Najveći kineski proizvođač električnih automobila na putu da nadmaši "Teslu"

Највећи кинески произвођач електричних аутомобила "BYD" ових дана креће у освајање јапанског и северноамеричког тржишта.

Међу економистима који прате ауто-индустрију у Источној Азији највећа вест последњих дана је чињеница да се кинески произвођач електричних возила "BYD" у трећем тромесечју ове календарске године, по броју продатих аутомобила широм планете, готово изједначио са најпознатијим светским произвођачем – америчком "Теслом".

Наиме, "Тесла" је широм планете у трећем тромесечју продала око 435.000 возила, док је кинеска компанија предала новим власницима кључеве за 431.603 своја аутомобила.

Наравно, за "BYD" је највеће тржиште домаће, кинеско (где је у првих девет месеци продао преко 1,8 милиона својих возила), али су значајни резултати у сфери продаје забележени и у југоисточној Азији, земљама попут Тајланда и Сингапура, потом у Шведској, Аустралији, на Новом Зеланду, у Бразилу и Израелу.

"Тесла" је протеклих година највећу продају остварила у својој земљи (у 2022. око 522.000 возила). Међутим, треба напоменути да у Кини има огромну фабрику у Шангају, која је почела с радом 2019. и  производи преко 750.000 аутомобила годишње, те да сада на тржишту те земље држи осам одсто укупног тржишта електричних аутомобила са преко 430.000 продатих возила у првих девет месеци ове године.

Развојни пут

Компанију "BYD" основао је 1995. године тада двадесетдеветогодишњи предузетник Ванг Чуанфу да би производио батерије за мобилне телефоне.

Први аутомобил компанија је конструисала десет година касније – било је то возило са мотором на унутрашње сагоревање, за које су многи у Јапану говорили да по дизајну представља копију "Тојотине" короле.

Међутим, већ наредне године "BYD" је направио електрични прототип истог аутомобила. Он, међутим, дуго није пуштен у масовну производњу због непостојања одговарајућег законског оквира који би регулисао електрична возила и система државних субвенција који би оборио цену за потрошаче и учинио такве аутомобиле приступачним за просечне Кинезе.

У 2008. години преко берзе у Хонгконгу компанија је почела да добија крупне инјекције страног капитала, од којих су највише пажње привукла улагања америчког милијардера Ворена Бафета.

Крајем прве деценије овог века "BYD", што је заправо скраћеница енглеске фразе "изгради своје снове", већ је био други највећи светски произвођач батерија, односно, акумулатора. То ће му касније дати велику технолошку предност у односу на произвођаче класичних возила са мотором на унутрашње сагоревање када је у питању израда електричних возила.

Даље, "BYD", тврде стручњаци, има предност у односу на друге, укључујући ту и домаће, произвођаче електричних возила у томе што је у великој мери искомплетирао ланац снабдевања деловима, па и ланац испоруке, јер чак гради сопствене бродове за извоз аутомобила. Захваљујући томе, он је у стању да своја возила понуди потрошачима за мању цену од конкурената.

И, коначно, сматрају економисти, очигледно је да је "BYD" добро искористио тренутак велике технолошке промене, односно, прелазак са мотора на унутрашње сагоревање на електрични погон, да уђе у производњу аутомобила и захваљујући поседовању технологија у области производње батерија, које су најбитнији део електричних возила пристигне традиционалне произвођаче аутомобила.

Одлучни оснивач

Компанија је врло рано имала пуну свест о могућности за велики технолошки искорак, која је почела да се назире почетком овог века.

То се види из сада већ у Источној Азији легендарног наступа оснивача и председника компаније Чуанфуа, који је још 2007. године прокоментарисао скепсу традиционалних произвођача аутомобила и шире јавности у вези напора његове компаније да се прошири на ауто индустрију речима: "Ваша скупа опрема за мене је само гомила метала. Када су у питању електрична возила, довољна су четири једноставна електрична мотора и каблови да се остварио погон на четири точка и могућност мењања брзине".

Наравно, не треба заборавити ни друштвене услове, односно, чињеницу да је у Кини, због нагле индустријализације и раста стандарда, који се огледао и у скоку у броју аутомобила на улицама, загађење достигло несносне нивое, што је, уз међународни дипломатски и медијски притисак да се активније укључи у смањење емисије гасова за ефектом стаклене баште, присилило владу да крајем прошле деценије почне да пуно улаже у чистије технологије путем пореских олакшица и субвенција.

BYD као окосница кинеске ауто офанзиве на страна тржишта

Ваља напоменути да је, делом захваљујући и резултатима "BYD", ове године кинески извоз путничких аутомобила по први пут надмашио увоз истог артикла, и то значајно.

Такође, у првом тромесечју ове године Кина је по први пут и претекла Јапан по броју извезених возила, мада треба имати на уму да када је у питању највећа азијска држава, добар део тог извоза представљају аутомобили који су изашли из фабрика страних произвођача, међу којима и јапанских, док у Земљи излазећег сунца целокупну производњу и извоз генеришу чисто домаћа предузећа.

"BYD", који је прошле године по први пут потиснуо "Фолксваген" с трона највећег продавца аутомобила у Кини, има амбиције да продре и на јапанско тржиште и северноамеричко тржиште, те оствари веће присуство у ЕУ, где од недавно има продајна упоришта у Шведској, Немачкој и Холандији (Та кинеска компанија освајање богатијих тржишта Европе заправо је почела 2021. из Норвешке, која није чланица Уније).

У Јапану, као и у Мексику и Сједињеним државама, "BYD" је протеклих недеља најавио да ће у освајање наклоности потрошача кренути својим малим, симпатичним моделом "делфин". У утакмицу на европском тржишту "BYD" се укључује и својим седанима из породице "фока" и хибридом између теренског возила и седана "јуан плус".

Међутим, јасно је да ће, нарочито када је у питању ЕУ, у степену остварења тих амбиција велику реч имати политика. Ово стога што је Европска комисија у септембру ове године објавила да је отпочела истрагу, која би могла да резултира у ограничењу увоза јефтиних кинеских електричних возила или увођењу високих царина, под изговором да је реч о нефер трговини јер у њиховој производњи субвенцијама учествује кинеска држава.