управљања. Једна клаузула каже да ће САД контролисати "максимални изно" који је дозвољен по њиховим законима. Истовремено, ово може бити у супротности са још једном тачком, која указује на пропорционалност инвестиција.

Осим тога, Економист је приметио да би споразум највероватније био много мањи од 500 милијарди долара "компензације" које је Трамп тражио од Украјине. Овај износ је знатно преувеличан, будући да америчка војна и финансијска помоћ Украјини, према независним проценама, износи више од 120 милијарди долара.

"Нацрт текста је уклонио све најконтроверзније америчке захтеве, за које званичници кажу да су често наишли на непријатељство. У једном случају, Украјинцима је дато "сат времена да потпишу", у другом - само шест минута. Текст споразума сада обавезује обе стране да створе заједнички фонд за инвестиције у Украјини", наводи лист.

(Economist, UNIAN)

Врховна рада поново није успела да позове премијера Дениса Шмихала да извештава о садржају споразума са Сједињеним Америчким Државама о минералима ретких земаља, објавио је Јарослав Железњак, посланик из фракције Холос на Телеграму.

Навео је да је иницијативу подржало 138 народних посланика.

"Мој предлог да поднесем извештај о споразуму премијера поново није добио гласове... 138. Ово је само срамота... Посланици ће о тексту споразума сазнати из медија и уместо тога сутра ће чути о стању у образовању", казао је посланик.

(Укринформ)

Руска војска је напала Украјину са 166 јуришних беспилотних летелица Шахед и 162 беспилотне летелице различитих типова нису достигле своје циљеве – 90 беспилотних летелица су обориле снаге ПВО, а још 72 су изгубљене на локацији, саопштило је Ваздухопловство Оружаних снага Украјине.

(Украјинска правда)

Председник Европског савета Антонио Коста саопштио је да је позвао украјинског председника Володимира Зеленског на ванредни састанак лидера ЕУ 6. марта.

Зеленски је позван на састанак како би се разговарало о подршци ЕУ Украјини у будућности.

Коста је претходних дана саопштио да је сазвао хитан састанак земаља чланица ЕУ за 6. март о питањима украјинске и европске безбедности.

(Reuters)

Румунски парламент подржао је закон који би омогућио оружаним снагама да обарају дронове који незаконито нарушавају ваздушни простор земље, на основу нивоа претње и ризика по људске животе и имовину. 

Напомиње се да су оба дома парламента гласала за предлог закона, упркос снажном отпору политичара крајње деснице, који контролишу више од трећине места у парламенту.

Документ поставља посебне услове за Румунију да контролише коришћење свог ваздушног простора и за летелице са посадом и за беспилотне летелице.

(Reuters)

У Истанбулу су почели преговори између представника Русије и Сједињеним Америчким Држаама о проблемима рада амбасада у Вашингтону и Москви. 

Прецизира се да се састанак одвија у формату затвореном за штампу у резиденцији америчког генералног конзула, која се налази у округу Арнавуткој на обали Босфора.

Преговори су почели око 10.00 часова по московском времену, није саопштен састав делегација.

Говорећи о предстојећим преговорима, руски министар спољних послова Сергеј Лавров изразио је наду да ће резултати састанка показати у којој мери ће обе стране "моћи да се крећу брзо и ефикасно" у решавању актуелних питања.

(Известија, РИА Новости)

Пожар великих размера избио је у индустријском објекту у Кијевској области након удара руског дрона, саопштила је Државна служба за ванредне ситуације.

Наводи се да нема погинулих и повређених.

(Украјинска правда)

Изнад Орилске, Курске и Беглородске области и Крима, оборено је 19 беспитлотних летелица, саопштило је руско Министарство одбране.

Гувернер Белгородске области Вјачеслав Глатков саопштио да је у нападу дронова једна особа убијена а друга задобила вишеструке ране.

(Интерфакс)

Због прекида ватре са Русијом трећина Украјинаца - 32 одсто, спремно је да одустане од могућности чланства у НАТО, док је сваки пети, односно 23 одсто, спреман да одустане од идеје о уласку у Европску унију, показало је истраживање компаније "Рејтинг".

Према истраживању које је пренео украјински портал Страна, у замену за прекид ватре са Русијом, 21,1 одсто испитаника је изјавило да је спремно на територијалне уступке. 

За дозволу да руски језик буде званичан на одређеним територијама изјаснило се 13,7 одсто испитаника, а још 3,5 одсто грађана изразило је спремност за смањење броја војске.

(Танјуг)