Profesor Lukić: Voleo bih da odlaganje sankcija NIS-u bude preispitivanje inicijalne odluke američke administracije

Stigao je papir američke administracije o odlaganju sankcija NIS-u na mesec dana.

Velimir Lukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, rekao je za RTS da je lepo čuti ovakve vesti.

"Koliko je meni poznato, do sada se nije desilo da jedna kompanija za koju je bilo najavljeno da će biti sankcionisana, uklonjena sa te liste. Niti da je došlo do ove prolongacije. Voleo bih da mi budemo presedan u tom smislu i da ovo prolongiranje zapravo vodi u nešto što je preispitivanje inicijalne odluke koja je doneta. Ja lično ne vidim razlog zašto bi mi, kao Naftna industrija Srbije, dakle naša glavna energetska kompanija, trebalo da budemo u istom košu sa nekim kompanijama koje se nalaze u Tadžikistanu, Kirgistanu i Kazahstanu i da moraju sankcije prema njoj da budu primenjene“, napomenuo je Lukić.

"NIS u prvih pet kompanija u Srbiji" 

Pojedine banke koje su najavile da će juče posle podne blokirati račun, nisu to uradile.

"Kada pogledate NIS, teško je potceniti značaj NIS-a za naš ekonomski sistem. NIS se nalazi u prvih pet kompanija u Srbiji po bilo kom referentnom poslovnom merilu – bilo da se radi o poslovnim prihodima, o neto profitu, o poslovnoj imovini i o kapitalu, NIS je na drugom, trećem, četvrtom mestu, nekada i na prvom mestu“, dodaje profesor

Kako kaže, banke su prema njemu “izložene“ preko pola milijarde dolara, odnosno evra. Ono što strane matične banke mogu da urade, zato što su one na većoj korelaciji u svom poslovanju sa američkim finansijskim sistemom – jeste da prate šta rade njihove banke ovde u Srbiji.

Ukoliko oni budu intenzivirali nameru da se te sankcije strože primenjuju, verovatno će takvo nastojanje morati da bude sprovedeno i kroz politiku domaćih banaka, kaže Lukić.

To može da znači sa jedne strane smanjenje ili ograničenje obima poslovanja, ono može da se desi i kroz smanjenje kreditnih izloženosti, kako direktnih, tako i kontingentnih, ili kroz sužavanje palete platnih usluga.

Promenjeni vlasnički udeli

Juče je stigla informacija da Gaspromnjeft nije više većinski vlasnik NIS-a. Preneo je još pet odsto akcija Gaspromu koji nije pod američkim i evropskim sankcijama. Postavlja se pitanje da li to dodatno može da pomogne da u ovih mesec dana rešimo problem NIS-a.

"NIS je do sada reagovao i na deo evropskih sankcija, od EU i na deo američkih sankcija. Sankcije EU je primenjivao tako što od oktobra 2022. ne uvozimo više rusku naftu. Sankcije OFAK je primenjivao na način da je došlo do promene vlasničke strukture, odnosno da je Gasprom ušao, a da je Gazpromnjeft izašao iz vlasničke strukture“, kaže on.

"Ono što se sada dešava jeste pravilo 50 odsto OFAK-a koji kaže da sve one kompanije koje se nalaze, odnosno u većinskom direktnom ili indirektnom vlasništvu onih kompanija koje su direktno sankcionisane poimence, treba da budu pod istim stepenom blokade poslovanja. I naš NIS to uspešno izbegao“, objašnjava Lukić.

Smatra da onog trenutka kada se vaša kompanija poimence navede da se nalazi na listi sankcionisanih, ne veruje da ta promena vlasništva može da ima neki veći značaj.

Pomoć u snabdevanju tržišta

Sve naftne kompanije koje posluju na našem tržištu, Mol, Eko, Lukoil, Petrol i druge, obećale su da će pomoći u snabdevanju tržišta u slučaju da dođe do sankcija.

"Mol je bio najkonkretniji u merama koje je preduzeo i ugovor koji je zaključio sa Janafom. Ugovor koji je zaključio sa Janafom ne treba posmatrati kao neku kompenzaciju, odnosno zamenu, supstituciju za ono što smo već imali sa NIS-om. To je ugovor drugog tipa. Naftne kompanije iz okruženja, ne samo Mađarska, nego se radi i o Grčkoj, Sloveniji, Austriji, sve te kompanije su zainteresovane za naše tržište i želeće da plasiraju što više. No nikada ne možemo da gubimo iz vida da vrsta energetske sigurnosti i stabilnosti koju je nama Naftna industrija sada donosla, ne može da ima zamenu nijedna druga kompanija“, poidvukao je on.

Opšte i posebne licence

NIS je podneo zahtev američkoj administraciji za dobijanje određenih posebnih licenci za obavljanje nekih delatnosti.

Lukić kaže da su te dozvole najčešće rezultat određenih političkih pregovora i političkih uticaja.

"Ako tražite opštu dozvolu, ona se najčešće dobija da ne morate nikada od OFAK-a da tražite za konkretnu transakciju dozvolu, već se te transakcije odvijaju po difoltu. To su najčešće humanitarne aktivnosti i ono što želim da naglasim, to su sve aktivnosti i poslovne transakcije za koje vlada SAD oceni da su u interesu Sjedinjenih Američkih Država“, kaže Lukić.

Kada su u pitanju specijalne licence, one se odobravaju od slučaja do slučaja.

"Problem sa tim specijalnim licencama jeste što one mogu da budu mač sa dve oštrice. A ako se vi javite OFAK-u i tražite da vam odobri određenu transakciju, na neki način vi priznajete da ta transakcija, prema tumačenju OFAK-a, ne bi trebala da se desi. I pre nego što je to OFAK sam doneo odluku da ta transakcija jeste zabranjena, odnosno da bi potencijalno bila kažnjiva. Tako da bih ja u ovom smislu strateški postupio da možda prvo probam da sprovedem transakciju, pa ako se ispostavi da je ona kažnjiva, onda da se s njom prestane“, navodi Lukić.

Profesor Lukić kaže da deo trenutne američke politike jeste da se prave presedani. "Ja verujem da će taj presedan vrlo brzo da bude načinjen i u domenu OFAK-a i agencije koje tu posluju", dodaje on.

"I svako prolongiranje roka dok NIS-u ne budu uvedene konačne sankcije može da ide nama u korist i ja se nadam da će biti u našu korist definitivno rešenje“, zaključio je profesor Lukić.