Gorak ukus čokolade – više od milion i po dece na plantažama kakaoa u Africi

Svaka druga čokolada koju ćemo dobiti ili pokloniti za predstojeće praznike, napravljeno je od zrna kakaoa koja u Zapadnoj Africi ubiru i dečaci i devojčice.

Njih je više od milion i po, a većina taj teški posao radi na porodičnim plantažama u Gani i Obali Slonovače. Stignu oni i da odu u školu, ali na polju nose teret, koriste mačete, trpe uticaj pesticida.

Zakoni i zabrana dečjeg rada širom sveta nisu doveli do smanjenja rada maloletnika u različitim industrijama. Oni koji se bave pravima radnika u proizvodnji kakaoa misle da bi evropski zakon o dužnoj pažnji, ipak mogao da donese značajnije promene.

"Svi smo mi potrošači, građani i na kraju radnici, i mislim da svi želimo pristojne uslove rada za sve radnike. Naravno, želimo da se situacija u kojoj su radnici u industriji kakaoa i njihova deca popravi, u tom smislu kao potrošači imamo značajnu ulogu", kaže Matijas Lange, izvršni direktor Međunarodne inicijative za kakao.

Deo te uloge, kako kaže, jeste da ćemo jednostavno morati da platimo veću cenu za čokoladu koju kupujemo kako bismo osigurali da ti radnici imaju bolje uslove rada i da neće morati da koriste svoju decu na farmi. 

U Evropskoj uniji na zakon se čeka od februara. Kada prođe sve faze odlučivanja zemlje članice imaće dve godine da ga prevedu u nacionalno zakonodavstvo, a posle toga velike kompanije još tri godine da ga primene.

"Svi zakoni koji se odnose na održivi razvoj, ljudska prava i zaštitu životne sredine treba da postignu ravnotežu između biznisa, ciljeva kojima težimo i troškova njihove primene. To nikad nije lako pa i danas imamo veliku debatu ne samo u vezi sa ovim, već i sa mnogim stvarima koje se tiče svakodnevnog života", kaže Eleonora Vaskez, novinarka "Evroaktiva" u Briselu.

Uticaj na srpske kompanije 

Do sada je sličan zakon primenjivala Nemačka. I on je doneo dodatne obaveze kompanijama iz Srbije koje rade kao dobavljači za to tržište. Privredna komora otvorila je i centar u kojem mogu da se informišu o obavezama.

"Problem je u tome što se kod nas slabo rukovode podacima i to je nedostatak naših kompanija, ali kada strani kupac zatraži potatke ili detalje u svom lokalnom lancu onda nastaje problem i tu je teško utvrditi neke istinitosti, a nekad je teško ubediti manje kompanije da uđu u taj proces", kaže Tanja Lindel, pomoćnica direktora u Sektoru udruženja privrede PKS.

Rad postaje problem kada utiče na dečji mentalni i fizički razvoj ili obrzovanje. A u toj situaciji u protekle dve decenije sve je više dece.

Međunarodna organizacija rada procenjuje da je širom sveta 160 miliona dečaka i devojčica u tom riziku, odnosno svako deseto dete.