петак, 08.11.2019, 15:00 -> 19:53
Извор: РТС, Танјуг
Vučić EU: Samo recite želite li nas ili ne
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je u Ženevi da Srbija jeste na evropskom putu, ali da želi jasan odgovor od EU – da li je želi ili ne u svom članstvu. Hrvatski premijer Andrej Plenković istakao je da Hrvatska ima nameru da pomogne svojim susedima. Predsednik i član Upravnog odbora Svetskog ekonomskog foruma Berge Brende smatra da bi region Zapadnog Balkana bez investicija i ekonomskog razvoja bio znatno ranjiviji.
Aleksandar Vučić je na konferenciji za novinare posle skupa "Strateški dijalog o Zapadnom Balkanu", u organizaciji Svetskog ekonomskog foruma, rekao da je mnoge unutar EU pitao kada možemo da računamo da postanemo članica EU.
"Moramo da znamo, i to je ono što pitam mnoge unutar EU. I – ako rešimo naše probleme sa Prištinom – kada možemo da računamo na to postanemo članica Unije, 2025. ili neke druge godine? Nismo dobili odgovore", rekao je Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare posle skupa "Strateški dijalog o Zapadnom Balkanu" u organizaciji Svetskog ekonomskog foruma.
Vučić dodaje da se nada određenim odgovorima na zagrebačkom samitu EU 2020. godine i da očekuje i neke političke odluke u EU, a ne samo tehnički, birokratski pristup.
Podsetio je da su neke zemlje članice EU u periodu od 2005. do 2007. bile siromašnije od nas, a da čak ni danas Srbija ne bi bila najsiromašnija zemlja EU.
"Znamo da je pred nama još posla – od vladavine prava, ekonomskih reformi.. Spremni smo da to uradimo. Samo nam recite, nećemo biti razočarani kao naši partneri, da li nas želite ili ne, želimo jasnu situaciju i pobrinućemo se za sebe, za građane, za to smo izabrani", poručio je Vučić.
Srbija nije u tolikoj meri "evrooptimistična" kao Severna Makeodnija i Albanija, jesmo na evropskom putu, ali ne molimo nikog ništa samo insistiramo da "jasnom putu i jasnoj budućnosti", istakao je predsednik.
"Želim i Prištinu, i Podgoricu i Sarajevo u inicijativi"
Predsednik je rekao da je za Srbiju veoma važno uklanjanje prepreka slobodnom protoku robe, kapitala, usluga i ljudi u regionu i da bi u inicijativi za povezivanje šest zapadnobalkanskih ekonomija želeo da vidi i Prištinu i Podgoricu i Sarajevo.
Vučić očekuje mnoge prepreke na putu toj inicijativi.
"Zato sam veoma zahvalan SAD, Svetskom ekonomskom forumu, EBRD i drugim institucijama, koje su podržale taj projekat veoma otvoreno. To sam nedavno rekao i Metjuu Palmeru (zvaničniku Stejt departmenta) i zadovoljan sam što je on potvrdio podršku tom projektu i danas", rekao je Vučić.
Skrenuo je pažnju da i u EU ima dosta ljudi koji su protivni toj ideji, jer nisu "u glavnoj ulozi".
Vučić je podvukao značaj bilateralnih odnosa sa Hrvatskom i izrazio žaljenje što svaki put kada treba da se razgovara o nečemu, jedan deo hrvatskog društva, ali i jedan deo iz srpskog, uvek pravi veliku buku i probleme.
"Srpski mediji su me pitali zašto u Hrvatskoj ulice nazivaju imenom čoveka koji je tražio za trećinu Srba istrebljenje, za drugu trećinu proterivanje i za treću trećinu pokatoličenje, i zašto su podigli veliki spomenik teroristi koga je švedska osudila, a ne Srbija - odgovorio sam da bih da razgovaram o pitanjima budućnosti i da ne vidim strateške prepreke za saradnju sa Hrvatskom i da bi bilo dobro da se bavimo više pitanjima budućnosti, a manje pitanjima prošlosti", naveo je Vučić.
Srbija nastavlja sa reformama zbog svojih građana i svoje budućnosti, rekao je Vučić u izjavi novinarima i istakao da od predstavnika svetskih centara političke moći nije mogao da dobije odgovor na pitanje kakva je budućnost našeg regiona.
Predsednik i član Upravnog odbora Svetskog ekonomskog foruma Berge Brende rekao je da bi region Zapadnog Balkana bez investicija i ekonomskog razvoja bio znatno ranjiviji.
"Ono što smo danas saznali jeste da kada se radi o ekonomskom rastu i investicijama stvari ne izgledaju tako loše na Zapadnom Balkanu", rekao je Brende i dodao da lideri u regionu čine određene korake, a sve s ciljem jače integracije u regionu.
"Postoje brojne prilike, kao i izazovi", rekao je Brende dodajući da se na skupu razgovaralo i o inicijativi za uspostavljanje unutrašnjeg tržišta u regionu, inovacijama, povezivanju i konkurentnosti.
Plenković: Hrvatska namerava da pomogne susedima
Hrvatski premijer Andrej Plenković istakao je da "Hrvatska ima nameru da pomogne svojim susedima" i da bi bilo "idealno postići konsenzus" o otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom do maja, prenosi Hina.
"Mi nismo preterani optimisti, a ni veliki entuzijasti. Ali taj proces treba da ide dalje. Bez te perspektive ne možemo računati na ubrzani ekonomski razvoj, prave demokratske vrednosti i saradnju, a u skadu s tim, na dalje jačanje stabilnosti i bezbednosti našeg neposrednog susedstva", istakao je Plenković.
Govoreći o odnosima sa Srbijom, hrvatski premijer je rekao da je Vučića, kao lidera SNS-a, pozvao na skup EPP-a u Zagreb, kao i sve ostale lidere.
"Na njemu je da odluči hoće li učestvovati na skupu u Zagrebu", dodao je Plenković.
Plenković je, kada je reč otkrivanju spomen-ploče generalu JNA Mladenu Bratiću, rekao da je činjenica da se odaje počast vojnom komandantu JNA koji je napadao Vukovar, i najavio formalni protest zbog toga, koji je ubrzo i usledio.
Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev podsetio je da su učinjene "mnoge promene u želji za napredovanjem i približavanju evropskoj integraciji".
Polaže nade u hrvatsko predsedavanje Savetu EU, jer smatra da će biti "više fokusa na celi region" i ističe da će Severna Makedonija "nastaviti da sprovodi reforme".
Albanski premijer Edi Rama rekao je da se osećaju kao da su "ostali bez kompasa", ali je članstvo u EU "ono što Albanija i njeni građani žele".
Crnogorski vicepremijer Zoran Pažin poručio da je u Podgorici ne očekuju da EU "zažmiri na naše slabosti".
"Baš suprotno, želimo da izgradimo zajednicu koja poštuje evropska pravila i standarde", rekao je Pažin.
Predsednik bosanskohercegovačke vlade u tehničkom mandatu Denis Zvizdić ponovio je da "članstvo u EU nema alternative i da EU treba da nastavi da podržava i ulaže u jugoistočnu Evropu".
Zvizdić je komentarisao izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona da je "BiH tempirana bomba koja kuca tik uz Hrvatsku i suočava se s problemom povratka džihadista" i istakao da u poslednje tri godine nijedan državljanin BiH nije otišao na strano ratište i nije učestvovao u terorističkom činu.
"Napravili smo ozbiljan iskorak u borbi protiv terorizma", rekao je Zvizdić i dodao da je Sarajevo otvoreno za saradnju s Francuskom.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 14
Пошаљи коментар